Zašto želim staromodnu ljubav a ne igrice!!

Ne želim puno poklona, ne treba mi status "u vezi" na Fejsbuku, samo želim nekog direktnog i iskrenog.



Želim staromodnu ljubav kojoj stvari idu polagano, gde nećemo odmah u najveću brzinu. Želim da izlazimo na sastanke, želim da razumem osobu i slušam kako priča, da gledam kako se ponaša uživo, a ne na internetu.

Želim da me neko pozove na pravi sastanak, a ne na sastanak „ajde da skitamo zajedno". Želim da provodim sate spremajući se za taj izlazak, da se radujem plešući u sobi s prijateljicama. Želim da dođe po mene i da mi lepršaju leptirići u stomaku dok idem prema njegovom autu.
Želim da sedim s njim u restoranu i ozbiljno razgovaram o važnim stvarima. Ne želim da slušam tračeve niti da pričam o najnovijim trendovima. Želim da razgovaramo o životu, o tome odakle dolazimo. Želim da slušam šta ima da mi kaže dok sedi preko puta mene i želim da on isto to radi za mene. Ne želim da se takmičim s njegovim mobilnim telefonom i pridobijam njegovu pažnju.

Želim da kasnije idemo u šetnju jer je večera prošla jako dobro. Želim da hodamo pored uličnih svetiljki, da se smejemo, da se osećam puna nade. Želim da me odveze kući i otprati do ulaznih vrata. Želim da osećam onu nervozu i uzbuđenje oko toga hoće li me možda poljubiti pre odlaska, bez očekivanja da provedemo noć zajedno i odmah se prebacimo u veću brzinu.

Ali više od svega ovoga, želim da stvarno kaže ono što misli kad me doveze. Želim da bude iskren i kaže mi da li mu je bilo zabavno i želim da to stvarno i misli i da misli ako kaže da će me nazvati ili da ćemo se videti ponovo.

Ne želim da danima čekam i nadam se da će mi poslati sms poruku ili napisati o meni nešto na društvenim mrežama. Želim da me nazove; želim da mu čujem glas. Ne želim igrice, ne želim pravila, želim iskrenost i želim da bude direktan sa mnom.

Ako sve prođe dobro i on se javi, želim staromodnu ljubav. Želim da dođe i iznenadi me cvećem i želim da mi pridrži vrata jer se to tako radi. Ne želim puno poklona, ne treba mi status "u vezi na Fejsbuku", samo želim nekog direktnog i iskrenog. Nekog zbog kog se neću preispitivati voli li me i želi li biti sa mnom.
Želim da mi donese nešto kad sam bolesna. Želim nekog ko će planirati izlete o kojima ja neću ništa znati. Želim nekog ko će smišljati romantične sitnice za mene jer su te sitnice najvažnije.

Želim nekog ko će se boriti za nas kad stvari postanu teške, a ne otići. Želim nekog s kim mogu da razgovaram o našim problemima. Želim nekog ko neće samo da ustane i ode jer su problemi neizbežni, ali uvek se može naći rešenje.
I osim svih želja koje imam, imam puno ljubavi u sebi koju želim dati.

Želim da mu spremim jutarnju kafu i doručak. Želim da ga iznenadim romantičnim potezima kao što želim da i on meni to čini. Želim da brinem o njemu kad je bolestan. Želim da mu pišem porukice na papiru i zovem ga kad ga nema. Želim da činim više za njega nego što očekujem da on čini za mene.
Želim nekog ko želi ljubav kakvu su imali naši bake i deke jer - ono što sam od njih naučila je - da su oni uspeli.

Bravo, Neno, odlicna tema za razmisljanje, 
posebno za mladu generaciju.
Treba se vratiti pravim ljubavnim vrednostima.

malalila ::

Bravo, Neno, odlicna tema za razmisljanje, 
posebno za mladu generaciju.
Treba se vratiti pravim ljubavnim vrednostima.

Razmišljanje - znači odreći se skoro 80% androida, pametnih telefona.. teško, teško.. nemoguće. Unaprijed, bitka izgubljena.

Želim ljubav,potpunu,toplu.Ljubav i samo ljubav.
Neno,prelepo sve rečeno.

