Kolateralna šteta je uzgredna šteta. Posledice nastale sticajem okolnosti, a ne kao glavni cilj. Izraz je nastao u Američkoj vojsci i često se koristi u objašnjavanju neke štete nastale vojnom akcijom, ali je vremenom stekao i širu upotrebu.

Смрт је стигла из ваздуха


Напади из беспилотних летилица намењени су терористима. Али у њима страдају и недужни. У свему томе важну улогу игра америчка база Рамштајн на југу Немачке. По први пут жртве напада обратиле су се једном немачком суду.

Фаисал бин Али Џабер никада неће заборавити вече 29. августа 2012. Он је са бројним рођацима био на једној свадби у селу Кашамир, на истоку Јемена. Тада је на њих, са једне америчке беспилотне летилице, испаљено пет ракета. Фаисал је преживео. Међутим, погинули су његови рођаци Валид и Салим. Недужне жртве у такозваном „рату против терора2. Колатерална штета. САД никада нису преузеле одговорност за та убиства. Сада се читав случај износи пред један суд у Немачкој.

Случај жртава из Јемена наћи ће се 27. маја пред судом у Келну. Према процени Андреаса Шилера, биће то први пут да неки суд саслуша шта имају да кажу жртве напада који се изводе беспилотним летилицама. Он је, заједно са Европским већем за уставна и људска права (ЕЦЦХР), подржао те људе из Јемена у подизању тужбе. Као правник, он сматра да Немачка сноси део одговорности за оно што се десило јер се на њеној територији налази америчка војна база Рамштајн.

Тамо се налази релејна станица за сателитске комуникације америчке војске. Без те станице, не би било могуће ни управљање такозваним дроновима. „Сваки напад беспилотном летилицом који се изводи изнад територије Пакистана или Јемена, одвија се уз укључене уређаје у Рамштајну“, каже Шилер.


Немачка – важан центар у акцијама дронова

База Рамштајн простире се на око 1.400 хектара у близини града Кајзерслаутерна. Немачки службеници и политичари не могу да уђу у њу без дозволе америчке војске. То је дефинисано посебном споразумом из 1993. године. Рамштајн је највећи аеродром америчке војске ван САД. Ту се налази Аир анд Спаце Оператионс Центре. Према информацијама немачких телевизија НДР и WДР, као листа Зидојче цајтунг, око 650 војника ту опслужује 1.500 рачунара. Они координирају акције из ваздуха на циљеве у Јемену, Сомалији, Авганисану и Пакистану. Дронови преко сателита шаљу слике и податке у базу Рамштајн. Одатле се подаци шаљу до пилота који управљају беспилотним летилицама, а који се углавном налазе у САД. Шилер цитира наводе пилота да извођење напада не би било могуће без деловања центра у Рамштајну.

Јирген Тоденхефер зна за ту базу. Он је био судија у оближњем Кајзерслаутерну и посланик немачког Бундестага. Он, као правник, циљане нападе које изводи америчка влада оцењује као кривично дело убиства. Оштро осуђује улогу коју у свему томе игра Немачка: „Уз помоћ Рамштајна убија се широм света, а да то није одобрио ниједан судија.“


Тоденхефер више пута је посетио подручја изнад којих делују беспилотне летилице. Он блиско контактира са адвокатом који заступа породице жртава у Вазиристану, пограничном подручју између Авганистана и Пакистана. Тај адвокат тврди да су 90 одсто убијених – недужне жртве.
41 циљ, 1.147 мртвих

Још веће сумње у тврдње америчке владе да се ради о „хируршки прецизним нападима“ јављају се након увида у студију британске невладине организације Реприеве. Она је проучила све доступне материјале о нападима беспилотним летилицама. Резултат: да би се погодила 41 особа која се налази на „црној листи“ владе председника Обаме, убијено је 1.147 људи. Најдужа је листа „колатералне штете“ која је настала приликом покушаја елиминације исламистичког лидера Бајтулаха Мехсуда из Пакистана. Шест пута су из беспилотних летилица на њега испаљиване ракете, пре него што је (из седмог покушаја) погођен у лето 2009. године. У свим тим нападима наводно су погинуле 164 особе.

