Džordž Orvel

Džordž Orvel (engl. George Orwell), pravo ime Erik Artur Bler (engl. Eric Arthur Blair; Motihari, 25. jun 1903 — London, 21. januar 1950) je bio engleski književnik. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu „Životinjska farma“ i „1984-ta“, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka .




Njegov otac Ričard Bler je bio druga generacija britanskih vojnika. Majka mu je bila francuskog porekla, Ida Mejbel Bler, ćerka neuspešnog trgovca. Kada je napunio godinu dana, majka ga je odvela u London. Oca nije video sve do 1907. godine, kada je ovaj došao u tromesečnu posetu, nakon koje se vratio u Indiju. Erik je imao dve sestre, stariju, Mardžori i mlađu, Avril.


Sa šest godina krenuo je u Anglikansku parohijsku školu. Rastao je kao mrzovoljan, povučen, ekscentričan dečak, a sve nesreće ovog perioda opisao je u posthumno objavljenoj autobiografiji. Dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj, Velington i Iton. Prvi semestar proveo je na Velingtonu, ali se potom prebacio na Iton, gde je studirao u periodu između 1917. i 1921. Neki navode da je bio izuzetan student, dok drugi tvrde potpuno suprotno. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac i na Itonu izučava britanske pisce. Ne interesuje se previše za nauku pa završava sa slabim uspehom, nije osvojio stipendiju za univerzitet, pa je morao da prekine sa daljim zvaničnim obrazovanjem i zaposli se.


Stupio je u indijsku imperijalnu policiju. Služio je u Burmi pet godina, a onda napustio službu. Ovde su uočena prva moguća neslaganja sa sistemom. Imperijalna vlast i njeni metodi su ga duboko razočarali, a svoja iskustva i stavove o njoj izneo je u romanu „Burmanski dani“ i u dve fantastične autobiografske priče „Ubijanje slona“ i „Vešanje“. Napustio je policiju i izvesno vreme radio kao lučki radnik u Burmi, da bi se 1927. godine vratio u Englesku. Odmah po povratku proglasio je sebe anarhistom i to je činio nekoliko narednih godina; tokom 1930-ih, počeo je sebe smatrati socijalistom, premda je bio previše slobodouman da bi napravio i naredni korak i postao komunista. Posvetio se pisanju. U proleće 1928. godine preselio se u Pariz, opet u nadi da će moći da živi kao honorarni pisac. Ipak, to mu ni ovoga puta nije pošlo za rukom, pa je morao da se izdržava kao perač sudova u hotelima i restoranima. Godine 1929, bolestan i bez para, vratio se u London, a svoja iskustva iz ovog perioda kasnije je opisao u romanu „Niko i ništa u Londonu i Parizu“ (engl. Down and out in Paris and London). Tada je uzeo pseudonim Orvel i sva svoja buduća književna dela potpisao je pod pseudonimom, mada su nepoznati motivi koji su ga podstakli na njegovu upotrebu. Po povratku u London, uselio se u staru porodičnu kuću i počeo sa pisanjem „Burmanskih dana“. Postao je učitelj u privatnoj školi 1932. godine, a 1936. je otvorio seosku prodavnicu u Velingtonu, Hertfortšir, i oženio se sa Elin O'Šonesi. Od izdavačke kuće Left Book Club dobio je zadatak da istraži kako žive siromašni u Engleskoj, pa se zaposlio u rudniku (iako je iz srednjeg staleža) i napisao knjigu „Put za dok Vigan“. Tom prilikom napao je engleski socijalizam.

Krajem 1936. otišao je u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. U Barseloni mu se svidela atmosfera, izgledalo je kao da anarhija funkcioniše. Pridružio se komunističkoj miliciji (POUM). Borio se na frontovima Aragon i Teruel i dobio čin potporučnika. Bob Edvards, koji se borio sa njim u Španiji, piše .

Na ovom potonjem teško je ranjen u grkljan, što će trajno uticati na njegov glas. Orvelu su izneverena iščekivanja i on se sukobio sa režimom. Iz Španije je morao da pobegne, jer su komunisti želeli da ga ubiju. Šest meseci se oporavljao u Maroku. U ovom periodu 1938. oboleo je od tuberkuloze i zimu proveo u Maroku.