Današnji moderni muškarci ponašaju se prema ženama kao da su jedne od njihovih prijatelja ili ih se toliko boje da se pretvaraju u pretjerano dobre dečke u njihovom prisustvu, odnosno, mlakonje. (Naravno, postoji vrsta muškaraca koji generalno mrze žene, ali ne bi bilo primjereno pisati o njima).
Staromodni muškarci tretiraju žene sa poštovanjem, pristupaju im sa određenom dozom galantnosti. Ne bacaju se pod noge ženama samo zato jer su pripadnice ljepšeg spola. Oni i sami imaju svoje zahtjeve. Važno im je, primjerice, da je žena pametna, ljubazna ili da je možda proputovala svijet. Preferencije po tom pitanju, razlikuju se od muškarca do muškarca, no činjenica da ih imaju govori sama za sebe.

ONI VOLE ŽENE I NEMAJU PROBLEM REĆI TO NA GLAS

Nisu sramežljivi ukoliko ih određena žena interesira. Vole seks i smatraju ga prirodnim i zdravim čak i ako to nije politički korektno. U odnosu na današnje, moderne muškarce, uz njih se osjećate poštovano i željeno, a ne jefitno.

NISU OVISNI O ŽENAMA

Današnji muškarci često odlaze iz obiteljskog doma živjeti u studentski dom ili kod djevojke, tako da zapravo i nemaju priliku naučiti kako biti samostalni i brinuti se sami za sebe. Jednostavno to nikada nisu ni morali naučiti. Kada žive sa majkom ili curom, oslanjanju se da će upravo one napraviti sve što je potrebno umjesto njih, a u slučaju da žive sami u studentskom domu, neke od kućanskih obaveza jednostavno nikad i ne obavljaju.
Staromodni muškarci se ne mire tako lako sa životom u neredu ili bijedi. Oni ne čekaju brak kako bi se spasili iz vlastitog kaosa. Kakav god dom imao, staromodan muškarac ulaže u njega i ponosi se njime. Ne oslanja se na druge i ne očekuje da drugi uređuju njegov dom, a ni život. Staromodan muškarac nije malo dijete.On je muškarac koji je naučio biti samodostatan.

RAZMIŠLJAJU O BUDUĆNOSTI

Staromodan muškarac ne živi kao da sutra ne postoji. On je vrlo svjestan svoje budućnosti te razmišlja o svim faktorima koji će ju učiniti perspektivnijom. On razmislja o kvaliteti života koji želi živjti i vrlo važno, pomno razmišlja o tome sa kim ga želi dijeliti.

STAROMODNI MUŠKARCI SU UGLAĐENI

Ništa nije toliko privlačno kao muškarac koji zna reći prave riječi u pravo vrijeme, koji je pristojan, siguran u sebe. Koji se zna predstaviti, uljudno zahvaliti. Taj seksipil dolazi iz njegovog samopouzdanja kojim zrači. I to je jedna od ključnih stvari koja razlikuje muškarce od mladića kojima i ne padne na pamet ustati kada se sa nekim rukuju. Muškarac koji zna neka od ovih zlatnih pravila uglađenog ponašanja vrlo često je i uspješan, a sama činjenica da ih poštuje daje vam prostora u kojem možete predvidjeti njegovo ponašanje u romantičnim vezama.

ONI KONTROLIRAJU SVOJE EMOCIJE

Često se smatra da su žene emotivne, a muškarci ti koji su vrlo staloženi. Društvo možda nameće takav stav, ali brojni neugodni prekidi javnih osoba prezentiraju muškarce koji su izgubili kontrolu nad svojim bijesom, ljubomorom I upustili se u javne svađe. Javne svađe nisu poželjne. Bijes nije poželjan ni privlačan. A nije ni ljubomora. To nisu emocije koje će si racionalan I samopouzdan muškarac dopustiti.

ZNAJU SE DOBRO ODIJEVATI

Staromodni muškarci ne moraju nužno slijepo pratiti modu. Oni su jednostavno naučili brinuti o sebi i svome izgleda i itekako dobro znaju kako ostaviti dobar dojam.

ZNAJU KOJE MJESTO ZAUZIMA TEHNOLOGIJA U NJIHOVOM ŽIVOTU

Tehnologija bi trebala poboljšati vaš život i odnose, ne ih u potpunosti zamijeniti. Ako vam se događa upravo to i tehnologija je uzela previše maha u vašoj svakodnevnici, problem nije u samoj tehnologiji, problem je u vama. Staromodan muškarac zna da je on odgovoran za upravljanje svojim životom, a čuda tehnologije koristi samo kako bi unaprijedio kvalitetu svog života.