Амрит Синг из америчке иницијативе Опен Социетy Јустице, објавио је у априлу још једну студију о жртвама. На 128 страница извештаја концентрисао се на жртве беспилотних напада у Јемену. У разговору за ДW Синг износи велике сумње да су напади беспилотним летилицама у складу са међународним правом, па чак и са принципима које прописује политика САД.

Синг подсјећа да је амерички председник Обама 2013. изјавио да, осим у случају Авганистана, пре него што се одобри испаљивање ракета из дронова, мора да буде практично искључена могућност да ће у таквом нападу страдати цивили. Осим тога, на терористе би требало деловати само у случају да је искључена могућност да се они заробе.

Управо напади беспилотним летилицама доводе до тога да се многи људи окрећу екстремистима

Синг у свом извешају наводи да се бројни нападнути уопште нису крили и да се нису налазили у забаченим регионима. Њих су могле да ухапсе и јеменске снаге безбедности. Обама је поставио још један предуслов за деловање дроновима: напади смеју да се изврше само на особе које представљају директну и сталну претњу по безбедност народа САД. Синг сматра да је и тај принцип прекршен више пута. Ни у једном од документованих случаја нису постојале информације америчких или јеменских власти о директној претњи америчком народу. Сингово истраживање садржи бројне изјаве жртава и чланова њихових породица: „Ти људи стално понављају да желе признање њихових патњи. Они желе да знају зашто су нападнути и пре свега желе правду.“

Можда ће Фаисал бин Али Џабер пред судом у Келну доћи корак ближе правди. Иронија случаја његовог страдалог рођака Салима је у томе што је он само неколико дана пре него што је погинуо у нападу одржао жестоку проповед против Ал Каиде. Није то била његова прва проповед те врсте, али је, нажалост, била последња.

DW.DE

Матијас фон Хајн
pecat.

Tvorac fraze "kolateralna šteta": Pogibije civila u NATO bombardovanju su sramne i za žaljenje

NATO je 1999. godine verovao da će operacija bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije trajati svega 48 sati, a ne 78 dana, izjavio je strateg NATO-a i portparol Alijanse u vreme bombardovanja Džejmi Šej.

[You must be registered and logged in to see this image.]

RTS posle bombardovanja: Podaci dobijeni od satelita ili od pilota nisu uvek precizni, ali je tehnologija, od rata na Kosovu, u ovoj oblasti jako poboljšana, kaže Šej

Šej, poznat i kao tvorac fraze "kolateralna šteta", smatra da je ta akcija NATO bila uspešna, iako je mogla biti i uspešnija, a danas žali zbog grešaka, odnosno civilnih žrtava, rečima da su "takve stvari za žaljenje i sramne".

- Odbacujem odlučno da je bilo kakakv takav napad bio nameran. To su bile stravične greške. Imamo problema da iz vazduha uvek savršeno identifikujemo ciljeve - rekao je on u intervjuu bečkom dnevniku "Prese".

[You must be registered and logged in to see this image.]

Džejmi Šej danas...

[You must be registered and logged in to see this image.]

...i Džejmi Šej tokom bombardovanja

Kao portparol, kaže, morao je brzo da objasni šta se dogodilo, ali je često predugo trajalo dok je od vojske dobio potrebne informacije, ponekad i nekoliko dana.

- U jednom modernom medijskom svetu to je presporo. Morali smo biti bolje pripremljeni na tako dugu NATO operaciju, ali na kraju smo bili profesionalniji nego na početku intervencije - dodao je.

Po njegovom mišljenju, bilo je puno stvari koje su dobro prošle i na Kosovu je brzo intervenisano, a "strava u Bosni" predugo je gledana s distance.

- Izvukli smo pouke iz Srebrenice i na Kosovu nismo prazno pretili kao prethodno u Bosni. Da li je Kosovo bio savršena intervencija - ne. Ali je bila bolja od Bosne - uveren je Šej.

Po njegovim rečima, masovna proterivanja na terenu počela su još pre NATO intervencije, a 100.000 ljudi je interno raseljeno. Srpske snage su, tvrdi, pre NATO intervencije započele proterivanja, pa bi broj žrtava na Kosovu bio mnogo veći bez NATO operacije, zaključuje Šej.


