'Šest godina' Harlan Coben (Algoritam; preveo Predrag Mravar)

Šest je godina prošlo otkako je Jake Fisher gledao kako se Natalie, ljubav njegova života, udaje za drugoga. Šest godina skrivanja slomljenog srca zdušnim uranjanjem u karijeru sveučilišnog profesora. Šest godina održavanja obećanja da će ostaviti Natalie na miru i šest godina mučnog zamišljanja njezina života s mužem Toddom. Kad Jake naiđe na Toddovu osmrtnicu, ne može se suzdržati da ne ode na pogreb i vidi udovicu… ali to nije Natalie!

Harlan Coben je rođen 1962. u židovskoj obitelji u New Jerseyju te je završio politologiju na Sveučilištu Amherst. Svoj prvi roman napisao je s 26 godina, ali se kao pisac krimi romana probio devedesetih serijalom o Myronu Bolitaru, bivšem igraču košarke koji postaje sportski agent. Za svoje knjige Coben je dobio nagrade Edgar i Shamus, a objavljuje fikciju i u New York Timesu. Francuski glumac i režiser Guillame Canet je Cobenov roman iz 1995. ‘Tell No One’ pretvorio u odličan filmski triler, a ‘Šest godina’ je nova psiho-krimi zavrzlama iz Cobenove radionice.

U "kriminalnom" žanru, ove se jeseni zaredom objavljuju veliki svjetski hitovi. Od modernih eksplozivnih trilera koji se čitaju u dahu, pa do povijesnih istraživanja prepunih atmosfere, u preporukama ćete pronaći i naslove za književne sladokusce, knjige u kojima je svaka rečenica važna za potpuni doživljaj. Pa krenimo...
Suša – Jane Harper

Vrlo dobar naslov koji je objavljen istovremeno u nas i u svijetu. Australski krimići za većinu će čitatelja biti nešto egzotično, a autorica to koristi kako bi postigla maksimalan efekt. Suša iz naslova igra veliku ulogu u priči jer ljude dovodi do ruba ludila. Kada se u malom gradu Kiewarri dogodi strašan zločin u kojem je ubijena cijela obitelj, glavni je krivac za to nesmiljena vrućina bez kiše. Istraživanje preuzima povratnik u grad, koji je prije dvadeset godina iz njega protjeran. Mračne tajne iz prošlosti majstorski su uklopljene u radnju te donose osvježenje u obliku psihološkog uvida u nostalgiju djetinjstva. Ovo nije samo krimić jer zbog poetičnog stila pisanja čitatelj u njemu uživa na više razina.
Bol – Lisa Gardner

Ovo je prvi roman američke majstorice trilera na hrvatskom jeziku. Ubojstvo supruga policajke Leoni prilično je brutalno, a uz njega se veže i nestanak njezine kćeri. Sve upućuje da je sama učinila zločin. No detektivka D.D. Warren slučaju pristupa profesionalno te savjesno kreće u dinamičnu i mučnu istragu. Beskompromisni karakteri i snažna volja ove dvije policajke neprestano se sukobljavaju, uz količinu emocija koje se mogu grabiti lopatom. Jednoj je nestalo dijete i za to je krive, druga je na pragu majčinstva i to utječe na njezinu objektivnost u istrazi. Vrlo moćna knjiga koja istražuje fenomen korupcije u policiji, ali i razornu snagu emocija u obitelji.

Velika iluzija – Harlan Coben

Harlan Coben već je dobro poznat hrvatskim čitateljima kao pisac kvalitetnih trilera na kojeg se uvijek možete osloniti. On je jedan od onih autora koji, kada vam se svidi jedna knjiga, garantiraju dobru zabavu sa svakom sljedećom. Ovdje Coben nudi svoju standardnu formulu u koju ubacuje nekoliko novih elemenata. Možemo reći da je „Iluzija“, njegova verzija psihološkog trilera u kojoj se poigrava s percepcijom glavne junakinje nakon proživljene traume. Što je istina, a što laž, pitanja su koja će čitatelje zbunjivati do posljednje uzbudljive stranice.
Čovjek koji je lovio vlastitu sjenu – David Lagercrantz

