George Harrison

Gost

George Harrison,muzičar, pevač, tekstopisca, muzički i filmski producent, a najpoznatiji kao član Beatlesa.Rođen u u Liverpoolu,UK 25.02.1943. godine a preminuo 29.11.2001.godine u Los Angelesu,US.

George Harrison je u Beatlesima svirao solo gitaru i bio je dobar gitarist te puno pridonio specifičnom zvuku Beatlesa. Njegove osebujne pjesme uvrštene u neke od albuma Beatlesa uvijek su dale ekspresivnu diskurzivnost u glazbenom stilu same grupe. Od pjesama koje je sam napisao poznatije su "Taxman", "Something", "Here Comes The Sun", "While My Guitar Gently Weeps", "Long Long Long" i "Old Brown Shoe" itd.

Harrisonov prvi trostruki album All Things Must Pass iz 1970. je ujedno i njegov najbolji te se uz John Lennon/Plastic Ono Band i Band on the Run Paula McCartneya smatra jednim od najboljih solo ostvarenja članova Beatlesa nakon raspada. U tom je razdoblju imao hitove What Is Life i My Sweet Lord. Zbog ove potonje završit će na sudu zbog optužbe da je "nesvjesno kopirao" pjesmu He's So Fine grupe Chiffons. Nakon All Things Must Pass kvaliteta albuma (Living In The Material World, George Harrison) je postepeno opadala, da bi negdje početkom osamdesetih odustao od snimanja.Godine 1987. vratio se na scenu i top liste albumom Cloud Nine i hitom "Got My Mind Set On You". Osim toga, valja još izdvojiti albume za supergrupu Traveling Wilburys te posthumni album Brainwashed iz2002. Najpoznatije pjesme iz razdoblja solo karijere su "My Sweet Lord", "Give Me Love", "What Is Life" iz sedamdesetih, zatim "Got My Mind Set On You", posveta vremenima Beatlesa "When We Was Fab" te pjesme napisane s Wilburysima, "Handle With Care" i "End Of The Line".

U periodu svoje muzičke aktivnosti od 1958-2001. godine svirao je na instrumentima vokali, gitara, klavijatura, bas, ukulele,sitar..

Gost

Gost

Gost

Gost

Gost

Uvek u senci Džona Lenona i Pola Mekartnija, Džordž Harison se sa svojom nenametljivošću, ipak uspeo izboriti za mesto koje mu je nesporno, kao talentovanom muzičaru, oduvek i pripadalo. I upravo je zbog te nenametljivosti Harison poneo ime „trećeg čoveka Bitlsa“ (Third man), a u muzičkim krugovima su ga oslovljavali i imenom „The quiet one“ (tihi ili ćutljivi).

Poznato je da su prilikom izbora pesama za albume Bitlsa, pesme koje su komponovali Lenon i Mekartni, uvek bile u prvom planu, dok su Harisonove kompozicije bile marginalizovane. O ignorisanju Harisonovog talenta, koje se pre svega može pripisati postojanju tvrdog rivalstva između Pola i Džona, odnosno sukobu dva ega, svedoči Erik Klepton, koji navodi u svojoj autobiografiji, da su njih dvojica „sa prilično omalovažavanja gledali na Džordžov i Ringov doprinos grupi“. O atmosferi u grupi i odnosu prema Džordžu i Ringu, jednom su na pitanje novinara, da li im je teško da čuvaju imidž u javnosti, njih dvojica, u šali, odgovorili:

Ringo: Koji imidž?

Džordž: Naš imidž smo mi, razumete, onakvi kakvi smo, ne trudimo se da ga napravimo, desilo se, samo budemo kakvi jesmo. Je l’ da Ringo?

Ringo: Pa sad, mi da, ali brinu me druga dvojica.