- Ako neko kao Slobodan Milošević kontroliše događanja na terenu onda se ne može diktirati šta se događa. Morali smo da predvidimo kako će Milošević reagovati na NATO intervenciju. On je proterao kosovske Albance i niko nije bio pripremljen na navalu izbeglica. To je bila ogromna kriza za Makedoniju i Albaniju - rekao je.


Milošević strahovao od kopnene intervencije


Šej je dodao da je sada poznato da je iza kulisa bilo razgovora između više zemalja o mogućoj kopnenoj intervenciji, koja bi bila logičan dalji korak, ali da u NATO nije bilo takve zvanične odluke.

- Verujem da je Milošević strahovao od kopnene intervencije. On je verovao da je bolje da napusti Kosovo sa većinskim delom netaknutom vojskom, nego da je šalje na NATO - naglasio je on dodajući da su SAD uspele dobro da uključe Rusiju, koja je preporučila Miloševiću da je vreme da prestane.


Upitan o efektivnosti NATO bombardovanja i činjenice da je manje nego što se prikazivalo uništena vojna oprema jugoslovenskih snaga, Šej je rekao da u konfliktima treba posebno biti oprezan sa statistikama. Podaci dobijeni od satelita ili od pilota nisu uvek precizni, ali je tehnologija, od rata na Kosovu, u ovoj oblasti jako poboljšana.


NATO se, po njegovim rečima, u međuvremenu promenio, i moderne snage su naučile da sarađuju sa civilnim organizacijama, kao na primerju Kosova, gde NATO vodi Kfor i tesno sarađuje sa Euleksom. Tokom 78-dnevnih NATO napada na SRJ, od 24. marta do 10. juna 1999, stradalo je skoro 3.000 ljudi, a materijalna šteta procenjena je na desetine milijardi dolara.


blic

Stručnjaci o "kolateralnoj šteti"


Politički korektan jezik ne poznaje izraz "mrtva deca", "razorene fabrike", "srušeni mostovi"... Orvelovski univerzalan, taj jezik sve pomenuto označava sa "kolateralna šteta". Na izmaku šeste nedelje NATO rata protiv Jugoslavije, "kolateralno" je "oštećeno" najmanje tri miliona građana

Konzervirane ruševine Rimske sale u podrumima Biblioteke grada Beograda bile su pravi ambijent za skup stručnjaka koji su se u ponedeljak 26. aprila okupili da, svako iz svoje perspektive, ukaže na stvarno značenje "kolateralne štete" i "uzgrednih žrtava" NATO agresije na Jugoslaviju. Tribinu su organizovali Srpsko antropološko društvo i Biblioteka grada. Inicijator skupa, dr Marija Đurić-Srejić, predsednica Društva, iznela je podatak da u jednoj anketiranoj grupi od 40 srčanih bolesnika 32 ima pojačane tegobe - ali da se samo troje javilo lekaru, dok su se ostali odlučili na samostalno lečenje. Onkološka klinika u Beogradu uputila je javni apel pacijentima da dolaze na dijagnostičke preglede, čiji je broj sa 700 do 1000 od početka agresije opao na oko 200 dnevno. To, u odnosu na broj obolelih od malignih oboljenja u Srbiji, u životnu opasnost dovodi oko 60 hiljada obolelih i oko 24 hiljade onih kojima oboljenje neće biti pravovremeno dijagnozirano, niti oni pravovremeno lečeni.

Od početka agresije, na Odeljenju za fertilitet Ginekološke klinike KBC u Beogradu povećan je broj spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, perinatalni morbiditet i mortalitet, dok je broj bolesnica istovremeno smanjen - za dve trećine. Pozivajući se na objavljene podatke o katastrofalnom učinku sankcija 1992-1995, dr Marija Đurić-Srejić upitala se kakve tek posledice možemo očekivati od ovog rata, šta će sve značiti "gubitak domova, hronični stres, glad, fizički invaliditet, psihotraume, poremećaj medicinskog snabdevanja, kasna dijagnostika i neadekvatna terapija, zagađenost sredine, nedostupnost zdravstvene službe, loši higijenski uslovi..."

