Šah

Šah



Ne postoje pouzdani podaci o njegovom nastanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina. Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - "čaturanga". Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske ,koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama).

Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke. Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahista Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku španac Ruy Lopez i italijani Polerio i Greco, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.



Pravila

Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča) a polja mogu biti nacrtana (štampana) i na posebnom stolu koji se naziva Šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha. Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova, koja ima 64 polja naizmenično crne i bele boje. Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (dama), top-kula (2 komada), skakač-konj (2 komada), lovac-laufer (2 komada), pešak-pion (8 komada). Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza. Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju.



Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao protivnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultira i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen. Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru. Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i onda se poen deli.

Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena.

Šahovska takmičenja

Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila)

Šahovski turniri

Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu.

Kružni sistem (Berger)

Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalnan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru.

Švajcarski sistem


Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle II svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler.

Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.

Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila:

nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta;
u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli;
posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama.

Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput.

Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz. Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima.

Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača.

U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola.

Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine.

Ševeninški sistem

Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima.

Nokaut sistem

Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.

Mečevi

Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda).

Ekipna takmičenja

Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa.

Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija

Simultanke


Postoje 3 oblika simultanke:

Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table u svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli.
Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi.
Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze.

Hendikep-mečevi

Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd).

Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu.

Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“.

Šah „na slepo“


Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog.

Šahovske titule

Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE.
Titule u muškoj konkurenciji

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

(GM) Velemajstor
(IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor)
(FM) FIDE majstor (pop. majstor)
(CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat)

Titule u ženskoj konkurenciji

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

(WGM) Ženski velemajstor
(WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor)
(WFM) FIDE majstor (pop. majstor)
(WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat)

Počasne titule

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

(HGM) Počasni velemajstor
(HM) Počasni majstor

Ostale titule

Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).

„Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)

Rui Lopez de Segura, Španija, ~1560
Paolo Boi i Leonardo da Kutri, Italija, ~1575
Alesandro Salvio, Italija, ~1600
Đoakino Greko, Italija, ~1620
Legal de Kermer, Francuska, ~1730–1747,
Fransoa-Andre Filidor, Francuska,~1747–1795
Aleksander Dešapel, Francuska, ~1800–1820
Luj de la Burdone, Francuska, ~1820–1840
Hauard Staunton, Engleska, 1843– 1851
Adolf Andersen, Nemačka, 1851–1858
Pol Morfi, SAD, 1858–1859,
Adolf Andersen, Nemačka, 1858–1866
Viljem Štajnic, Austrija, 1866–1886

Zvanični šampioni

Viljem Štajnic, Austrija/SAD, 1886 - 1894
Emanuel Lasker, Nemačka, 1894 - 1921
Hose Raul Kapablanka, Kuba, 1921 - 1927
Aleksandar Aljehin, Rusija/Francuska, 1927 - 1935, 1937 - 1946
Maks Eve, Holandija, 1935 - 1937
Mihail Botvinik, SSSR, 1948 - 1957, 1958 - 1960, 1961 - 1963
Vasilij Smislov, SSSR, 1957 - 1958
Mihail Talj, SSSR, 1960 - 1961
Tigran Petrosjan, SSSR, 1963 - 1969
Boris Spaski, SSSR, 1969 - 1972
Robert Fišer, SAD, 1972 - 1975
Anatolij Karpov, SSSR, 1975 - 1985
Gari Kasparov SSSR/Rusija, 1985 - 1993

„Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni

Gari Kasparov, Rusija, 1993 - 2000
Vladimir Kramnik, Rusija, 2000 do danas

FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova

Anatolij Karpov, Rusija, 1993 - 1999
Aleksandar Halifman, Rusija, 1999 - 2000
Višvanatan Anand, Indija, 2000 - 2002
Ruslan Ponomariov, Ukrajina, 2002 - 2004
Rustam Kasimdžanov, Uzbekistan, 2004 - 2005
Veselin Topalov, Bugarska, 2005. do danas
Vladimir Kramnik, Rusija, 2006
Višvanatan Anand, Indija, 2007 do danas

Svetske šampionke

Vera Menčik, Velika Britanija, 1927-1944
Ljudmila Rudenko, SSSR, 1950-1953
Elizaveta Bikova, SSSR, 1953-1956, 1958-1962
Olga Rupcova, SSSR, 1956-1958
Nona Gaprindašvili, Gruzija, 1962-1978
Maja Čiburdanidze, Gruzija, 1978-1991
Ksi Jun, Kina, 1991-1996, 1999-2000
Žuža Polgar, Mađarska, 1996-1999
Cu Čen, Kina, 2001 - 2004
Antoaneta Stefanova, Bugarska, 2004 do 2006
Hsu Juhua, Kina, 2006

Ostali poznati šahisti

Alisa Marić
Svetozar Gligorić
Ljubomir Ljubojević
Lav Polugajevski
Viktor Korčnoj
Paul Keres
Ruben Fajn

1.Najveći šahovski turnir svih vremena je međunarodni turnir u Beču 1898. godine. Nastupilo je dvadeset najjačih šahista svijeta, nedostajao je jedino Lasker. Igralo se dvokružno, a prvo mjesto su podijelili sa 28 1/2 (od 38 mogućih) bodova Pillsbury i Tarrasch. Na kraju su oni odigrali meč od četiri partije. Pobijedio je Tarrasch sa 2 1/2 : 1 1/2.


