Kako da detetu pomognemo u učenju

Kako da detetu pomognemo u učenju

Na pragu nove školske godine, mnoga deca kreću u školu sa željom da ostvare najbolje rezultate. Kako im pomoći u tome?



Nove knjige u izdanju "Lagune" - "Koncentracija", "Motivacija" i "Pamćenje", objašnjavaju kako se uči sa lakoćom, a namenjene su i đacima i roditeljima i nastavnicima.

Priručnici nude savete i vežbe koje mogu da pomognu roditeljima i nastavnicima da podstaknu u deci želju za učenjem, a budući da sadrže i testove, sastavljene u skladu sa dečjim uzrastom, pokazuju gde leže detetove mogućnosti, a šta su mu slabosti.

Četrdeset odsto dece ima teškoće sa usredsređivanjem pažnje. Lako im misli odlutaju u sanjarenje. Deci su stalno neophodni novi doživljaji i izazovi. Savremeni svet i sve što on nudi zaista im dodatno, i sve više, otežava da se usredsrede na nastavu i da na vreme urade domaće zadatke. A bez koncentracije, bez usmerene pažnje, učenje je nemoguće. Taj nedostatak u velikoj meri ugrožava dečji uspeh u školi.

Knjiga "Koncentracija" Petra Torbrice objašnjava šta se za vreme ovog procesa događa u dečjim glavama, iz neurobiološke i psihološke perspektive. Pomaže u prepoznavanju slabosti u detetovoj koncentraciji i, što je najvažnije, pokazuje kako se koncentracija može poboljšati - počev od saveta za stvaranje prikladne sredine za učenje i u vezi sa fizičkim aktivnostima, pa do zadataka koji dete podstiču da razmišlja. Koncentracija se vežbanjem može poboljšati i naučiti.

Uspešno školovanje podrazumeva sposobnost i volju. Međutim, vrlo često učenikovoj spremnosti da uloži neophodan, ili dodatni napor, nedostaje motivacija. I istraživanja i život pokazuju da motivisani učenici postižu prosečno bolje rezultate nego oni kojima motivacija nedostaje.

Najvažnija je prava mera. I nedovoljno i preterano ulaganje napora - nedelotvorno je. Radoznalost i uživanje u radu moćni su unutarnji pokretači.

Učenje može da bude izuzetan doživljaj, pogotovo u takozvanoj fazi "euforične udubljenosti".

"Teško mi je da zapamtim sve to!", izjava je koju su verovatno svi roditelji čuli već mnogo puta. Reči, podaci, formule... zaista deci nije lako da upamte celokupno školsko gradivo. Pamćenje je, međutim, neizostavni deo procesa učenja.

Delotvorno usvajanje gradiva i skladištenje onoga što je naučeno, preduslovi su za dobro pamćenje, a ono je, opet, osnova koja deci omogućava da u potpunosti razviju talente i kreativnost.

Od presudnog značaja za učenje i dobro pamćenje je podsticajna atmosfera bez suvišnog stresa, i kod kuće i u školi. Uz to je najvažnije da shvatimo da se pamćenje vežbanjem može poboljšati.

(MONDO)

Jedan od načina kako da detetu pomognemo u učenju, svakako je razumevanje
i realna procena detetovih sposobnosti, kako od strane roditelja tako i od nastavnog kadra.
Ako je roditelj pristrasan, što se često dogadja, i ne može realno da sagleda situaciju, postoje
stručne službe pri školama koje i postoje da pomognu detetu da pronadje sebe. Deca su ne malo puta zatečena i ne snalaze se u obimnom školskom programu, roditelji od njih očekuju
najbolje rezultate a dete, koje se tek formira u ličnost, bude zbunjeno. Stoga, dete pre polaska u školu treba pripremiti za obaveze, omogućiti mu uslove i podsetiti da škole završavaju uporni.
Pogrešan je i način što se misli da je ocenjivanje realno znanju; ne mali broj puta se dešava da je dete uplašeno i nesigurno i nije u situaciji da pokaže ono što se od njega očekuje.

