|
|
Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:46 | |
| Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire), (Rim 26. avgust 1880. — Pariz 9. novembar 1918), legendarni i kontroverzni francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla. Pravo ime mu je Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, ali je promenio ime.
Majka mu je poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki, a otac mu je navodno italijansko-švajcarski diplomata koji ga nikad nije priznao.
Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Učesnik je svih pokreta avangarde, jer se nakon završetka školovanja uputio u Pariz, gde postaje ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, gde je pogođen u glavu. Poslat je na oporavak, ali je neprestano stvarao, postavivši svoju dramu „Sisa Tiresijina“. Pisao je pesme i prozu.
Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke „Alkohol“ i posthumno objavljeni „Kaligrami“ gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana „Jedanaest hiljada buzdovana“ (Les onzes milles verges) u kojem se nekoliko puta pojavljuju Srbi -- oba pola -- kao sporedni karakteri sa kojima junak ima seks i „Iskustva mladog Don Žuana“.
Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo. Voleo je da se elegantno oblači. Bio je optužen za krađu Mona Lize, ali je oslobođen optužbi. Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata, sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice.
GIJOM APOLINER 1880 - 1918 |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:47 | |
| Most Mirabo
Ispod mosta Mirabo teče Sena I ljubav naša Zar je sve uspomena Patnja uvek radošću beše ispraćena Sve nose dani osim mene Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene
Licem u lice za ruke se držeći Stojimo dok ispod Mosta od ruku prolazeći Val teče umoran od pogleda večnih
Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene
Ljubav nam odlazi s vodom sto mrmori Odlazi ljubav O živote spori A naša se nada razbuktava gori
Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene
Protiču dani protiču vremena Proslost je mrtva Ljubav neoživljena Ispod mosta Mirabo teče Sena
Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:48 | |
| LJUBAV, PREZIR, NADANJE
Privinuo sam te na svoje grudi kao golubicu što je devojčica i ne sluteći guši Privinuo sam te sa svom tvojom lepotom s tvojom lepotom bogatijom no što su bila sva nalazišta zlata Kalifornije u doba zlatne groznice I ispunio sam svu želju tvojim osmehom tvojim pogledima i tvojim treperenjem I savladao sam šta više zavladao sam tvojim ponosom Dok te držah tako privijenu i dok si ti podnosila nad sobom moju moć i moje vladanje I već sam poverovao kako te svu stekoh ali to je bila sam obmana I sad živim sličan Iksionu što je milovao avet oblaka oblikovanu na sliku i priliku one što je zovu Herom ili još bolje nevidljivom Junonom Jer ko može da uhvati ko može da obumji oblak ko može svoju ruku staviti na prikazu I kako se duboko vara onaj što još uvek misli da je svoje ruke ispunio nebeskim plavetnilom Već sam poverovao kako ti oduzeh svu tvoju lepotu a stekao sam samo tvoje telo Ali tvoje telo - jao! nije večito I zatim telo je tek za uživanje no ono je bez ljubavi I sad eto uzalud pokušavam da dotaknem tvoju nevidljivu dušu Jer ona beži i svuda mi izmiče kao klupko guja što se raspliće
|
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:49 | |
| ZONA
Naposletku umorom taj drevni svet te ovlada
Pastirko kulo Ajfelova jutros mostovi bleje kao stada
Dosta ti je življenja u grčkoj i rimskoj starini
Ovde ti se starinski čak i auto čini Samo je vera još sasvim nova vera starostavna Ko hangar aerodroma još je jednostavna