'Želim da dođe i iznenadi me cvijećem i želim da mi pridrži vrata jer se to tako radi. Ne želim puno poklona, ne treba mi status veze na Facebooku... Želim nekoga zbog koga se neću preispitivati voli li me i želi li biti sa mnom...'

Ljubavni sastanci teško više mogu proći bez pametnih telefona po kojima svi tipkamo, vrhunac romantike je postala objava veze na društvenoj mreži, a svi kao da smo zaboravili na nježne poruke napisane rukom i ubačene u poštanski sandučić naše simpatije, ukradene poljupce u mračnim uličicama, iskrenost, poštovanje, ponekad i žrtvovanje za voljenu osobu, te hrpu drugih stvari kojima se ljubav pokazuje na prekrasan, jednostavan način.

Jedna djevojka, koja i sama žudi za pravom - staromodnom ljubavi, svoje je želje napisala u pismu koje je objavio srpski Cosmopolitan, a prenosimo ga u cjelosti.

"Želim staromodnu ljubav u kojoj stvari idu polagano, gdje ne skačemo odmah u najveću brzinu.
Želim da me netko pozove na pravi sastanak, a ne u neobavezni izlazak. Želim provoditi sate spremajući se i plešući u sobi s prijateljicama. Želim da on dođe po mene i da imam leptiriće u trbuhu dok idem prema njegovom automobilu.



Ne želim danima čekati i nadati se da će mi poslati SMS poruku ili napisati o meni nešto na društvenim mrežama. Želim da me nazove, želim čuti njegov glas. Ne želim igrice, ne želim pravila, želim iskrenost.

Ako sve prođe dobro i on se javi, želim staromodnu ljubav. Želim da dođe i iznenadi me cvijećem i želim da mi pridrži vrata jer se to tako radi. Ne želim puno poklona, ne treba mi status veze na Facebooku... Želim nekoga zbog koga se neću preispitivati voli li me i želi li biti sa mnom.

Želim sjediti s njim u restoranu i ozbiljno razgovarati o važnim stvarima. Ne želim slušati tračeve niti pričati o najnovijim trendovima. Želim razgovarati o životu i otkud dolazimo.



Želim ga slušati dok sjedi preko puta mene i želim da i on mene tako sluša. Ne želim se natjecati za pažnju s njegovim pametnim telefonom.

Želim da kasnije idemo u šetnju, jer je večera prošla jako dobro. Želim hodati pod uličnim svjetlima, smijati se i biti puna nade. Želim da me odveze kući i otprati do ulaznih vrata. Želim osjetiti onu nervozu i uzbuđenje oko toga hoće li me možda poljubiti prije odlaska, ili ćemo neočekivano provesti noć zajedno i odmah se ubaciti u veću brzinu.

Ali više od svega ovoga, želim da stvarno kaže ono što misli kad me doveze. Želim da stvarno to i misli ako kaže da će me nazvati ili da ćemo se vidjeti opet.

Želim da mi donese nešto kad sam bolesna. Želim nekoga tko će planirati izlete o kojima ja neću ništa znati. Želim nekoga tko će raditi romantične sitnice za mene jer su te sitnice najvažnije.



Želim nekoga tko će se boriti za nas kad stvari postanu teške, a ne otići. Želim nekoga s kim mogu razgovarati o našim problemima. Želim nekoga tko neće samo ustati i otići jer su problemi neizbježni, ali uvijek se može naći rješenje.

I osim svih želja koje imam, imam puno ljubavi u sebi koju želim dati.

Želim mu napraviti jutarnju kavu i doručak. Želim ga iznenaditi romantičnim gestama, jednako kao što želim da ih i on čini za mene. Želim se brinuti o njemu kad je bolestan. Želim mu pisati porukice na papiru i zvati ga kad nije kraj mene. Želim raditi još mnogo toga za njega, i više nego što očekujem da on radi za mene.

Želim nekoga tko želi ljubav kakvu su imali naši bake i djedovi, jer – ono što sam od njih naučila je – da su oni uspjeli".
Izvor:
živim.hr

Takvu sam dobila! Sa puno cveca,setnji,price..lagano smo koracali do onog Da! I svima preporucujem da serije poput Sex i grad,knjiga i filmova poput Sve nijanse sive,ne vode ka sreci, vec ka zadovoljstvu trenutka!
Divna tema Neno!

