Migrena

Migrena



Migrena je jako rasprostranjena hronična bolest sa karakterisičnim bolom u jednom dijelu glave.

Radi se o bolesti krvnih sudova mozga koja se ispoljava jakim pulsirajućim bolovima, najčešće na jednoj strani glave (kod trećine pacijenata bolovi u čitavoj glavi) u području čela, sljepoočnica ili očiju.

Žene dobijaju migrenu skoro tri puta češće nego muškarci.

Više od 30% žena ima bar jednom u životu napad migrene.

Simptomi se javljaju različito često, nekada svakodnevno, nekada samo jednom mjesečno, često u redovnim razmacima, traju od 4 do 72 sata i pogoršavaju se naprezanjem.
Napadi migrene su često praćeni ekstremnom osjetljivošću na svjetlo, mirise i zvuk, te mučninom.

Bolest se javlja u svakoj životnoj dobi, a najčešće između 10. i 40. godine.

Razlozi za nastajanje migrene još uvijek nisu skroz istraženi. Pretpostavlja se da hormonalne promjene i nizak pritisak znatno utiču na nastanak migrene.

Stres, nesanica, promjena ritma dana i psihički pritisak isto tako utiču na nastanak napada migrene.
Nekada migreni prethodi osjećaj razdražljivosti, depresivna ili euforična raspoloženja.

Migrena može biti praćena aurom, što znači prolazni, neurološki poremećaj prije migrene u obliku bljeskova ili pojačanih kontrasta boje koji traje između 30 i 60 minuta, a javlja se kod 20% pacijenata.

Migrena se terapira sa acetilsalicilskom kiselinom, koja je na primjer u Aspirinu, te sa nesteriodalnim antireumaticima. U posebno teškim slučajevima se daju takozvani triptani.
Ovi lijekovi samo ublažavaju simptome, same uzroke migrene ne mogu liječiti.

Lijek se bira na osnovu podnošljivosti i jačine bolova. Neki pacijenti više vole šumeće tablete ili tablete koje se cuclaju, jer tako dolazi do bržeg djelovanja. U slučaju jake mučnine, bolje je koristiti čepiće.

Svi lijekovi koji se koriste protiv migrene mogu kod prečestog uzimanja sami izazvati bolove u glavi.

Ukoliko pacijent pored prepisane terapije i dalje ima bolove ili ako se oni pojavljuju češće nego ranije, obavezno se treba posavjetovati sa ljekarom o eventualnoj promjeni lijeka.

Lijekovi protiv migrene se ne bi trebali uzimati češće od deset dana u godini i ne duže od tri dana za redom.

Jedan od neugodnih dodatnih simptoma migrene je mučnina. Protiv mučnine postoje lijekovi, takozvani antiemetici koji djeluju protiv mučnine i sprječavaju povraćanje.
Kod čestih napada migrene, ljekar može preporučiti lijekove koji se preventivno uzimaju.

Ti lijekovi se uzimaju ako napadi migrene traju duže od tri dana, kada dolazi do napada tri ili više puta mjesečno, kada lijekovi protiv migrene ne pomažu ili prouzrokuju jake nuspojave, kada se broj napada povećava i kada je potrebno uzimanje lijekova češće od deset dana mjesečno i kada aure dugo traju i imaju neugodne simptome.

Pored lijekova, pacijenti mogu uticati na broj i jačinu napada ukoliko reduciraju potencijalne uroke kao što su stres.

Iako uzroci migrene još uvijek nisu do kraja istraženi, pacijenti mogu da pokušaju da pronađu razlog zašto se kod njih javlja migrena. Zbog toga je važno pratiti kada dolazi do napada. Često postoji veza između stresa, psihičkog pritiska i napada migrene.

Pored toga, stres pojačava intenzitet migrene. Zato je kod pacijenata migrene jako važno da vode zdrav život, izbjegavaju stresne situacije.

Redovne životne navike, dovoljno sna i pauza su neophodni.

Redovno kretanje na čistom zraku i sport djeluju dobro protiv stresa. Važno je da se time redovno bavi, bar tri puta sedmično.

Ekstremni sportovi se ne preporučuju, jer previše napora čak može da izazove napad migrene.
Što se tiče ishrane, važna je redovna ishrana zdravom hranom. Alkohol bi se trebao konzumirati samo u manjim količinama.

Sve što opterećuje se treba izbjegavati, ekstremne situacije mogu da izazovu napad migrene.

(zdravlje.at)

Kao magija: Napravite napitak protiv migrene koji deluje trenutno!


Migrena može da upropasti život. Što je još gore, nju nije uvek moguće pobediti uz pomoć lekova protiv bolova.

