Ružica Sokić (Beograd, 14. 12.1934 - 19.12.2013.) je bila srpska glumica. Bila je clan je pozorišta Atelje 212. Dobitnica je nagrade „Velika Žanka“ 2007. i „Dobričinog prstena“ 2011. godine.
Rođena je 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista „Pravda“ Petra Sokića (1893 — 1964). Još kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme bila je članica Savremenog pozorišta, ubrzo prelazi u Atelje 212, gde će brojnim ulogama (prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara) otkriti i potvrditi dar „rođene glumice“.
Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu („Gorki deo reke“, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu „Kad budem mrtav i beo“ (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu „Žuta“ (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u „Užičkoj republici“ (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B. Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije „Ceo život za godinu dana“, „Rađanje jednog naroda“, „Zanati“, „Samci“ i dr.). Za svoj filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju, Nagrada Pavle Vuisić, Statueta zlatni ćuran, Statueta Joakim Vujić, Velika Žanka).Tokom 2010. objavila je knjigu sećanja „Strast za letenjem“.
Filmografija:
1957. Doktor
1959. Novela od Stanca
1959. Laža i Paralaža
1960.-te
1960. Silan čovek
1961. Mića i Mikica
1961. Vojnik sa dva imena
1962. Prva ljubav
1962. Zvižduk u osam
1963. Adam i Eva
1963. Zemljaci
1964. One i on
1964. Komesar je dobričina
1964. Narodni poslanik (TV)
1964. Marš na Drinu
1965. Gorki deo reke
1965. Popodne jednog Fauna
1965. Devojka sa tri oca (TV)
1965. Koreni
1966. Njen prvi čaj
1966. Nameštena soba
1966. Vreme ljubavi
1967. Ljubav preko noći (TV)
1967. Sumnjivo lice (TV)
1967. Kad budem mrtav i beo
1967. Ljubavni sans
1967. Zabavlja vas Mija Aleksić (serija)
1967. Bokseri idu u raj
1967. Dim
1967. Probisvet (serija)
1967. Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P. T. T.
1967. Visoka hronika (serija)
1968. Prvoklasni haos (serija)
1968. Tuđe glave
1968. Ima ljubavi, nema ljubavi
1968. Trojica protiv svih... a žena četvrta
1968. Prijateljstvo, zanat najstariji (TV)
1968. Prava adresa
1968. Pedikirka
1968. Topčiderska reka
1969. Služavka
1969. Cross country
1969. Samci 2 (serija)
1969. Ne zovi me tatice
1969. Sedmina - Pozdravi Marijo
1969. Rađanje radnog naroda (serija)
1969. Ljubav i poneka psovka
1970.-te
1970. Udovištvo gospođe Holrojd
1970. Beli zečevi
1970. Burna noć
1971. Čarapa od sto petlji
1971. Ceo život za godinu dana (serija)
1971. Hronika palančkog groblja (serija)
1972. Razvojni put Bore Šnajdera (TV
1972. Glumac je, glumac (serija)
1972. Musa iz cirkusa
1972. Ženski razgovori (serija)
