Da li se ljubav rađa slučajno?Izvor: T-portal.hr
Da li vam se ikada u životu desilo da, na primer, razmišljate o određenoj osobi koju dugo niste videli ni čuli, a onda sasvim slučajno naiđete na nju i to na nekom sasvim neobičnom mestu? Ta pojava se naziva sinhronicitet.
Kako objašnjava psihoterapeut Dejvid Ričo, sinhonicitet je niz podudarnosti povezanih smislenošću koje se događaju na svim životnim područjima, uključujući i ljubavno.
Kako bismo uopšte uočavali sinhronicitet i njegovo magično delovanje u našim životima, treba da se otvorimo i obratimo pažnju na svakodnevne sitnice koje nam se događaju.
To važi i za ljubavne živote.
Podudarnost koja vodi ljubaviDejvid Ričo u svojoj knjizi "Sinhronicitet", objašnjava kako to funkcioniše: "Način upoznavanja naših budućih partnera najčešće je sinhronicitet na delu u našem životu. Dvoje ljudi koji obožavaju da posmatraju kitove istog nedeljnog poslepodneva se pridruže ekspediciji sa svog lokalnog pristaništa.
To je podudarnost. Ne poznaju jedno drugo, ali započnu razgovor dok, naslonjeni na ogradu broda, promatraju kitove koji se veselo obrću među talasima. Zbog svog zajedničkog interesa planiraju zajednički izlazak i uskoro se zaljube.
Nakon perioda udvaranja sklope brak. Njihovo putovanje brodom je sinhronicitet, kao i naslanjanje na ogradu radi posmatranja kitova, jer su ti događaji pokrenuli njihov zajednički život."
Svako iskustvo zaljubljivanja ili uspostavljanja intimnog odnosa, piše Ričo, primer je sinhroniciteta jer neizostavno upoznajemo ljude koji nas uče onome što trebamo znati o životu, ljubavi i sebi.
Povezujemo se s ljudima koji nam mogu pomoći da razrešimo nedovršena emocionalna pitanja koja nosimo kroz život još od detinjstva.
"U ljudskom kontekstu, nedovršena su ona pitanja kojima još nismo posvetili pažnju, koja nismo obradili ili razrešili. U svojim trenutnim odnosima nalazimo ljude koji su slični važnim osobama iz prošlosti i ti ljudi ostvaruju svoje uloge dok mi ostvarujemo svoje stare drame.
To se događa u nesvesnoj projekciji, a to je oblik sinhroniciteta jer savršeno odgovara novoj osobi kojoj pristupamo spremni da dovršimo stari posao", ističe Ričo.
Svaka veza je iskustvo iz kog treba učitiNjegovo objašnjenje ljubavnih veza u kontekstu sinhroniciteta, mnogima će sigurno doneti olakšanje jer, prema njegovom tumačenju, loše ljubavne veze veoma su važne za lični razvoj i nisu nužno promašaji koje je potrebno što hitnije zaboraviti.
"Problem stare veze možda nije proizlazio iz toga što je partner bio vrlo loš nego iz onoga što je trebalo da naučite. Većina ljudi uporno pronalazi partnere koji nam pokazuju na čemu moramo raditi.
Naše rane su pokazatelji onoga što nedostaje u našem životu. Izgubljeni deo nas ili naše prošlosti često nam se vraća preko druge osobe. Nepoznato nas plaši pa nam zato pristižu upravo oni ljudi i događaji koji će nam pomoći da zakoračimo u njega. To je sinhronicitet.
Grešimo samo u tome što uz neke ljude ostajemo predugo ili prekratko. Doživljavamo ih doslovno kao njih, a ne kao njih i metaforičke slike koje imaju cilj da nas ohrabre ili prekore", piše Dejvid Ričo.
Dobro je u tom kontekstu razmotriti prošle veze, ali pripazite da na njih ne gledate kao na neuspeh, nego kao na iskustvo više koje je poslužilo vašem ličnom usavršavanju i to putem sinhroniciteta.