|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Gabrijela Mistral Uto 19 Maj - 13:18 | |
| Габријела Мистрал Рођена је у Викуњи у Чилеу 7. април 1889. године где је завршила основну и средњу школу. Већ у четрнаестој почиње да издржава и себе и мајку радећи као учитељева помоћница. Године 1904. објављује прве песме у локалним новинама користећи разне псеудониме. Док је радила као учитељица 1906. године упознаје Ромеа Урету, радника на железници. Он се убија 1909. године. Иако су елементи смрти већ прожимали њена дела, ово самоубиство још јаче утиче на њен будући рад. Страствене везе које је водила са неколицином мушкараца и жена оставиле су дубок траг у њеном стваралаштву. Прво званично признање добила је 1914. године када јој је уручена прва награда националног књижевног конкурса у Сантијагу, за дело „Сонети о смрти“. Министар образовања Мексика је позива у посету 1922. у оквиру реформе школа и библиотека, са задатком да започне стварање националног система образовања. Међународна слава коју стиче омогућава јој бројна путовања по Европи и Америци. Током 1925. обилази Бразил, Уругвај и Аргентину. Између 1925. и 1934. живела је у Француској и Италији. Тих година је радила при Лиги Народа и предавала на неколико универзитета у свету. Од 1932. до своје смрти, као што је чест случај са чилеанским уметницима и интелектуалцима, служила је и као конзул у Напуљу, Мадриду, Петрополису, Ници, Лисабону, Лос Анђелесу, Санта Барбари, Веракрузу, Мексику и Њујорку. На месту конзула у Мадриду често је имала професионалних контаката са једним другим чилеанским нобеловцем и конзулом у Мадриду, Паблом Нерудом. Била је прва Латиноамериканка којој је додељена Нобелова награда и то 1945. године. Пред смрт се настанила у Њујорку, где је и умрла од рака 10. јануара 1957. године. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Uto 19 Maj - 13:19 | |
| ВИДЕТИ ГА ПОНОВО
Зар се стварно неће поновити, никада? Ни у ноћима испуњеним трепетајима звезда, или у чистом светлу девичанских јутара, или у жртвованим поподневима?
Никад, на крају ограђених стаза које се граниче са пољем, или поред било које фонтане обасјане месечином?
Никад, испод замршеног грања шуме где, зазивајући његово име, дочекивах ноћи? Нити у пећини која узвраћа јецаје моје?
О, не! Само да ми га је видети поново, било где - у малом делићу неба или у узаврелом виру, испод спокојног месеца или у побеснелом ужасу!
И, заједно са њим, бити сва пролећа и све зиме, испреплетени у једном болном чвору око његовог крвљу умрљаног врата!
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Uto 19 Maj - 13:30 | |
| ЛАГАНА КИША
Та плашљива, тужна вода, као дете које пати, пре него такне земљу изнемогне.
Мирно стабло, миран ветар. У тишини омамљивој овај плач и фин и горак само пада.
Небо као силно срце отвара се у свом болу, и не киши, већ крвари тихо, дуго.
А људи не осећају у свом дому ту горчину, то послање тужне воде са висине.
Ова вода побе ђена слази дуго и заморно према земљи која лежи укочена.
Пада киша , а ноћ као шакал вреба, страшна, у планини. Из земље ће шикнути нешто у мрклини?
Зар би мог ао ко уснити докле патећи падаће ова трома, смртна вода, сестра смрти? Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Uto 19 Maj - 13:33 | |
| ОДСУТНОСТ
Од тебе моје тело кап по кап одлази, моје лице одлази у глувом уљу; моје руке у растопљеној живи, моје ноге у два прашњава времена.
Све одлази од тебе, све од нас одлази.
Одлази мој глас који се претварао у звоно, глуво за сваког, осим за нас. Одлазе моји покрети што су се упредали пред твојим очима као ткалачки чунак. Одлази мој поглед, који је немоћан када те гледа, брест и смрека.