Kontroverza oko nastavaka Larssonove mega-trilogije dobiva novu epizodu. Kada obujete cipele koje su hodale po vrhovima svih svjetskih top-lista te su obilježene riječima kao što su „remek-djelo“ i „moderni klasik“, jasno je da pomalo osjećate pritisak. No Lagercrantz nije naivan pisac te ostaje iznimno vjeran svijetu koji je stvorio preminuli velikan. Smatramo da knjigu nema smisla predstavljati novim čitateljima jer prvo trebaju pročitati spomenutu trilogiju. Starim obožavateljima divlje Lisbeth Salander svakako možemo preporučiti ovaj izlet u poznati i grubi svijet švedskog zločina.
Labirint duhova – Carlos Ruiz Zafon

Još jedan spektakularan povratak, ovaj puta originalnog autora. Čini se da će barem dvije najčitanije knjige jeseni biti nastavci. Zafon se vraća obožavanom svijetu koji je oblikovao „Sjenom vjetra“, i to kako bi čitateljima pružio zadovoljavajući kraj jedne izvrsne sage. Autor je također kontroverzan na svoj način: neki ga smatraju majstorom stila, dok ga drugi optužuju za melodramatsku prozu i sapunaste zaplete. Bilo kako bilo, njegove knjige postale su kultni naslovi koji imaju počasno mjesto u knjižnicama brojnih knjigoljubaca. Zafon do kraja uspijeva zadržati zavidnu razinu kvalitete, a moramo priznati da to ni najumješnijem piscu nije lako.
Piše: Branko Matijašević

Kritika je rekla svoje; lista od deset NAJBOLJIH krimi filmova ikada!

Biznis Insajder sačinio je listu 100 najboljih filmova prema oceni kritike koji u sebi sadrže oznaku "krimi" (crime). Lista je prilično opširna i obuhvata filmove i dokumentarce. Prenosimo vam prvih deset.

10. "Dvostruka obmana" (1944) 
Ocena kritike: 95/100


9. "L'Argent" (1983) 

Ocena kritike: 95/100



8. "Ulice zla" (1973) 

Ocena kritike: 96/100





7. "Francuska veza" (1971) 

Ocena kritike: 96/100


6. "12 gnevnih ljudi" (1957) 

Ocena kritike: 96/100



5. "Rififi" (1956) 

Ocena kritike: 97/100



4. "Pépé le Moko" (1937) 

Ocena kritike: 98/100



3. "Dodir zla" (1958) 

Ocena kritike: 99/100



2. "Noć lovca" (1955) 

Ocena kritike: 99/100









1. "Kum" (1972) 

Ocena kritike: 100/100









Srbija danas

Trileri na skandinavski način
Ukoliko volite dobar detektivski roman, ove autore ne treba zaobići.


Ljubitelji trilera znaju da Britanci već čitav vek važe za naciju koja poseduje „tajni recept“ za pisanje kvalitetnog štiva ove vrste. Upravo iz Britanije potiču dva najpoznatija privatna detektiva na svetu, bez kojih je danas nemoguće zamisliti razvoj ovog književnog žanra - Šerloka Holmsa i Herkula Poaroa.

Poslednjih godina, situacija se, međutim, menja, i većina kvalitetnih krimi romana nastaje nešto severnije – u skandinavskim zemljama. Ukoliko volite dobar detektivski roman, ove autore ne treba zaobići.

Milenijum trilogija – Stig Lašon

Prodor skandinavskih trilera na svetske top liste krenuo je Lašonovom trilogijom o Mikaelu Blumkvistu, uglednom novinaru „Milenijuma“ i Lizbet Salander, antisocijalnom hakerkom. Ovi napeti, psihološki trileri osvojili su javnost neverovatnom brzinom, i doživeli svoje švedske i američke ekranizacije. Lašonov ubedljivi stil pružio nam je tri veoma dobro osmišljene slagalice, koje čitaoca drže u neizvesnosti do samog kraja svojih (obimnih) knjiga, ne puštajući ga da se opusti ni u jednom momentu.