Samo tvoj duh u Evropi o hrišćanstvo ostareo nije Najmoderniji Evropljanin vi ste papa Pije A tebi kog prozori motre stid nikako ne da Da u hram pođeš popu da te ispoveda Kataloge čitaš i prospekte i oglase silno raspevane Eto poezije jutros a proza iz novina kane Tu su i knjižice petparačke prepune krimića I hiljade naslova portreti velikana modernih plemića
Video sam jutros prekrasnu ulicu ime joj ne pamtim Čistu doteranu kao trubu sunčanu što plamti Kroz nju mnoštvo radnim danom četiri puta prođe Lepe daktilografkinje radnici direktori poslovođe Tu tri puta ujutro zapeva sirena U podne zalaju zvona rasrđena Natpisi što sa firmi i zidova sjaje Pločice obaveštenja krešte nalik na papgaje Volim draž te ulice industrijski život njen Što vri među Ulicom Omon-Tjevil i Avenijom Tern
Evo sad mlade ulice dete si još zacelo Mati te uvek oblači u plavo i belo Veoma si pobožan i s Reneom Dalizom svojim prvim drugom Uživaš u crkvenom obredu svečanom i dugom Iz spavaonice se iskradate devet je sati plin plavi i trne U kapeli koleža molite cele noći crne Dok večna i divna dubina boje ametista Uobličuje zanavek plamsavu slavu Hrista To je lepi krin što od naše brige cveta To je buktinja riđokosa što ne trne od vetra To je bledi i rumeni sin majke uplakane To je stablo kom molitve su grane Za čast i za večnost to je dupla štaka To je zvezda šestokraka To je bog što petkom mre a nedeljom vaskrsava To je Hrist što je u nebu od aviona brži Svetski rekord u visini on još uvek drži
Zeno Hriste oka Dvadeseta zena vekova on bogme zna šta čini Taj vek u pticu pretvoren ko Isus leti ka visini Đavoli ga iz ponora gledaju i bleje Da on to oponaša Simona mudraca iz Judeje Krešte Ti što svetove probijaš hej ti probisvete Kraj lepog letača već anđeli lete I prvom avionu ko pratnja s obe strane Jure Ikar Ilija Enoh Aplonije iz Tijane Katkad se razmiču da propuste one što ih uznosi sveta Euharistija Srca sveštenička što se dižu sa hostijom sve čistija Avion se spušta ne sklapajući krila Nebesa se milionom lasta ispunila Let orlova gavranova i sova kao strela zuji Iz Afrike doleću flamingosi ibisi marabui Ptica Rok kojoj pripovedači i pesnici šire slavu Kruži držeći lobanju Adama u kandžama prvu glavu Sa krikom orao krug vidika seče Iz Amerike sićušni kolibri doleće Jata vitkih pihija kineskih se roje Jednokrili su a lete po dvoje Tu je i golub duh uznesen svojim čistim žarom Ptica-lira i paun sa okastom šarom Feniks ta buktinja što rađa sebe samu I za tren sve prekriva pepelom u plamu I tri sirene sve tri divno raspevane Iz opasnih tesnaca stižu nasmejane I svi feniks orao i pihi iz kine Žele pobratimstvo leteće mašine
Sad lutaš sam Parizom kroz gomilu što srlja Stado se autobusa ričući kraj tebe kotrlja Ljubavna teskoba stegla ti je grlo Kao da nikad više nećeš biti voljen Da živiš u starini pošao bi tad u kaluđere Kad sebe u molitvi zateknete sram vas tada ždere Rugaš se sebi i smeh ti pršti poput adske vatre Iskre tvoga smeha kroz život ti se zlate To je lepa slika iz muzejske tmine Katkad pođeš da je vidiš iz blizine
Parizom danas hodaš žene su krvlju oblivene sve To beše o da to zaboravim to beše čas kad lepota mre
Okružena ognjem odanosti Bogorodica me gledala u Žartru Krv me iz vašeg Svetog Srca oblila na Monmartru Slušanje reči blaženih i moja ljubav tamna To je zlo od kog patim i bolest moja sramna Ta slika zbog koje ti je život bez sna i zebe To je ta slika što uvek promiče kraj tebe
Sad je evo pred tobom Sredozemno more Limunova stabla cvatu i šumore S dva druga iz Mentona i s jednim iz Nice U strahu posmatraš na dnu hobotnice Dok se voziš čamcem da te prođe želja Ribe plove kroz alge ko slike Spasitelja Sad si u bašti jedne krčme u okolini Praga Na stolu je ruža u tebi sreća blaga I umesto da pišeš tvoj pogled stalno beži Tom kukcu što usnuo u srcu ruže leži