Одлазим од тебе са самим твојим дахом, као влага испаравам се из свога тела. Одлазим од тебе с будношћу и са сном. У твом верном сећању већ се бришем и у твојој успомени већ сам као они што се не родише у пољима и луговима
Да сам крв, колала бих длановима твог рада, твојим устима младог вина Да сам твоја утроба, изгорела бих у твојим корацима, које више не чујем, у твојој страсти, која пролама ноћ као махнитост осамљеног мора.
Све од нас одлази ,све од нас одлази. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Uto 19 Maj - 13:35 | |
| СТИД
Када ме гледаш постајем лепотица као трава по којој росе теку, неће познати црте мог знаног лица високе трске када сиђем на реку.
Стидим се уста која ми туга ломи, крхкога гласа и колена с грубом снагом. Сада кад си ме видео, пришао ми, осетих се јадном и сасвим нагом.
Ниси срео на путу ниједан камен окупан тако јутарњом светлошћу сненом, као жену ову ка којој си подигао пламен погледа свога, опијен песмом њеном.
Ућутаћу да људи у ходу смелом, пољем корачајући, не препознају по блеску срећу што ми се зари челом или по рукама што ми подрхтавају.
Ноћ је, и капи росе травама теку, гледај ме дуго и нежно збори потом јер већ сутра, силазећи на реку, она коју си љубио, оде с лепотом.
Превео: Б. Прелевић Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 14:46 | |
| Gabriela Mistral, pravo ime Lucila Godoy de Alcayaga, čileanska pjesnikinja; r. 1889, u. 1957. Dobila Nobelovu nagradu 1945. Njen život pun nedaća, dao je njenom djelu unutrašnju dubinu i neposrednost. U nastojanju da životnim vrijednostima nadvlada očaj, stvorila je pjesama od istinske snage i vrijednosti. Pisala je i za djecu i tražila utjehu u brizi za potlačene i siromašne. Važnije zbirke: Očaj; Nježnost; Tala.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 14:48 | |
| Gabriela Mistral,statua u Monte Grande |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 14:49 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 14:51 | |
| Šutljiva ljubav
Kad bih te mrzila mržnju bih ti dala Riječima zvučnim, sigurnim i jasnim, No ja te ljubim, ljubav ne bi stala U ljudski govor, sjenovit i glasni.
A ti bi htio čuti jecaj boli; Iz tako mračnog bezdana on se digne Da njegov vreli mlaz svu snagu proli Još prije nego do mog grla stigne.
Ja ribnjak sam do vrha napunjeni, A čini ti se vodoskok sam spori, I sve je samo šutnja i bol meni Svirepiji, od same smrti gori! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 14:58 | |
| Tri stabla
Tri stabla oborena ostadoše na rubu staze. Drvosjeca ih zaboravio, i razgovaraju, pritiješnjena ljubavlju, kao tri slijepca.
Sunce sa zapada lije svoju živu krv u ispucana debla, a vjetrovi odnose miris iz njihova otvorena boka.
Jedno, presavito, pruža svoju beskrajnu ruku s drhtavim lišcem prema drugome, a njegove rane, kao dva oka, pune su prošnje.
Drvosjeca ih zaboravio. Doci ce noc. Ostat cu s njima. Primit cu u svoje srce njihovu blagu smolu. Ona ce za me biti kao vatra. Nijeme i stisnute dan ce nas zateci kao hrpu bola. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 14:59 | |
| Videti ga ponovo
Zar se stvarno nece ponoviti , nikada? Ni u nocima ispunjenim trepetajima zvijezda, ili u cistom svjetlu djevicanskih jutara, ili u žrtvovanim popodnevima?
Nikad, na kraju ogradjenih staza koje granice sa poljem, ili pored bilo koje fontane obasjane mjesecinom?
Nikad, ispod zamršenog granja šume gdje, zazivajuci njegovo ime,docekivah noci? Niti u pecini koja uzvraca jecaje moje?
O, ne! Samo da mi ga je vidjeti ponovo,bilo gdje - u malom djelicu neba ili u uzavrelom viru, ispod spokojnog mjeseca ili u pobješnjelom užasu!
