Baba
Kako je došlo ovo osveženje, tako majke šetaju svoju decu u kolicima i pre podne i u sred bela dana. Bude i po neki tata, a bude i baba. Uopšte više ne mogu da odredim ljudima godine. Ne mislim da treba tačno da pogodim, čak sam nekada u dilemi da li je žena koja gura kolica mama ili baba.
Od kada se granica radjanja pomerila, pa žene i u četrdesetim mogu da postanu mame, a s druge strane farmaceutsko-kozmeticka-estetskohirurška nauka uznapredovala, više ne znam ko je šta na sebi radio. Kad žena u godinama gura kolica, a pored nje je mladji čovek, on može da joj bude i muž, a može i zet. Može i sin. Ako je gospodin prosed, držeci... a pored njega zgodna, mlada žena, ona može da mu bude sve - i žena i ćerka i snaja. Ludilo. Što se ono kaže, stvarno se ne zna ko pije i ko plaća. Dobro, zna se ko plaća.
Kad sam ja bila mala, pa išla u školu, u Bukvaru na slovo B je bila baba.
Imala je naočare, maramu i klupče vunice u paketu sa iglama.
Nešto se mislim, da sam rodjena u neka ranija vremena, ja bih sada 'ladno mogla da budem baba. U to vreme, babe su bile mladje jer su ranije radjale, ranije su postajale babe. A izgledale su starije.
Jedna moja rodjaka kad je dobila unuče, insistirala je da je ne zove "baba", nego po imenu. Kad je dete malo poraslo, pričalo je da ima samo jednu babu. Kad bi ga pitali za drugu, ono je odgovaralo "nije mi to baba, to je Mira."
Posle joj bilo krivo.
Često naletim na neku priču u novinama gde se za osobu od 60-ak godina kaže različito: za njega -"stariji gospodin", a za nju- "starica".
U stvari, najvaznije je kako se čovek oseća.
Nekad sam mogla da jurcam po ceo dan. Osećala sam umor, ali sam mogla da izdržim da ne spavam celu noć i da sutra radim punom parom, da sve stignem, da po dva puta idem na pijacu i dovlačim pune torbe, da pravim večere za deset ljudi (k'o od šale), da premeštam nameštaj iz sobe u sobu (sama)... Ih šta sam sve mogla.
Nekada sam išla do granice izdrzljivosti, pa i preko toga.
Sada idem do granice prijatnosti. Odem lagano na pijacu sa spiskom. Da se ne pretovarim. Onda polako uz stepenice do kuće. Mogu i brže, al' nema potrebe, nigde ne žurim. Zatim, spustim stvari, pa ih lagano smestim tamo gde treba. Za to vreme stavim dzezvu za kafu. Kafu pijem polako, da uživam, a ne kao nekad da je sipam za vrat jer žurim dalje.
Snagu rasporedim, pa je trošim natenane, da mi traje što duže.
Ona meni, a ja sebi.
all me.