Klabing u Srbiji

**Učlanjen** : 26.02.2015

Početak klabinga koji danas imamo u Srbiji i koji poznajemo, vezuje se za pojavu prvih beogradskih noćnih klubova 90-tih. Na mestima kao što su Fuzija, Bezistan, Omen, Akademija, a kasnije Buha, Letnji Partizan, Letnja Zvezda, Inkognito, Andergraund, mogao se čuti zvuk elektronske muzike. Tadašnji disk džokeji nisu ni malo zaostajali u praćenju svetske klupske scene. Klabing je polako počeo da se širi i u ostalim gradovima Srbije. A da kvalitet srpske klupske scene može da parira svetskoj, dokazuju sve veća interesovanja inostranih disk džokeja kada su u pitanju gostovanja u našoj zemlji.

Danas u Srbiji ima veliki broj noćnih klubova koji gaje kulturu elektronske muzike. Ono što posebno treba istaći su beogradski splavovi, koji u letnjoj sezoni, ljubiteljima elektronskog zvuka pružaju nezaboravan provod. Splavovi su, zapravo, objekti na vodi preuređeni u noćne klubove. Smešteni su uz obale reka Dunava i Save. Sve veću popularnost i zainteresovanost stiču kod stranih turista koji posećuju Beograd. Tokom zimske sezone klabing se odvija u noćnim klubovima u zatvorenom. Pored kvalitetnog muzičkog sadržaja, publici nude mogućnost provoda tokom cele radne nedelje. To je, između ostalog, još jedan razlog zbog čega je srpski klabing privlačan stranim turistima.

Na domaćoj klupskoj sceni svoje mesto pronašli su i organizatori velikih masovnih žurki. U halama, arenama, sportskim dvoranama ili čak prostorima na otvorenom, organizuju se žurke na kojima muziku puštaju velike face svetskog DJ-inga kao što su: Bob Sinclar, David Guetta, Carl Cox, Kurd Maverick i mnogi drugi. Ništa manje važnu ulogu na tim događajima imaju i domaći disk džokeji koji publiku pripremaju za glavni deo programa svojim odličnim warm up-ovima. Brojnost publike na takvim žurkama jasno govori o velikoj zainteresovanosti ljudi u Srbiji za elektronskom muzikom.