I, zajedno sa njim, biti sva proljaca i sve zime, isprepleteni u jednom bolnom cvoru oko njegovog krvlju umrljanog vrata! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 15:00 | |
| Vrhunac
Cas je vecernji, cas koji ostavlja krv svoju na planinama.
Netko pati u ovom casu; neka žena, ojadjena, gubi u ovaj suton jedine grudi na koje je nekoga privijala.
Postoji neko srce u koje vecer umace ovaj vrhunac okrvavljeni.
Dolina je vec u tami i tišinom se puni. Ali gledaj odozdo kako se planina pali rumenilom.
Uvijek u ovaj cas ja zapjevam svoju tužnu, nepromjenljivu pjesmu. Možda sam ja ona koja vrhove grimizom kupa?
Prinosim ruku na srce i osjecam: bok mi krvari. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sre 20 Maj - 15:01 | |
| Smirene reči
U jeku mog zivota meni hita istina ova ko cvet, sveza, sjajna: zivot je zlato i zlatkoca zita, mrznja je kratka, a ljubav beskrajna. Menjajmo zato u stih nasmejani linije ove od krvi i zuci. Siri se cvece bozansko i rani vetar dah meda u dolini luci. Sad dobro shvatam onoga ko moli, jos bolje onog ko gromko zapeva. Zed je duga, brdo milosti ne voli, a pred ljiljanom pogled ne okleva. Oci su nase teske od plakanja, al' nas potocic na osmeh podseti. Zbog jedne seve i njenog pevanja, zaboravljamo da je mucno mreti. Nikakva muka ne hara mi telom,. S' ljubavlju zarkom zgasnuse i strasti. Hrani me oko pod majcinim celom. Slutim: u blag cu san sa Bogom pasti! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sub 10 Dec - 17:15 | |
| ODSUTNOST
Od tebe moje tijelo kap po kap odlazi, moje lice odlazi u gluhome ulju; moje ruke u rastopljenoj živi, moje noge u dva prašnjava vremena.
Sve odlazi od tebe, sve od nas odlazi.
Odlazi moj glas koji se pretvarao u zvono, gluho za svakog, osim za nas. Odlaze moji pokreti što su se upredali pred tvojim ocima kao tkalacki cunak. Odlazi moj pogled, koji je nemocan kada te gleda,brijest i smreka.
Odlazim od tebe sa samim tvojim dahom, kao vlaga isparavam se iz svoga tijela. Odlazim od tebe s budnošcu i sa snom. U tvom vjernom sjecanju vec se brišem i u tvojoj uspomeni vec sam kao oni što se ne rodiše u poljima i dubravama.
Da sam krv, kolala bih u dlanovima tvog rada, u tvojim ustima od mošta. Da sam tvoja utroba, izgorjela bih u tvojim koracima, koje više ne cujem, u tvojoj strasti, koja prolama noc kao mahnitost osamljenog mora.
Sve od nas odlazi ,sve od nas odlazi |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sub 10 Dec - 17:16 | |
| TRI STABLA
Tri stabla oborena ostadoše na rubu staze. Drvosjeca ih zaboravio, i razgovaraju, pritiješnjena ljubavlju, kao tri slijepca.
Sunce sa zapada lije svoju živu krv u ispucana debla, a vjetrovi odnose miris iz njihova otvorena boka.
Jedno, presavito, pruža svoju beskrajnu ruku s drhtavim lišcem prema drugome, a njegove rane, kao dva oka, pune su prošnje.
Drvosjeca ih zaboravio. Doci ce noc. Ostat cu s njima. Primit cu u svoje srce njihovu blagu smolu. Ona ce za me biti kao vatra. Nijeme i stisnute dan ce nas zateci kao hrpu bola. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sub 10 Dec - 17:16 | |
| SMIRENE RECI
U jeku mog zivota meni hita istina ova ko cvet, sveza, sjajna: zivot je zlato i zlatkoca zita, mrznja je kratka, a ljubav beskrajna. Menjajmo zato u stih nasmejani linije ove od krvi i zuci. Siri se cvece bozansko i rani vetar dah meda u dolini luci. Sad dobro shvatam onoga ko moli, jos bolje onog ko gromko zapeva. Zed je duga, brdo milosti ne voli, a pred ljiljanom pogled ne okleva. Oci su nase teske od plakanja, al' nas potocic na osmeh podseti. Zbog jedne seve i njenog pevanja, zaboravljamo da je mucno mreti. Nikakva muka ne hara mi telom,. S' ljubavlju zarkom zgasnuse i strasti. Hrani me oko pod majcinim celom. Slutim: u blag cu san sa Bogom pasti!