Svaka devojka sanja o ljubavi iz bajke, sanja da ima otvoreno srce i da živi ljubav kad odraste. Ljubav je prekrasna veza između dvoje ljudi koja nastaje nakon jednostavnog trenutka gledanja u oči.



Svaka devojčica želi naći svog princa koji će je spasiti. Svaka knjiga i film promovišu idealnu verziju ljubavi. To me navodi na pitanje postoji li uopšte ljubav. Ili da se ni ne trudim zaljubiti, kako bih izbegla razočaranje?

Svaki put kad čujem priču o dečku koji je devojci dao svoju jaknu ili kako je muškarac trčao za ženom svim srcem, pitam se zašto takva ljubav više ne postoji. Postojala je. Muškarci su došli po svoje žene i vodili ih na večeru te ih na kraju vratili kući. Poljubac za laku noć nije bio dozvoljen. To je ljubav koju ja tražim, ali sada je 2017. godina.

Danas većina ljudi bulji u mobitel i ne doživljava o čemu pričaš na sastanku. Dok ti odlazi po piće, verovatno obavlja poslovni poziv. Svi se petljaju na jednu noć. Šta da učini devojka koja veruje u tradicionalnu romansu?

Kako će devojka koja je izgubljena u knjigama i svetu oko nje naći ljubav u svetu punom besmislenog seksa? Ne mogu biti drugačija zbog sebe i svog morala jer ću tako završiti u nesretnom braku s potencijalnim razvodom.

Odbijam pristati na manje jer znam tačno šta želim i zaslužujem. Želim čekati muškarca koji će odložiti mobitel kako bi bio sa mnom. Muškarca koji će ići sa mnom na planinarenje, koji će se izgubiti u avanturi sa mnom i koji će znati sve moje mušice bolje od mene.
Dok ga čekam, uživaću u životu punim plućima. Voleću svaku osobu koju upoznam. Neću čekati da 2017. postane 1950., ali se nadam da ću naći svoju staromodnu ljubav u modernom svetu.

Izvor: zdravaisretna

Zato sto iz ove perspektive deluje krajnje romanticno

Za sve ONE, koje su u vremenu izopačenih vrednosti, ostale iste i tako postale DRUGAČIJE… Pomenula sam samo neke od njih kojih sam se u prvom trenutku setila i koje su me najvise inspirisale da ovo napišem, i koliko mesta je bilo… ali pomenula bih još mnoge i posvećujem ga SVIM mojim dragim prijateljicama, drugaricama i poznanicama… U nadi da će i naša deca jednog dana upravo tako postati drugačija …



One ne nose uvijek štikle, one nose visoke POTPETICE, ne nose starke zato što je moderno, već zato što su to radile još kao KLINKE.
One ne koriste karmin već RUŽ, crveni mogu da ponesu u svakoj prilici jer su im usne u obliku slova M a ne O.
One ne pišu poruke i mail-ove, one i kada kuckaju, kuckaju PISMO.


One uvek radije BIRAJU da iz majice izviri čipkana bretela, nego prepumpani balon, jer ČIPKA je seksi… a ne guma.
Ako se tetoviraju, one to rade zato što je LIČNO, ne zato što podiže cenu.
Ako zaplaču, one zaplaču uz CRNO-BELI FILM, ne uz Brenin stih ili Reality ..
One BROJ telefona ne diktiraju, one ga ispišu NA DLANU…
One, kada odlutaju, ne grickaju zanoktice oko veštačkih kandži, one grickaju VRH OLOVKE, Ne smeju se kroz zube, smeju se GLASNO, jer iskren prirodan OSMEH nema cenu.

One ne pokazuju SREDNJI PRST, one NAMIGNU… a poruka ostane ista.
One ne igraju, one plešu i tada ne mešaju, one VRCKAJU. One skinu cipele i kroz svoj grad HODAJU BOSE zato što su srećne, ne zato što su pijane.
One, kada idu na reku, nose kupaći, a ne veštačke TREPAVICE, i više vole da im na suncu izgori VRH NOSA pod šeširom, nego guzica pod lampom, nemaju crte od solarijuma, već od čipkanih bretela. One na PLAŽU ne nose puder i ratničke boje za lice, već olovke za crtanje po kamenčićima i pisanje razglednica.
One, umesto da upale klimu u kolima, uvek prvo otvore sve prozore i RASTRESU KOSU.