Najbolji nacin je da svhatis da je to tvoje dete, koje volis, a nije konj za takmicenje sa drugim roditeljima, i da ocene ne znace puno, ako placas privatno skolovanje
Vecina dece zna citati pre nego sto udje u skolski sistem; stimuliranje citanja, i gledanja emisija pod roditeljskom kontrolom sadrzaja je najbolji intelektualni podsticaj..To sto je neko na TV-u odlucio da je emisija bas za 6 godisnje dete, mozda se ja kao roditelj ne slazem s tim; Ja sam odgovoran za svoje dete, ne drzava, ili televizija
Za dete je navaznije da se igra;
Treba mu omoguciti sportske aktivnosti (plivanje , npr.) igranje, stimulirati interes koji pokaze, ne prisiljavati ga da uci neki instrument ako to nece, ili da plese balet
Skola je periferna; svaki idiot moze savladati to gradivo, bez nekog veceg napora, ako roditelj ne izazove otpor pametnim predavanjima tipa ;"nista nece biti od tebe, ako ne naucis ovo", ili " bit ces djubretar", "nista od fakulteta" (dete u drugom razredu osnovne),ili "kada sam ja bio u skoli imao sam sve desetke"

U broju od 26. novembra 2011. u Presu je izašao interesantan članak u novom pravilniku
o ocenjivnju učenika u osnovnim šklama, kojim se predvidja poništavanje pismenog zadatka ako više od polovine učenika u odeljenju dobije jedinicu.
Takodje, navodi se u Presu, nastavnik je obavezan da održi dopunsku nastavu kako bi se ispit ponovio. Takodje, dužan je da pet dana pre ponovljenog pismenog zadatka, obavesti učenika o sadržaju zadatka.
Evo dela članka iz Presa, objavljenog gore navedenog datuma.
....

"Ova novina može da znači i otvorena vrata za zloupotrebu jer se učenici mogu dogovoriti da većina njih ništa ne uradi i namerno dobije jedinicu da bi dobili na vremenu do ponavljanja pismenog. Predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić ipak smatra da je ova odluka dobra, ali da u školi mora da postoji kontrola kako se sprovodi.
- Ne verujem da sam nastavnik može da utvrdi šta je uzrok jedinica, nego bi to trebalo da uradi sa kolegama, psihologom ili pedagogom, kao nekom vrstom komisije čiji bi zadatak bio da preispita u čemu je problem i koji su pravi razlozi za ponavljanje. Dva su razloga za neuspeh na pismenom, ili su đaci nespremni ili nastavnik nije dovoljno radio s njima - ističe Dodićeva.
Ona dodaje da nije poenta u tome da nastavnik snižava kriterijume, već da više radi sa učenicima i da je neminovno da između neuspelog i ponovljenog zadatka održava dopunsku nastavu za sve đake."
....

Mislim da bi ovo mogla da bude dobra ideja....na taj način bi se učenici mogli ispraviti sledeći put i s obzirom da znaju gde su pogrešili, obrate više pažnje na te delove kontrolnog zadatka..

A i osim toga, tada bi se u dnevnik upisivale bolje ocene koje bi im više značile za prosek na kraju godine..

Shadow ::

Mislim da bi ovo mogla da bude dobra ideja....na taj način bi se učenici mogli ispraviti sledeći put i s obzirom da znaju gde su pogrešili, obrate više pažnje na te delove kontrolnog zadatka..

A i osim toga, tada bi se u dnevnik upisivale bolje ocene koje bi im više značile za prosek na kraju godine..

Slažem se, ali i deca bi morala malo više da čitaju, a nastavnici
da ozbiljno shvate koja uloga im je poverena, kako se ne bi još
uvek nalazili na spisku zemalja sa najnižom stopom pismenosti.

Da se oglasim na ovoj temi jutros, podstakao me stvarni dogadjaj od juče.
Elem, devojčic iz komšiluka, učenica prvog razred srednje škole, pita me mogu li da joj
pomognem oko srpskog. Pitam šta rade, kaže antičku književnost, tačnije treba da pročita
"Antigonu", napravi analizu i karakterizaciju likova. Pitam je da li je čitala. Kaže nije, pa
ako ja znam mogu li to umesto nje, u kratkim crtama, onako....Gledam dete, znam da za
Sofklea treba koncentracija ali i volja da bi se shvatila poruka. Sinoć sam joj nešto napisala
da bi jutros imala domaći zadata, ali evo celog se jutra preispitujem jesam li dobro uradila?
Jesam li joj pomogla ili odmogla? Da sam je odbila, sigurna sam da mi zahladneli naši komšijski odnosi, nisam sigurna da bi me razumeli njeni roditelji koji su joj omogućili sve materijalno ne
znajući da dete gubi na duhovnom polju. A opet, da joj nisam pomogla, pomogao bi joj Google,
on sve zna, na sreću ili nesreću. Našu.

