Devojka/dečko mog najboljeg druga

Da li vam se nekada dopao/la dečko/devojka od najboljeg prijatelja i da li biste se upuštali u takvu neku avanturu ?

Da li ima istine u tome da iako ne mislite da je on/ ona nešto posebno, posebnu draž čini to što je vaš drug/drugarica ima , pa je s time i vama privlačniji / privlačnija?

Ili biste sačekali da raskinu pa onda?

Ili ne uopšte?

Nikada se nisam zabavljala sa nekim ko je bio u vezi sa nekom mojom prijateljicom..
Smatram da je to ružno i nije fer prema onome sa kim se družim , kakva god bila njihova veza ipak su bili u nekoj vezi , znači tu postoje emocije..koje se ne zaboravljaju..ostaju ..
A da me je privlačio dečko neke moje prijateljice jeste istina..samo ipak sam bila uzdržana i nikada nisam davala povod ili mali znak da on to primeti..
Za mene je prijateljstvo svetinja , ne bih ga rizikovala ni zbog koga ma koliko mi se dopadao ali isto tako ne bih pristala na vezu sa bivšim neke moje prijateljice jer ..nekako mi je to neukusno i deluje kao ..izdaja..

Sve momke svojih frendica poštujem , poznam i družimo se , nikad ne bi gurala tamo nos de sam već frend na neki način , toliko muških na svetu da se sigurno neću petljat po tom terenu, maa koliko da mi se neki od njih dopadne

Moje društvo je bilo malo "slobodnije" po tom pitanju.

Zabavljao sam se s bivšom svog jako dobrog prijatelja. Kao, njega je ostavila zbog mene. A u nju je bio zaljubljen i moj najbolji prijatelj. Cijeli cirkus.

Nije dugo trajalo, iako sam bio zaljubljen. Imao sam cijelo vrijeme nekakvu kočnicu u sebi zbog prijatelja.

Drugi jako dobar prijatelj je oženio jednu moju bivšu. Nisam mu zamjerio. Zbog toga. Ali jesam zato što me je jedno vrijeme izbjegavao.

Nisam bio pozvan ni na svadbu. Ne znam zašto.

Meni to nije toliko strasno.Ja sam se zabavljala s bivsim deckom moje drugarice.Cak sam imala i njenu podrsku,smatrala je da smo vise jedno za drugo,da imamo ista interesovanja,poglede na zivot,smisao za zabavljanje..Protiv sam uplitanja u vezu ili zabavljanja sa nekim ko je bio u dugoj vezi,pa ce tu mozda biti jos nesto,ali ako je neko bio s nekim dva meseca,zatim se zaljubio u drugog,s njim uziva i ima ozbiljne namere,ne vidim zasto bi trebalo tog nekog bivseg zaobilaziti kao da je kuzan ili imati neki respekt .

Nemam ta iskustva. iskreno. Niti bih želala da se tako nešto dogodi.
Ne mogu da zamislim da joj, svojoj prijateljici, prepričavam sve ono što inače
prepričavamo jedna drugoj. Možda bi mislila da joj se rugam ili tako nešto.
Ne, nikada to sebi neću dozvoliti, ali nikada. I ne pametujem; pitali ste me

Ne, nikada nisam primećivala dečka bilo koje drugarice ili prijateljice. Prilično sam principijelna, ali ako ćemo iskreno, ni jedan od njih mi nije bio zanimljiv...

Jednom se mom najboljem drugaru i meni svidjala ista devojka, ja se sklonio, on ništa nije uradio (nije čak ni pokušao - a ja ih nedelju dana ostavio bez mog društva)... onda ona mene naterala da ja nešto uradim ... sve vreme dok sam bio sanjom osećao sam se bzvz zbog njega, pa sam nedugo zatim i raskinuo sa njom ... više zbog toga što nam i nije bilo baš nešto, a i to što se ona njemu svidjala imalo je uticaja. Trebam li reći da sam bio balavac od 19-20 godina

Decko, simpatija...moje najbolje drugarice,sestre, prijateljice...uopste nije bio i niti ce biti sfera mog interesovanja...i amin! Toliko pripadnika suprotnog pola ima, da nema potrebe za tako necim!

Nikad se nisam zabavljala, niti su me interesovali.

Meni to bljak.

Abu Dabi ::

Moje društvo je bilo malo "slobodnije" po tom pitanju.

Zabavljao sam se s bivšom svog jako dobrog prijatelja. Kao, njega je ostavila zbog mene. A u nju je bio zaljubljen i moj najbolji prijatelj. Cijeli cirkus.

Nije dugo trajalo, iako sam bio zaljubljen. Imao sam cijelo vrijeme nekakvu kočnicu u sebi zbog prijatelja.

Vidim ju ponekad. 

Uvijek i ponovo se zapitam da li sam pogriješio što sam prekinuo "zbog prijateljstva". 

Pogotovo što nisam siguran da bi moji frendovi bili "fer igrači". 

desilo mi se jednom  

nije baš najbolji prijatelj, ali odličan gari, momak na mestu...
bila neka žurka kod mene, popili se hektolitri alkohola i na kraju ostanemo nas troje... drugar me zamoli da prespava kod mene, ode u spavaću sobu da legne i ostanemo sami ta njegova i ja...
šta se tu pričalo i baljezgalo - ne sećam se, uglavnom znam da je otišla da šiškiriški i kad se vratia iz toaleta, sela mi je pravo u krilo... u roku od minut bili smo golišavi i uzeo sam je ne razmišljajući ni o čemu... tu, na par metara od mog komiranog drugara a njenog momka  

a sutra... taj osećaj gađenja od samog sebe teško je opisati
otišao sam do garija, rekao mu šta se desilo i bilo je povuci-potegni, ali izgladili smo stvar, tj. oprostio mi je... njoj nije i momentalno je šutnuo

od tog dana kontrolišem unos alkohola, ma kakva proslava da je u pitanju
i nikad mi se više nije desilo da se napijem u meri da me boli ćošak za sve

Meni se desilo to da sam se zabavljala sa bivšim momkom moje prijateljice , krenulo nam je super , našli smo se skoro u svemu.
Moja prijateljica više nije progovorila sa mnom ni reč.
Ni danas mi nije jasno zašto je to bilo toliko strašno da se jedno dobro prijateljstvo prekine.
Ni veza nije opstala jer sam imala osećaj krivice i grižu savesti iako mi ništa nije bilo jasno.

A meni se desilo da je moju bivšu oženio moj najbolji frend. 
S njom sam i dalje bio ok, ali se on nadurio na mene i prestao razgovarati sa mnom. 
Trajalo to par mjeseci, pa mu valjda došlo iz dupeta u glavu, i opet on progovorio. 

sudeći po našim iskustvima, može se reći da je ova vrsta odnosa odličan test prijateljstva

to bivši/bivša menja situaciju, mada i tada postoji neki gorak ukus, po mom mišljenju