2.Najveću uspjeh na jednom međunarodnom turniru ostvario je ondašnji svjetski prvak Aljehin. Pobijedio je na turniru u San Remu 1930. godine osvojivši 14 od 15 mogućih bodova, bez poraza uz dva remija.


3.Još jedan veliki uspjeh Aljehina. Na međunarodnom turniru u Bledu 1931. godine pobijedio je osvojivši 20 1/2 bodova od 26 mogućih. Još značajnije je to da je drugoplasiranom pobjegao za 5 1/2 bodova.


4.C. F. Burille je jednom za sat vremena riješio 62 dvopotezna problema.

U 2.svjetskom ratu, neki od vrhunskih šahista bili su razbijači ratnih kodova. Britanski majstori Harry Golombek, Stuart Milner-Barry i H. O'D. Alexander bili su u timu koji je probio čuveni nacistički "Enigma" kod.

Još 1561 nije bilo uvedeno pravilo "rokade"; u praktičnoj partiji, međutim, to je bilo moguće obaviti u dva poteza za redom - tj. u jednom potezu Tf1, a u slijedećem Kg1. Podrazumijeva se naravno, da su ta polja bila slobodna od figura i, u slučaju kralja, da polja e1,f1 i g1 nisu pod šahom.

Benjamin Franklin (1706-1790) napisao je prvi šahovski artikal objevljen u USA; "The morals of chess".

Dvokorak pješaka  (tj.kretanje za dva polja odjednom,s početnog) prvi put je zabilježen 1280 godine u Španjolskoj.

Otto Blathy (1860-1939) ponosni je kompozitor najdužeg šahovskog problema do danas - bio je to mat u 290 !!

Bobby Fischer: 64 polja na šahovskoj ploči, 64 godine života



Bobby Fischer bio je najmističniji šahista i najzagonetniji čovjek. Mistikom je obojen i njegov posljednji potez – ispostavilo se da je svakom polju na šahovskoj ploči poklonio po jednu godinu svojega života! Šahovska ploča se završila. Zastavica je pala. Kao i svaki genije, Fischer je bio sazdan od paradoksa, protivrečja, proročanskih predviđanja i konflikata sa stvarnošću, sa realnim svijetom. Igrao je šah XXI vijeka, ali je prestao da se takmici 25 godina pre početka istog tog vijeka.


Bobby Fischer rodio se u obitelji njemačkog emigranta, takmičio se pod zastavom SAD-a, a umro u emigraciji, na Islandu – zemlji u kojoj je postao šampion svijeta, i koja mu je pružila utočiste kada su mu američke vlasti prijetile zatvorskom kaznom zbog kršenja embarga prema Jugoslaviji.


Rodio se 9. ožujka  1943. godine u Čikagu. Sa šest godina sestra ga je naučila da igra šah. Nakon 29 godina, 1972. godine, Robert James Fischer dobio je u prijestonici Islanda- Rejkjaviku, meč za prvaka svijeta protiv sovjetskog šahiste Borisa Spaskog, postavši tako jedanaesti prvak svijeta u šahu. Nakon osvajanja titule prvaka prestaje da igra na zvaničnim takmičenjima, ignorišući i odluku FIDE da brani naslov u meču sa Anatolijem Karpovim.


U jeku borbe na Balkanskom poluostrvu, 1992. godine, Fischer igra revanš meč sa Borisom Spaskim. Susret je igran na Svetom Stefanu i  Beogradu, prestonici Jugoslavije, protiv koje su u to vreme  Sjedinjene Americke Drzave uvele oštre sankcije. SAD su ga osudile za kršenje sankcija, zapretivši mu kaznom dugoročnog zatvora.

Nakon meča Fischer je jedno vrijeme živeo u Mađarskoj, zatim u Japanu, i sve vrijeme je istupao u javnosti sa anti-američkim izjavama. U prosincu 2003. godine američka administracija je proglasila njegovu putovnicu nevažećom, što je dovelo do njegovog hapšenja 13. srpnja 2004. god. u Japanu zbog, navodnog, ulaska u zemlju sa nevažećom putovnicom. Strpan je u zatvor za ilegalne imigrante. Nalazeći se u zatvoru, Fischer je i pismeno izjavio da se odriče američkog državljanstva.
U ožujku 2005. godine Bobi Fischer je bio deportovan na Island, koji mu je pružio utočište i državljanstvo.

Какo je izjavio predsjednik Međunarodne šahovske federacije, Kirsan Iljumžinov, FIDE je spremna da pomogne u organizovanju sahrane Roberta Fischera.