Popularnost romana dostigla je tolike razmere da je izdavačka kuća podržala projekat pisanja nastavaka o ovim likovima. Taj težak posao na sebe je preuzeo David Lagerkranc, obradovavši fanove „Milenijuma“ romanom „Ono što nas ne ubije“. Iako ne postoje zvanične informacije, postoji mogućnost na ovaj roman neće biti poslednja pustolovina Salanderove i Blumkvista sa kojom će se fanovi susreti.

Lovci na glave – Ju Nesbe

Jedan od najpopularnijih norveških pisaca trilera, a ujedno i jedan od najpopularnijih pisaca ovog žanra u celoj Evropi, Ju Nesbe, iz romana u roman iznenađuje čitaoce svojim originalnim, zastrašujućim zapletima.

„Lovac na glave“ je priča o Rogeru Braunu, koji sebe smatra najboljim, ali i najlošije plaćenim agentom za zapošljavanje u Norveškoj. Njegova žena, Dijana, lepotica je skupog ukusa, a Roger sa svojom platom ne može da priušti vilu u kojoj žive. Zbog toga je primoran da krade vredna umetnička dela. Izvesni Klas Greve poseduje nešto što bi rešilo sve Rogerove finansijske probleme – Rubensovu sliku koja vredi nekoliko stotina miliona. Dijana želi galeriju slika, Roger želi svoju ženu. Da bi se dobilo ono što se želi, nešto se mora i žrtvovati.

Pored „Lovca na glave“, Ju Nesbe napisao je još nekoliko trilera, među kojima su najpoznatiji oni o detektivu Hariju Huleu: „Slepi miš“, „Solomonovo slovo“, „Utvara“ i drugi.

Korak ispred – Hening Mankel

Još jedan švedski autor koji se uvukao pod kožu čitalačke publike širom sveta, Hening Mankel, osim trilera, piše i knjige za decu. Ipak, najpoznatiji je po svojim krimi romanima.

U romanu „Korak ispred“ troje mladih ljudi sastaje se na skrivenom proplanku u nameri da proslave Ivanjdansku noć. Međutim, u senci vreba neko ko će njihovu zabavu zauvek okončati. U istadskoj policiji vlada letnje zatišje. Jedino što remeti taj mir jeste žena koja zahteva da policija krene u potragu za njenom kćerkom, koja s prijateljima putuje po Evropi. Žena tvrdi da nešto nije u redu s razglednicama koje joj je kćerka poslala. Za to vreme, Kurt Valander s mukom pokušava da počne da vodi zdrav život. Međutim, jednog njegovog kolegu pronalaze mrtvog. Kao vođa istrage, Valander mora da zaroni u najdublje tajne bliskog kolege i tako, između ostalog, otkriva fotografiju na kojoj je grupa mladih ljudi odevenih u odeću iz XVIII veka… Kada otkriju identitet mladih sa slike, letnji mir će se pretvoriti u pravi pakao. Motivi hladnokrvnog ubice koji zna najskrivenije tajne svojih žrtava ne daju se pojmiti. Valander je suočen sa zločincem koji je sve vreme korak ispred njega.

Nevesta iz Mumbaja – Karin Fosum

Među najpopularnijim skandinavskim autorima ponosno stoji i jedna dama, Karin Fosum, višestruko nagrađivana autorka, poznata kao norveška kraljica zločina. Iako je u mladosti pisala poeziju, najpoznatija je po seriji romana o inspektoru Konradu Sejeru.

U romanu „Nevesta iz Mumbaja“ Gunder Juman odlazi u Indiju sa namerom da sebi pronađe suprugu. U trenutku kad treba da krene po nju na aerodrom, njegova sestra doživljava saobraćajnu nesreću i upada u komu. On odlazi u bolnici, a nevesti se gubi trag. U to vreme inspektor Sejer biva suočen sa prizorom mrtve žene u travi, lica potpuno unakaženog.

Norveški list Dagblaget proglasio je „Nevestu iz Mumbaja“ najboljim norveškim krimi romanom svih vremena.

