Svi putevi vode kroz Niš

Na časovima istorije u osnovnoj i srednjoj školi su nas učili da je zemlja Srbija smeštena na raskrsnici puteva između istoka i zapada. Davno su ovim tlom protutnjali Rimljani, krstaši, Turci i svakojaki drugi putnici. Danas je došlo vreme da mi sve te posete uzvratimo, naravno u turističke svrhe. Ako sa juga Srbije krenete na sever, u Mađarsku, Austriju ili negde dalje, ili ako sa severa krenete u Grčku, Tursku ili Bugarsku, put vas mora provesti kroz grad Niš.



Ako ste samo u prolazu, i imate samo nekoliko sati da posetite grad, skoknite do tvrđave. Ona je u centru, u blizini glavne autobuske stanice. Unutar tvrđave možete da vidite nekadašnju džamiju koja je sada pretvorena u izložbenu galeriju, plato sa sarkofazima i pločama iz doba Rimljana ili zgradu istorijskog arhiva. Ako niste naročito naklonjeni istoriji, možete da se odmorite u nekom od kafića koji su otvoreni u zidinama same tvrđave.

Šetnju možete da produžite kejom i pri izlasku iz tvrđave će vam sa desne strane biti veliko zdanje Niškog Univerziteta. Zgrada u kojoj su nekada bile smeštene kancelarije Moravske banovine, sazidana je davne 1889. godine za potrebe Načelništva Niškog okruga.

Put vas dalje vodi kejom ili pravo preko mosta ka glavnom gradskom trgu i glavnoj ulici. Glavnom niškom ulicom se smatra Obrenovićeva i to je pešačka zona.

Koga zanima šoping u glavnoj ulici će naći mnoštvo radnji, između ostalog i dva tržna centra, novi – Forum i stari – Kalča.



Ako biste se radije prepustili gurmanskim užicima nego kupovini, preko puta tržnog centra Kalča se nalazi Kopitareva ulica, popularno nazvana Kazandžijsko sokače.
Ova nekadašnja zanatska ulica je danas načičkana kafićima, restoranima i kafanama i omiljeno je mesto za popodnevnu kafu većine Nišlija.


Ukoliko se ovde završava boravak u Nišu, srećan vam put i dođite nam opet    .

Ukoliko ste u Nišu nekoliko dana i volite prirodu, na raspolaganju imate nekoliko lokacija u veoma bliskoj okolini.



Čegar i Kamenički vis su istorijski kompleks na oko 20 minuta voznje kolima od centra grada. Čegar je mesto gde se desila cuvena Čegarska bitka u Prvom srpskom ustanku, a Kamenički vis je popularno izletiste na obrncima Svrljiških planina.



Ukoliko niste skloni planinarenju ili volite urbaniju sredinu, za vas će pravi izbor biti Niška Banja. Udaljena je oko 15 minuta vožnje kolima od centra Niša a postoji i redovna linija gradskog prevoza. Niška banja je veoma prijatna za šetnju, ima i trim stazu koja kroz šumu vodi do izletišta Koritnik gde je i uzletište za paraglajdere. Posle napornog penjanja ćete uživati u predivnom pogledu nišku kotlinu, a tu su i dva izvora hladne vode da se osvežite.

Bilo da posetite Niš na dva sata ili par dana, ne dozvolite da vam vreme pokvari planove.

Ћеле-кула је споменик из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња Турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи.[1] Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију[2] и данас представља музејски објекат.
Процењује се да је у бици на Чегру, која се одиграла 31. маја 1809, погинуло око 6.000 турских ратника. Укупни губици на страни Срба се процењују на око 4000 људи. Како би оправдао толики губитак својих трупа и опијен победом, нишки Хуршид-паша наређује да се коже са глава погинулих Срба одеру, напуне сламом и памуком и затим пошаљу у Цариград, како би показао на који начин се треба поступати са побуњеном рајом. За сваку донету главу, Хуршид-паша је поклањао по 25 гроша. Како би једном за свагда заплашио Србе, Хуршид-паша наређује да се на источној страни Ниша у знак опомене сазида кула од камена и да се у њене зидове узидају преостале лобање погинулих војника, „тако да средина куле буде једноставна, од камена и креча а главе српских војника да се окрену у поље и узиђају споља“.
 