Po riječima Iljumžinova, već prilikom njihovog prvog susreta u Budimpešti 1995. godine, Fischer je ostavio utisak čovjeka  širokog obrazovanja i interesantnog sugovornika. “Razgovarali smo nekoliko sati uz sibirske peljmene. Naš razgovor nije se odnosio samo na šah, već i na politiku. Bio sam fasciniran oštrinom i preciznošću njegovih prognoza budućih događaja, njegovim osjećajem dalekovidnosti. Politička pitanja bila su česta tema i naših budućih susreta”, - citira Kirsana Iljumžinova ITAR-TASS.
«Mnogo puta sam pokušavao da ga nagovorim da se vrati šahu, priseca se Iljumžinov. Ali, on je postavljao svoje uslove. Bio je spreman da igra, ali samo na šahu koji je on izumio. U njegovom šahu figure su na prvom (odn. osmom) redu postavljene apstraktno. Naravno da je Fischerov šah izuzetno kreativan. Ali, drugi nisu bili spremni da se zauvek odreknu klasičnog šaha. A sam Fischer je govorio da je on u klasičnom šahu postigao sve i da mu on više nije zanimljiv”, kaze Iljumžinov.
FIDE priprema čitav niz aktivnosti posvjećenih uspomjeni na Roberta Fischera. Između ostaloga, planira se održavanje turnira u njegovu čast, na kojem će učestvovati šahisti koji su igrali sa Fischerom. Ove godine se održava Generalna asambleja FIDE i Šahovska olimpijada u Njemačkoj, tijkom koje će se promovisati knjiga o Fischeru i bit će otoren muzej posvjećen Robertu Fischeru.



U periodu njegovih najvećih rezultata mnogi eksperti su ga smatrali najblistavijim šahistom svih vremena. Prednost Fischera nad njegovim suvremenicima nema analoga u XX veku. Fischer je 1971. godine sa 6:0 pregazio u četvrtfinalu i polufinalu pretendente Marka Tajmanova i Benta Larsena, a u finalu je pobjedio devetog prvaka svijeta Tigrana Petrosjana sa 6,5:2,5, dok je u meču za šahovsku krunu ubjedljivo pobjedio desetog prvaka svijeta – Borisa Spaskog sa 12,5:8,5.



Izvor:vesti.ru
Sa ruskog preveo: STEFAN ŠĆUROK

Još jedna nesretna šahovska sudbina, ova međutim manje poznata Curt von Bardeleben je počinio u dobi od 62 godine samoubojstvo skokom kroz prozor svoga stana u Berlinu, doveden do prosjačkog štapa i napušten od svih.


Joseph Blackburne (1826-1888) vjerovatno je u životu odigrao više partija od bilo kojeg šahovskog profesionalca (a vjerovatno i amatera!).  Procjenjeno je, da je Blackburne odigrao preko 100000 partija tijekom svoje karijere!



Weaver Adams, američki majstor, jednom je napisao knjigu "Kako dobiti kao bijeli". Odmah nakon izdavanja svoje knjige, 1940, Adams je igrao na "US Chess Open"-u, na kojem nije dobio ni jednu jedinu partiju kao bijeli !  Zapravo je dobio SVE partije kao crni, izgubio tri partije kao bijeli i remizirao jednu partiju kao bijeli...


Još jedan prilog na temu "Šah i vrhunski sport". O svestranom sir Thomasu već je bilo riječi (tenis, badmingdton ). Norveški velemajstor Simen Agdestein igrao je profesionalni nogomet (neko vrijeme za norvešku reprezentaciju!)
Keres je igrao tenis za svoj rodni grad Tallinn u finalu Teniskog prvenstva Estonije!




Aleksandar Aljehin bio je u njegovo vrijeme toliko omražen u Sovjetskom Savezu, da je i sam spomen njegovog imena (i partija) bilo izostavljano iz sovjetskih magazina i novina!
"Aljehinova Obrana" je u SSSR-u tada bila preimenovana u "Moskovska Obrana"...

Legenda o šahu



Šah je pronađen u Indiji. Kada je indijski car Šeram upoznao i naučio da igra šah, bio toliko oduševljen igom, da je želeo da dovedu čoveka koji je izmislio šah kako bi ga lično nagradio. Pronalazač šaha je bio, skromno odeven učenjak Seta.

Car mu je rekao kako je oduševljen igom i želi ga bogato nagraditi. Rekao je kako može da bira bilo koju nagradu, jer je on car velikog carstva i toliko je moćan i bogat da mu može svaku želju ispuniti. Posle kratkog ćutanja, Seta mu je odgovorio kako će mu želju saopštiti sutra.

Sutradan, kada je seta došao pred cara, odgovorio mu je kako bi želeo žito.

- Žito? – začuđujuće je pitao car – Koliko hoćeš žita? Koliko džakova, kola, ambara…

Seta mu je rekao da želi da mu se na prvo polje šahovske table stavi jedno zrno pšenice, na drugo dva zrna, na treće 4, i tako dalje, da se na svako naredno šahovsko polje stavi dva puta veća količina nego na prethodnom polju i tako da se ispuni cela šahovska tabla.

Car je shvatio kako je želja suviše skromna, i pomalo ljut, je odgovorio Seti kako će mu biti nagrada isporučena u toku dana. Seta se samo nasmešio i otišao.

Kasnije tog dana, car je pitao sluge da li je isplaćeno žito Seti i dobio je odgovor kako dvorski matematičari još uvek računaju koliko žita treba isporučiti i da će to završiti tek rano ujutru.

Sledećeg dana kada su matematičari izračunali došli su pred cara i saopštili mu taj čaroban broj.