Prestravljen vidiš sebe na zidu Svetog Vida Srcu ti zato dođe da od tuge rida Sličan si Lazaru što od danjeg svetla pati ljuto U jevrejskom kvartu kazaljke sata idu obrnuto Tako isto i ti uzmičeš životom Penjuć’ se na Hradčane a uveče potom Slušaš Čehe gde se u krčmama pevajući smeju
Evo te među brdima bostana u Marseju
Evo te u Koblencu u hotelu „Kod džina“
Pod japanskom mušmulom sediš usred Rima
Evo te u Amsterdamu s jednom devojkom koju smatraš lepom mada je grdoba Sa studentom iz Lajdena ona će se vezati do groba Tu na latinskom Cubicula locanda sobe iznajmljuju ljudi Sećam se toga tu sam proveo tri dana koliko i u Gudi
Evo te u Parizu gde ti sudija sprema sudbu gorku I kao zločinac strpan si u ćorku
Putovanja radosna i bolna si znao Pre ne otkri starost i život lažljiv zao U dvadesetoj i tridesetoj nosio si ljubav kao breme Kao ludak sam živeo i traćio vreme Svoje ruke ne smeš da vidiš a ja bih da nižem naricaljke ljute Nad tobom nad voljenom nad svim što užasnu te
Te emigrante gledaju suzne oči tvoje Kako se s nadom mole dok žene decu doje Stanicu Sen-Lazar mirisom pune svojim Kao tri kralja veruju u zvezdu što ih vodi I misle sve će biti o-ke iza okeana Pa će se bogati vratiti jednog dana Jedna porodica nosi crvenu perinu kao vi svoje srce Ta perina i naši snovi isto su tako nestvarni Poneki emigrant ostane ovde ne želi daleko I nastani se u ulici Rozje ili Ekuf u ćumezu nekom Viđao sam ih uveče izađu da se nadišu vazduha I miču se sporo kao figure šaha Najviše ima Jevreja žene im nose periku I ostaju sedeći u dnu radnji blede i bez daha
Piješ jeftinu kafu pred šakom bara smradnog U krugu sveta pijanog i jadnog
Noć je ti si u nekom velikom restoranu
Te žene nisu zle i dušu imaju brigom ophrvanu I najružnija je nanela patnju svom draganu
Ona je sa Džersija kći jednog caje
Ruke joj nisam video no znam da su grube ispucale
Sažalim se silno nad ožiljcima na trbuhu njenom
Sad svoja usta unižavam s jednom jezivo nasmejanom ženom
Sam si jutro će da svane Mlekadžije zveckaju kantama po ulicama Noć se udaljava kao lepa meleskinja To je lažljiva Ferdina ili Lea nerotkinja
I ti piješ taj alkohol što kao život vri Tvoj život što kao rakiju ispijaš ga ti
U Otej peške na spavanje krećeš Među svoje fetiše iz Okeanije i Gvineje To su Hristosi drugog obličja što u drugu veru spada To su lošiji Hristosi nekakvih tamnih nada
Zbogom zbogom
Sunce vrat presečen
Gijom Apoliner (1880-1918) Preveo sa francuskog Nikola Bertolino Iz knjige Red i pustolovina, BIGZ, Beograd, 1974.
|
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:50 | |
| Znak
Potčinjen sam Vođi Znaka jesenjega Stoga volim plodove a rugam se cvetu Kad god dadem poljubac zažalim zbog njega Ko omlaćeni orah što se jada vtru
Moja večna jeseni o duha moje doba Rukama davnih dragana tvoj kraj je obasut Jedna me supruga sledi ta moja senka kobna Večeras golubice uzleću zadnji put |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:51 | |
| Lorelaj
U Bahari živela veštica jedna plava Sve muško poče zbog nje da pati očajava
Sam biskup pozvavši je pred sudije svoje Jer beše tako lepa oslobodio je
O Lorelaj prelepa alemastih zena Čijim li si činima reči opčinjena
Život moj je pretežak uklete mi oči Ko me gleda biskupe taj u propast kroči
Nisu mi od alema oči već od vatre U vatru ih bacite da te čini zatre
Taj plam o Lorelaj žeže moje grudi Ti si me opčinila nek ti drugi sudi
Ne smejte se biskupe već molite za me Bog s vama a mene neka guta plamen