One, kada žele da su SEXY, umesto top majičice i mini suknjice, oblače BELU mušku KOŠULJU,
Opuštaju se uz PUCKETANJE kocke leda i STARE PLOČE, One se uz ŠAMPANJAC i narodnjake ne puće već smeju. Kada čuju trubu pomisle na JAZZ, ne na guču. POZORIŠTE ne obilaze ili samo posećuju… stalno mu se vraćaju.
One SANJAJU uvek U BOJI, tako jako i stvarno da se snovi i u snu ostvaruju.
One ljubav vode DODIROM.

One ne maštaju o čudima, one ČUDA stvaraju i žive.
ONE SU DRUGAČIJE ZATO ŠTO SU ODUVEK OSTAJALE ISTE.

Magic

Šta bi bilo da nema telefona.. ne bi bilo;   "Zvala(o) sam te, ali se ne javljaš"?? ili si nedostupan(a).. zašto nisi napunio(la) bateriju??  Zašto si isključio(la) telefon?
. ili, baci sliku da vidim s kim si, gdje si??  jbte.. pa ne treba ti bolji detektiv.  

Za ovo je potrebno vratiti se u prošlost..ali nje više nema.Ne postoji u ovom vremenu..ostala
je ta ljubav u nekoj drugoj vremenskoj ravni..Morali bismo se prebaciti tačno u tu ravan,jer greška 
može da nam donese neku ljubav koju nismo u stanju da podnesemo,neku sasvim drugačiju ljubav.
Ili...postoji druga mogućnost..ali ta mogućnost vraćanja u vreme 40-60tih.godina nam se nikako nebi dopala.

Izvini,takvo mi je danas raspoloženje..Blesavo!

Ne znam sta Google misli o tome, ali znam da nikada toplina necijeg pogleda, neizvesnost prvog poljupca ne moze biti zamenjena nekom aplikacijom..Call me traditional, but I like kissing, a lot

Romanticna je a ne kao sada suvoparna

Extra, extra..da li ste znali da je retro ponovo u modi? Zaboravite taj ponos, zagrlite voljeno I budite srecni, ne sutra, nego bas danas, sada, odmah! 

Ljubav u doba lajkova i mobilnih telefona



Prvo mi pošalješ poruku na javni profil, onda mi pošalješ poruku na lični profil, potom mi pošalješ poruku na viber, a ako me ne nađeš tamo pošalješ mi SMS, da nisi nešto propustio, email možda? Stavi mi like pod svaku sliku, pantljičara od dvadeset tvojih lajkova kad se rastegne u obavještenjima, sigurno ću je primjetiti.
Nemoj mi slati pet poruka dnevno jer ne mogu na svaku da odgovorim dovoljno pristojno i sa punim interesovanjem jer ih je previše i ponavljaju se svakog dana u istim terminima, a da promjenimo malo način komunikacije, na primjer da te stavim na block?
Potrebna mi je moja intima, potreban mi je dan u kom mi telefon neće zvoniti zbog beznačajnih pitanja kao: „ Šta radiš?“ na svakih pola sata, kad znaš moju svakodnevnu satnicu. Nisam umrla, da jesam neko bi ti javio.

Kako da se skoncentrišem na ono što radim ako mobilni telefon svakih pet minuta zvoni, ding-poruka, ding-poruka, ding-poruka?
Kako bi bilo da se ne čujemo deset dana, pa da se uželimo, pa da jedno o drugom maštamo, dogovorimo se nakon deset dana za vrijeme i mjesto i oboje se pojavimo onako užareni i užurbani bez poruka „ Jesi li krenuo?“, „ Dokle si stigla“, „ Tu sam“? Ah, da, deset dana je u danjašnje vrijeme dugo jer se uporedo dopisuješ još sa bar tri, a neka će brže poskočiti da se vidite.
Gdje je nestala radost iščekivanja,? Gdje su nestala uzbuđenja ponovnih susreta, a ne uporno: „ A gdje si sada?“, „A gdje si sada?“ . Evo me nigdje.
U eri mobilnih telefona i svakodnevne sveprisutnosti drugih u našim životima ne možeš u potpunosti biti nigdje, niti se posvetiti sadašnjem trenutku.
Umjesto u zalazak sunca gledaš zalazak kroz ekran zarad lajkova na internet mrežama i onda se dugo pitaš kakav je zapravo taj suton bio jer ti u grudima ostaje onaj osjećaj isprekidanosti i nepovezanosti slika i utisaka.

