Običaji za Vaskrs

Teodorova subota

U subotu prve nedelje Časnog posta, pada praznik svetog Velikomučenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan događaj iz prvih vekova hrišćanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišćana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršću krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišćani oskrnavili i ne bi mogli da se pričeste. Međutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hrišćani Carigrada ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenično žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišćani tako i urade, i dostojni se pričeste u nedelju Pravoslavlja Kao uspomenu na taj događaj, u ovaj dan, domaćice kuvaju žito kao za slavu, i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u kuću.


Lazareva subota Vrbica

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.
Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.


Velika nedelja

Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju. U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pričešća, zato je dobro da se toga dana pričestimo. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti sve do iznošenja Plaštanice.


Vaskrs

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai običaj darivanja jajima.
Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.


Farbanje vaskršnjih jaja


Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.


Kako se farbaju jaja?

Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice koja je osvećena u toku vaskršnjeg posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.


Simbolika

Farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.


Vaskršnje slavlje

Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita "Oče naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.


Tucanje jajima

Na stolu stoji ukrašena čini-ja sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.


Pobusani ponedeljak

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima

Uskrs ili Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, kojim se obeležava dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Uskrs se praznuje tri dana i predstavlja tzv. „pokretni“ praznik, što znači da se njegov datum menja svake godine, ali uvek mora da bude u nedelju.

Računanje datuma Uskrsa – oko računanja datuma Uskrsa i ostalih neslaganja između Julijanskog i Gregorijanskog kalendara, vođena je velika polemika. Zbog toga je Srpska Pravoslavna Crkva i Kraljevska vlada poslala našeg poznatog naučnika Milutina Milankovića na vaseljenski kongres u Carigrad 1923., kako bi se izvršila reforma kalendara. Jedno od važnih pitanja bilo je i određivanje datuma Uskrsa i ostalih pokretnih praznika koji zavise od njega. Milutinu Milankoviću pripala je slava da je, matematičkim putem, napravio do sada najprecizniji kalendar. Iako je njegov kalendar usvojen u Sremskim Karlovcima 1923., njegova primena odložena je za vreme kada reformisani kalendar prihvate i primene i sve ostale pravoslavne crkve.


Milutin Milanković (1879 – 1958), poznati srpski naučnik, pozvan je u Carigrad 1923. da izvrši reformu kalendara i reši pitanje određivanja datuma Uskrsa

Uskrs se slavi prve nedelje posle punog meseca posle prolećne ravnodnevnice. Takođe, pravoslavni Uskrs ne može se praznovati istog dana ili pre Pashe (jevrejski pokretni praznik). Kod pravoslavnih hrišćana, koji koriste stari (Julijanski) kalendar (Srpska, Ruska, Jerusalimska crkva,…), kao i kod pravoslavnih hrišćana koji koriste Milankovićev (reformisani Julijanski) kalendar (Grčka, Bugarska, Rumunska, Carigradska, Kiparska i Aleksandrijska crkva), Uskrs je uvek između 4. aprila i 8. maja. Kod ostalih hrišćana, koji koriste novi (Gregorijanski) kalendar, Uskrs je uvek između 22. marta i 25. aprila.

Program za računanje datuma Uskrsa – na ovoj stranici možete pronaći program za određivanje datuma Uskrsa u godinama koje slede. Unesite godinu za koju vas interesuje datum Uskrsa i kliknite na dugme Datum Uskrsa.

Veliki petak


Raspece Hristovo

Petak pred Uskrs se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, u Jerusalimu. Osuđen da propoveda učenje za koje se tvrdilo da je u suprotnosti sa verskim principima i zakonima judaizma, gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.

Na večernjem bogosluženju u našim hramovima, iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Plaštanica se polaže na posebno ukrašen sto (simbolizuje kamen na kome je telo Hristovo bilo pripremljeno za polaganje u grob), zajedno sa Jevanđeljem (religijski spis koji opisuje život i učenje Isusa Hrista).

Na Veliki petak poste svi, pa čak i oni koji inače ne poste ceo vaskršnji post. Oni koji su postili ceo post ili makar nedelju dana, na Veliki petak poste strog post. Na taj dan se ne služi liturgija u crkvi, osim ako su Blagovesti. Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, to je dan tuge i opšte tišine, koju „ni detinji plač ne sme remetiti“. Čak se ni pokojnici nisu sahranjivali na ovaj dan, „da se ne remeti zemlja u kojoj leži Hristos“.

Uskršnje jaje

Jaje predstavlja simbol života, odnosno simbolizuje vaskrsnuće Isusa Hrista. Jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo obojeno jaje se smatra „čuvarkućom“ i njemu se pripisuje posebna važnost. Kao što i ime kaže, prvo jaje se smatra zaštitnikom kuće i čuva se do sledećeg Uskrsa.