Klepton takođe potvrđuje da je „Džordž pred svaki album Bitlsa nudio svoje pesme, da bi ih na kraju zatekao gurnute u zapećak“. I dok su se Džon i Pol, kao „dominantna sila Bitlsa“, svaki put sukobljavali oko toga čije će pesme biti na albumima, Harison je, nastavljao da komponuje i upravo je u taj „zapećak“ odlagao neke od najznačajnih pesama u svojoj karijeri, koje su se kasnije našle na njegovim solo albumima. Džordž je, dakle, bio „usamljenik zato što je bio izvan tima koji je proizvodio hitove“ i „što je imao tu nesreću da bude u prisustvu dva hladnokrvna genija koja su sputala njegove talente“. Klepton, opisujući njegovu muziku, po kojem je ona supstanca koja sadrži elemente „r’n’b, roka i rokabilija“, istakao da je po njegovom mišljenju Harison bio jedinstven i redak muzičar.

Pesma „Don’t bother me“ je bila prva pesma koju je napisao za Bitlse. Jedna od najznačajnijih Džordžovih pesama„While My Guitar Gently Wheeps“, je nastala u jesen 1968.g. kada je Harison pozvao Kleptona da sa njim sarađuje na toj pesmi. Klepton je, naravno, pristao, jer kako i sam navodi „nije baš bilo uobičajeno da neko svira na ploči Bitlsa“. Međutim, Klepton je istovremeno smatrao, da ga je Harison u tom momentu pozvao i predložio mu saradnju, željan da se dokazuje i spreman da se izbori za više poštovanja u grupi. Ova pesma je po svedočenju Kleptona, u studiju odsvirana samo jednom, a Klepton ju je odsvirao na Harisonovoj gitari, jer svoju toga dana nije poneo na snimanje. Pesma se našla na devetom studijskom albumu grupe Bitls ili tzv. Belom albumu, a magazin „Rolling Stone“ je ovu pesmu svrstao na deseto mesto liste „The Beatles 100 Greatest Songs“. Inspiraciju za ovu pesmu, Harison je pronašao u „Kineskoj knjizi mudrosti“ (I Ching). Interesantno je, da je Klepton bio svedok nastanka još jedne čuvene Harisonove pesme. Radi se o pesmi „Here Comes the Sun“, a Klepton navodi:

„Bilo je divno prolećno jutro i sedeli smo na vrhu velike poljane koja se graničila sa mojim dvorištem. Imali smo gitare u rukama i prebirali po žicama kada je Harison iznenada počeo da peva …bila je to duga i hladna zima… i deo po deo, završio je pesmu pre nego što je bilo vreme za ručak.“

Rukovođen osećajem nezadovoljstva u grupi, prvenstveno zbog loše atmosfere, svađama, tenzijama i prigovorima na njegov način sviranja gitare, tvrdeći da su se Bitlsi izgubili svoj duh i smisao, Harison se opredelio za solo karijeru. On je naveo da je za njega u Bitlsima bilo „previše ograničenja“ i da su Bitlsi, iako su mu mnogo pružili, bili „predodređeni za samouništenje“. Kako su Bitlsi bili osobeni upravo zbog činjenice da se grupa nije mogla zamisliti bez jednog od njenih članova, odlazak jednog od njih bi značio njen kraj. To se i desilo odlaskom Pola Mekartnija.

George Harrison The-beatles-press-image-2013-03

Nakon raspada Bitlsa, Harison započinje svoju solo karijeru. Prvi trostruki solo album objavljuje 1970.g. pod nazivom „All Things Must Pass“, a na njemu su se našle upravo one pesme koje je Harison komponovao godinama i koje se nisu našle na albumima Bitlsa. Ovaj album, kojim Harison istupa kao samostalan autor i oslobađa se etikete „trećeg čoveka“, opisan je kao „rok i religija“, a na njemu su svirali, između ostalih, Ringo Star, Erik Klepton i Fil Kolins.

Pesma koja se našla na ovom albumu „My Sweet Lord“, je izazvala burnu reakciju kritike, koja je optuživala Harisona da je pesma „previše religiozna“, te da se radi o plagijatu pesme „He’s So Fine“ grupe The Chiffons iz 1963.g. Harison je to negirao, tvrdnjom da ga je inspirisala pesma The Edwin Hawkins Singers-a „Oh, Happy Day“. Ono što je javnosti bilo intrigantno vezano za ovu pesmu, jesu njeni stihovi, tačnije, istovremeni spev hrišćanskog „hallelujah“ i hinduističke mahamantre „Hare Krishna“. Zbog teksta ove pesme, ni sam Harison nije bio siguran da li da se ona nađe na albumu.