Taj broj je toliko velik da nije u vašoj moći, gospodaru, isporučiti obećanu nagradu – reče matematičar - U svim vašim ambarima nema toliko zrna koliko treba isporučiti Seti. Nema ga dovoljno ni u žitnicama celog carstva. Nema ga toliko ni na svim prostranstvima zemlje. Ako želite isporučiti obećanu nagradu, tada naredite da se sva zemalja pretvori u oranice, naredite da se isuše sva mora i okeani, naredite da se otopi sav led i sneg koji pokriva daleke južne i severne krajeve. Neka sva ta prostranstva budu zasejana pšenicom. I sve to, što rodi na tim poljima, naredite da daju Seti, tek tada bi on dobio svoju nagradu.

Car je zapanjeno pratio reči matematičara i upita ga koji je taj čudovišni broj. Matematičar mu reče:

Osamnaest kvadriliona četiri stotine četrdeset šest triliona sedam stotina četrdeset četiri biliona sedamdeset tri milijarde sedam stotina devet miliona pet stotina pedeset jedna hiljada šest stotina petnaest, ili

18 446 744 073 709 551 615


Malo poređenje...

U jednom kubnom metru pšenice staje približno 15.000.000 zrna žita. To znači kada se prevede, da bi Seta trebao dobiti 12.000km3 žita.

Ako bi se napravo ambar osnove 4x10 metara, visina bi mu bila 300 000 000 km, što je jednako putu od Zemlje do Sunca i nazad.

Jakov Damsky piše (u knjizi "Chess Records):

Kasnije, novac ulazi snažnim zamahom u život, isključivši "romantizam" iz mnogih sfera ljudskih susreta. Primjerice, prije njihovog uzvratnog matcha za svjetsku krunu, Lasker i Steinitz platili su 200 rubalja svaki Moskovskom Šahovskom Klubu kao garanciju da se neće povući iz tog meča.
Što se tiče turnirskih nagrada, postalo je uobičajeno da se pobednik nagradi titulom majstora i, naravno, sumom novca u odnosnoj nacionalnoj valuti.

Nažalost, postojao je vrlo spor rast u takvim službenim nagradama ponuđenim od strane organizacijskih Komiteta, koji su koristili šahovske turnire prvenstveno kao sredstvo u propagiranju banja i turističkih meka "u uzlazu", poput San Rema, Bleda, Baden-Badena i Kemerija.

Bilo je, međutim, i izuzetaka. Tako je, na početku 20. stoljeća, nemački magnat vina i žestokog pića donirao sumu od 1500 zlatnih reichsmaraka kao nagradu za jednu jednu jedinu partiju!

No ta partija je igrana sasvim posebnim figurama; bile su napravljene puhanjem stakla, i sadržavale najraznolikije vrste žestokog pića; a uzeta figura morala se popiti "na licu mesta"!

Za taj "show", pozvali su Svjetskog prvaka Emmanuela Laskera i Austrijskog majstora izuzetno zanimljivog stila, Karla Schlechtera.



Oči potonjega "iskočile su iz glave" kad je "šahovski kralj" započeo partiju "tiranski": već u drugom potezu "potegao" je svoju damu skroz do h5, kao što već čine igrači koji se pripremaju protivniku "prilijepiti" šuster-mat!

No Schlechterovo je iznenađenje preraslo u zaprepaštenost, kad je Lasker odigrao 3.Df7

Lasker, doktor matematike, dramatičar i, još važnije, doktor psihologije, pokazao se ovdje prvenstveno ovim poslednjim, tj. sjajnim psihologom; u tom trenutku, poštujući dogovorena Pravila igre, Lasker je otpio nekih 8-10 grama likera iz uzetog pešaka. Schlechter je, međutim, morao otpiti iz Laskerove dame čitavih 150 grama najjače votke. U roku od 5 minuta pristojni, ugodni gospodin finih manira, Schlechter bijaše već mrtav-pijan, budući da je hrana bila zabranjena Pravilima!
Tako je Lasker i bez dame, i čitavo vrijeme izbjegavajući uzimanje protivničkih figura iz koje bi morao piti, ipak na kraju uspio briljantno matirati crnog!

Pol Morfi, jedan od najgenijalnijih šahista ikada, je jednom završio u nekoj kafanici kraj železničke stanice gde je čekao voz za put do kuće. Kako je ušao u kafanu shvatio je da se radi više o šahovskom udruženju, nego o samoj kafani. Prišao je jednom od posetilaca, odigrao sa njim meč i naravno pobedio. Zatim je otišao do drugog i njega naravno pobedio. Tako ih je izmenjao pet - šest da bi mu predložili da odigra partiju sa nepobedivim likom iz tog mesta. Morfi je naravno prihvatio. Odigrao je partiju sa Nepobedivim i naravno pobedio. Odigrali su još jednu, ali je Marfi Nepobedivom dao pešaka više, i naravno Morfi je opet pobedio. Zatim mu je poklonio konja, pa topa i na kraju kraljicu, i naravno uvek je dobijao. Nepobedivi nije znao šta ga je snašlo:
-Pa ni sam Pol Morfi ne igra ovako dobro!- rekao je u neverici.
-Eh- uzvratio je Morfi -ne pričajte tako. Ne možete ni da naslutite kako igra Pol Morfi, jer znate, imam jednog kućnog prijatelja koji meni daje kraljicu prednosti, brat mog prijatelja njemu daje kraljicu prednosti, a tog brata Morfi pobeđuje sa kraljicom fore.

