Da li je feminizam prevaziđen?Svaka četvrta mlada žena misli da je feminizam ponizio jači pol, izmešao tradicionalne uloge i poremetio prirodnu ravnotežu među polovima
[You must be registered and logged in to see this image.]ODBACIVANJE PATRIJARHALNOG modela donelo je revolucionarne promene u svetu, ne samo u društvenoj i političkoj sferi, već i u muško-ženskim odnosima.
Kada su žene dobile pravo da glasaju, mogućnost da se stalno zaposle i da odluče da li će i koliko dece da imaju, svet više nije funkcionisao kao pre. Ipak, staza feminizma kojom su žene širom sveta pohrlile, ispostavilo se, nije uopšte laka i utabana, već vrlo trnovita...
- Žena je "u ime" slobode dobila i mnogobrojna prava koja, vremenom se ispostavilo, nisu bili privilegija već obaveza. Od nje se očekivalo da se ravnopravno školuje, radi i doprinosi kućnom budžetu sa muškarcem, ali i da nastavi da uspešno vodi domaćinstvo, vaspitava decu, organizuje porodični život odnosno nastavi sa svojom tradicionalnom ulogom... Ovaj ubitačan tampo počeo je odmah po završetku Drugog svetskog rata, vremenom je postao jači i doneo sve više obaveza.
Ne čudi zato što iz decenije u deceniju, kako istraživanja među ženama, majkama i domaćicama širom sveta pokazuju, feminizam postaje polako, ali sigurno prevaziđena kategorija.
- Feminizam je izgubio bitku jer je žene pretvorio u robinje više nego patrijarhat. Dok su nekada dame vreme i energiju trošile samo na muževe, decu, kuću i sebe, danas, u bukvalnom smislu, robuju poslu, kući, deci, ali i društvenim načelima i imaju manje vremena za sebe nego u 15. veku. To iscrpljuje organizam i zato sve više mladih devojaka, gledajući svoje majke, gubi ambiciju da se visoko školuje i zauzme neko važno mesto u društvu. Samo jedna od sedam srednjoškolki u Francuskoj misli da je feminizam pozitivna tekovina društvenog napretka, većina smatra da je to teret koji je ženama natovaren na pleća - ističe francuski sociolog Nikolet Pati.
Da je feminizam posebno izgubio na značaju u očima žena dokazuju i brojne ankete popularnih britanskih i američkih sajtova posvećenih ženskoj populaciji. Većina žena je feminizam deklarisala kao negativnu i zastarelu pojavu kojoj nema mesta u savremenom društvu.
U tom smisli se izdvojio termin "radikalni feminizam", on opisuje ženu kao robinju, ne samo posla i porodice već i savremenog društva koje nameće visoke standarde po pitanju lepote, oblačenja i ponašanja.
Predstavnice lepšeg pola u anketama su navele da je feminizam doneo mnogo više obaveza nego prava ženama, kao i da ih je naterao da brinu o svom samopouzdanju, celulitu i garderobi više nego o zdravlju i ostalim, suštinski važnim pitanjima i problemima. Osim toga, mnoge žene smatraju da je feminizam direktni krivac što je povećana stopa razvoda i što se žene više ne obasipaju džentlmenskom pažnjom i poštovanjem kao u ranijim vremenima kada su, zvanično, bile obespravljene.
[You must be registered and logged in to see this image.]Da li je, zaista, baš feminizam iz žene istisnuo romantiku, ljupkost i nežnost ili ne, tek zapaženo je da su muškarci u svim krajevima sveta naprasno "zaboravili" na manire, koji su čak i u najpatrijarhalnijim sredinama bili poštovani.
Gotovo je nemoguće videti mladog muškarca koji devojci pridržava kaput, trči da otvori vrata i odmiče stolicu, koji vodi računa da u znak poštovanja prema njoj u njenom prisustvu ne vikne, ne opsuje i ne izgovori ništa grubo jer to nije za "nežno žensko uho"...
Moderne žene širom sveta više nemaju utisak da feministički pokret radi u njihovu korist, niti da ih muškarci ugrožavaju u smislu prava. Ideologija "ženskih prava" bila je najizraženija u SAD, a nova istraživanja među devojčicama i devojkama koje pohađaju završne razrede osnovne i srednju školu, pokazuju da bi mnoge volele da žive životom svojih baka i prabaka, odnosno da budu domaćice pre nego poslovne žene, a uspeh u ljubavi i majčinstvo su im daleko važniji od uspeha u karijeri.
Zanimljivo je da je identična anketa pre 40 godina pokazala da 92 odsto tadašnjih devojčica i devojaka želi da pohađa fakultet, dok četiri decenije kasnije tu ambiciju ima 57 procenata mladih dama!
Takođe, istraživanja su pokazala da je feministički pokret najcenjeniji kod dama starijih od 50 godina, a najmanje popularan kod žena od 25 do 29 godina.
Svaka četvrta mlada žena misli da je ovaj pokret otišao u drugu krajnost i umesto da izjednači ženu i muškarca, čak ponizio jači pol, izmešao tradicionalne uloge i poremetio prirodnu ravnotežu među polovima, kao i da je praktično primorao žene da se ostvare kao majke tek posle 30. jer se dotle očekuje da završe školu, pronađu posao, naprave uspeh u karijeri i ostvare emotivnu vezu koju će krunisati brakom.
Trend odbacivanja "feminističkih okova" najjači je u najrazvijenijim zemljama sveta, tamo gde žene uživaju najviše prava i privilegija. U skandinavskim državama, Francuskoj i Velikoj Britaniji, među predstavnicama lepšeg pola od 15 do 35 godina prisutno je veliko nezadovoljstvo u pogledu odnosa među polovima, čak 70 odsto žena smatra da društvo od žena previše očekuje i da, budući da muškarci ne mogu da rađaju decu, nije moguće da se polovi izjednače u pravima i obavezama.