1972. Tragovi crne devojke
1972. Majstori (serija)
1973. Ljubavni slučaj sestre jednog ministra
1973. Veliki pronalazač (serija)
1973. Dubravka
1973. Brauningova verzija
1973. Bela košulja (TV)
1973. Samoća
1973. Bombardovanje Nju Hejvna
1973. Žuta
1973. Obraz uz obraz (serija)
1974. Ping bez ponga
1974. Jastuk
1974. Užička republika
1975. Poznajete li Pavla Plesa?
1975. Dvosobna kafana
1975. Hitler iz našeg sokaka
1976. Užička republika (serija)
1976. Vlajkova tajna
1976. Uspon i pad Žike Proje (serija)
1976. Babino unuče (serija)
1976. Kuhinja (TV)
1976. Čast mi je pozvati vas (serija)
1976. Čuvar plaže u zimskom periodu
1977. Kako upokojiti vampira (TV)
1977. Leptirov oblak
1977. Hajdučka vremena
1977. Ranjeni orao (TV)
1978. Nije nego
1978. Gospođa ministarka (TV)
1979. Pakleni otok
1980.-te
1980. Tebi moja Dolores
1980. Avanture Borivoja Šurdilovića
1980. Proleće života
1980. Kružna putovanja
1980. Vruć vetar (serija)
1981. Sestre
1981. 500 kada (TV)
1981. Useljenje
1981. Vojnici (serija)
1982. Savamala
1982. Tesna koža
1983. Korespondencija (TV)
1983. Ja sam tvoj bog
1984. Ne tako davno (serija)
1984. Dr (TV) G-đa Draga
1984. Vojnici Građanka
1985. Jelisavetini ljubavni jadi (TV)
1985. Priče iz bečke šume
1985. Ada
1986. Bal na vodi
1986. Majstor i Šampita
1986. Lude godine, VIII deo
1986. Tajna Laze Lazarevića
1987. Već viđeno Glumica
1987. Život u grobljanskoj (TV)
1987. I to se zove sreća (serija)
1987. Oktoberfest
1987. Tesna koža 2
1988. Roman o Londonu (serija)
1988. Srce i njena deca
1988. Šta radiš večeras
1988. Tesna koža 3
1989. Mister Dolar (TV)
1989. Sile u vazduhu (TV)
1989. Čudo u Šarganu (TV)
1989. Metla bez drške (serija)
1989. Seobe
1990.-te
1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1990. Pokojnik (TV)
1991. Original falsifikata
1991. Kapetan duge plovidbe
1991. Bračna putovanja
1991. U ime zakona (serija)
1991. Tesna koža 4
1992. Knedle sa šljivama (TV)
1992. Tango argentino
1993. Raj
1993. Pun mesec nad Beogradom
1993. Teatar u Srba (serija)
1993. Policajac sa Petlovog Brda (serija)
1994. Želja zvana tramvaj (TV)
1995. Provalnik (TV)
1995. Znakovi (TV)
1995. Svadbeni marš
1995. Tamna je noć
1996. Dobro veče, deco (serija)
1995-1996. Srećni ljudi 2 (serija)
1996. Gore dole (serija)
1997. Pokondirena tikva (TV)
1999. Kaktusi i ruže (TV)
1999. Mejdan Simeuna Đaka (TV)
1999. Proputovanje Komšinica Vera (segment „Srebrni metak“)
2000.-te
2001. Normalni ljudi
2001. Sve je za ljude
2002. Zona Zamfirova
2004. O štetnosti duvana
2004. Skela (TV)
2004. Jelena (serija)
2004. Lift (serija)
2005. Bergmanova sonata (TV)
2005. Zvezde ljubavi
2005. Ljubav, navika, panika (serija)
2008. Naša mala klinika (serija)
2008. Budilnik
2008. Gorki plodovi
2009. Greh njene majke (serija)
2009. Kuku Vasa (serija)
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Pon 4 Nov - 12:45
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Pon 4 Nov - 12:46
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Čet 19 Dec - 19:27
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Čet 19 Dec - 19:33
"Jelisavetini ljubavni jadi"
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Čet 19 Dec - 19:37
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Čet 19 Dec - 19:37
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Čet 19 Dec - 19:38
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Čet 19 Dec - 19:40
"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski
Abu Dabi
MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
Naslov: Re: Ružica Sokić Pet 20 Dec - 10:40
Abu Dabi
MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
Naslov: Re: Ružica Sokić Pet 20 Dec - 10:42
Među najboljim glumicama koje sam ikada gledao.
Počivala u miru.
Abu Dabi
MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
Naslov: Re: Ružica Sokić Ned 22 Dec - 0:30
Shadow
ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
Naslov: Re: Ružica Sokić Ned 22 Dec - 1:01
Uvek ću je pamtiti kao Žutu
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Ned 22 Dec - 5:48
Diva sa dušom devojčice
Ružica Sokić – glumica od sto petlji: Doka iz "Zone" u školskoj predstavi. Govorila je za sebe da je čovek vere što u molitvi uspostavlja ravnotežu između dobra i zla.
PROŠLOSTI se tek sećamo, a budućnost je neizvesna. Imamo samo sadašnjost. Žao mi je što to nisam ranije naučila. Možda je i to stvar sudbine, a kaže se i da je sudbina čovekov karakter. Kad saberem sve greške i minuse u životu, shvatam da sam ih zaslužila i zaradila. I konačno sazrela. Dosta mi je i moja infantilnost napravila negativnih recki. Nikad nisam odrasla - kao i uvek iskrena, u jednom razgovoru za naš list otvorila je dušu Ružica Sokić.
