|
| |
Autor | Poruka |
---|
Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Arhitektura Baroka Čet 21 Nov - 23:56 | |
| U arhitekturi se novi stil javlja kao teznja ka raskosi, sjaju, pretjeranom ukrasavanju.Nestaje organske ravnoteze koju cini ujednaceni odnos izmedju clanova koji podupiru i koji terete,jer se javljaju teski vijenci a stupovi izrastaju u kolosalno.Katolicka crkva, pogodjena reformacijom, nastoji da svojim bogatstvom i velelepnoscu dekorativnih elemenata nametne pojam o bogatstvu i moci papske stolice.Graditelji se trude da u crkve i reprezentativne palate unesu sto vise ukrasa,pozlate,skupocenih materija,kao sto su mermer, oniks, alabaster. Svaka gradjevina arhitektonski je jako rasclanjena: ona mora spolja da daje utisak sto vece raskosi i sto veceg prostora.Iz tih se razloga upotrebljavaju lazni ukrasi i sredstva sracunata obmanu vida: slikanje tavanica, sa stupovima uperenim na vise i naslikanim nebom, koje treba da docara ogromnu visinu svodova. Iz tih se razloga, ponovo upotrebljavaju kupole na sredini crkvenih gradjevina. Barokni stil je narocito izrazit u primjenjenoj umjetnosti.Tu pocinje razdoblje takozvanog « dvorskog namjestaja «, koje traje sve do kraja xVIII vijeka.Namjestaj se prilagodjava kitnjastim odajama,sa mnogo pozlate i arhitektonskih ukrasa.Namjestaj ima izrazito nepravilne oblike, drvo se cesto pozlacuje;upotrebljava se intarzija sa slonovacom, sedefom, metalom, dragim i poludragim kamenjem, mermerom, kornjacinom korom;za presvlaku se upotrebljavaju skupocijene tkanine, kao barsun, brokat, svila, gobleni, pozlacena ili obojena koza.Koristi se dragocijeno i egzoticno drvo: abonos, palisandar, mahagon, limunovo i ruzino drvo, stara orahovina.Za ukrase na namjestaju, za za okove vratnica i kamina, za casovnike upotrebljava se uglavnom bronza, pozlacena ili cizelirna.Ostali metalni ukrasi po crkvama i privatnim domovima prave se od kovanog gvozdja, koje u doba baroka dostize svoj najvisi umjetnicki domet.To se isto dogadja i sa porcelanom.Isprva uvozen iz Kine, on pocinje da se proizvodi u Njemackoj i Francuskoj, da bi ubrzo zamijenio fajansu i majoliku po cijelom svijetu. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:02 | |
| ITALIJA Prvi znaci barokne arhitekture javljaju se jos u vrijeme renesanse, u prvom redu kod Mikelandjela i Paladija, koji su bili vrlo naklonjeni velikim dimenzijama i dekorativnom ukrasavanju. Mikelandjelove ideje prihvata i razradjuje njegov sljedbenik u izgradnji crkve sv.Petra u Rimu, Maderna. Zatim pored Maderne isticu se jos i Bernini i Boromoni. KARLO MADERNA (CARLO MADERNA, 1556-1629)-ovaj arhitekta je zacetnik kitnjastog « jezuitskog « stila,koji ce postati omiljen u cijelom svijetu, a njegova je osnovna teznja da teske zidove crkvenih gradjevina olaksa ukrasima od stubova, polustubova, izvijenih profila i zasvedenih prozora. Crkva sv.Suzane ( St.Susann ) u Rimu zavrsena je upravo na pocetku sedamnaestog vijeka i pokazuje u cistom izrazu sve teznje baroka: tezinu mase, postupno pojacavanje prema sredini od pilastara preko polustupova do dvostrukih polustupova. Maderna je cemu procelja preuzeo od maticne gradjevine svih jezuitskih crkava, ali ju je karekteristicno izmijenio pomakom proporcija. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:06 | |