Mihail Talj



Talj je bio poznat po tome što je mogao da množi petocifrene brojeve u sekundi. Priča se da je mogao da pročita 2 obimnije knjige za sat vremena i onda da ga neko pita "65. strana prve knjige, 18 rečenica?" a on od reči do reči da ponovi tu rečenicu.

Wilhelm Steinitz



Wilhelm Steinitz bio je austrijski šahista jevrejskog porijekla i prvi zvanični svjetski prvak u šahu. Poznat je po svom originalnom doprinosu šahovskoj strategiji, kao što su njegove ideje o pozicijskoj igri, a njegove su teorije visoko cijenili tako različiti šahisti, kao što su bili Aron Nimzovitsch, Siegbert Tarrasch i Emanuel Lasker.



Steinitz 1866.

Rođen je u Pragu, Austro-Ugarska (sada Češka), 17. maja 1836. Smatran je najboljim igračem šaha na svijetu od pobjede nad Adolfom Anderssenom u meču održanom 1866. Njegovu pobjedu nad Zukertortom 1886. godine većina smatra prvom borbom za svjetsku titulu.

Steinitz je branio titulu od 1886. do 1894, u četiri meča protiv Zukertorta, Čigorina (dva puta) i Gunsberga. Izgubio je dva meča protiv Laskera, 1894. i 1896, koji je postao njegov nasljednik na svjetskom šahovskom tronu.

Steinitz je prihvatio naučni pristup u izučavanju šaha. On će formulirati svoje teorije naučnim izrazima i "zakonima".

23. 11. 1888. postao je američki državljanin, pošto je pet godina živio u New Yorku, a ime "Wilhelm" promijenio je u "William".

Poslije gubitka svjetske titule duševno je obolio i posljednje godine života proveo je u većem broju zdravstvenih institucija u New Yorku.

Šahovska karijera nije mu donijela finansijsku dobit, tačnije, nije znao dobro upravljati novcem i umro je 12. 8. 1900. kao siromah u New Yorku. Sahranjen je na groblju u Brooklynu.



Lasker u meču sa Steinitzom 1894.

Lasker, koji je preuzeo titulu od Steinitza, jednom je rekao: "Ja, koji sam pobijedio Steinitza, opravdat ću njegove teorije i ispraviti greške koje je on učinio." Steinitzova sudbina i Laskerov trud da izbjegne sličnu finansijsku propast navođeni su među razlozima zašto se Lasker toliko borio da sačuva svjetsku šampionsku titulu.

Steinitz je počeo profesionalno igrati šah sa 26 godina u Engleskoj. Njegova igra u to vrijeme nije se razlikovala od ostalih igrača: oštra, agresivna i puna žrtvovanja. Godine 1873. njegova igra iznenada se promijenila. Počeo je posvećivati veliku pažnju onome što se danas naziva pozicijski elementi šaha: raspored pješaka, prostor, zaštita skakača i sl. Polahko je usavršavao svoj način igre, što mu je pomoglo da izraste u prvog svjetskog prvaka u šahu.

Ono što je Steinitz dao šahu može se uporediti s onim što je Newton dao fizici: pretvorio ga je u pravu nauku. Izdvajajući veći broj pozicija na šahovskoj tabli, Steinitz je shvatio da svi briljantni napadi proizlaze iz slabosti u protivnikovoj odbrani. Proučavajući i razvijajući pozicije, usavršio je novu vještinu odbrane, koja je brzo uzdigla tadašnji nivo igre. Štaviše, naglasio je ideju da se napad u šahu sastoji od onoga što se danas naziva "akumulaciona teorija", tj. zbir mnogo malih prednosti.

Iako to nije odmah bilo očevidno, Steinitz je šahovskom svijetu dao svoj najveći dar. Iako je taktika bila (i danas je) osnovni element čvrste igre, njegova nova šahovska teorija dala je mogućnost kako za odbranu, tako i korištenje briljantnih kombinacija, po čemu je njegova era bila poznata.

Kada se borio za svoju prvu titulu 1886. protv Zukertorta, postalo je jasno da Steinitz igra na drugom nivou. Iako je doživio seriju poraza na početku meča, to je postalo jasno onima koji bolje razumiju šah (npr.: u trećoj partiji bio je strateški superiorniji, ali nije uspio to realizirati). Vremenom se, međutim, nivo Steinitzove igre unapređivao i meč se završio njegovom uvjerljivom pobjedom (10:5).

Možda se ocjena Steinitzovog utjecaja na šah može najbolje iskazati riječima drugog majstora strategije, Tigrana Petrosjana: "Značaj Steinitzovog učenja je u tome što je on pokazao da šah u principu ima jasno definiranu logičku strukturu."



Wilhelm Steinitz


Wikipedia.