Počeo je Drugi svetski rat i Orvel je želeo da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali su ga proglasili nesposobnim za vojsku. Radio je kao novinar, ostao šef Indijskog servisa Bi-Bi-Sija, a s namerom da se podstaknu Indijski interesi u ratu. Britansko Ministarstvo rata kasnije mu je poslužilo kao model za Ministarstvo istine u romanu „1984-ta“. Bio je član civilne zaštite, u kojoj se angažovao koliko je mogao. Izveštavao je iz raznih krajeva sveta. Usvojio je sina Ričarda 1944, kada je završio roman „Životinjska farma“, koji je objavljen u Engleskoj 17. avgusta 1945, a u SAD 26. avgusta 1946. godine. Sa ovim romanom, Orvel je po prvi put u karijeri stekao svetsku popularnost. Ovo je politička priča o Ruskoj revoluciji i Staljinovoj izdaji njenih ideala. U njoj, grupa životinja iz seoskog dvorišta progna ljudske gospodare i uspostavi sopstvenu vlast. Na kraju, inteligentne životinje, željne moći, svinje, ruše revoluciju i stvaraju oblik diktature čiji lanci su gori i bezdušniji nego ljudski [1]. „Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije“.



Godinu dana kasnije mu je umrla supruga tokom operacije. Napisao je čuveni esej „Politika i engleski jezik“ o jeziku iz kojeg su proistekla Orvelova pravila o pisanju. Otselio se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo je napisao roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Ovo je priča o vlasti koja održava svoju vlast sistemskim izvrtanjem istine i neprestanim prepravljanjem istorije radi svojih ciljeva. Klima na ostrvu štetila je njegovom zdravlju, loše se osećao i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko sumoran. Ženi se Sonjom Bromvel. Džordž Orvel umro je 21. januara 1950. Sahranjen je u Crkvi Svih Svetih, u Satou, Kortenej, Oksfodšir.

Životinjska farma

„Životinjska farma“ (engl. Animal Farm) je antiutopijski roman britanskog pisca Džordža Orvela. Radnja ovog romana, koji je objavljen 17. avgusta 1945. u Ujedinjenom Kraljevstvu, na satiričan način govori o događajima koji su doveli do dolaska na vlast u Rusiji Josifa Staljina, kao i o periodu njegove vladavine pre Drugog svetskog rata.

Na početku Stari Major svojim prijateljima s farme govori o velikoj pobuni i o tome kako će postojati svet bez ljudi. Životinje ga poslušaju i jedne noći napadnu Džonsa i preotmu farmu. Na vlast su došli Napoleon i Snoubol. Uvode reforme za bolji život i donose sedam zapovesti. Život je životinjama bio lep i ugodan. No ljudi su došli i počeli da se bore protiv životinja i izgubili. Nakon nekoliko dana Snoubol je proteran s farme i Napoleon je preuzeo vlast. Život je od tada bio teži, a sedam zapovesti je promenjeno kako je svinjama odgovaralo, npr. „Svi su jednaki, ali neki su jednakiji od drugih." Sve životinje osim svinja i Napoleonovih pasa morale su više da rade, dobijaju manje hrane i ne uživaju u povlasticama. Jedne noći farma je pretvorena iz Životinjske u Vlastelinsku. Te noći takođe je došlo do svađe između svinja i ljudi i to je dokazalo da je Napoleon izdao životinje i samo hteo veću vlast. „Nije se više znalo ko je svinja, a ko čovek."

Hiljadu devetsto osamdeset četvrta

Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (eng. Nineteen Eighty-Four; ponekad skraćeno nazivan „1984“) je antiutopijski roman britanskog književnika Džordža Orvela, napisan 1948. a izdat 1949. godine.

Roman govori o životu naizgled beznačajnog pojedinca Vinstona Smita koji u jednom ministarstvu totalitarne države Okeanije radi na lažiranju istorijskih činjenica. Smit postaje nezadovoljan svojim ništavnim životom, te vremenom postaje protivnik takvog sistema i na kraju bude uhapšen, mučen i prevaspitan.

Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno. Tematika je neposredno povezana sa staljinističkim režimom i kultom ličnosti, zbog čega je roman smatran potencijalno politički opasnim, pa je u pojedinim zemljama bio zabranjen.

„Veliki brat te posmatra“ (Big Brother is watching you) je poznati izraz iz tog djela, koji aludira na vladin nadzor svakog pojedinca i koji je preuzet u televizijskoj emisiji Big Brother.

Zajedno sa novelama „Vrli novi svijet“ Oldosa Hakslija i „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, roman je jedna od najpoznatijih antiutopija u književnosti.

Godine 2005. časopis Tajm je ovaj roman svrstao u 100 najboljih romana na engleskom jeziku napisanih od 1923. godine.


Orvel, koji je središnju temu romana zacrtao 1944. godine, većinu romana je napisao na ostrvu Jura u Škotskoj tokom 1947—1948. godine dok je bio kritično obolio od tuberkuloze. Konačan rukopis je poslao svojim prijateljima Sekeru i Varburgu 4. decembra 1948. godine, a knjiga je objavljena 8. juna 1949. godine.

Do 1989. godine roman je preveden na više od 65 jezika, što je više nego bilo koje druge dvije knjige nekog autora.

U vrijeme univerzalnih prevara reći istinu je revolucionarno djel

Ukoliko želite stvoriti viziju budućnosti zamislite čizmu koja stoji na ljudskom licu - zauvijek.

Jezil politike je dizajniran tako da laži zvuče istinito, a ubijanje postane poštovano, te da daje privid čvrstine samom vjetru.

Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je snaga.

Politički haos je povezan sa propadanjem jezika. Čovjek bi možda mogao napraviti neko poboljšanje ukoliko počne sa pričom.

Ozbiljan sport nema ništa sa poštenom igrom. On je pun mržnje, zavisti, oholosti, nepoštivanja svih pravila i sadističkog zadovoljstva u prisustvovanju nasilju. Drugim riječima, to je rat u kome se ne puca.

Sva ratna propaganda, svo vrištanje, laži i mržnja uvijek dolaze od ljudi koji se ne bore

Svaki rat nakon što počne ili prije nego počne, se ne predstavlja kao rat, nego kao samoodbrana od manijakalnog ubice.

Sloboda je pravo da se kaže ljudima ono što oni ne žele da čuju.

Mi smo potonuli tako duboko da je danas potvrđivanje očiglednog prva dužnost inteligentnog čovjeka.

Čovjek je jedino stvorenje koje troši, a da ništa ne proizvodi. Ne može dati mlijeko, ne može snijeti jaje, preslab je da vuče plug, ne može trčati tako brzo da uhvati zeca. Uprkos svemu tome on je vladar nad svim životinjama.

Sreća može postojati jedino uz prihvatanje.

Ne uspostavlja se diktatura kako bi se zaštitila revolucija, nego se pokreće revolucija kako bi se uspostavila diktatura.

Nacionalista ne samo da poriče da je njegova strana počinila zločine, nego ima i zadivljujuću sposobnost da čak ne može ni čuti za njih.

Liberal - obožavalac moći bez moći.

Sve životinje su jednake, ali su neke jednakije od ostalih.

Skoro je univerzalno osjećanje da ukoliko neku zemlju nazovemo demokratskom, da je time hvalimo. Shodno tome, branioci bilo kakvog režima tvrde da je on demokratski bojeći se da će morati prestati koristititu riječ ukoliko se ona bude vezala za bilo kakvo značenje

Prljava šala je vrsta mentalne pobune.

Rat protiv strane države počinje jedino kada imućne klase misle da mogu profitirati iz toga.

George Orwell

Svaka generacija misli da je inteligentnija od prethodne i mudrija od naredne.

Sloboda je sloboda da kažemo da je dva plus dva jednako četiri.ukoliko je to dopušteno, sve ostalo će doći samo po sebi.