Ali, šta raditi u ovakvim slučajevima? Malo ko zna da postoji metoda koja pomaže praktično svim ljudima. Reč je o metodi iz tradicionalne i narodne medicine, koja je u današnje vreme više kritikovana, nego podržana. Na vama je da odlučite, ali ništa ne košta da probate.

Predložena metoda lečenja od migrene je veoma jednostavna: sve što vam treba je so i limunov sok.

Prvo treba da izaberete so. Idealno je da bude visokog kvaliteta. Najbolje je koristiti himalajsku so, jer je obogaćena mineralima. Ova so sadrži 84 elementa, što je više nego dobro, ako se uzme u obzir da nauka poznaje njih 118.

So može da vas spase glavobolje, migrene, da poveća nivo seratonina u krvi, da ojača nervni sistem i normalizuje kiselo-alkalni balans u organizmu.

Dakle, ono što treba da uradite jeste da uzmete čašu sveže isceđenog limunovog soka i dodate u njega 2 kafene kašike soli. Promešate, preručite u veći sud i u to dodate čašu vode. Napitak promešajte i ispijte u jednom gutljaju.

Ukus je daleko od prijatnog, ali ovaj napitak deluje momentalno, kao da je prava magija!


(Uspesnazena.com)

Migrene su iznurujuće glavobolje koje čine da glava prosto seva od bolova. Mogu izazvati mučninu, povraćanje, kao i ekstremnu osetljivost na svetlo. Lekovi ne mogu potpuno pomoći u borbi protiv ovog problema.

Najčešće migrenu izazivaju nedostaci određenih materija u telu, pa se na nju može uticati pravilnom ishranom. Pogledajte koje su to materije neophodne u borbi protiv migrene.

1. Lečenje migrene
Migrena ne može biti izlečena, ali se može olakšati uz pomoć lekova. Oni se dele u dve kategorije - oni koji olakšavaju bol i oni koji ga sprečavaju. Međutim, ponekad našem telu nedostaju važni sastojci čiji nedostatak izaziva migrenu, a koji se mogu uneti putem ishrane.

2. Folna kiselina i vitamin B12
Folna kiselina i vitamin B12 igraju veliku ulogu u sprečavanju anemije, njihov nedostatak može uzrokovati i migrenu, pa čak i gubitak pamćenja, umor i razdražljivost.

Da biste povećali njihov unos jedite više jaja, breskvi, orašastog voća, banana i hleba napravljenog od celog zrna. Pored ishrane, ovi vitamini se mogu kupiti u apoteci i koristiti kao dodaci ishrani.

3. Bakar i gvožđe
Nizak nivo gvožđa može uzrokovati anemiju i podložnije su joj žene nego muškarci. Anemija je glavni uzrok migrene. Ako unosimo dovoljnu količinu bakra, telu će biti lakše da iz hrane koju jedemo absorbuje gvožđe.

U ishranu bi trebalo uključiti kelj, banane, orašasto voće, kozji sir i avokado jer obiluju bakrom. Neke od namirnica bogate gvožđem su pasulj, celo zrnevlje žitarica, suncokretovo seme, povrće sa zelenim lišćem, čokolada.

4. Piridoksin
Piridoksin je vitamin koji se može naći u žitaricama, pasulju, povrću i jetri. Pored toga što štiti od migrene pomaže i pri lečenju anemije, bolesti srca i holesterola.

On je neophodan za pravilno funkcionisanje i upotrebu proteina, šećera i masti u telu. Pomaže mozgu, nervima i krvnim sudovima i olakšava resorpciju magnezijuma iz hrane.

5. Vitamin D


Još jedan važan vitamin u prevenciji migrena je vitamin D. Njegov nedostatak može prouzrokovati čak i rak, dok njegov nizak nivo otežava resorpciju magnezijuma i time stvara pogodno tlo za upalne procese u telu.

Možete povećati njegov nivo tako što ćete se izložiti suncu u zimskom periodu ili jutarnjem suncu u ostalim godišnjim dobima. Namirnice koje ga sadrže su jaja, pasulj, goveđa jetra, pečurke, mleko i sok od pomorandže.

Kod jako velikog broja ljudi koji pate od migrena kao čest pratilac javljaju se i stomačni problemi. Osam od deset osoba u Americi kod kojih je dijagnostifikovana migrena kao prateći simptom navodi i mučninu.