| BERNINI (GIOVANNI LORENZO BERNINI,1598-1680)- predstavlja visoki barok u Rimu,u prvome redu.Godine 1629. postaje graditelj crkve sv .Petra. Berninijevo najranije dijelo u vezi s crkvom sv.Petra jeste baldahin nad grobom apostolovim .Tordirani potporni stupovi, ovijeni vinovom lozom, ugledaju se u kasnoanticki koji bi imao da potice iz hrama Salamonova, a bio je ugradjen u prvobitnoj Petrovoj crkvi. Bernini je pred Petrovom crkvom stvorio najvelicanstveniji trg.Cetveroredne kolonade obuhvataju siroko polozeni prostor i vode prema procelju Petrove katedrale. Prema Berninijevim planovima, trg je morao biti kolonadama zatvoren i s istocne strane.Bio je zamisljen kao golema « dvorana za primanje « hodocasnika i kao predvorje glavne hriscanske crkve. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:11 | |
| FONTANA del TRITON Voda svojim protokom igra veliku ulogu u umjetnosti baroka, narocito pri gradnji zdenaca. I sam mlaz biva oblikovan, a u trajnom cesto upotpunjuje oblikovanu grupu skulptura.Penjuci se i ruseci, zivo predocuje snagu elementa, a umjetninu ozivljava ne samo vizuelno vec i zvucno.To odgovara ideji jedinstvenog umjetnickog djela, koje treba da obrađuje ili potrese covjeka sto vecim brojem zapazanja. Berninijev Triton jase na skoljki koju dupini svojim repovima dizu. Iz goleme puzaste skoljke sika uvis mlaz vode.Cini se da se u toj kompoziciji utjelovio duh baroka: Zestina i snaga pokreta skuplja za kratki cas grupu u gomilu ali dupini ne mogu vise nositi takav teret,skoljka pada i sve se rusi – taj dramatski vrhunac uhvacen i cvrsto fiksiran.To je osnovna crta baroka koja je i prisutna. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:22 | |
| |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:27 | |
| FRANCUSKA Kao i kod drugih naroda, francuska arhitektura razvijala se i pod uticajem talijanske, pa ipak francuski graditelji ne idu u pretjeranu dekoraciju, vec se zadrzavaju na mirnim i monumentalnim povrsinama renesansnih gradjevina. Predstavnici ove arhitekture, Le Mersije, i Fransoa Mansar nastoje da zadrze stilske odlike svojih prethodnika, narocito Italijana Paladija (Paladia) i Francuza Pjera Leskoa( Pierre Lescot). FRANSOA MANSAR (FRANCOIS MANSART, 1598-1666)- potice iz iste generacije kao i veliki graditelji rimskog visokog baroka Bernini i Boromini.Usporede li se radovi tih Talijana s Mansartovim građevinama, postat ce jasnom principijelna razlika između ova dva naroda i u shvatanju neke gradjevine kao tijela, a i u osjecanju rasclanjivanja pojedinosti. Svakom promjenom stajalista pruzaju se oku novi aspekti. Pojedini dijelovi gradjevine mjesaju svoje znacenje ako ih promatramo iz daljine ili iz blizine, iskosa ili s lica. Naprotiv orleansko krilo dvorca u Bloisu, koje je od velikog Mansartova projekta bilo jedino izvedeno, cista je i jasna arhitektonska tvorevina. Krilne kratke dočekuju promatrača,a konkavno postavljen niz dvostrukih stubova vodi ga, posve razumljivo, do srednje zgrade na ulaz u reprezetivne prostorije. Spratovi su jasno odjedjeni i rasclanjeni: dole s dorskim stupovima ili pilastrima, nad tim s jonskim pilastrima, a u najgoroj etazi s korintskim pilastrima. Nad zgradom vlada plemenit mir. Mansar gradi crkve sv.Marije i Val-de-Gras u Parizu, koje ce da posluze kao prolazna tacka za kasnije barokne gradjevine. Zatim gradi Oranzeriju u Luvru Veliki Trijanon. Medjutim njegovo najvece umjetnicko djelo jeste Invalidski dom u Parizu; gradjevina veoma lijepih razmjera, mirna i velicanstveno ukrasena velikom kupolom. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:34 | |
| |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 0:52 | |