U tom smislu većina savremenih žena veruje da nikada neće biti moguće da budu podjednako uspešne na poslu i u braku, da se ostvare kao majke i domaćice, a još je važno i da vode računa o svom zdravlju, fizičkoj i duhovnoj lepoti, garderobi, prijateljstvu i brojnim svakodnevnim obavezama.
Jasno je da neki segment života mora da trpi zbog drugog, pa žene od karijere često nemaju vremena za ljubav, bračne obaveze, majčinstvo i druženje sa prijateljima, dok uspešne domaćice i one koje oforme brojnu porodicu uglavnom zapostavljaju školovanje i karijeru.
Feminizam je nametanjem brojnih obaveza ženama i uspostavljanjem vrednosti koje ne uključuju porodicu i decu, definitivno uzrokovao i "belu kugu", sa kojom se decenijama bore sve razvijene zemlje, posebno u Evropi.
Da li će kriza u feminizmu doneti renesansu porodičnih vrednosti, kako mnogi stručnjaci predviđaju, ili, pak, oduzeti ženi prava koja je teško izborila, već za nekoliko godina odgovor će biti očigledan.
HIPOGAMIJA - JAKA ŽENA, INFERIORAN MUŠKARAC
Na krilima feminizma, žena je postala školovanija, jača, samopouzdanija, materijalno bogatija, društveno priznatija, uspešnija u poslovnom svetu gde su vekovima dominirali muškarci...
Žena je, praktično, dobila moć i mogućnost da kontroliše ne samo svoj život, već i muškarca pored sebe.
U Americi i Evropi sve je više brakova zasnovanih između izrazito uspešnih žena i prilično neuspešnih muškaraca gde je jasno da dama vodi glavnu reč i drži u svojim rukama sve konce njihovog zajedničkog života.
Zanimljivo je da uzrok tome nije potreba žena da imaju uz sebe inferiornijeg partnera, već nemogućnost da sa podjednako uspešnim ostvare skladnu vezu.
Ukoliko oba partnera rade po čitav dan, nema ko da brine o domu i deci, pa su svađe svakodnevne i takve veze i brakovi se u gotovo 100 posto slučajeva ispostave kao nemoguća misija. Stoga uspešne dame mnogo harmoničnije funkcionišu sa partnerom koji nema toliko obaveza kao one, što uglavnom znači i da znatno manje zarađuje, ali ima vremena i strpljenja da im napravi ukusnu večeru kada dođu kasno kući posle napornog radnog dana, opusti ih i nasmeje.
Porodiljsko bolovanje sve češće uzimaju očevi, jer manje zarađuju pa kućni budžet manje trpi, nego kada majka odsustvuje s posla. To, opet, pokreće čitav niz negativnih pojava, počev od toga da majke nemaju vremena za decu, koja su prirodno više vezana za njih...
REČ STRUČNjAKA - prof. Slobodan Antonić, sociolog[You must be registered and logged in to see this image.]Feminizam je nametnula viša klasa
- Ideologija feminizma potekla je od žena iz visoke, srednje i više srednje klase sa ciljem da lakše dođu do visokih pozicija, društvenih funkcija i, naravno, moći i novca. Odnosno, da lakše uđu u sfere u kojima su do tada apsolutno dominirali muškarci.
Doneti su brojni zakoni koji su uspostavili radnu uravnoteženost među polovima. Pod ovim normativnim pritiskom određeno je koliko bi procentualno dama trebalo da bude zastupljeno u nekoj oblasti ili na funkcijama, na primer, u politici, u skupštini ili u vojsci...
Međutim, kada se model feminizma i princip jednakosti među polovima primeni na sve poslove i na sve žene, odnosno i na predstavnice iz niže i srednje društvene klase, postavlja se pitanje njihovog učešća i u nekim teškim poslovima i iskrsavaju problemi. Po tom ključu trebalo bi i da žene ravnopravno rade u rudnicima i budu rudarke ili đubretarke, a tu dominiraju muškarci jer su u pitanju teški fizički poslovi.
U mnogim poslovima, žene jednostavno ne mogu da pariraju muškarcima, jer je to protiv njihove prirode, njihovog instinkta i majčinstva, nisu, na primer, dovoljno snažne i izdržljive za određene poslove. Muškarac će lakše da izdrži svakodnevni rad od 18 sati dnevno nego žena, koja pri tom želi da se ostvari kao majka ili se već ostvarila i neophodno je da provodi vreme sa svojom decom, a to ne može ako je toliko vremena na poslu.
Model feminizma u praksi ne funkcioniše jer ne odgovara stvarnosti i mogućnostima svake žene. U određenim poslovima ima više muškaraca zbog njihovih predispozicija za tu struku, dok negde ima više žena, na primer, tamo gde je potrebna briga i pažnja koju žene poseduju, kao što je oblast socijalnog rada. Istraživanja pokazuju da većina žena ne želi da sledi model feminizma, ne želi da se takmiči sa muškarcima i da zbog toga propusti šansu da se ostvare na drugim važnim životnim planovima, da zasnuju porodice i postanu majke.
U Velikoj Britaniji je istraživanje profesorke Hakim pokazalo da svega 14 procenata savremenih žena daje prednost karijeri u odnosu na porodicu. Uprkos tome, u popularnim serijama i filmovima glavne junakinje često daju prednost uspešnoj karijeri ili provodu umesto porodici, pa se zato stiče utisak da je procenat žena zadovoljnih feminizmom mnogo veći - naglašava Slobodan Antonić, koji je napisao knjigu "Iskušenja radikalnog feminizma".
Marija Pavković/novosti
Čet 6 Dec - 20:42