A odrastanje omiljene glumice počelo je 14. decembra 1934. godine u Beogradu. Rođena je u petak, i Svetu Petku smatrala je svojom zaštitnicom. Govorila je za sebe da je čovek vere što u molitvi uspostavlja ravnotežu između dobra i zla u sebi i koji je dugo imao strahove od svega, "od magle, od pada, od noći, jutra, dana" ... - Moj otac je bio jedan od braće Sokić. Porodični klan posedovao je pre rata "Pravdu", a Cucin otac (slikarke Cuce Sokić) bio je najstariji, direktor. Od sedmorice braće samo dvojica su bila izvan ovog posla. Svi su otišli u Ameriku, osim mog oca koji se tokom rata zatekao u Splitu. Italijani su ga za vreme okupacije zbog verbalnog delikta osudili na smrt. Spasila ga je majka balerine Tanje Farčić, pa je uoči oslobođenja sav modar stigao u Srbiju. Iako je pre rata bio simpatizer komunista, oduzeta su mu sva građanska prava a mi, kao "reakcionarska" porodica, sledećih dvadeset godina delili svoj stan sa raznim sustanirima - ispričala je sa setom svojevremeno za "Novosti", poznata glumica. Majka Vukosava je svoju jedinicu i u tim teškim danima oskudnog detinjstva, štitila dobrom knjigom, učila da lepo čita, usmeravala u hor, literarnu i dramsku sekciju. Sa šest godina već je statirala u pozorištu "Manjež", potom u Dečjoj dramskoj grupi Radio Beograda.
- Moj školski profesor Bora Stojković vodio je dramsku sekciju i, pošto sam bila debeljuškasta, namenio mi je ulogu Doke u "Zoni Zamfirovoj". Profesor me je još tada video kao komičarku i rekao mi: "Bićeš druga Žanka Stokić!" A ja sam se celog života trudila da ne budem samo to. Tek 1981. godine postigla sam sa "Tebi moja Dolores" da budem prihvaćena i u dramskom fahu - poverila nam se mnogo kasnije Ružica Sokić, kada je postala dobitnik nagrade sa Žankinim imenom. Završila je Treću žensku gimnaziju, a iz drugog puta upisala Akademiju za pozorište, radio i televiziju u klasi profesora Jovana Kulundžića. Diplomirala je 1958. godine. - Mama je stigla da vidi uspeh. Tata nije. Umro je kad mi je krenulo. Ona je bila moja velika podrška u životu. Jaka ličnost, čvrsta. Nisam nasledila tu njenu čvrstinu. Otkad me je rodila, nismo se odvojile... Kad je, jadna, pala u demenciju i krenula u to dugo putovanje u noć, pitam je jednom, šaleći se: "Mama, šta si ti bila?" A ona će: "Glumica". Ni danas ne znam da li je to rekla svesno, da se našali sa mnom, ili je stvarno u to verovala. Mama je radila u Muzičkoj školi "Josif Marinković" kao administrativni radnik. Kad je otišla u penziju, počela je da tone. Znala je satima da gleda u televizor. Tako je i otišla dvehiljadite, gledajući u isključeni televizor. Njena sestra bliznakinja, tetka Vidosava, bila je velika prijateljica glumice Blaženke Katalinić. I ona me je usmerila ka pozorištu. Mama i tetka umrle su istog meseca, u petnaest dana razlike. Dve moje devojčice. Vukica i Vidica. Mnogo mi nedostaju...
..........
novosti.rs
Poslednji izmenio malalila dana Pon 23 Dec - 6:27, izmenjeno ukupno 1 puta
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Pon 23 Dec - 6:26
Ružica Sokić i njen čas iz istine
Ružica Sokić – glumica od sto petlji: Inspiracija za Žutu - advokat Guberina. Nikada nije zaboravljala da pomene ljude koji su učestvovali u oblikovanju njene glumačke ličnosti.