| ŠPANIJA Uticaj katolicke crkve bio je u ovoj zemlji, u toku borbe protiv reformacije, jaci nego u Italiji.Zato je Spanska arhitektura pod vecim uticajem «jezuitskog« stila nego italijanska. Prvi graditelj koji zida u izrazitom baroknom shvatanju jeste Huan Gomez de Mora (Huan Gomez de Mora), tvorac crkava Otelotvorenja u Madridu i Jezuitskog kolexa u Salamanki. Barokni stil postaje zvanicni stil Spanskog plemstva i katolicke crkve tek od pocetka XVII vijeka, kad u Spaniji dolazi italijanski arhitekta Krezenzi.On vrsi jak uticaj na domace umjetnike, jedan od njih, jezuita Francesko Batista (Francesco Batista), podize 1622-1626 veliku crkvu jezuita u Madridu, danas katedralu sv.Isidora. Pa ipak barokna arhitektura dostize svoj najveci uspon tek u doba opadanja Spanije.To je uglavnom zasluga brace Kurigera (Churriguera), darovitih umjetnika koji su uspjeli da ovom medjunarodnom stilu dodaju izvjesne domace, nacionalne oznake. U razmaku od 1690-1733 godine oni podizu svoje najljepse gradjevine, medju kojima se narocito isticu crkva sv.Kajetana i Akademija sv.Fernanda u Madridu. Njihova se arhitektura odlikuje velikim brojem dekorativnih ukrasa u obliku Skoljaka, cvijeca, voca.Ovu vrstu dekoracije upotrebljava jos u vecoj mjeri graditelj Pedro de Ribera ( Pedro de Ribera,16831742 ),tvorac zgrade Gradskog sirotista u Madridu (danas gradski muzej).Ova je zgrada pretrpana vocem, cvijecem, skulpturama, resetkama, biljnim i geometrijskim ornamentima, te se ovako izvitopereni BAROK pretvara u neku vrstu nacionalnog Spanskog stila. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 1:02 | |
| FLANDRIJA Onaj dio Nizozemske koji je,za razliku od Holandije ostao katolicki, bio je pod jakim uticajem Spanije i Italije.zbog toga je, uprkos jakim domacim tradicijama u graditeljstvu, nastalih jos u doba romanske i gotske arhitekture, barokni stil ubrzo stekao brojne pristalice medju plemstvom i predstavnicima crkve. Barok je ispocetka prodirao iskljucivo preko dekorativnih elemenata, te se dogadjalo da su osnove gradjevina bile gotske,a ukrasi na njima barokni. Jedna od takvih gradjevina bila je Jezuitska skola u Brislu iz1617. Nosioci baroknog stila u arhitekturi bili su jezuiti. Prva cesto barokna gradjevina u Flandriji bio je Jezitski koledz u Drueu iz 1583.U okrilju jezuitske djelatnosti javlja se i prvi domaci graditelj, Zak Frankar (Jacques Francart), tvorac ckve Avgustinaca u Brislu iz 1620.Kapelu Bogorodice,u istom mjestu,oblozenu mermerom i velikim skulpturama,sa klasicnom osnovom i lijepim proporcijama, podigao je Peter Hujsen (Peter Huyssens,1567-1637),najveci flamanski arhitekte svoga vremena. Sagradio je jos i crkve sv.Lupa u Namiru, sv.Petra u Ganu i sv.Valpurge u Brizu. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 1:08 | |
| ENGLESKA Engleska je za razliku od Holandije,bila u isto vrijeme i protestanska, i katolicka zemlja,usto jos i monarhija. Iz tih je razloga barokna arhitektura prodrla zajedno sa nosiocima Kontrareformacije.Prvi domaci arhitekta, Inigo Hons,razvijao se pod uticajem italijanske renesansne arhitekture, u prvom redu pod uticajem Paladija.Pozar Londona od 1666 dao je mladim engleskim graditeljima mogucnost da izgorjele crkve i palate zamjene novim.Tu priliku iskoristio je Kristofer Ren, iskoristio je da nacini jedan novi plan o izgradnji unistenog diijela grada. INIGO HONES (INIGO JONES,1573-1652 ) -odjednom unosi nov ton u englesku arhitekturu. Hons je bio dvaput u Italiji, i ne samo u Rimu, vec i u Veneciji i Vicenzi.Tamo je vidio Paladiove gradnje, i mogao ih je usporediti s formama koje je vec prije studirao u Paladiovu traktatu o