Opšte je poznato da od svih glavobolja migrene najčešće izazivaju mučninu. Otkriveno je ipak da i druge vrste bola koji se javlja u predelu glave mogu iritirati naš stomak. Lekari najbolje mogu utvrditi uzrok mučnine i propisati odgovarajuću terapiju.
Koje druge vrste glavobolja mogu izazvati mučninu?
Postoji puno stanja i bolesti koje mogu izazvati pojavu glavobolja praćenih mučninom ili povraćanjem. Svakako najbolji način da otkrijete u kakvoj su vezi vaša glavobolja i mučnina i da li je glavni krivac za sve to migrena ili neka druga vrsta glavobolje, jeste da lekaru jasno izložite simptome i svoju zdravstvenu istoriju što je detaljnije moguće.
Postoje i druga stanja koja mogu prouzrokovati pojavu glavobolja i mučnine.
Prehlada, sezonski ili stomačni grip
Upravo virusi koji ih prouzrokuju – mogu biti i uzrok pojave glavobolje i mučnine promenljivog inteziteta. Za razliku od migrena, ova stanja su najčešće praćena drugim indikatorima virusnog oboljenja. Primera radi, moguće je da vas snađu u isto vreme nos koji neprekidno curi, zatvor, groznica, intenzivan telesni bol i groznica.
Meningitis
Nepodnošljiva glavobolja praćena mučninom i prevelikom osetljivošću na svetlo može u prvi mah zvučati kao klasična migrena. Ali ukoliko je praćena i ukočenošću u vratnom delu, groznicom (ili bez nje), to mogu biti i indikatori meningitisa.
Probadajuća glavobolja
Mučnina je svakako jedan od osnovnih faktora koji se koristi prilikom određivanja vrste glavobolje, tj. da li je reč o migreni ili nekoj drugoj vrsti glavobolje. Tom kategorizacijom obuhvaćene su i glavobolje sa korenom u napetosti, kao i probadajuće glavobolje. Brojnim ispitivanjima došlo se do otkrića da pojedine osobe koje pate od toga imaju problema i sa mučninom u trenucima kada do probadanja dođe.
Veza između migrena i mučnine
Trenutna saznanja ukazuju na to da do pojave migrene dolazi onda kada izvesni nervi koji se nalaze u mozgu signaliziraju krvnim sudovima na moždanoj površini da se uvećaju, odnosno prošire. Takođe se smatra da promene u nivoima estrogena igraju bitnu ulogu kada je reč o ovoj pojavi.
Metode lečenja
Postoji puno metoda lečenja migrena i mučnina koje one izazivaju. U najefikasnije spadaju promena loših životnih navika i upotreba odogovarajućih lekova.
Stres je takođe jedan od najčešćih uzroka mučnih migrena. Stoga preduzimanje određenih mera koje će smanjiti opšti stres može umnogome pomoći i u smanjenju učestalosti i intenziteta samih migrena i glavobolja uopšte – prestanite sa pušenjem i izbegavajte što je više moguće hranu koja može izazvati migrene (previše masnu, prezačinjenu hranu), uključujući i čokoladu i alkohol.

Ljudi koji boluju od čestih migrena znaju kakoglavobolje mogu biti bolne i da ih se ne možete tek tako otarasiti.
Međutim, oni očigledno ne znaju za ovaj prosti recept koji može da izleči glavobolju za samo par minuta.

U pitanju je tradicionalna metoda koja se danas prilično proširila. Na vama je da odlučite da li ćete da je isprobate i da zaboravite na glavobolje jednom za svagda.

Od sastojaka su vam potrebni samo so i sok od limuna.
Trebalo bi da odaberete što kvalitetniju so koja sadrži puno minerala. Ova so može da vas oslobodi glavobolje tako što povećava nivo serotonina u vašoj krvi, jača nervni sistem inormalizuje kiselo-baznu ravnotežu u organizmu.

Dakle, potrebno je samo da iscedite jedan svež limun i da u taj sok dodate dve kašičice soli.Pomešajte sve, dodajte malo vode i popijte celu čašu naiskap.
Ukus je odvratan, ali verujte da sa glavoboljom više nećete imati problema!

Nova istraživanja finskih naučnika pokazala su da je nedostatak vitamina D u vezi sa čestim glavoboljama. Stručnjaci ipak smatraju da su potrebne dodatne studije kako bi se utvrdilo da li dodaci ishrani koji sadrže vitamin D mogu sprečiti ili lečiti glavobolju.



Ljudi koji unose manje vitamina D mogu imati povećan rizik od čestih glavobolja, pokazala je nova studija iz Finske.

Studija je analizirala informacije dobijene od 2 600 muškaraca iz Finske, starosti od 42. godine do 60 godina, koji su dali uzorke krvi i odgovarali na pitanja o učestalosti glavobolja.