Devojka koja je spasla kralja Švedske – Junas Junason

Junas Junason zasigurno je najprepoznatljiviji autor sa Skandinavskog poluostrva, koji je smelim i duhovitim razbijanjem stereotipa privukao veliku pažnju i prodao više od 10 miliona primeraka svoja prva dva romana. Ono što ovog autora odvaja od ostalih pisaca trilera, jeste to što su njegovi romani protkani humorom. Srpskoj publici Junason je možda poznat po svojim romanima „Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao“ i „Devojka koja je spasla kralja Švedske“.

„Devojka koja je spasla kralja Švedske“ prati život samouke tamnopute devojčice Nombeko iz siromašnog predgrađa Johanesburga. Život joj je priredio nemalo iznenađenje dovevši je u priliku da spase ne samo kralja Švedske već i čitav svet, kada se obrela u prikolici za krompir sa kraljem i švedskim premijerom. Prema preciznom proračunu same Nombeko, verovatnoća da se tako nešto dogodi iznosi 1:45.766.212.810.

Autorka teksta je Sandra Bakić Topalović sa bloga Stsh's Book Corner

Britanski "Telegraf", koji već nedeljama objavljuje liste najboljih knjiga u različitim kategorijama, sastavio je listu 20 najboljih krimi romana svih vremena na kojima su se našla dela Vilkija Kolinsa, Dafne du Morije, Trumana Kapotija, Agate Kristi, Artura Konana Dojla, Žorža Simenona...

Prvi na listi koju su sastavili kritičari uglednog lista je "Žena u belom" Vilkija Kolinsa, potom slede "Stranci u vozu" Patriše Hajsmit, "Kći vremena" Džozefine Ti, avanture Šerloka Holmsa iz pera Artura Konana Dojla, "Ubistvo Rodžera Akrojda" Agate Kristi, "The Madman of Bergerac" Žorža Simenona, jedan od romana iz serije avantura njegovog detektiva Megrea, "The Nine Tailors" Doroti L. Sejers.

Na spisku 20 najboljih su i "Rebeka" Dafne du Morije, "Osećaj gospođice Smile za sneg" Pitera Hega, "Hladnokrvno ubistvo" Trumana Kepotija, "Ime ruže" Umberta Eka, "Njujorška trilogija" Pola Ostera, "Mizeri" Stivena Kinga...

Tu su još i "Veliki san" Rejmonda Čendlera, "Poverljivo iz LA" Džejmsa Elroja, "Otadžbina" Roberta Herisa, "True History of the Kelly Gang" Pitera Kerija, "Džeparoš" Sare Voters, "The Suspicions of Mr Whicher" Kejt Samerskejl, "Uhvati Šortija" Elmora Leonarda.

Zanimljiva je i šira lista na kojoj su se našle i "Priče tajanstva i mašte" Edgara Alana Poa, "Čovek zvani hrabrost" Čarlsa Portisa, "Kum" Marija Puza, ali i grafička novela "Nadzirači" Alana Mura i Dejva Gibonsa, "Zovem se crveno" Orhana Pamuka, "Devojčica koja se igrala vatrom" Stiga Lašona...

(Telegraf.rs / Tanjug)

Književni kritičari "Gardijana" izdvojili su pet najboljih kriminalističkih romana objavljenih ove godine u Velikoj Britaniji
Trideseti roman Val Mekdermid, "Out of Bounds", četvrti je u kome je glavni lik detektivka Karen Piri, načelnica Jedinice za stare slučajeve u škotskoj policiji.

Kada jedan tinejdžer zavši u komi, rutinski test DNK pokaže da ima bliske porodične veze sa izvršiocem nerešenog ubistva iz 1996, međutim, budući da je dečak usvojen, za Pirijevu i njenog partnera Džejsona Marija pronalaženje ubice neće biti lak zadatak.

Pirijeva takođe biva umešana i u slučaj Gejbrijela Abota, opsesivnog usamljenika koji je pronađen mrtav sa prostrelnom ranom. Detektiv Alan Nobl, koji vodi slučaj, veruje da je reč o samoubistvu, ali Karen misli da postoji veza sa smrću Abotove majke od pre 22 godine u, pretpostavlja se, terorističkom napadu.