Svetozar Gligorić



Svetozar Gligorić-Gliga (rođen 2. februara 1923. godine u Beogradu - 14.08.2012) bio je jedan od najpoznatijih srpskih šahovskih velemajstora.

Gligorić se u rodnom Beogradu sa šahom upoznao relativno kasno, u 13 godini. Samo dve godine kasnije, 1938, sa samo 15 godina, pobedio je na takmičenju Beogradskog šahovskog kluba. Neosredno pred rat izgubio je oba roditenja i ostao siroče. Profesor dr Niko Miljanić, takođe pasionirani šahista, prihvatio ga je kao sopstvenog sina. Uoči Drugog svetskog rata mladi majstor se kvalifikovao na državni šampionat, ali je napad Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju naglo prekinuo šahovsku zbilju. Kada je izbio rat Gligorić je sa Miljanićima prebegao u Crnu Goru, a nešto kasnije je stupio u partizane. Tako je kao partizanski borac, za sve vreme rata bio odvojen od šaha. Posle demobilizacije posveti se oživljavanju šahovske organizacije radeći je kao novinar i organizator šahovskih takmičenja. Najveći deo svoje karijere igrao je u Partizanu, ali je sticajem okolnosti, bio jedan od osnivača Sportskog društva Crvena zvezda. Učestvovao je na sve većem broju takmičenja, veoma brzo razvijajući svoje šahovske sposobnosti. Godine 1947. osvojio je prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije i pobedio na svom prvom međunarodnom turniru u Varšavi, bio je ispred Smislova i Boleslavskog, čime je označio proboj u svetsku elitu. Godine 1958. u anketi dnevnog sportskog lista Sport, proglašen je za najboljeg sportistu Jugoslavije.

Gligorić je uveo novine u šahovskom otvaranju. Poznati njegovi sistemi/varijante su:

Ruy Lopez, Exchange, Gligoric Variation, 6.d4 (C69)
Nimzo-Indian, 4.e3, Gligoric System, Bronstein Variation (E55)



Gligorić - Fišer, Portoroz Interzonals 1958

cooliranje.

Vasilij Vasiljevič Smislov



Vasilij Vasiljevič Smislov (rus. Василий Смыслов; rođen u Moskvi, Rusija 24. marta 1921. godine - umro u Moskvi, 27. marta 2010. godine) bio je sovjetski i ruski šahovski velemajstor i bivši šampion sveta. Učio je da igra šah od svoje 6. godine. Mnogo je naučio o šahu od svog oca i učio je čitajući šahovske knjige iz očeve biblioteke. Njegov otac je 1912. pobedio Aleksandra Aljehina na jednom od turnira. Smislov je bio operski pevač mada je šah postao njegova preokupacija kada je doživeo neuspeh na audiciji za Boljšoj teatar 1950. godine. Jednom prilikom je rekao: “Uvek ću da živim između šaha i muzike“. Jednom je pevao na švajcarskom radiju. Porazio je Botvinika 1957. i postao svetski prvak u šahu, ali je u revanšu izgubio titulu od Botvinika 1958.

Bio je poznat po svom pozicionom stilu, kao i po igranju završnica, ali mnoge od njegovih partija karakteriše spektakularan taktički udarac. Nemerljiv je njegov doprinos u teoriji šahovskih otvaranja, uključujući Englesko otvaranje, Grinfildovu odbranu, Špansku partiju i Sicilijansku odbranu.

Smislov je igrao 1948. godine turnir za svetskog prvaka u šahu kako bi se odlučilo ko će biti naslednik Aleksandra Aljehina. Završio je na drugom mestu iza Mihaila Botvinika. Posle pobede na turniru kandidata 1953. godine u Cirihu, 1954. godine je igrao za titulu sa Botvinikom. Pošto se meč završio nerešeno, Botvinik je zadržao titulu. Igrali su ponovo 1957. (Smislov je ponovo pobedio na meču kandidata u Amsterdamu, 1956. godine) i ovoga puta Smislov je pobedio sa skorom 12,5:9,5. 1957. godine se Botvinik revanširao i povratio titulu sa skorom 12,5:10,5.

Na šahovskim olimpijadama Smislov je pobedio u 69 partija, imao 42 remija i izgubio samo 2 partije.

Na turnirima za prvaka sveta Smislov je imao skor od 24 pobede, 44 remija i 21 poraza. Njegov najveći rejting je bio 2690. Njegova uspešnost merena procentima je 60%.

Smislov je jedan od najaktivnijih i najjačih velemajstora na svetu. Vrlo malo igrača ima takvu životnu snagu da toliko dugo zadrži najveći nivo i kvalitet partija koje igra, kada bi većina obični ljudi otišla u penziju.

FIDE rejting 2494

Najveći rejting 2620

Svetski šampion 1957—1958.

Hose Raul Kapablanka




Hose Raul Kapablanka (šp. José Raúl Capablanca), šahovski velemajstor, rodio se u Havani, Kuba, 19. novembra 1888. godine, a umro je 8. novembra 1942. u Njujorku, SAD. Važio je za najtalentovanijeg šahistu ikada rođenog. Bio je treći prvak sveta u šahu. Titulu osvaja 1921. godine u meču sa Laskerom, a 1927. je gubi od Aljehina.