arhitekturi. Bio je polozen temelj engleskog « paldijanizma »,koji je sve do kraja XIX vijeka vladao repreznatitivnim gradnjama u Engleskoj,a pod uticajem odavde i u Americi.Godine 1615. postao je Hons nadzornik svih dvorskih gradjevnih pothvata.Vec 1616. dobio je nalog od kraljice Ane da podigne malu vilu u Grenvicu. Izabrao je forme preuzete iz Paladiovih vila: otvorena logia sa stupovima u gornjem spratu i ravan krov.Cini se da je Italija prenijeta na sjever. Ali su proporcije tako izmjenjene da Kraljicin dom (The Queen¨s House) ipak ostaje po svojoj hladnoci tipicnom engleskom gradjevinom. I za Banqueting House u kompleksu palace Whitehall prihvatio je forme Paladiovih gradskih palaca.Hons ipak nije preuzeo Paladiove polustubove koji prelaze preko dva sprata.Svakome spratu daje svoj red stubova a prema gore zavrsava blok balustradom i tako mu daje hladnu mirnocu koja se rijetko nalazi u Paladija. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 1:16 | |
| SJEVERNA I SREDNJA EVROPA Uticaj katolicke crkve protezao se,zahvaljujuci neumornoj djelatnosti jezuita, daleko na sjever, sve do granica protestantskih narodskih granica. On je bio narocito jak u Srednjoj Evropi. Jezuiti podizu svoje barokne crkve u Minhenu 1583 (sv.Mihailo), u Krakovu 1597, u Svajcarskoj, u Parentriju 1602, u Insburku 1619, u Becu 1627.Graditelji ovih crkava su vecinom Italijani, te se uticaj italijanske barokne arhitekture proteze na istok sve do Rusije i po zemljama slovenskog juga, po Sloveniji, Hrvatskoj i srpskom dijelu Austrije. Pod ovim uticajem javljaju se nemacki graditelji: Baltazar Nojman i Fiser fon Erlah. BALTAZAR NOJMAN (BALTASAR NEUMANN,1687-1753 ), Hofburg je u Becu oduvijek bio careva i caricina rezidencija, zapravo, starinski i neoravilno izgradjen, vise i nije odgovarao svrsi. Za vrijeme Marije Terezije ozbiljno se mislilo na novogradnju. Projekat koji je izradio arhitekta Baltazar bio je ipak previse raskosan da bi se uzeo u obzir za izvodjenje. Jasno se nadovezivao na planove za Luvr, koje je sigurno vidio za boravka na studijima u Parizu.Srediste goleme gradjevine imalo je biti stubiste, na koje se moglo stupiti i s vrtne i s dvorišne strane zgrade i koje poput broda sijece glavni kompleks dvorca.To je bila ideja koja u veoma uzornoj formi izrazava duh baroka u motivu pokreta.Procelje koje se uvija prema strani Kohlmarkta ostavilo je utisak i na graditelja Fisera v. Erlaha koji je izveo procelje Hofburga prema trgu sv.Mihovila. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| | | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 7:25 | |
| Mozemo da vidimo da je barokna umjetnost, koja obuhvata razdoblje od 17-18 vijeka, nastala iz borbe katolicke crkve protiv reformacije, pa se i isprva nazivala umjetnost kontrareformacije.S toga je i barok sklon pokretu, strastima, nemiru, uzbudjenima. A u arhitekturi barok izrazava teznju ka raskosi,ukrasavanju i jakom sjaju.Gradjevine gledane spolja daju utisak ogromnog, beskrajnog bogatstva,a iznutra bezgranican prostor i veliku raskos.Da bi se docarala ta teznja za raskosi graditelji koriste lažne ukrase i sredstva sračunata na obmanu vida.Također i namjestaj se prilagodjava kitnjastim odajama, sa mnogo pozlate i arhitektonskih ukrasa.U baroku se nacionalne osobenosti jace isticu, tako da se italijanski barok znatno razlikuje od francuskog, a jos vise od holandskog.U Italiji, Spaniji i Flandriji barok je bio umjetnost kontrareformacije, a u Francuskoj barokna umjetnost se razvijala kao jedna klasicisticka