JEDNA od najlepših ljudskih i profesionalnih osobina Ružice Sokić bila je da nikada nije zaboravljala da pomene ljude koji su učestvovali u oblikovanju njene glumačke ličnosti, partnere, nepravedno skrajnute kolege, prijatelje. Naravno, i učitelje. Za svog "dragog Jocu" kako su studenti s klase nazivali profesora Josipa Kulundžića govorila je da je imao strpljenja da "savlada" đake među kojima su bili Bata Živojinović, Nikola Simić, Tori Janković, dve Rade (Andrić i Đuričin) i ona, Ružica Sokić... - Imao je najveći uticaj na formiranje moje ličnosti. Naučio me je kako da radim, da budem strpljiva i da umem da primam udarce. Naučio me je istini glume i života, mrzeo je laž, lukavost - svedočila je poznata glumica, ističući da je dragi profesor, da bi svi njegovi studenti dobili značajne uloge, napisao specijalno za njih dramski komad koji se zvao "Sudbine". Svako je igrao svoju životnu istoriju, a Ružičina bi posle njenog odlaska s životne i umetničke scene - po mnogo čemu, mogla da bude inspirativna i za nečije stvaralačko delo. - Naše vreme je uvek u rukama drugih, onih koji kreiraju glumačku sudbinu. Prvi put sam izašla na profesionalnu scenu s Radetom Markovićem 1958. godine. Na Crvenom krstu igrali smo u predstavi "Uspomena na dva ponedeljka", u režiji Soje Jovanović - ispričala je u razgovoru za "Novosti", povodom izlaska iz štampe njene knjige "Strast za letenjem" i pola veka karijere, naša glumica. - Dve godine sam bila bez angažmana, a onda mi je pomogao moj profesor Kulundžić i pozvao da na Terazijama zaigram sa Čkaljom, Brankom Mitić i Danicom Aćimac u predstavi "Tuđe dete". Za dalju karijeru presudan uticaj je imala predstava "Ljubavna zavist čerez jedne cipele" Joakima Vujića. Bilo je to na staroj sceni Ateljea 212 (u zgradi "Borbe"), uskočila sam umesto Renate Ulmanski. Tu me je videla Mira Stupica i obratila pažnju na mene...
Od njene generacije Mira Trailović je, zapravo, i stvorila kultni teatar, kojeg je odlikovao novi stil glume i osoben repertoar. Sloboda igranja i "poigravanja": - Tu mogućnost su nam, između ostalog, dali moderni američki komadi. Imala sam sreću da zaigram u "Ko se boji Virdžinije Vulf", što je bilo važno za moj budući profesionalni put. Ni u jednom trenutku nisam bila prikraćena za bilo šta. Uostalom, i nas je bilo malo za pozorišne potrebe. Dobijala sam čarobne uloge. Ružica je sa posebnim zadovoljstvom isticala da u kojem god da se pozorištu davao komad Ace Popovića, ona je u njemu igrala. Možda i zbog toga što ga u to vreme mnogi nisu razumeli. - Kasnije sam koristila ta sredstva poigravanja i u drugim, realističnim komadima. Nakitim tekst, trčkam po sceni, malo oduzmem, malo dodam. I prva naša mamutska serija "Ceo život za godinu dana", nosila je njegov potpis. Zoran i ja igrali smo Živku i Živka.
Čuvena "Žuta" Gordana Mihića bila je prvo postavljena kao pozorišna predstava u Ateljeu, potom je snimljen i istoimeni film. Mnogo godina kasnije, glumica je otkrila "tajnu" ko joj je poslužio kao inspiracija za ovaj lik. Jedne večeri našla se u društvu advokata Veljka Guberine: njegova kratka žuta kosa, pege po licu u njoj su izazvale pomisao - a zašto ne bi pokušala s maskom koja će polaziti od nekih osobina advokatovog lika? Potom je našla neku staru periku, lice posula pegama i odjednom otkrila, u sebi i za sebe, rešenje! Do njega je stigla nesvakidašnjim postupkom - umesto od teksta ka spoljnjim obeležjima, pošla je obrnutim putem. I uspela. Žuta joj je donela 1972. godine "Zlatnu arenu" u Puli.
Vukica Strugar
novosti.rs
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Ružica Sokić Uto 24 Dec - 18:46
Bezazlena naivnost
Ružica Sokić – glumica od sto petlji: Kritika je lako prepoznala glumicu koja je donela "novu varijantu uzbudljive neposrednosti, naivne bezazlenosti i bezazlene naivnosti", sa suptilnim osećajem za meru.
ULOGA u predstavi, a potom i u filmu "Žuta" jedna je od, svakako, najmarkantnijih među četrdesetak uloga Ružice Sokić. Ali već za prvo značajnije ostvarenje ("Gorki deo reke" 1965) stiglo je priznanje: "Srebrna arena" na Pulskom festivalu. Dve godine kasnije, samo je potvrdila svoj veliki talenat u sjajnom filmu "Kad budem mrtav i beo" Živojina Pavlovića, da bi 1974. godine usledila druga "Zlatna arena" - za "Užičku republiku".