Moj je dragi otišo i tuđinom luta Ništa mi se ne mili nek me plamen guta
Srce mi je bolesno pa moram da umrem Ako sebe ugledam moraću da umrem
Srce mi je bolesno jer on nije ovde Srce mi je bolesno otkada on ode
I biskup tri viteza pozva na presudu U manastir vodite ovu ženu ludu
Idi Loro mahnita Loro vatrooka Da ko duvna u crnom čekaš kraj svog roka
I evo sve četvoro sada cestom jezde Lorelaj ih preklinje oči su joj zvezde
Pustite me vitezi na vrh one hridi Da svoj lepi zamak još jedanput vidim
Da se još jedanput u reci ogledam Pa se udovištvu manastirskom predam
Gore joj u vetru kose lepršahu Lorelaj Lorelaj vitezovi zvahu
A dole se na Rajni u brodiću svome Moj dragi pojavio Zove Video me
Dragi stiže donosi mir srcu i duši Ona se tad saže i u Rajnu sruši
Gde Lorelaj prelepe lik joj otkrio se Očiju boje Rajne i sunčane kose |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:52 | |
| Odlazak
I bledi behu njih oboje I jecaj zamro je u njima
Ko snežne latice i tvoje Ruke po mojim poljupcima Jesensko lišće padalo je |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:52 | |
| Dopisnica
Pišem ti dok sav šator spava I letnji dan mre oko mene Ko buket što se rasprskava U nebu punom plave sene Zaslepljujuća jedna salva Još ne procveta a već vene |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:52 | |
| Tuga jedne zvezde
Lepa je Minerva moje glave čedo Krvava mi zvezda večnu krunu pruža Dno je razum a vrh nebo nepregledno Glavi gde Boginjo dugo se oružaš
I stoga ja znadem gora zla zacelo Od te skoro kobne rupe ozvezdane No nesreća tajna mog bunila vrelo Veća je od sviju što ih duše hrane
U meni je žarka patnja slična zvezdi Kao što u svicu gori plamno telo Ko vojničko srce što Francusku gnezdi Ko polen mirisni u ljiljanu belom |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:53 | |
| Mesečina
Sladunjavi mesec sa usnama ludaka I voćnjaci i sela pohlepni su noćas Dok zvezde blistaju kao hitre pčele Svetlonosnim medom koji kaplje s grana Jer eto sve je slatko što pada sa neba I svaki zrak mesečev je kap meda A ja skriven shvatam preslatku pustolovinu U strahu od strele te pčele Zornjače Koja mi stavlja u ruke varljive zrake A mesečev med uzima od ruže vetrova |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:53 | |
| Nađeni uvojak
U sećanju mu opet sjaše Uvojak kose tamnozlatne Da li još uvek pamtiš naše Sudbine dve neverovatne
Otej Monmartr i sva ona Na bulevaru mesta draga Sećam se dana šapnu ona Kad pređoh preko tvoga praga
Tu padoše ko neka jesen Sećanja moga tamne vlasi Naš udes kojim si zanesen Stapa se s danom što se gasi |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:54 | |
| Bolesna jesen
Jeseni bolesna i obozavana Umreces kad severac zakovitla Kroz ruzicnjake I kad zasnezi Po vocnjacima
Jeseni jadna Umri u belini i bogata Snegom i zrelim plodovima U dnu neba Kopci kruze Nad tupim barskim nimfama Zelene i kratke kose Koje nikad nisu volele Dok nad dalekim rubovima suma Jeleni ricu
O jeseni sumove tvoje volim Plodovi padaju niko ih ne bere Vetar i grane placu Suze im teku s lista na list Lisce se valja Voz tutnji Zivot prolazi |
|
| |
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Pon 20 Apr - 19:54 | |
| LJUBAVNA PESMA
Evo od čega je načinjena simfonijska pesma ljubavi
Pre svega tu je ljubavna pesma iz davnina Šum bezumnih poljubaca slavnih ljubavnika Ljubavni krici smrtnica silovanih od bogova. Muški znaci junaka iz bajki uzdignuti kao oruđa kontraavionska Jazonov dragoceni urlik Labudova samrtna pesma I pobednička himna koju su prvi sunčavi zraci pevalu u Memnonu nepomičnom I krik Sabinjanki u času njihove otmice Pa takođe i ljubavni krici velikih mačaka u džungli Potmuli šum sokova koji se penju u tropskim biljkama Grmljavina artiljerija koje izvršavaju strašnu ljubav naroda Talasi morski u kojima se rađa život i lepota