Кула је сазидана у периоду од јуна до јесени 1809. године, а за место изградње Хушид-паша је одабрао узвишење поред Цариградског друма, на некадашњем улазу у Ниш са источне стране, недалеко од Стамбол капије, на месту које данас заузима средиште насеља Трошарина. Изузевши лобање палих јунака, Ћеле-кула је изграђена од малтера, камена и греда. Сачињена је од четири потпорна зида (основа је била 4,15 x 4,00 m, и дебљине 0,5 m) који су се наслањали један на други чинећи шупљу, закровљену форму, чија је првобитна висина износила 4,5 метара. У њу су узидане 952 лобање погинулих устаника, послагане у правилним редовима, којих је четрнаест, где се у сваком реду, на сваком зиду налазило по 17 лобања.
 
Како су године пролазиле, зуб времена је чинио своје. Многе главе српских јунака су вађене, иако су Турци забрањивали Србима да односе лобање са њених зидина, многе главе су кришом скидане и сахрањиване у околним гробљима. Неке главе су одношене коко би представљале јединствени сувенир, док су опет друге пропадале од кише, мразова, ветрова. Иако је кула пропадала, њени страшни атрибути су и даље били присутни. По ослобођењу Ниша 1878. године, његови грађани добровољно прикупљају средства, којима се изграђује надстрешница и ограђује се кула, како би се спречило њено даље пропадање. Године 1892. Нишлије још једанпут прикупљају потребна средства за подизање скромне капеле над читавом кулом. Задужење за пројектовање капеле припало је ондашњем цењеном архитекти Димитрију Леко из Београда. Подизањем капеле, кула је штићена од спољашних утицаја. Ипак штетни утицаји влаге и температуре нису у потпуности отклоњени.

Spomenik Stevanu Sremcu i Kalči


Spomenik piscu Stevanu Sremcu i junaku iz njegove knjige «Ivkova slava» Kalči, nalazi se na početku Kazandžijskog sokačeta, nekad čuvene zanatlijske ulice grada Niša. Poznati srpski pisac Stevan Sremac živeo je u ovom gradu od 1879. godine do 1892. godine i ostavio značajan trag u njegovoj kulturi. Bronzana skulptura koja prikazuje niškog lovca Kalču sa svojim vernim psom i pisca Stevana Sremca rad je akademskog vajara Ivana Felkera.

Spomen kosturnica streljanim Srbima od strane Bugara tokom okupacije u Prvom svetskom ratu


Kosturnica je obeležje žrtvama terora Prvog svetskog rata, a posebno ubijenim rodoljubima i učesnicima Topličkog ustanka 1917. godine. Podignuta je 1927. godine na autentičnom mestu streljanja, obeležavajući dužinu zida kraj koga su stajale žrtve. Na centralnom delu spomenika, 1937. godine, postavljen je reljef, rad vajara Slavka Miletića.

Spomenik kralju Aleksandru


Prvobitni spomenik kralju Aleksandru, rad beogradskog vajara Radeta Stankovića, postavljen je 1939. godine, ali je već u prvim godinama dolaska komunističke vlasti, 1946. godine uklonjen i uništen. Kako bi ispravili nepravdu prema ovoj znamenitoj istorijskoj ličnosti, Nišlije 2004. godine postavljaju novi spomenik kralju Aleksandru. Spomenik je delo beogradskog vajara Zorana Ivanovića, visok je 11,5 m, a težak preko 3 tone. Kralja Aleksandra I istorija pamti po tome što je 1918. godine proklamovao ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu državu. Ubijen je 1934. godine u Marseju.

Spomenik oslobodiocima Niša


Spomenik oslobodiocima smešten je u samom centru grada, na Trgu kralja Milana i obeležava razdoblje oslobodilačkih ratova protiv Turaka, Bugara i Nemaca. Četiri najznačajnije godine toga razdoblja ubeležene su na spomeniku: 1874. i 1877. godina, period borbi za oslobođenje od Turaka i 1915. i 1918. godina, početak okupacije i oslobođenje grada u Prvom svetskom ratu. Spomenik je izrađen od crnog mermera i sastoji se od šireg postolja sa četiri reljefa, bronzane skulpture i visokog postamenta u čijem je donjem delu postavljen splet figuralnih kompozicija ratnika u borbi. Na vrhu spomenika je konjanik – Vesnik slobode u prirodnoj veličini, sa zastavom slobode na kojoj su «SSSS» (Samo sloga Srbina spasava). Spomenik je otkriven 28. juna 1937. godine, na dan proslave 60-godišnjice oslobođenja Niša od Turaka. Ova monumentalna skulptura, kao jedno od najznačajnijih ostvarenja novije jugoslovenske skulpture, a čiji je autor Anton Augustinčić, poznati zagrebački vajar, stavljena je pod zaštitu države 1983. godine.



visitnis