Najradosniji običaj za Uskrs predstavlja tucanje jajima

Simbolika – jaje predstavlja simbol života, odnosno vaskrsnuće Hristovo. Farbanje jaja u crvenu boju simbolizuje Hristovu krv

Prirodno farbana jaja – jaja se mogu farbati na mnogo načina. Ako želite da uskršnja jaja farbate prirodnim bojama, možda će vam pomoći da znate koja namirnica proizvodi koju boju. Pošto prirodne boje za farbanje jaja nisu toliko intenzivne kao veštačke farbe koje se mogu kupiti u prodavnicama i na pijacama, trebalo bi ih koristiti u većoj količini. Od prirodnih materijala, najčešće se koristi lukovina, koja daje jajetu crvenkasto-braonkastu nijansu. Evo još nekih primera:

CRVENA – ljuska crvenog luka, sok nara, cvekla, sok od malina, crno vino,…

ZELENA – spanać, blitva, zelje,…

PLAVA – crveni kupus, sok od borovnice,…

ŽUTA – kora narandže, zeleni čaj,…

Ovo su samo neke od namirnica koje daju određenu boju jajetu, svetliju ili tamniju, u zavisnosti od toga koliko stavite određene namirnice ili od prirodne boje jajeta. Na vama je da isprobavate sa nekim novim namirnicama.

Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona, javljajući dolazak najvećeg hrišćanskog praznika. Narod se međusobno pozdravlja rečima Hristos Voskrese i Vaistinu Voskrese! Taj pozdrav traje sve do Spasovdana, odnosno do Vaznesenja Hristovog, koji pada četrdeseti dan po Uskrsu. Domaćin sa svojom decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Oni koji su postili ceo vaskršnji post ili bar jednu nedelju, pričešćuju se na kraju liturgije.

Čuvarkuća, uskršnji običaji kod nas i u svetu


Boja Uskrsa je crvena, simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv, i običaj u Srbiji je da se prvo jaje farba crvenom bojom. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako mu samo ime kaže, čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se pripisuju magijske moći, tera zle sile i demone od kuće i ukućana.

Jaja se farbaju uglavnom na Veliki petak mada se u nekim krajevima farbaju četvrtkom, koji se takođe naziva Veliki.

U nekim krajevima Srbije, običaj je da se čuvarkuća do Uskršnjeg jutra čuva u činiji sa vodom a onda se tom vodom umiju ukućani, naročito deca, kako bi bili zdravi i rumeni. Običaj je takođe da se na uskršnje jutro deca „pomiluju“ crvenim jajetom po čelu kako bi bila zdrava, a ovaj čin istovremeno simbolizuje krštenje.

Običaj je da se oni koji su postili, na dan Uskrsa, omrse prvo jajetom. Tri dana, koliko Uskrs traje, rođaci, prijatelji i komšije daruju se ofarbanim jajima, u posetu se ne ide bez usršnjih jaja, niti će se desiti da vam tih dana neko dođe u posetu a da vam nije doneo jaja.

Kao što znate, u vreme Uskrsa, ljudi pozdravljaju jedni druge sa – Hristos voskrese – Vaistinu voskrese!


Jaje kao simbol Uskrsa datira još od vremena kada je Marija Magdalena caru Tiberiju poklonila jaje govoreći mu da je Isus vaskrsao, ali simboliše i nov život, snagu života, jer pile samo iznutra razbija ljusku i izlazi na svetlost dana. Jaje je simbol života.

Uskršnja tradicija u Srbiji vezana je za okupljanje porodice, isto kao i za Božić, i ovo je običaj u čitavom hrišćanskom svetu koji slavi ovaj praznik.

Mnogi usrkšnji običaji su u našoj zemlji zamrli tokom vremena komunizma kada se u većini domova nije obeležavao i slavio, ono što nam je ostalo od tih vremena je da ovaj praznik nazivamo Uskrs iako mu je srpski naziv Vaskrs što se vidi i u pozdravu.

Običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, negde su strogo verski, ali postoje i uskršnji običaji koji sa verom nemaju veze kao što je u zapadnim zemljama običaj da uskršnji zeka donosi poklone deci. U mnogim zemljama zadnjih godina, kuvana jaja zamenjuju jaja od čokolade, potrošačko društvo je dovelo do toga da običaj farbanja jaja negde zamire pod izgovorom da deca više vole jaja od čokolade.

U Austriji je veoma važan praznik Zeleni četvrtak, pred Uskrs, kada je običaj da jedu zeleno povrće i ovaj dan simbolišu jaja ofarbana u zelenu boju.

U Meksiku, u četvrtak pred Uskrs, vernici idu u sedam crkava i u svakoj se mole za oprost grehova. Na Veliki petak simbolično obeležavaju stradanje Hristovo a suboto organizuju paljenje Jude, lutke napravljenje od kartona.

Za Jevreje, bilo gde u svetu, Uskrs je veoma važan praznik koji provode u krugu porodice kada se podsećaju egzodusa tokom svoje istorije i za vreme praznika jedu hranu koja ima simbolični značaj, beskvasni hleb i jaja.

Katolici u mnogim zemljama Uskrs dočekuju u crkvama, u ponoć kada se oglase crkvena zvona, ljube se tri puta i praznik vaskrsenja može da počne.

U Rusiji na dan Uskrsa ljudi sa korpama hrane odlaze na grobove preminulih rođaka gde provode veći deo dana jedući i tako odajući poštu preminulom.

U zemljama Južne Amerike, u mnogim gradovima uskršnji dan se pretvori u karneval sa muzikom i konfetama, u Americi deca tog dana traže jaja sakrivena u dvorištima, tog dana i Bela kuća otvara svoje dvorište za decu kako bi tražila uskršnja jaja.

Kao što vidite, običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, svaka ima nešto svoje, ali najvažnije je da je to jedan od praznika koji okuplja porodicu i to je tradicija koja ne treba da se prekine, nigde, koja god zemlja sveta da je u pitanju.


tetka.rs