Prema Predragu Poliću sa Hemijskog fakulteta, Beograd je 18. aprila samo zahvaljujući srećnim okolnostima izbegao ekološku katastrofu. Jak zapadni vetar je onemogućio da otrovne supstance iz pančevačke industrijske zone - prvenstveno fozgen i vinil-hlorid, potom i proizvodi potpunog ili nepotpunog sagorevanja goriva i naftnih derivata, ugljenmonoksid, aldehidi koji učestvuju u kasnijim fotohemijskim reakcijama, kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici na česticama čađi - budu nanete na Beograd. Kiša je takođe smanjila aerozagađenje - u dugoročniju "korist" tla, površinskih i podzemnih voda. Beogradska sreća nije to bila za naselja istočno od Pančeva; ima izveštaja da je u Kovinu, na primer, zelena salata danima izgledala kao zalivena masnom čađi, a kiša je rastvarala boju na automobilima.

Da je te noći gađan Barič, i da je došlo do emisije fluorovodonika odnosno fluorovodonične kiseline, pogođenim područjima ne bi pomogle ni zaštitne maske. Ekološki inspektor Dragoljub Bjelović potvrdio je da su u Pančevu pogođeni ispražnjeni rezervoari vinilhlorid monomera i napola ispražnjeni rezervoari amonijaka u Azotari. Iz rafinerija i skladišta u Novom Sadu, Pančevu i Smederevu u Dunav su se izlile ogromne količine nafte i derivata što će, kao i aerozagađenje - sa naknadnim posledicama fotohemijskih reakcija - pogoditi i područja susednih zemalja. Čini se da je u kragujevačkoj "Zastavi" moglo doći do katastrofe, oslobađanjem piralena koji nepotpunim sagorevanjem proizvodi dioksin, veoma otrovno jedinjenje koje je "svetsku slavu" steklo pre dvadesetak godina, u Bopalu. Spram tako zastrašujućih rizika, činjenica da Evropska federacija nacionalnih parkova nije reagovala na jugoslovenski apel za poštedu bar međunarodnim konvencijama zaštićenih staništa retkih ptica selica na Dunavu jedva zaslužuje pažnju.

Na mnogo ozbiljnije ćutanje međunarodnih organizacija - i, naročito, specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija, UNICEF pre svega - upozorio je akademik Ivan Ivić, predsednik Odbora za prava deteta. Ograničavajući se samo na međunarodne konvencije o pravima deteta, obrazovanja za sve i razvijanje kulture mira, Ivić je ukazao da će dugoročne posledice po mentalno zdravlje najžešće pogoditi mladež školskog uzrasta, što je populacija koja u Jugoslaviji obuhvata oko 1,3 miliona stanovnika. Osobena "tehnika vođenja" ovog rata - neizvesnost i iznenadni udar - proizvodi izuzetno teške psihološke posledice. "Strah, sirene, detonacije, odsustvo očeva iz domova, uklanjanje od fizičke opasnosti odvajanjem od roditelja i porodice, sve to može dugoročno poremetiti razvoj dece i omladine", kaže Ivan Ivić. "Potpuna dezorganizacija svakodnevnog života preti razvojem destruktivnosti. Posebno su ugroženi adolescenti, koji su do juče bili deo ´zapadne´ globalne kulture mladih, a sada nesigurnost i strah baš otuda dolaze, dok je za ´učenje po modelu´ u neposrednoj okolini najprisutnija destrukcija". Predsednik Saveza psihologa Jugoslavije, dr Žarko Trebješanin, takođe upozorava da "ubijanje duše" celokupne populacije znatno teže i dugotrajnije posledice proizvodi tek naknadno. "Slom dolazi posle rata", ističe Trebješanin, ukazujući da dugotrajni stres najviše ugrožava decu, žene i stare, pogađajući ne samo integritet, nego i identitet ličnosti, pojam koji je u psihologiju ušao na osnovu iskustava istraživanja psihe ratnih veterana.