Skoro 70 odsto muškaraca koji su učestvovali u studiji, u krvi su imali nivo vitamina D ispod 20 nanograma po mililitru što se generalno smatra pragom nedostatka tog vitamina. Nizak nivo vitamina D je poseban problem u Finskoj i drugim nordijskim državama, zbog manje izloženosti sunčevoj svetlosti, koje ljudskom telu treba kako bi proizvelo vitamin D, kažu istraživači.

U proseku, muškarci koji pate od čestih glavobolja koje se javljaju najmanje jednom nedeljno - imaju nivo vitamina D od 15,3 ng/ml, u poređenju sa prosečno 17,6 ng/ml kod ljudi bez čestih glavobolja.

Autori studije dodaju da je sve više dokaza koji povezuju niske nivoe vitamina D sa povećanim rizicima od određenih bolesti i poremećaja, uključujući glavobolju.

Istraživači kažu da je "moguće da ljudi sa čestim glavoboljama verovatno provode manje vremena na otvorenom". Međutim, ovo objašnjenje može da bude "problematično" kada govorimo o Finskoj, gde ljudi inače generalno imaju manju izloženost sunčevoj svetlosti, bez obzira na vreme provedeno na otvorenom, kažu istraživači.

Osim toga, studija je obuhvatila samo muškarce, pa ostaje nejasno da li zaključci važe i za žene, rekli su naučnici.

Neophodne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li dodaci ishrani, koji sadrže vitamin D, mogu sprečiti ili lečiti česte glavobolje, kažu istraživači. Studija je objavljena trećeg januara 2017. godine u časopisu "Scientific Reports ".

Ima li ikakve koristi od migrene? Zvuči suludo, ali ima



Onima koji pate od migrene, teško će biti da poveruju da migrna ima neku svrhu, tj. da može da bude korisna. Migrena je nasledna bolest, koja traje ceo život, a kada osoba trpi napad, to može da je onesposobi ne samo za rad, nego i za bilo kakvo funkcionisanje. Ona je već povezana sa većim rizikom od moždanog i srčanog udara, depresije i anksioznosti.

Šta je onda dobro kod migrene?

1. Migrena može da štiti od dijabetesa tipa II

Nedavna studija sugeriše da su, barem žene, koje imaju migrenu, u određenoj meri zaštićene od dijabetesa tipa II. Studija koja je pratila skoro 75.000 žena tokom 10 godina, ustanovila je da žene koje pate od migrena, za 20 do 30 posto manje obolevaju od dijabetesa tipa II. Ako se stanje migrene popravi i glavobolje se smanje, šanse za razvoj dijabetesa rastu. To podupire ideju da migrena štiti od nastanka dijabetesa i da se ne radi o slučajnoj vezi. Stručnjaci za glavobolje dugo su posmatrali pacijente s migrenom koji nisu razvili dijabetes tako učestalo kao ostatak populacije, pa saznanja ove studije nisu neočekivana.

Razlog ovog odnosa ipak ostaje nejasan. Jedno objašnjenje može da znači da povišeni nivoi šećera u krvi štite od glavobolje. Još jedno objašnjenje je da to ima veza s molekulom proteina u telu CGRP, koji je aktivan u oba stanja i može da bude faktor koji ih povezuje, prenosi Telegraf.hr.

2. Migrene štite od alkoholizma

Istraživanje sugeriše da su oni koji pate od migrena relativno zaštićeni od alkoholizma. Ovde je možda reč o intuitivnijem odnosu nego s dijabetesom, pošto mnogo ljudi s migrenom izbegava alkohol jer može da izazove glavobolju.

3. Migrene su možda ponudile evolucionu prednost

Proučavane su i moguće evolucione prednosti migrene. Promene koje narušavaju funkcionisanje pojedinca trebalo bi da dovedu do njegovog lošijeg opstanka dugoročno i eventualnog izumiranja osobine. Ali i posle milion godina, migrena opstaje i preživljava. Ima nekoliko evolucionih objašnjenja. Jedno od njih je da je migrena izvorno evoluirala kao zaštitni alarmni sistem protiv otrova koji ulaze u telo.

Izbegavanje unosa otrovnih stvari jer uzrokuju glavobolju, može da utiče na bolje zdravstvene prednosti, u poređenju s pojedincima bez glavobolje koji mogu bez posledica da koriste takve otrove, pa da imaju neželjene posledice. Migrena koju danas poznajemo može da se razvije kao posledica preterane aktivnosti ili prevelike osetljivosti tog evoluciono važnog sistema ranog upozoravanja.