Dab (dub) kao muzika je nastao iz regea (reggae), krajem šezdesetih godina prošlog veka. Sastoji se iz superiorne bas deonice i jakih eho efekata, oskudnih vokala i žestoke, ali spore i moćne ritam sekcije. Ne može da ga sluša svako, ali niko ne spori njegov uticaj na ostale pravce današnje muzike, što gitarske, što elektronske. Mnogi današnji renomirani bendovi su radili pod uticajem dub-a, a kasnije je uslovio direktnu pojavu sasvim novih muzičkih pravaca kao što su techno, jungle, drum'n'bass, trip-hop, ambiental, a pre svega new wave.
Sve je počelo pukom slučajnošću, kada su greškom izostavljeni vokali sa jedne numere, davne 1968. godine u gradu Kingstaunu, Jamajka. Tada je deejay "pričao" preko ritma i to se nazvalo toasting. Ti momci, a sada dede od sedamdeset i kusur leta, nisu znali da su stvorili istoriju i muziku koja je internacionalno imala najveći uticaj na sve što je posle toga došlo, jer ovakav način opštenja sa muzičkim ukusom publike ubrzo postaje veoma popularan. Sve je i dalje bilo oskudno: četvorokanalne miksete i primitivni zvučni efekti. Pravac ubrzo evoluira i dobija svoju definitivnu formu albumom Blackboard Jungle Dub, 1973. godine izdatog od strane tadašnjeg producenta Lee Perry-ja, pod simpatičnim nadimkom "Scratch". Ubrzo, Perry otvara novi studio Black Ark u svom dvorištu u kom producira mnoge bendove od kojih je najpoznatiji Bob Marley and The Wailers.
Nekako uporedo sa Perry-em i King Tubby daje svoj pečat ovakvom načinu produciranja i postaje proznat kao jedan od osnivača pravca. Ono što se zbilo posle nije istorija, već revolucija. Skoro svi reggee singlovi su na svojoj B strani su nosili i dub verziju pesme, a pravac se širi do Britanije i dobija svežinu u Mad Professor-u i popunjava prostor koji je pank ostavio iza sebe.
Pod uticajem daba tada stvaraju i bendovi kao što su The Police i The Clash, a na ovim prostorima novotalasni bendovi Šarlo Akrobata i Električni Orgazam na svom albumu Lišće prekriva Lisabon.
Revolucija koja je počela deceniju pre, reformiše i stvara nove pravce, ali ne jede svoju decu, već pravi novu. Ona je otvorila vidike mnogim umetnicima i producentima. Devedesetih dobija zamah u Massive Attack-u, Tricky-ju, Thievery Corporation-u i srodnim bendovima, a sve elektronske forme svoje poreklo duguju dub-u. Repovanje je nastalo iz toastinga, remiksovanje iz dub-a, celokupna kultura disk džokeja je nastala iz ovog pravca, sa izuzetkom što u reggae/dub muzici onaj koji drži mikrofon se zove DJ, a onaj koji "vrti ploče" je Selector (selekta), a svi zajedno se zovu Sound System.
Dub bendovi su i najzanimljiviji u celoj ovoj priči. Bubanj i bas, gitara i klavijatura, ali netipičan element je melodika. Sa zvukom se eksperimentiše i na bini pomoću mnoštva efekata i perkusija, te zvuk ni u jednom momentu nije prazan i jednoličan, već oplemenjen do najsitnijih detalja, što posetioca ovakve vrste koncerata ne ostavlja ravnodušnim.
Današnja scena je najjača u Francuskoj i predvode je High Tone, Kaly Live Dub, Zenzile i drugi koji rade pod uticajem kao što su La Phaze ili Le Peuple De L'Herbe. Naravno, ne treba zanemariti ni druge delove zemaljske kugle, pa ni Srbiju i Hrvatsku koji sa svojim Black Ark Crew i Radikal Dub Kolektiv staju rame uz rame uz svetske dub izvođače. Interesantan je i bend Sopot Project koji stiže iz Banja Luke sa svojim neskrivenim balkanskim uticajem.
Revolucija i dalje traje. Inicirana sa siromašne Jamajke, prihvaćena od zemalja prvog, drugog i trećeg sveta, ne obraća se ovom poslednjem kao što to čini reggee, ali ne krije da je od njega potekao. Pravac je za sebe koji konstantno stvara i menja druge pravce, uvodeći svežinu u svaku melodiju, neki novi instrument, novi ritam ili efekat.
Kada sledeći put budete čuli Gorillaz, Paket aranžman, Stinga ili Bob Marlija znajte da iza svega toga stoji dub. Iako ga ne slušate direktno, on je tu, tiho menja postojeće i pravi novo. Dub je revolucija koja traje skoro četrdeset godina i kojoj se kraj ne nazire.