varijanta.Graditelji su se trudili da po ugledu na italijanske gradjevine i graditelje naprave slicne gradjevine u svojim zemljama.Većina ih je isla u Italiju, obilazili Rim, Veneciju, Vicencu, nalazili se sa poznatim graditeljima ali nisu uspijeli usvojim namjerama. Neki su « doslovno « gradili po ugledu na talijanske gradjevine, a neki su unosili i svoje misli, nacrte, tako da su građevine pruzale hladnocu,odbojnost.Gradjevine izgradjene u baroku su pretjerano slozene i dinamicne, a simetrija kod baroka prelazi u asimetriju, pa se umjesto dvije uravnotezene polovine predmeta tj. – lijeva i desna, i dalje razlikuju ali u asimetricnim odnosima. Ali ipak sa svojom poslednjom fazom rokokoa, barokni stil je poslednji veliki evropski stil, koji je u umjetnosti ostavio duboki trag za sva vremena,pocevsi od dobro poznatih graditelja pa i do njihovih najljepsih gradjevina koje postoje i dan danas. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:04 | |
| BarokBarok (tal. barocco, španj. i port. barroco/berrucco, engl., franc. baroque, njem. Barock) razdoblje je u glazbi, književnosti i likovnoj umjetnosti koje se nastavlja na renesansu, razvija u rokoko i traje do pojave klasicizma u drugoj polovici 18. stoljeća. U katoličkim zemljama to je pokret katoličke obnove (protureformacija). Ime potječe od portugalske riječi barocco koja označava golem biser nepravilna oblika, tvorevinu bolesne školjke.Barokna arhitekturaArhitektura u baroku je krajnje dinamizirana. Pročelja su uznemirena i bogata stupovima, lukovima, nišama, volutama. Prepoznatljivi elementi su oval (elipsa), konkavnost i konveksnost, te opća razigranost zidnih masa i prostora. Stilski ova arhitektura slijedi nakon renesansne arhitekture i prethodi arhitekturi rokokoa. Francesco Borromini, Fasada crkve San Carlo alle Quattro Fontane u Rimu. (Wikipedija) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:09 | |
| Arhitektura barokaKolonada pred bazilikom sv. Petra Arhitektura u Baroku je krajnje dinamizirana. U crkvenom graditeljstvu teži se što većim efektima, ostvaruju se nova prostorna rješenja od kojih uglavnom prevladava centralni tip tlocrta naglašen kupolom. Pročelja su uznemirena i bogata nišama, stupovima, volutama, a prepoznatljivi elementi su oval (elipsa), konkavnost – konveksnost (udubljeno, ispupčeno) i opća razigranost masa. U kraljevskim rezidencijama i palačama prevladava stroga simetrija građevina i parkova (Npr. Versailles). U gradovima se drvene kuće zamjenjuju zidanima, a gradske i seoske crkve grade se u baroknim oblicima. Kolonada pred bazilikom sv. Petra Širenje baroka i stvaranje specifičnih stilskih inačica u pojedinim zemljama podudara se s intenzivnom izgradnjom koju su pokrenuli protureformacija i apsolutistički vladari. Misionari kolonizatori prenijeli su ga u zemlje Srednje i Južne Amerike (churriguerizam u Meksiku). U crkvenom graditeljstvu teži se za što većim efektima, ostvaruju se nova prostorna rješenja, uglavnom prevladava centralni tip tlocrta naglašen kupolom, nemirna pročelja bogata nišama, stupovima, volutama i sl. te uporaba monumentalnih kolonada (kolonada pred bazilikom svetoga Petra u Rimu). U kraljevskim rezidencijama i palačama vlada stroga simetrija građevina i parkova (Dvorac Versailles). Urbanistička rješenja gradova imaju radijalni raspored ulica. U to se doba i u gradićima drvene kuće zamjenjuju zidanima. Gradske i seoske crkve grade se u baroknim oblicima. Često se gotičke crkve barokiziraju pregradnjama svodova, pročelja i dodavanjem lukovičastih kapa na zvonike, a u unutrašnjosti se postavljaju mramorni barokni oltar, propovjedaonice i dr. Raskošni se barokni duh pokazuje u bogato urešenoj unutrašnjosti građevine na zidnim slikama, reljefnim štuko ukrasima, punoj plastici, skupocjenom pokućstvu i ukrasnim detaljima te predmetima crkvene liturgije (ciborij, kalež, pokaznica, antependiji i dr.). (Wikipedija) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:16 | |