„Razmišljao sam dugo da li da snimim My Sweet Lord ili ne. Kada sam je pisao, mislio sam da sam se stvarno posvetio nečemu. Mnogi ljudi će me mrzeti, jer se ljudi plaše nepoznatog. To je ljudski instinkt. Poetna je da sam stavio glavu na panj…ali ne mogu svi pevati bi bap bejbi“.

Kako je Harison bio zainteresovan za hinduizam, pokušao je da, ovom pesmom, zapravo objasni da je muzika religija, i kako to definiše Ravi Šankar, kojim je Harison bio impresioniran, da je „zvuk bog, da ide kroz zvuk, te da se „kompletan smisao života, filozofija, sve prenosi zajedno sa muzikom.“ Na ovom albumu su se našle i pesme „Isn’t it a pity“, „What is life“, Dilanova pesma „If not for you“…

Istovremeno, tragajući za duhovnošću i pokušavajući da otkrije „svoju religiju“, kroz zainteresovanost za Indiju, tradiciju i religiju istoka, u muzičkom smislu, Harison popularizuje sitar i indijsku muziku u Evropi.

„Upoznali smo stvarno mnogo dobrih ljudi, ali nismo, bar ja nisam, upoznao ni jednu osobu koja me stvarno impresionirala. Prva osoba kojoj je to pošlo za rukom je bio Ravi Šankar, a samo on nije pokušavao da me impresionira, zato što mu je to u biću. Toliko toga me naučio, da ni reč nije rekao. Samo primerom.“

George Harrison 191819-george-harrison-and-ravi-shankar

Harisona su prijatelji u šali opisivali kao člana Bitlsa koji je bio zadužen za duhovnost. Njegova zainteresovanost za Indiju, meditaciju i vedsku tradiciju, oduševljenje Šankarom (tvrdeći da Šankar ne svira, već da meditira), odrazilo se kako na njegovo stvaranje, tako i na njegov privatni život. Njegova sklonost spiritualizmu nije bila tajna. Poznat je i kao organizator čuvenog humanitarnog koncerta za Bangladeš, koji je održan 1971.g. ali i kao ljubitelj verske sekte Hare Krišna. Nesporno je, međutim, da je Harison bio čovek vere, čovek koji je tvrdio da će sve proći, da je sve što nas okružuje, samo potrošna materija, te da je neprolazno samo ono što nije opipljivo.

Jedno je sigurno. Džordž Harison je osvojio svet svojom nenametljivošću, jer „veliki ljudi ne moraju da projektuju svoju veličinu i oni ne pričaju o njoj“.

Gost

GENIJE IZ SENKE : GEORGE HARRISON ( 1943 – 2001 )

George Harrison L_1bd615bfa8318b1b4635b4865c299ff6

Džordž Harison, genije iz senke...

Nenametljivi treći čovek Bitlsa, posle Lenona i MekKartnija...

Svaku numeru Bitlsa je obojio svojom unikatnom gitarom...

Posle raspada Bitlsa, zadivio je svet svojim autorskim pesmama...

The Beatles

U kolumni Rock Trezor je nemoguće napisati priču o Bitlsima. To je naprosto zbog toga, što je za tako nešto potreban feljton. A možda i nije. O Bitlsima se manje više sve zna, tone materijala postoje o tome. Džon Lenon, Pol MekKartni, Džordž Harison i Ringo Star su najbolja i najznačajnija pop-grupa svih vremena, jedno od svetskih čuda XX veka

Džordž Harison, popularni treći čovek ( third man ) kako su ga zvali u grupi je bio zadužen za solo-gitaru, prateće vokale i vodeće vokale, koje je pevao uglavnom u pesmama koje je on napisao. Bilo ih je srazmerno malo, ali da pomenemo Don’t Bother Me, I Need You, Taxman, I Want To Tell You, While My Guitar Gently Weeps, Old Brown Shoe, Something (koju su snimili

izmedju ostalih i Elvis Prisli i Frenk Sinatra), Here Comes The Sun i druge. George Harrison GeorgeHarrisonGraphite1

Harison nije Bitlsima nametao svoj autorski materijal, slagao ga je i gomilao po strani da bi posle raspada Bitlsa zadivio svet svojim pesmama.