U tome je pesma sve ljubavi sveta |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Sub 12 Nov - 18:08 | |
| Znak
Potčinjen sam Vođi Znaka jesenjega Stoga volim plodove a rugam se cvetu Kad god dadem poljubac zažalim zbog njega Ko omlaćeni orah što se jada vtru
Moja večna jeseni o duha moje doba Rukama davnih dragana tvoj kraj je obasut Jedna me supruga sledi ta moja senka kobna Večeras golubice uzleću zadnji put |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Sub 12 Nov - 18:09 | |
| Maj
Maj taj lepi maj u camcu na Rajni Gospe su posmatrale sa vrha planine Lepe ste ali camac tone u daljine Placa vrba obalnih sta je uzrok tajni
Rascvetani vocnjaci skrutise se straga Latice sa tresnjama majski ukrasenih Jesu kandze osobe sto mi bese draga Latice pobledele poput vedja njenih
Odmicuci cestom sto tok recni rubi S meckom idu Cigani Tu su majmun kuce A magare malena kola sporo vuce Dok se vinogorjem sto nad Rajnom puce Daleki pev vojnicki sa sviralom gubi
Maj taj lepi maj pun cvetova grmlja Ruina pod brsljanom i ruzama divljim Rajnski vetar povija kraj obala sibljik I goli svet cokota i trsku sto mrmlja |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:10 | |
| Znak
Potčinjen sam Vođi Znaka jesenjega Stoga volim plodove a rugam se cvetu Kad god dadem poljubac zažalim zbog njega Ko omlaćeni orah što se jada vtru
Moja večna jeseni o duha moje doba Rukama davnih dragana tvoj kraj je obasut Jedna me supruga sledi ta moja senka kobna Večeras golubice uzleću zadnji put
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:11 | |
| Lorelaj
Žanu Sevu
U Bahari živela veštica jedna plava Sve muško poče zbog nje da pati očajava
Sam biskup pozvavši je pred sudije svoje Jer beše tako lepa oslobodio je
O Lorelaj prelepa alemastih zena Čijim li si činima reči opčinjena
Život moj je pretežak uklete mi oči Ko me gleda biskupe taj u propast kroči
Nisu mi od alema oči već od vatre U vatru ih bacite da te čini zatre
Taj plam o Lorelaj žeže moje grudi Ti si me opčinila nek ti drugi sudi
Ne smejte se biskupe već molite za me Bog s vama a mene neka guta plamen
Moj je dragi otišo i tuđinom luta Ništa mi se ne mili nek me plamen guta
Srce mi je bolesno pa moram da umrem Ako sebe ugledam moraću da umrem
Srce mi je bolesno jer on nije ovde Srce mi je bolesno otkada on ode
I biskup tri viteza pozva na presudu U manastir vodite ovu ženu ludu
Idi Loro mahnita Loro vatrooka Da ko duvna u crnom čekaš kraj svog roka
I evo sve četvoro sada cestom jezde Lorelaj ih preklinje oči su joj zvezde
Pustite me vitezi na vrh one hridi Da svoj lepi zamak još jedanput vidim
Da se još jedanput u reci ogledam Pa se udovištvu manastirskom predam
Gore joj u vetru kose lepršahu Lorelaj Lorelaj vitezovi zvahu
A dole se na Rajni u brodiću svome Moj dragi pojavio Zove Video me
Dragi stiže donosi mir srcu i duši Ona se tad saže i u Rajnu sruši
Gde Lorelaj prelepe lik joj otkrio se Očiju boje Rajne i sunčane kose
Jedna od najlepsih |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:11 | |
| Tuga jedne zvezde
Lepa je Minerva moje glave čedo Krvava mi zvezda večnu krunu pruža Dno je razum a vrh nebo nepregledno Glavi gde Boginjo dugo se oružaš
I stoga ja znadem gora zla zacelo Od te skoro kobne rupe ozvezdane No nesreća tajna mog bunila vrelo Veća je od sviju što ih duše hrane
U meni je žarka patnja slična zvezdi Kao što u svicu gori plamno telo Ko vojničko srce što Francusku gnezdi Ko polen mirisni u ljiljanu belom |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:11 | |
