Jeanne Moreau (23. januar 1928. -) je BAFTA-ma i Cezarima nagrađena francuska glumica, scenaristica i redateljica. Karijeru je počela 1946. u Komedi fransez, sa kojom je debitovala 1947. na festivalu u Avinjonu. Na film prelazi 1951. Proslavila se u filmovima francuskog Novog talasa, posle Drugog svetskog rata. Posle uloga u filmovima francuskog režisera Luja Mala 1958. "Ludost i Ljubavnici"(Les Amants) skrenula je pažnju na sebe.
Plenila je duhovnom i fizičkom lepotom
Uz "Brižitu nacionale" smatra se simbolom lepote, ženstvenosti i šarma francuskog filma. No, za razliku od Brižit Bardo, Žana Moro je plenila i svojim duhovnom koliko i fizičkom lepotom. Orson Vels ju je proglasio najvećom glumicom svih vremena
Lepa, talentovana, seksepilna i, za razliku od mnogih tadašnjih filmskih diva, samosvojna, sa intelektom koji odskače od pozantog stereotipa - to je Žana Moro, glumica za koju se tvrdi da je jedan od simbola francuskog filma, ali i svetskog filma zlatnih šezdesetih godina minulog veka. Na filmskoj pozornici ona je uz "Brižitu nacionale" u vreme svog punog sjaja smatrana simbolom lepote, ženstvenosti i šarma francuskog filma. No, kako tvrde mnogi filmski kritičari, za razliku od Brižit Bardo, Žana Moro je plenila i svojim duhovnom koliko i fizičkom lepotom, i neretko je sa intelektualcima svoga vremena Žakom Koktoom i Henrijem Milerom umela da vodi maratonske intelektualne polemike. Iza sebe ima 130 snimljenih filmova, više od 50 pozorišnih uloga, tri filmske režije, nekoliko zapaženih scenarija i osam albuma šansona.
No, kako je ona ipak i pre svega bila žena, i to neodoljive lepote, njen život takođe u mnogočemu liči na uobičajeni filmski kliše - mnogo veza i ljubavnih romansi sa zvezdana toga sveta, uz nekoliko propalih brakova. Njeni biografi ne propuštaju priliku da spomenu kako je Žana Moro uspela da zavede i jednog Pjera Kardena, osvedočenog homoseksulaca, koji je samo zbog nje odlučio da privremeno promeni svoju seksulanu orijentaciju. Žanu Moro je novembra 2007. Nacionalnim ordenom za zasluge odlikovao francuski ministar kulture Reno Donedije de Vabr. "Vi ste istaknuta ličnost filma, zaštitni znak dasaka koje život znače, mitska umetnica, velika dama koja je duboko dirnula srca gledalaca. Vi ste jedinstvena ambasadorka francuskog filma, kulture i elegancije", rekao je tom prilikom ministar Donedije. Pored brojnih priznanja u zemlji, uključujući i francusko filmsko priznanje Cezar za životno delo, Žana Moro je 1991. nagrađena Zlatnim lavom za životno delo u Veneciji, a 1998. godine Oskarom za životno delo. Dve godine kasnije dobila je počasnog Zlatnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu.
Režija: Luj Mal (Louis Malle) Uloge: Žana Moro (Jeanne Moreau), Moris Rone (Maurice Ronet) Muzika: Majls Dejvis (Miles Davis) Trajanje: 90 min Debitantsko ostvarenje Luj Mala, istorijski je izuzetno značajan film – dao je tri otkrića koja će obeležiti XX vek: započinje eru francuskog Novog talasa (La Nouvelle Vague), oslobađa izuzetan talenat evropske ikone filma Žane Moro i otkriva veličinu Majlsa Dejvisa koji potpisuje muziku za film. Trio Mal, Moro, Dejvis od jednostavne krimi priče stvara vrhunsko remek delo koje će uticati na mnoge velikane filma.
Legendarna scena u kojoj Žana Moro korača niz Champs-Élysées, osvetljena sjajem izloga, dok Majlsova melanholična muzika ide u pozadini, jedna je od najlepših filmskih scena.