Publika ju je odmah zavolela, kritika je lako prepoznala glumicu koja je donela "novu varijantu uzbudljive neposrednosti, naivne bezazlenosti i bezazlene naivnosti", sa suptilnim osećajem za meru. U istoj pozorišnoj kući, Ateljeu 212, provela je u stalnom angažmanu radni vek, punih 37 sezona. Nizale su se uloge i predstave koje su stvarale istoriju ne samo ovog teatra, jer Ružica je igrala i na ostalim beogradskim scenama: "Krmeći kas", "Čudo u Šarganu", "Kod lepog izgleda", "Ranjeni orao", "Korešpodencija", "Iz života kišnih glista", "Bergmanova sonata", "Janez", "Dugo putovanje u noć"... - Imala sam sreću da od mladosti budem u Ateljeu. Ceo jedan život. A Atelje je u to vreme bio centar sveta. Mira Trailović je bila institucija, čudo. Volela je našu ekipu. Ne znam da li je prema svima bila pravedna. Ja sam se s njom sukobljavala, ali nije bila zlopamtilo. Naigrala sam se predstava. Ponekad sam samo po kostimu znala šta igram te večeri...
ZAUVEK DETE U knjizi "Strast za letenjem", ostavila je nežnu poruku drugom suprugu Mikiju Lukiću, saputniku do poslednjih dana: - Dragi moj Miki, nemoj se mučiti da mi pomogneš da odrastem. Hoću da ostanem dete i da umrem kao dete. Sposobna za bes sada, kao i onda. To biće ne može ni sad, kao ni tad, da odvoji svest od razmišljanja. Više veruje u slučaj nego u sudbinu...
Bile su to čuvene godine Ateljea 212. Vreme velikih naslova, gostovanja na svetskim scenama, kao i neiscrpnog duha pozorišnog bifea čije se dogodovštine prepričavaju do naših dana. Ružica nikada nije ni pila ni pušila. Ipak, u tom zadimljenom prostoru volela je da sluša vrcava prepucavanja, a posebno je uživala u "duelima" Mihiza i Brane Crnčevića. Na našu molbu da ispriča neku do sada nepoznatu anegdotu iz bifea, uz pomalo stidljiv, pomalo šeretski osmeh, otkrila je.
Uf! Ima jedna, ne znam da li je za novine... Tih godina posebno sam volela da se šalim s Đuzom, mojim divnim partnerom. Jednom ga vidim kako stoji oslonjen na šank. Prišunjam se, uhvatim ga za "nezgodno" mesto i kažem tiho, na uvo: "Ne boj se, ja sam". Okrene se čovek, a ono nije Đuza! Nepoznat, zaprepašćen. Htela sam da padnem u nesvest. I sad pamtim njegov izraz lica. Inače, ne znam šta nam je bilo u to vreme. Postojao je neki trend glupiranja i adolescentnog ponašanja. Bili smo kao deca koja uživaju da pozvone na tuđa vrata, a onda pobegnu. Tih godina se naša glumica i udala prvi put. Za gospodina Stejića, 1964. godine. Nije pripadao glumačkom svetu, ali je bio pravi virtuoz na gitari. Zabavljali su se osam godina, a kad je ovaj brodarski inženjer, "po karakteru i naravi izuzetna osoba, jedna od najboljih koje je srela u životu", trebalo da ode kao tehnička pomoć u Pakistan, predložio joj je da se venčaju. Tako je i bilo. U braku su proveli petnaest godina. Mnogo godina kasnije (kada je već bila u dugom i srećnom braku s ekonomistom Mikijem Lukićem) sreli su se na Kalenić pijaci. Gospodin Stejić je pošao da obiđe sestru, a Ružica mu je dala ružu da joj ponese: - Moj dragi Miki me čeka već pomalo nervozan, žurimo kući na ručak, pa me usput pita: "Ko je taj čovek?" "Pa to je moj bivši muž!" Miki malo ćuti, pa kaže: "Srećan čovek" - s prepoznatljivim humorom zapisala je u knjizi sećanja "Strast za letenjem" naša glumica.
Sub 27 Okt - 17:43