| Barokni gradGian Lorenzo Bernini, Trg sv. Petra u Rimu, 1675. Pogled s crkve sv. Petra. Barokni grad temeljen je na vojnoj logici i ostvaren je u zrakastom (radijalnom) planu (Pariški L'Etoile = zvijezda, npr. Karlovac), obično osmerokutu s širokim avenijama (Champs Elysées, u Parizu = moć bogatih u kočijama). Grad se širi oko četvrtastih ili kružnih trgova okruženih višekatnicama s neurednim začeljima. Trgovi su glavni element baroknog urbanizma, uglavnom su zatvoreni, eliptičnog tlocrta, dinamiziranog prostora, organizirani pomoću vertikalnih akcenata (stupovi, obelisk, fontane – Berninijeva Piazza Navona, Rim). Najpoznatiji je svakako Trg Sv. Petra Berninija, iz 1657. g. To je ovalni trg s četverostrukom kolonadom sa strane i otvorenom ulicom nasuprot fasade sv. Petra. S obje strane obeliska u centru trga nalaze se dvije fontane. Kolonada stupova ima dvojnu funkciju: omeđuje trg, a ujedno ga ipak ostavlja pristupačnim. Postignuta je ravnoteža zatvorenosti i otvorenosti prostora. Val di Noto je zemljopisno područje jugoistočne Sicilije koje je najpoznatije po građevinskoj obnovi njenih urbanih središta nakon katastrofalnog potresa iz 1693. godine koji je gotovo uništio gradove u Val di Notou. Potres je omogućio arhitektima priliku da gradove isplaniraju prema renesansnim i baroknim urbanističkim planovima. Naime, još od renesanse umjetnici su sanjali o tome da izgrade idealno organiziran grad po odmjerenom i pravilno uređenom planu, prema načelima funkcionalnosti i ljepote, ali malo je takvih planova realizirano (poput Pienze, ili Karlovca), a većina je ograničena na uređenje nekoliko ulica (poput Strada Nuova u Firenci). Obnovljeni gradovi su poprimili plan pravilne mreže ulica koje se sijeku pod pravim kutom ili ulica koje polaze od središnjeg trga šireći se radijalno. Najvažnije građevine su izgrađene tako da su postale vizualno središte ulicama dajući im veličanstvenu perspektivu. Mnogi gradovi su poprimili određen oblik, poput Grammichelea čiji glavni trg je četvrtast, a ulice koje se šire od njega čine šestokutni oblik grada. Još jedna važna odlika ovih obnovljenih gradova je homogenost arhitekture kasnog baroka, koji se danas naziva "Sicilijanski barok", osobito cijenjen u gradovima kao što je Noto. Primjeri znamenitih baroknih trgova su: Stanislavov trg u Nancyju, Grand Place u Bruxellesu, i dr. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:21 | |
| CrkvaChristopher Wren, Katedrala sv. Pavla u Londonu, poslije 1666. Santa Maria della Salute, Venecija Balthasar Neumann, Crkva četrnaest svetaca, 1743.-72., Würzburg U crkvenom graditeljstvu teži se što većim efektima, ostvaruju se nova prostorna rješenja od kojih uglavnom prevladava centralni tip tlocrta naglašen kupolom. Takva je i crkva San Carlo alle quattro fontane (1635. g.) u Rimu, koju je sagradio Francesco Borromini. Ovalnog je, nesimetričnog, tlocrta (iskasetiranost zida nišama), a oval se pojavljuje i na fasadi (duboke niše, izbačeni stupovi i izbočenja) i na kupoli. Inzistira se na raščlanjivanju, slojevitosti i plastičnosti unutar okvira osnovnog ritma ovala. Sve u svemu, u