| Dopisnica
Pišem ti dok sav šator spava I letnji dan mre oko mene Ko buket što se rasprskava U nebu punom plave sene Zaslepljujuća jedna salva Još ne procveta a već vene
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:12 | |
| Most Mirabo
Ispod mosta Mirabo teče Sena I ljubav naša Zar je sve uspomena Patnja uvek radošću beše ispraćena Sve nose dani osim mene Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene
Licem u lice za ruke se držeći Stojimo dok ispod Mosta od ruku prolazeći Val teče umoran od pogleda večnih
Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene
Ljubav nam odlazi s vodom sto mrmori Odlazi ljubav O živote spori A naša se nada razbuktava gori
Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene
Protiču dani protiču vremena Proslost je mrtva Ljubav neoživljena Ispod mosta Mirabo teče Sena
Nek sat izbija i noć krene Sve nose dani osim mene |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:12 | |
| Veze
Strune sačinjene od jauka
Brujanja zvona kroz Evropu Obešenih vekova
O vi šine sto čvrsto vežete narode
Svega nas je dvojica ili trojica ljudi Oslobođenih od svih veza Pružimo jedni drugima ruku
Žestoka kiša koja raščešljava zanosne Te žice Žice izatkane Podmorski kablovi Vavilonske kule pretvorene u mostove Pauci - prvosveštenici Svi zaljubljeni koje je samo jedna veza vezala
Od drugih veza najtanja Beli zraci svetlosti Veze i Savezi
Ovo pišem samo zato da vas oduševim O čula o čula draga Neprijatelji uspomene Neprijatelji želje
Neprijatelji željenja Neprijatelji suza Neprijatelji svega što još volim
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:13 | |
| Maj
Maj taj lepi maj u camcu na Rajni Gospe su posmatrale sa vrha planine Lepe ste ali camac tone u daljine Placa vrba obalnih sta je uzrok tajni
Rascvetani vocnjaci skrutise se straga Latice sa tresnjama majski ukrasenih Jesu kandze osobe sto mi bese draga Latice pobledele poput vedja njenih
Odmicuci cestom sto tok recni rubi S meckom idu Cigani Tu su majmun kuce A magare malena kola sporo vuce Dok se vinogorjem sto nad Rajnom puce Daleki pev vojnicki sa sviralom gubi
Maj taj lepi maj pun cvetova grmlja Ruina pod brsljanom i ruzama divljim Rajnski vetar povija kraj obala sibljik I goli svet cokota i trsku sto mrmlja
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:13 | |
| Hoteli
Sobo udovo Gde samuje se Uz drustvo novo Placas za mesec
Podozriv gazda Da l' mu se placa Vrtim se vazda Idem i vracam
Kocija topot Moj cimer ***** Engleski opor Duvan sto gusi
O Lavilijerka Kad god se molim Hrom mi se smeska Taj nocni stolic
I svako drugog Razume gosta Ko da je kula To vavilonska
Zakljucajte se U nespokoju Tu svak donese Svu ljubav svoju |
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:13 | |
| Lovacki rogovi
Nasa prica otmena je i tragicna Nalik na masku tiranina Ni drama drska ul' magicna Ni detalj ravnodusnog cina Ne cini da je pateticna
I tomas de Kvinsi pun dima Opijuma otrova slasti nevine Jadnicu Anu pohodi u snima Minimo minimo jer sve mine Vracacu pogled osvrtima
Ko zvuk rogova spomen pline Umire medju vetrovima.
|
|
| |
Gost Gost
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire Uto 30 Apr - 16:14 | |
| Marizibil
Ona po kelnskim ulicama Cim padne nocni mrak tumara Svima na meti ljupkost sama Pa klonula od trotoara Loce po slepim pivnicama.
Osudila se na put zao Radi makroa rumenoga Sto uvek mirisase kao Beli luk On iz sangajskoga Bordela nju je izvukao.
Znam mnoge ljude sto svom zicu Jednaki nisu ni dorasli Klecaju slicni mrtvom liscu Oci im oganj lose zgasli Srca im se ko vrata micu. |
|
| |
Sponsored content
| Naslov: Re: Guillaume Apollinaire | |
| |
|
| |
|