Sumnje u slučajnost "kolateralnih šteta" snažno podstiče tehnologija NATO rata - gađanje sa daljine, posredstvom ekrana i džojstika, tehnološki element daljinske kontrole koji uopšte ne dodiruje individualne mehanizme psiholoških kočnica, aktivne kada se napadač i žrtva nalaze u neposrednom kontaktu. Civili "s druge strane bombi" te činjenice mnogo su svesniji - i utoliko direktnije izloženi posledicama stresa, nemoćnog besa i (ne)sigurne mogućnosti da se nađu na spiskovima "kolateralne štete" i "dubokog žaljenja" Džejmija Šeja.

Što se tiče spomenika kulture, mikroseizmički potresi i udari okolnih eksplozija proizvode direktne posledice čiji se obim - bar na Kosovu - u ovom trenutku ne može proceniti, rekao je Marko Omčikus iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Opasniji efekti su, na primer, odvajanje podloge fresko slika od nosećih zidova, pucanje i otpadanje maltera. Potpuno je neizvesno - bar dok rat traje - kakve je (ili kakve će) posledice po pigment fresaka iz svetske kulturne baštine proizvesti aerozagađenje izazvano neprekidnim bombardovanjem. Omčikus je skrenuo pažnju na to da posebnu kategoriju uništenih ili oštećenih spomenika kulture predstavlja nasleđe iz poslednja dva veka, gradska i narodna arhitektura čiji se reprezenti - na primer, gradsko jezgro Novog Pazara - nalaze na listama zaštićene svetske kulturne baštine UNESCO.

Na poseban aspekt "kolateralne štete" proizvedene zloupotrebom stručnog i naučnog znanja podsetio je dr Dušan Dunjić (Institut za sudsku medicinu u Beogradu). Upoređujući dva slučaja masovnog stradanja na Kosovu, u selima Glođane i Račak, ukazao je na bitno različit odnos predstavnika međunarodne zajednice prema "krizi" na Kosovu neposredno pred početak rata. Četrdesetak "multietničkih" civilnih žrtava (Srbi, Albanci katolici, Romi, neki od njih podvrgnuti torturi) u Glođanu nisu privukli gotovo nikakvu pažnju međunarodne javnosti, za razliku od "masakra" koji je proglasio šef Verifikacione misije OEBS Vilijem Voker sredinom januara ove godine u selu Račak.

Tri državne sudskomedicinske ekipe (jugoslovenska, beloruska i finska, potonja kao ekspertski tim Evropske unije) došle su do identičnog zaključka da se ne radi o masakru, da su na šakama 37 od 40 obdukovanih tela pronađeni barutni tragovi (dokaz rukovanja oružjem), da su svi poginuli od vatre iz daljine, te da je najmanje četvrtina ispod civilne odeće nosila dugačke vojničke gaće nemačke i švajcarske proizvodnje, na nogama vojničke čizme i, kao "uniformu" vojne policije UČK, crne kožne jakne i crne farmerke.

Uprkos nesumnjivom nalazu, šef ekipe finskih patologa Helen Ranta, na konferenciji za štampu 17. marta u Prištini - tačno nedelju dana pred početak bombardovanja - podnela je svoj sopstveni izveštaj o "slučaju Račak". Mada označeni kao "lično viđenje autora, dr Helen Ranta, i ne bi trebalo ni na koji način da budu tumačeni kao zvanična komunikacija od strane Odeljenja za sudsku medicinu Univerziteta Helsinki ili ekspertskog tima patologa Evropske unije", ti "komentari" bili su povod za povlačenje Verifikatorske misije OEBS - početak kaznene ekspedicije NATO na Jugoslaviju.

"Sprečavanje humanitarne katastrofe" u koju se 24. marta upustio NATO pogodilo je kompletno stanovništvo Jugoslavije. Neposredne posledice već je doživelo nekoliko stotina mrtvih, nekoliko hiljada ranjenih, nekoliko stotina hiljada raseljenih i izbeglica, najmanje dva miliona onih koji su ostali bez posla i prihoda, te svi oni koji se danas pitaju kako će preživeti predstojeću zimu. Iz te perspektive, "kolateralna šteta" nije posledica, već cilj ove agresije. Po obimu razaranja, ona već predstavlja obrazac usporenog, slow motion genocida u najboljoj holivudskoj tradiciji.


vreme.