njoj je ostvaren jak sukob volumena i prostora. Uskoro su širom Italije crkve poprimale barokna obilježja. Samo neki od primjera su pročelje Bazilike Svetog Petra, Bazilika Sv. Marije Velike i Bazilika sv. Ivana Lateranskog u Rimu, dok je Santa Maria della Salute u Veneciji prototip barokne crkve sa svim obilježjima i konstrukcijskim elementima. Uskoro se barokna arhitektura proširila cijelom europom, te u kolonijama europskih velesila širom svijeta, a i ne-katoličke zemlje su prihvatile ovaj umjetnički izraz (npr. anglikanska Katedrala sv. Pavla u Londonu ili pravoslavna Katedrala Svete Sofije u Kijevu) koji je postao prvi globalni svjetski umjentički stil. Često su se gotičke i renesansne crkve barokizirale pregradnjama svodova, pročelja i dodavanjem lukovičastih kapa na zvonicima, a u unutrašnjosti se postavljaju mramorni barokni oltar, propovjedaonice i dr. Raskošni se barokni duh pokazuje u bogato urešenoj unutrašnjosti građevine na zidnim slikama, reljefnim štuko ukrasima, punoj plastici, skupocjenom pokućstvu i ukrasnim detaljima te predmetima crkvene liturgije (ciborij, kalež, pokaznica, antependij i dr.). Primjer dinamične, ali skladne arhitekture unutrašnjosti je crkva Vierzehnheilingen ("Četrnaest svetaca") B. Neumanna u Njemačkoj, (1743.-72. g.) Tu se longitudinalnost i latinski križ dobivaju upisivanjem nekoliko ovala koji se nadalje ponavljaju na svim dijelovima arhitekture. Osim glavnog oltara javlja se i centralni, a dinamizam je postignut i u prožimanju arhitekture, slikarstva i kiparstva u jedinstvu bijele, skladne štuko dekoracije ispunjene iluzionističkim slikama. U tom je prostoru dostignut ideal barokne umjetnosti – jedinstvo sila i pokreta (bogatstvo i raskoš ukrasa) kakvo vlada u prirodi i svemiru. Ova i druge njemačke crkve nastale 1740-ih, kao što su npr. Hodočasnička crkva sv. Ivana Nepomuka (Češka) i Hodočasnička crkva u Wiesu, utrle su put samostalnom razvoju njemačkog baroka koji je po svojim odlikama bliži rokokou. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:28 | |
| PalačaVersajska palača Duh baroka najbolje predstavlja njegov urbanizam i arhitektura, a objekt koji ujedinjuje ove dvije umjetnosti je palača. U baroku palača postaje pravi mali grad, a najznačajniji je primjer Versajska palača, arhitekata Louisa Le Vaua i Julesa Hardouin-Mansarta, uz koji je Le Notreov vrt. André Le Notre bio je poznat kao pejzažni arhitekt u Francuskoj (1642.-1686.). Simetrična arhitektura trokrilnog dvorca s glavnom zgradom i dvama bočnim krilima pod pravim kutom koji (poput slova U) zadiru u prostor perivoja kroz prostrane geometrijski organizirane parkove i bazene. Parkovi su geometrizirani i u tlocrtu i u obliku (tzv. francuski perivoj, za razliku od engleskog koji je organski i prirodan), prateći i varirajući oblike arhitekture dvorca. Čak se i avenija koja se pruža prema ulazu u palaču nastavlja u park naglašavajući neprekinuto kretanje. |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:28 | |
| Schönbrunn u Beču |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 22 Nov - 10:30 | |
| Barokni arhitekti
Predstavnici barokne arhitekture su:
Italija: Gianlorenzo Bernini, Francesco Borromini, Carlo Maderno, Giacomo della Porta, Domenico Fontana, Baldassare Longhena
Francuska: Claude Perrault, Jules Hardouin-Mansart, Louis Le Vau.
Njemačka i Austrija: Johann Bernhard Fischer von Erlach, Johann Lukas von Hildebrandt, Daniel Pöppelmann, Balthasar Neumann, Jakob Prandtauer.
Engleska: Christopher Wren.
Španjolska: José Churriguera.