Prvi svetski rat je prekinuo šahovske aktivnosti u Evropi. Posle rata Lasker nije bio spreman za šah. Laskerov napor da obezbedi finansijsku sigurnost igrajući šah nije imao uspeha i veliki šahista je kasnije umro u siromaštvu. Iz tih razloga se složio da brani titulu protiv Kapablanke 1920. ali je predao titulu izazivaču jer je bio bolestan. Rekao je Kapablanki: „Stekli ste titulu bez igre, ali ste je zaslužili zbog vašeg briljantnog igranja šaha“. Bilo je pritisaka od šahovskog sveta na Laskera da ipak igra sa Kapablankom i kada ja Kapablanka našao sponzore u Kubi koji su bili spremni da finansiraju meč sa 25.000 dolara, po pola svakom učesniku, bez obzira na krajnji ishod meča, Lasker je prihvatio. Održao je obećanje i pošto je predao titulu šampiona, bio je sad taj koji je izazvao Kapablanku. U Havani 1921. održao se meč ali je to bilo veliko razočarenje za šahovske zaljubljenike. Iako je bilo planirano trideset partija, meč je trajao samo 14 u kome je Lasker izgubio 4 partije, nijednu nije dobio uz 10 remija. Predao je meč zbog narušenog zdravlja. Kapablanka je tada postao novi svetski šampion.

Ruj Lopez de Segura



Ruj Lopez de Segura (šp. Ruy López de Segura; 1540 — 1580) je poznati španski šahista. Bio je španski sveštenik a kasnije i biskup u Seguri.

Rođen je u Zafri, Španija, u blizini Badahoza. Studirao je i živeo u Salamanki. Cenjen od mnogih, smatran je za nezvaničnog šahovskog šampiona sveta, pošto je pobedio na prvom modernom šahovskom turniru u Madridu. Kasnije je izgubio nezvaničnu titulu od Leonarda di Bona, rimskog pravnika.

Šahovsko otvaranje "Ruj Lopez" je dobilo ime po njemu. Njegovo ime je asocijacija za šahovsko otvaranje 1.e4 e5 2.Nf3 Nc6 3.Bb5, poznato kao Špansko otvaranje.

Godine 1561. Ruj Lopez de Segura piše prvi udžbenik, kako igrati sve popularniju igru zvanu šah. „Šah je drevna igra mentalne sposobnosti koju igraju, kako šampioni, tako i amateri“, kako je pisao. „Libro de la invención liberal y arte del juego del Ajedrez“ bila je jedna od prvih fundamentalnih šahovskih knjiga.

Robert Džejms „Bobi“ Fišer



Robert Džejms „Bobi“ Fišer (Robert James „Bobby“ Fischer, 9. mart 1943 — 17. januar 2008.) je bio velemajstor i bivši svetski šampion u šahu, koji je 1. septembra, 1972. postao prvi američki šahista koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije.

Fišerova pobeda nad sovjetskim šampionom Borisom Spaskim za svetsku titulu u „meču stoleća“ posmatrana je kao simbolična pobeda zapada koja je podstakla međunarodnu popularnost šaha. Njegov protivnik je portretisan, posebno u Sjedinjenim Državama, kao proizvod bezličnog, mehaničkog i represivnog sistema državne kontrole, dok je Fišer bio usamljeni genije koji je pobedio sovjetsku dominaciju. Kao nacionalnom heroju, Amerikanci su bili spremni da mu oproste neobično ponašanje i poglede, i u popularnoj kulturi on je postao simbol genija čija briljantnost je bilo tako velika da ga je na kraju uništila.

Fišer nije branio svoju titulu 1975. jer nije mogao da postigne dogovor s međunarodnom šahovskom federacijom FIDE oko uslova meča. Tada je postao još povučeniji i nije igrao takmičarske mečeve sve do 1992, kada je pobedio u ponovnom meču protiv Spaskog. Takmičenje je održano u Jugoslaviji, koja je tada bila pod strogim embargom Ujedinjenih nacija. Ovo je dovelo do konflikta sa vladom Sjedinjenih Država, zbog čega se nikada nije vratio u svoju rodnu zemlju.

Fišer je 13. jula 2004. uhapšen na međunarodnom aerodromu u Nariti, Japan u blizini Tokija zbog namerne upotrebe poništenog američkog pasoša. Tražeći način da izbegne deportaciju u Sjedinjene Države, Fišer je početkom januara 2005. napisao pismo vladi Islanda tražeći islandsko državljanstvo. Saosećajući sa Fišerovim položajem – ali ne želeći da mu daju puna državljanska prava – islandske vlasti su mu izdale pasoš za strance.

Fišer je dao veliki doprinos šahovskoj teoriji, posebno igrajući crnim figurama tzv. varijantu „otrovnog pešaka“ Najdorfove sicilijanke (1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. d4 cxd4 4. Sxd4 Sf6 5. Sc3 a6 6. Lg5 e6 7. f4 Db6!?). Fišerov plan brzog razvoja kraljice i osvajanja pešaka kosio se s dotadašnjim konvencionalnim principima otvaranja, ali je kroz rigorozne analize Fišer dokazao da je ova varijanta potpuno sigurna za crnog.

