Najotrovniji artikli koje nosimo kući iz prodavnice svakog dana!

Iako mnogi ne obrate previše pažnje na to što piše na nalepnicama hrane koje kupuju, artikli u prodavnicama nisu uopšte navini kao što deluju.


Ovo su namirnice koje bi trebalo da izbegavate, a evo i objašnjena:

Paštete
Paštete spadaju u grupu proizvoda najlošijeg kvaliteta. Za paštete se uglavnom koristi meso najgore kategorije, jer je najjeftinije. Oko 50 odsto paštete čini sve ono što nije meso: voda, masnoće, kožice, iznutrice, izolati, skrob, so, začini…
U njih ide velika količina soli, koja se ne oseća toliko u ukusu, pošto se dodaje dekstroza koja maskira ukus slanoće. U posebnu kategoriju spadaju takozvane vegeterijanske paštete od soje, gljiva, paradajz… One su pune biljnih ulja i procenat masnoće je često veći nego kod običnih.
Margarin
Margarin je hidrogenizovano biljno ulje, najčešće suncokretovo ili kukuruzno. Proces hidrogenizacije podrazumeva pretvaranje masti iz tečnih u čvrste, a u margarin se po zakonu moraju dodati vitamini A, D i E kako bi sastav bio što sličniji maslacu.
U procesu proizvodnje margarina nastaju trans masti, za koje je dokazano da utiču na povećanje lošeg holesterola LDL i smanjenje dobrog HDL. Konzumiranje margarina je zbog toga povezano sa većim rizikom obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.
Majonez
Oko 75 odsto majoneza čini suncokretovo ulje. 100 grama majoneza ima više kalorija nego 100 grama slanine, s time što ćete u slanini pronaći nešto proteina i značajne količine vitamina.
Light majonezi imaju manje masti, ali i dalje nemaju nikakvih nutritivnih vrednosti. Majonez s maslinovim uljem ima do 15 odsto maslinovog ulja, a ostatak je suncokretovo ili kukuruzno ulje.
Topljeni sir
U topljenom siru ima oko 50 odsto sira, a ostalo su voda, proteini, masnoće, razni dodaci i so, koje u topljenim siru ima otprilike dva puta više nego u običnom siru.
Procesom topljenja se ubijaju sve probiotske i druge bakterije koje imaju pozitivno delovanje na naš probavni trakt. Ukratko, topljeni sir je daleko kaloričniji od običnog.
Zamene za čokoladu

Čokolada je sjajna namirnica, jer sadrži kakao koji sadrži antioksidanse. Oni usporavaju starenje ćelija i fitonutrijente koji mogu povećati dotok krvi u mozak, štite krvne sudove, popravljaju raspoloženje i koncentraciju. Zakonom je regulisano da proizvodi koji nemaju dovoljno kakaa, ne mogu da budu deklarisani kao čokolada već kao kakao tabla, šećerna tabla, zamena za čokoladu i slično.
U njima ima više šećera, a umesto kakao butera se uglavnom koriste hidrogenizirane biljne masti ili palmino ulje. Iako prava čokolada ima oko 50 odsto šećera, zbog visokog udela masti ne izaziva brzu insulinsku reakciju u organizmu. Unos šećera treba ograničiti i preporuka je da konzumirate čokoladu sa visokim udelom kakaa.
Energetski napici
Sadrže stimulanse kao što su kofein, taurin i preko 10 odsto šećera, osim ako nisu u dijetalnim verzijama. U ovim proizvodima ima znatno više kofeina nego u kafi. Stimulansi povećavaju krvni pritisak, ubrzavaju rad srca, utiču na kvalitet sna i dehidriraju organizam.
Kombinacija sa alkoholom je opasna, jer energetska pića deluju kao stimulans, a alkohol kao depresant. Stimulativni efekat energetskih pića onemogućava procenu koliko ste alkohola zaista popili i kako to utiče na vas.
Proizvodi od soje
Soja sadrži dosta antinutrijenata kao što je fitinska kiselina, koja onemogućava efikasno usvajanje minerala poput gvožđa, cinka i magnezijuma. Iako soja ima dosta proteina, takođe sadrži i inhibitor metabolizma proteina. Ako nisu dobro obrađeni, sojine proteine naš organizam ne uspeva u potpunosti da iskoristiti.
Proizvode od soje posebno bi trebalo da izbegavaju muškarci, jer postoje indicije da fitohormoni iz soje mogu smanjiti proizvodnju testosterona i povećati proizvodnju nekih drugih hormona karakterističnih za žene.

(Net.hr)