Kao solo-gitarista Bitlsa, Harison je nadmoćno kreirao njihov zvuk kako u studiju, tako i na koncertima. Bio je vredan, puno je učio od drugih, poštovao je autoritete i bio je moderan i inovativan instrumentalista. Drevni indijski instrument sitar je na velika vrata uveo u čarobni svet rock and rolla. Prvi put u pesmi Norveška Šuma na albumu Rubber Soul.

Ostao je prijatelj sa Džonom, Polom i Ringom i posle razlaza Bitlsa, mada je jednom zavalio Lenona pesnicom u glavu. Bilo je to na snimanju singla The Ballad Of John And Yoko, kada je Džordž za skori raspad grupe okrivio upravo nju, Lenonovog japanskog andjela i buduću suprugu. Iz ove perpektive možemo reći da je Harison bio u pravu. Joko Ono je najveći krivac za raspad Bitlsa.

George Harrison L_db0290b80adfcc67a1df9e03ea3eb9cb

Džordž Harison je rodjen 25. februara 1943. godine u Liverpulu. Irskog je porekla i rastao je u katoličkoj porodici. Krajem pedestih godina,

Harison napušta školu i počinje da se bavi muzikom. George Harrison George-harrison-george-harrison

Džon, Pol, Džordž i Ringo uz producenta Džordža Martina i menadžera Brajana Epštajna počinju da pišu zlatne stranice istorije popularne muzike XX veka.

Svoju samostalnu karijeru, Harison je započeo još dok je bio član Bitlsa, objavivši dva albuma eksperimentalne muzike.

Prvi od njih, album Wonderwall Music sa muzikom za istoimeni film, Harison je objavio 1968. godine.

Instrumentalna ploča pod velikim uticajem indijskog tradicionalnog melosa. Na snimanju su učestvovali Erik Klepton, Ringo Star i veća grupa britanskih i indijskih muzičara na drevnim instrumentima.

Album Electronic Sound je objavljen sledeće 1969. godine.

To je zbirka elektronskih i nekomercijalnih tema za mug sintisajzer, koje je Harison sam odsvirao. Za ono vreme to je bila vrlo progresivna ploča, na kojoj je Harisonu savetima pomagao Berni Kraus, poznati autor elektronske muzike toga doba.

Svoj prvi pravi solo-album posle raspada Bitlsa pod nazivom AllThings Must Pass, Harison je objavio 1970. godine.

Bio je to šok za rock-svet. Trostruki album snažnih i emotivnih pesama, savršeno odsviranih i otpevanih. Tada se otkrilo koliko je fenomenalnih pesama Harison napisao i odlagao u fijoku dok je bio u Bitlsima. Izlazak ovog albuma je izazvao pravu eksploziju na top-

listama. Ušao je u sve rock-antologije kao ploča vrlo značajna za razvoj rock-muzike. George Harrison 1970+-+All+Things+Must+Pass

Najveći hit sa ploče My Sweet Lord je postao vanvremenski klasik. Grupa The Chiffons je tužila Harisona da ta pesma isuviše liči na njihov hit He's So Fine. Citiraćemo Gorana Bregovića, koji je na opasku jednog novinara da svaka njegova pesma liči na neku rekao: Jebeš pesmu koja ninašta ne liči.

Na albumu All Things Must Pass je svirala impresivna ekipa u kojoj su izmedju ostalih bili Erik Klepton, Dejv Mejson, Piter Frempton, Bili Preston, Geri Bruker, Ringo Star, Fil Kolins, Džindžer Bejker i drugi.

Sledeći Harisonov antologijski projekat je bio čuveni Koncert za Bangladeš, sledeće 1971. godine.

George Harrison 1971+-+The+Concert+for+Bangladesh

Mesto dešavanja je bio Medison Skver Garden u Njujorku, a celokupan prihod sa koncerta i trostrukog albuma je bio namenjen bengalskim izbeglicama. Pored Harisona na koncertu su nastupili njegov učitelj na sitaru Ravi Šankar, Ringo Star, Lion Rusel, Bili Preston, Erik Klapton i Bob Dilan.