Mekdermidova ekspertski vodi nekoliko zapleta isovremeno, održavajući sve vreme napetost, ali ono što knjigu čini izvanrednom je glavna junakinja Karen Piri, skrhana tugom zbog gubitka životne partnerke, nepokorna i tvrdoglava u svojoj potrazi za raznim krivcima.

Radnja romana "Wilde Lake" Lore Lipman, inspirisanog klasikom "Ubiti pticu rugalicu", smeštena je u Merilend, gde Lisa Lu Brant, novoizabrana kao prva žena okružni tužilac okruga Hauard, odlučuje da se dokaže podizanjem optužnice protiv skitnice koji je pretukao ženu na smrt. Inteligentna i takmičarski nastrojena, Lisa dolazi iz porodice uspešnih, privilegovanih ljudi. Otac joj je bio legendarni okružni tužilac takođe u Hauardu, a stariji brat Ej Džej bio je heroj u srednjoj školi jer je spasao život prijatelju Dejviju, jedinom crnom dečaku iz njihovog društva kada su ga napala dva brata uverena da im je on silovao sestru.

Dva narativa, oba iz Lisinog ugla, prepliću prošlost i sadašnjost sve dok se ona ne suoči sa gorkim istinama o svojim najbližima.

Suptilna, dirljiva i intrigantna, ova odlična knjiga je složena studija o tome, kako "uvek želimo da naši heroji budu bolji od vremena u kojima su živeli i da imaju prosvetljene stavove koje ćemo mi dostići tek 100, 50 ili 10 godina kasnije", kaže Lisa.

"Robe de marié" (Blood Wedding) francuskog autora Pjera Lemetra priča je o dadilji Sofi Dige koja ima noćne more i gubitak pamćenja. Ona postaje predmet javne hajke pošto je navodno pertlom zadavila šestogodišnjeg Lea kog je čuvala. Tu su i slučajevi njene svekrve koju je, možda, gurnula niz stepenice i ubila kao i misteriozna smrt Sofinog supruga Vensana. U bekstvu i očajnoj potrazi za novim identitetom, Sofi se udaje za vojnika u nadi da će ga poslati u inostranstvo a da će je on povesti sa sobom - u tom trenutku drugi narator, Franc, preuzima palicu i postaje jasno da Sofi nije sama sebi najveći neprijatelj. Krajnje neizvesna i slasno ispričana, podseća na Hičkokovo "Plinsko svetlo".

Iako je Rod Rejnolds postavio veoma visoke kriterijume svojim debitantskim romanom "The Dark Inside", pravedno je reći je da njegova druga knjiga i više nego ispunila očekivanja.

"Black Night Falling" vraća se junaku iz prvenca, novinaru Čarliju Jejtsu. Oktobra 1946, šest meseci nakon njegove avanture u Teksarkani (ispričane u prvom romanu), Jejts je sveže oženjen i ubija vreme u malim novinama u Kaliforniji, kad ga jedan poznanik zamoli da istraži misteriozne smrti tri žene u Hot Springsu u Arkanzasu. Po dolasku u Hot Springs Jejts saznaje da mu je jedini kontakt nestao u hotelskom požaru i da niko u tom mestu - ljigavom leglu kocke, prostitucije i korupcije - navodno ne zna ništa o ubistvima. Rešen da uradi pravu stvar, Jejts sam kreće u istragu i usput nailazi na neke čudesne savetnike.

Mudri zapleti, bezgrešna istraga, precizan stil i protagonista pustolov čine knjigu savršenim primerom američkog noara.

"Blackwater" Džejmsa Henrija, autora poznatog po romanima o detektivu Džeku Frostu, smešten je u 1983. u Eseks, pre policijskih reformi, gde su stvari manje proceduralne a više opuštene nego što bi to bilo danas.

Detektiv Nik Lauri i njegove kolege razvlače se sa slučajevima oružane pljačke pošte, ogromne pošiljke droge, obezglavljenog leša i fatalnog sukoba lokalnih grubijana i vojnika iz obližnje kasarne.

Impresivno složen zaplet, čudesno živopisni opisi ogoljenog rečnog pejzaža, zabavni junaci i privlačni zlikovci odličan su početak za nov serijal.