davno pre interneta, je beogradska prosveta, izdala knjigu sa analizama lektire za pripremu mature, gde je bilo stotinjak knjizevnih ludosti, koje niko normalan ne cita,kao sekspir, sofoklo,dostojevski, ......i tako sam divno prepisivao te kritike

nemo ::

davno pre interneta, je beogradska prosveta, izdala knjigu sa analizama lektire za pripremu mature, gde je bilo stotinjak knjizevnih ludosti, koje niko normalan ne cita,kao sekspir, sofoklo,dostojevski, ......i tako sam divno prepisivao te kritike

Mora da se šališ, Nemo...m? Za klasike ti govoriš da su ludosti?
I podržavaš nečitanje? Ja imam drugo mišljenje i nikada ne bih
pristala da sam život provela u neznanju i nosim kompleks nedovršenog
bića. O sebi govorim.

znam da o sebi govoris
dobra,poslusna ,radina devojcica,ciji je svet moralan,podeljen na dobro, i zlo; dobroje uvek dobro,a zlo uvek zlo, i dobrota se uvek nagradjuje.....naravno postoji i druga strana, a to je da ako si ti dobra, ocekujes i da ce ona druga strana biti dobra prema tebi
Elem,zasto bih ja ,recimo trebao da citam Dostojevskog, kojeg sam nakon tri strane,vec svrstao u placipicku, i koji prosto izmislja neke kvazi moderne dileme....ili recimo sekspira,njegovog hamleta? treba da se prisiljavam dabudem naivan da bi to citao

Uvek sam volela da čitam knjige..

Pomagala sam sestri na taj način što sam kad bi joj zatrebalo nešto od tih dela za domaći iste prepričavala ..onako duboko analizirajući delo , prosto unoseći svoju dušu u svako od njih..
Na svakom domaćem zadatku prepričaj delo to i to dobijala je čistu peticu
Mislim da se i danas seća svake knjige koju sam joj prepričala na specifičan način kao da ju je ona sama čitala..
Nije loše ponekad pomoći ..ne treba od toga stvarati naviku ali ima osoba koje su vrlo bistre ali lenje da se knjige prihvate

Što se ''Antigone'' tiče vrlo je komplikovana iako sam je pročitala nekoliko puta i dalje mogu da je analiziram na isti način kao i prvog puta..ništa je bolje nisam razumela, iako sam je čitala u različitim razdobljima svog života

nemo ::

znam da o sebi govoris
dobra,poslusna ,radina devojcica,ciji je svet moralan,podeljen na dobro, i zlo; dobroje uvek dobro,a zlo uvek zlo, i dobrota se uvek nagradjuje.....naravno postoji i druga strana, a to je da ako si ti dobra, ocekujes i da ce ona druga strana biti dobra prema tebi
Elem,zasto bih ja ,recimo trebao da citam Dostojevskog, kojeg sam nakon tri strane,vec svrstao u placipicku, i koji prosto izmislja neke kvazi moderne dileme....ili recimo sekspira,njegovog hamleta? treba da se prisiljavam dabudem naivan da bi to citao

Oh, to ne nikako...da prisiljavaš sebe da budeš naivan.Svako prema svojim afinitetima
bira šta će čitati, učiti, izučiti...Ali, već sama konstatacija da su dela Dostojevskog,
Šekspira, Tolstoja uvršćena u kapitalna dobra književnosti, izaziva u meni interesovanje
zbog čega i zašto. O sebi govorim.

Jedan od načina da pomognmo detetu oko učenja,
svakako je da mu pomognemo da stekne radne navike.


Najveća muka za roditelje školaraca je kada deca neće da rade domaći zadatak. Evo nekoliko saveta kako da deci formirate radne navike i domaći zadatak pretvorite u edukativnu igru.
* Odredite vreme za učenje. Ali, to mora da važi za celu porodicu, pa vi za to vreme čitajte ili sređujte papire. Uspostavite rutinu jer deca lako usvajaju rituale i pronalaze ritam koji im najviše odgovara.
* Postavite sat na vidno mesto jer će deca na taj način biti fokusirana na zadatke. Na primer, detetu u četvrtom razredu potrebno je oko sat i po da završi sve obaveze.
* Budite dosledni, ali nemojte terati dete da uči ako negoduje. Dozvolite im kratku pauzu, uz napomenu da će što pre završi, pre moći da se igra ili bavi omiljenim aktivnostima.
* Obezbedite im prostor za učenje. Neka to bude njihova soba, ili deo stana opremljen za umni rad. Psiholozi preporučuju da deca rade domaći uvek na istom mestu, koje će biti mirno, kako im buka ne bi odvlačila pažnju.
Uvek budite tu za dete, ali nemojte da radite domaći umesto njega. Pomozite mu ukoliko traži pomoć, ali se potrudite da većinu zadataka uradi samo.

izvor: net