Kezimo se kao ludaci gledajući u telefon selfirajući se , rastežući ruku do iznemoglosti, namještamo bolji profil, anfas, buljimo oči da budu krupnije, usne pretvaramo u bezlične brijegove, nismo sigurni da na slici prepoznajemo sebe, drugi nas sigurno neće prepoznati ako nas sretnu na ulici.
Šaljemo lažnu sliku o sebi, a želimo biti iskreno voljeni. Kako?
Gledam sebe na slici iz grada, neka fina gospođa sa uljudnim smješkom, pogledam se u ogledalo u kućnoj varijanti i sve što vidim od te gospođe je pogled prestrog prema sebi i prema drugima, a da, i nema lajkova u odrazu u ogledalu, sreća, bar negdje imam mir, bar u ogledalu. Vrlo je iskreno danas.
I onda mi ponovo šalješ poruku „ A šta sada radiš?“, pa iskreno na putovanju sam balonom oko svijeta, ako te baš interesuje kvariš mi užitak maštanja, zato idi molim te lajkuj malo tamo neke slike dok se ne vratim, nisam tu.

I taj konačno dogovoreni susret protiče klasično, nismo se dugo vidjeli, radujemo se, sjedamo i svako vadi svoj telefon, nekad mi se čini poput revolvera u kaubojskim filmovima stavljamo to ubojito oružije na stol, ono koje će usmtriti protivnika, slučajnog prolaznika ili najdražu osobu pogrešnim komentarom.
Glumimo poptunu nezainteresovanost za telefon osobe sa kojom sjedimo, a što nam više osoba znači to nas više boli njena posvećenost telefonu, a ne nama. Zar ostali ne mogu da sačekaju dva sata koliko ćemo jedno drugom posvetiti? Ding, ding, ding stižu poruke sa društenih mreža. U sebi vrištimo jedno na drugo: „ Posveti mi se! „, ali mi smo kul, glumimo opuštenost.

Između redova u rečenicama gledamo na ekran, nepristojno odgovaramo na nevažne poruke prekidajući tok misli našeg sagovornika. Fotografišemo okolinu i hranu jer lajkovi se neće sami kliknuti, moraju se nečim napojiti i najesti.
Izlazimo na kišu, ljubimo se pod pljuskom i ti mi kažeš: „ Slikaj nas“ , e slikaj se što ću da te slikam, ovo je moj trenutak, moj i samo moj, neću da ga djelim ni sa aparatom, niti sa bezličnom masom interneta, neću da ga kvarim, moj je, ne treba mi fotografija jer ću ga nositi zauvijek u sjećanju i ne treba mi potvrda drugih lajkovima ispod slike, potvrda da volim i da sam voljena. Potvrda je toplina tvog zagrljaja.
Mokri trčimo do auta, smijemo se, držimo se za ruke, pljusak, pretrčavamo na crveno, okrećemo se i vidimo policajca u autu. Smijemo se. Trenutak kakvih nema na internetu, trenutak koji ne hvata ni kamera, niti podliježe lajkovima, ovaj je samo moj.
Dolazak kući me vraća u stvarnost, vadim mobilni, gledam slike, stavljam na internet, pratim lajkove, odgovaram na poruke, nemam vremena da uživam u sjećanju na proteklo veče, nemam vremena da omirišem tragove tvojih dlanova na mojima.
Razmišljam koliko si daleko stigao na putu ka kući, da li da ti pošaljem poruku „ Javi se kad stigneš“ , „ Laku noć“ , „ Bilo mi je lijepo“, možda da te pustim koji dan da odmoriš od mene ili da pustim sebe da odmorim koji dan od bolesti zvane mobilna mania?
Da odmorimo danas, jer sjutra neko „ Šta radiš?“ , već vrijeba iza ugla.


Mau Novak

Klasika je uvek cenjenija od bilo čega modernog. Što se više modernizujemo, više propadamo ...

neno ::

znači odreći se skoro 80% androida, pametnih telefona.. teško, teško.. nemoguće

Sve je moguće ako to zaista želiš ... Ljudi su pored telefona, raznih fejsbukova, tvitova i ko zna čega sve, zaboravili kako izgleda izaći negde sa voljenom osobom, prošetati sa voljenom osobom, otići negde daleko da bi se opustili a ne da bi naslikali 800 selfija da imaju šta da pokažu kad se vrate ...

Pored moderne tehnologije, mi gubimo prave vrednosti ...