Aleksandar Aleksandrovič Aljehin



Aleksandar Aleksandrovič Aljehin (Moskva, 31. oktobar 1892 — Estoril, 24. mart 1946) je bio četvrti svetski šahovski prvak. Smatra se jednim od najboljih šahista svih vremena.

Aleksandar Aljehin je rođen u imućnoj plemićkoj moskovskoj porodici 31. oktobra 1892. Njegov otac Aleksandar Ivanovič Aljehin je bio zemljoposednik i poslanik konzervativne zakonodavne „Četvrte dume“, a njegova majka Anisja Ivanovna Aljehina (rođena Prohorova) je bila kći bogatog industrijalca. Aleksandar je prve šahovske lekcije dobio od majke, starijeg brata Alekseja i starije sestre Varvare (Barbare).

Aleksandar Aljehin je već sa dvadeset i dve godine bio među najboljim šahistima sveta. Tokom 1920-ih osvojio je većinu turnira na kojima je učestvovao. Godine 1927. postao je četvrti Svetski šahovski prvak nakon pobede nad Kapablankom, dotada smatranim nepobedivim, u najdužem finalnom meču sve do 1985.

Nekoliko otvaranja i varijacija otvaranja su nazvane po Aljehinu. Osim dobro poznate Aljehinove odbrane (1. e4, Sf6) i Albin—Šatard—Aljehinovog napada u „ortodoksnoj“ Paulsenovoj varijanti francuske odbrane, postoje Aljehinove varijacije u: budimpeštanskom gambitu, bečkoj igri, promenjenoj varijanti Reja Lopeza, Vinaverovoj varijanti francuske odbrane; Zmaj varijanti sicilijanske odbrane, daminom gambitu, slovenskoj odbrani, igri daminog pešaka, katalonskom otvaranju i holandskoj odbrani (gde čak tri različite varijante nose njegovo ime). Irving Černjev je komentarisao da se „otvaranje sastoji iz Aljehinove igre, sa nekoliko varijacija“.

Aljehinova odbrana počinje sa potezima (1. e4, Sf6). Aljehin je uvodi na turniru u Budimpešti 1921, u mečevima protiv Endrea Štajnerai Fridriha Semiša. Četiri godine kasnije, u časopisu Moderna šahovska otvaranja je napisano: „Ništa nije indikativnije u tekovinama nove, hipermoderne škole, negoli bizarna odbrana koju uvodi Aljehin... Iako se protivi načelima klasične škole, ona omogućava crnom kraljevom skakaču mnogo veću pokretljivost u ranim fazama igre, u vrebanju slabosti na sredini table, gde se nalaze beli pešaci“.Sa druge strane, ova strategija omogućuje belom da skocentriše jaku masu pešaka na centru table, uključujući polja c4, d4, e5 i f4. Velemajstor Nik de Firmejn u jednom broju pomenutog časopisa iz 2008. konstatuje da „ovom koncepcijom igra gubi svaki smisao ravnoteže i simetrije, što predstavlja dobar izbor otvaranja u mečevima protiv agresivnih igrača“.

Nakon završetka rata, Aljehin nije pozivan da učestvuje na turnirima mimo Pirinejskog poluostrva, zbog svoje navodne veze sa nacistima. Poziv na turnir u Londonu je povučen, nakon protesta ostalih učesnika. Dok se pripremao za meč svetskog prvaka protiv Botvinika, iznenada je umro u svojoj hotelskoj sobi u Estorilu, Portugal. Okolnosti njegove smrti su i danas predmet rasprava. Najčešće je pripisuju srčanom udaru, ali je u pismu magazinu „Šahovski život“ jednog od svedoka autopsije rečeno da je pravi uzrok smrti gušenje komadom mesa. Neki su spekulisali da ga je ubila francuska organizacija „Legije smrti“. Nekoliko godina kasnije, Aljehinov sin, Aleksandar, je izjavio da je „ruka Moskve stigla i njegovog oca“.

u toku je meč za titulu prvaka sveta između Magnusa Karlsena i Sergeja Karjakina
prvih pet partija je završeno remijima, trenutno se igra šesta partija
ako nekog zanima, može uživo da se prati

http://www.chessdom.com/carlsen-karjakin-2016-live/

https://www.youtube.com/watch?v=kRiEiSu0a2o

Maks Eve



Rođen je u Vatergrafsmeru kraj Amsterdama 20. maja 1901. godine. Kao što smo već mogli da primetimo, mnogi šahisti su voleli matematiku pa ni Eve nije izuzetak. sa 25. godina postao je doktor matematike. Titulu Svetkog šamipona osvojio je 1935. u meču protiv Aljehina. To je bila senzacija i svi Holanđani, zaljubljenici u šah, su slavili. Ceo Amsterdam je slavio, a Aljehin je po kiši šetao ulicama Amsterdama ne bi li prežalio izgubljenu titulu. Ipak, slavlje nije dugo trajalo 1937. Maks Eve gubi revanš-meč od "Aleksandra velikog". Od 1970-1978. bio je predsednik FIDE (svetske šahovske organizacije). Umro je u Amsterdamu 26. novembra 1981.