Poslednji izmenio Dala dana Sub 10 Dec - 17:17, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sub 10 Dec - 17:16 | |
| VRHUNAC
Cas je vecernji, cas koji ostavlja krv svoju na planinama.
Netko pati u ovom casu; neka žena, ojadjena, gubi u ovaj suton jedine grudi na koje je nekoga privijala.
Postoji neko srce u koje vecer umace ovaj vrhunac okrvavljeni.
Dolina je vec u tami i tišinom se puni. Ali gledaj odozdo kako se planina pali rumenilom.
Uvijek u ovaj cas ja zapjevam svoju tužnu, nepromjenljivu pjesmu. Možda sam ja ona koja vrhove grimizom kupa?
Prinosim ruku na srce i osjecam: bok mi krvari. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Sub 10 Dec - 17:17 | |
| KAPI ŽUČI
Ne pevaj, uvek ostaje u tvom odanom jeziku pesma koju je trebalo reći.
Ne ljubi, jer ostane uvek, zbog čudne kletve, poljubac kome se ne čudiš.
Moli, moli, kako je slatko; ali, da se neuspelo oglašava tvoj škrti govor, to zna sam Otac Naš koji spasava.
I ne prizivaj smrt iz milosrđa jer će u telu bezmerne beline ostati jedan živi deo koji će osećati kamen što te davi i nezasitnog crva koji te rastače. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Čet 10 Maj - 10:39 | |
| PESMA O SINU (odlomak) U tridesetoj mi slepoočje šara sada prerano sazreli pepeo smrti. S mojim danom ko večna polarna kiša kapljući pada gorčina sa suzom, laganom, hladnom i slanom. Dok prži plamen bora, smirena, evo, stojim motreći svoju nutrinu i mislim šta bi bio moj sin, dete sa umornim ustima mojim, gorko srce moje i pobede moj glas mio. — Blažene mi grudi gde skrivam svoj svet sreće, blagoslovena utroba u kojoj mi pleme mre! Lice moje majke svetom hoditi neće niti njen glas nad vetrom prometnut u mizerere! Obnavljaće se šuma iz pepela sto puta i padaće sto puta, pod sekirama, zrela. Padaće ne da me podigne u mesecu žetvenog plena, jer sa mnom ulaze moji u noć što traje cela. I kao da sad plaćam kakav dug il` greh rase, ko košnicu mi dube bolovi grudi snene. U svakom trenu što prođe ja živim večne čase; ko reka k moru, otiču moje gorke vene. (prevod B. Prelević) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Pon 5 Avg - 16:10 | |
| Кад бих те мрзела мржњу бих ти дала Речима звучним, сигурним и јасним, Али ја те љубим - љубав не би стала У говору људи сеновито гласним.
А ти би да слушаш јецај моје боли; Да из мрачног бездана се дигне И његов врели млаз сву снагу проли Још пре него што до мог грла стигне.
Рибњак ја сам до врха напуњени, А чини ти се водоскок сам спори, И све је само ћутање и бол мени Свирепији и од саме смрти гори! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral Pon 5 Avg - 16:10 | |
| Бакрорез превучен златом, и у златном реду, два тела као клупка златаста.
Победничко једно тело које чује и једно тело победничко које прича у ливади у којој ништа не говори.
Дисање које у дисање претаче се и једно лице које подрхтава од њега у ливади у којој не дрхти ништа.
Сетити се тужног времена у коме њих двоје уживаху Време и живљаху њиме ожалошћени.
У сату златних трнова у коме је Време застало пред прагом као пси луталице. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Gabrijela Mistral | |
| |
| | | |
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 696 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 696 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|