|
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Sre 27 Nov - 23:51 | |
| Barokno zadovoljstvo Klemens August je imao i „lovačku ložu“ palatu Falkenlust u Brilu, koja je izgrađena u periodu od 1729. do 1737. godine, čime je dvorski kompleks Augustusburg proširen. Kelnski nadbiskup je ložu, ukrašenu ornamentima u obliku školjki, koristio za posete prijatelja, koji su sa njim odlazili u lov u obližnju šumu. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Sre 19 Mar - 12:58 | |
| Белведере (Беч) Белведере је назив за комплекс барокних палата у Бечу, подигнутих за аустријског принца Еугена Савојског. Комплекс се налази југоисточно од старог градског средишта (такозвани унутрашњи град, са катедралом Св. Стефана, Хофбургом итд.), а у директном суседству јесте палата Шварценберг. Палате Горњи Белведере и Доњи Белведере, уз припадајући парк, творе један од налепших барокних ансамбла на свету. Данас је комплекс Белведере претворен у музеј, у којем делује Аустријска галерија Белведере. Доњи Белведере Након купње земљишта 1697, принц Еуген је прво дао уредити велики парк, но затим и изградњу приградског летњиковца. 1714 отпочели су радови на градњи палате Доњи Белведере, која је испочетка грађена као парковна вила, са оранжеријом, галеријом за слике и једним крилом за становање. Пројектант и водитељ градње био је познати аустријски барокни архитект Јохан Лукас фон Хилдебрант, Белведере је тако постао његово најпознатије дело. Десна рука у осмишљавању и изведби дворца био му је венецијански кипар Ђовани Станети, којег је у Беч довео принц Еуген заједно са целом мајсторском радионицом. Станети је требао осигурати прави италијански кипарски допринос: бројне самостојеће фигуре уздуж балустрада и парка, као и бројне кипарске детаље по фасадама. Доњи Белведере довршен је 1716. године. Фреску на куполи у централном Marmorsaal (мраморна дворана), осликао је Мартино Алтомонте. Његова фреска слави принца Еугена као новог Аполона, бога лепоте, уметности и Муза. У овој дворани налази се и кип Апотеоза принца Еугена рад аустријског кипара Балтасара Пермосера. Западно од ове дворане налази се Државна спаваћа соба, богато украшена штуко декорацијама и скулптурама Доменика Пародија, и осликана зидним сликама Јонаса Дрентвета (Jonas Drentwett), у овом тракту постоји такође мраморна дворана са стропном сликом Ђакома дел Поа из 1720. године. Дворана грмаљавине, Donnersaal, има стропне фреске од Алтомонта и архитектонску декорацију од Џаетана Фантија. Источно се од ње налази Државна благоваона. Парк и вртови Парк је типично барокни, у којем су биљке и шетнице уредно и симетрично постављено попут казалишне кулисе. Типични француски парк са подрезаним биљем, уредним шетницама и игром воде. Парк је пројектирао француски парковни архитект Доминик Жирар, који је посао изучио у дворцу Версај као ученик Андреа Ле Нотре. Велики водени базен налази се на горњем нивоу, из њега се вода степеничасто спушта до базена у доњем нивоу. Поред палате и парка, у засебном одсеку, налази се такозвани алпски врт (Alpengarten) и један природни парк у енглеском стилу. Последњи који је користио дворац Белведере као резиденцију био је надвојвода Франц Фердинанд. Након Другог светског рата, комплекс Белведере угошћује музеј Аустријску галерију Белведере. Зграде комплекса Белведере тешко су страдале за време Другог светског рата. Данас је читав комплекс рестауриран и темељно уређен. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Pet 6 Feb - 23:59 | |
| Santa Marija Dela Salute |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Čet 2 Jul - 20:05 | |
| Katarinska plača: Remek-djelo baroka, Rusija
Katarinska plača je bivša carska palača koja se nalazi u Puškinu (bivše Tsarskoye Selo), oko 25 km od St. Petersburga. Ova ljetna rezidencija ruskih careva je jedna od najpoznatijih, najvećih i najimpresivnijih palača u blizini St. Petersburga. Izgradnja Katarinske plače je započela 1717. po nalogu ruske carice Katarine I. koja je angažovala njemačkog arhitekta Johann Friedrich-Braunsteina da izgradi ljetnikovac za njezin lični užitak. Izgradnja je trajala godinama, a palača je nadograđivana i nakon Katarinine vladavine. Više od 100 kilograma zlata je iskorišteno samo za sofisticiranu fasadu i brojne statue na krovu, a čak su kružile glasine da je i cijeli krov napravljen od čistog zlata. Interijer palače nije ništa manje spektakularan od eksterijera. Gosti mogu uživati u velikoj dvorani koja zauzima gotovo 1.000 kvadratnih metara, ogradama od zlata i mramornim kipovima, velikim lučnim prozorima koji puštaju sunčevu svjetlost da obasja zlatom okićene zidove i impresivnim freskama na stropu. U sovjetskim vremenima palača je služila kao muzej, a tokom Drugog svjetskog rata je bila teško oštećena. Trebalo je mnogo godina, novca i truda da se palača vrati u svoj prvobitni sjaj, a proces obnove i dalje traje. pixelizam. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka Čet 2 Jul - 20:05 | |
| |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Arhitektura Baroka | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 504 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 504 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|