Sledeći album Living in the Material World je objavljen 1973. godine uz pomoć čuvenog producenta Fila Spektora i grupe vrhunskih muzičara koje je predvodio Ringo Star.

George Harrison 1973+-+Living+In+The+Material+World

Teško je bilo ponoviti svetski uspeh albuma All Things Must Pass. Izdvojili su se hitovi Give Me Love (Give Me Peace on Earth) i Try Some Buy Some, koju je kasnije obradio Dejvid Bouvi na svom albumu Reality iz 2003. godine.

Naredne 1974. godine je objavljen album Dark Horse sa Erikom Kleptonom, Ringom Starom, Stivom Vinvudom, Alvinom Lijem i drugim starim Harisonovim saradnicima.

Najveći hit na ploči je Far East Man koju su zajedno napisali Harison i Roni Vud, a tu je i obrada klasika Everli Bradersa Bye Bye Love kao parodija na Harisonov razvod od supruge Pati Bojd (pevala je na ovoj ploči), koja se kasnije udala za njegovog najboljeg prijatelja Erika Kleptona. Kao što je verovatno poznato, Erik Klepton je bio dugo potajno zaljubljen u Pati Bojd, njegov najveći hit Layla je posvetio ženi svog najboljeg prijatelja Džordža Harisona.

Harison i Klepton su kasnije prebrodili krizu u njihovim odnosima, saradjivali su na nekoliko albuma i imali su nekoliko zajedničkih svetskih turneja, sa kojih su izdali par zapaženih koncertnih albuma.

Usledili su albumi Extra Texture (Read All About It)(1975),

sa hitovima You i numerom This Guitar (Can't Keep from Crying), koja predstavlja nastavak pesme While My Guitar Gently Weeps i album Thirty Three & 1/3 (1976),

George Harrison 1976+-+Thirty+Three+%26+1-3

na kojem se Harison u numeri This Song podrugljivo osvrnuo na aferu sa pesmom My Sweet Lord.

Album jednostavnog naziva George Harrison je objavljen 1979. godine.

Harison se drugi put oženio i te godine mu je supruga Olivija rodila sina Danija. Na ploči svira ponovo Erik Klepton, jer su se on i Harison pomirili posle skoro 5 godina zategnutih odnosa zbog Pati Bojd. Pesmu sa ovog albuma Love Comes to Everyone, Erik Klepton je kasnije uvrstio na svoj album Back Home iz 2005. godine.

U posebno teškom emotivnom stanju, Harison je 1981. godine objavio album Somewhere in England.

George Harrison 1981+-+Somewhere+in+England

Ubijen je Džon Lenon, a Harison nije uspeo da reši neke njihove nesuglasice u vezi svoje autorizovane biografije I Me Mine. Pesma sa ove ploče All Those Years Ago je posvećena uspomeni na Džona Lenona, a snimljena je u saradnji sa Polom i Lindom MekKartni i njihovim gitaristom Denijem Lejnom.

Album Gone Troppo koji je objavljen 1982. godine,

nije privukao neku naročitu pažnju, pa je usledila velika pauza u muzičkoj karijeri Džordža Harisona. U tom periodu Harison se posvetio filmskoj produkciji, a 1985. godine je zajedno sa Erikom Kleptonom nastupio na koncertu rock and roll legende Karla Perkinsa i sledeće godine sa Robertom Plantom na humanitarnom koncertu za dečiju bolnicu u Birmingemu.

Velika strast Džordža Harisona su bili sportski automobili i trkački motocikli, a veliki prijatelji su mu bili čuveni vozači Formule 1 Džeki Stjuart i Niki Lauda.

Posle petogodišnje pauze, Harison se vraća na rock-scenu fenomenalnim albumom Cloud Nine, koji je objavljen 1987. godine

Na snimanju su učestvovali Džef Lin, Erik Klepton, Elton Džon, Geri Rajt, Ringo Star i drugi. Ploča prepuna hitova kao što su naslovna Cloud Nine, Devil's Radio, Fish on the Sand, When We Was Fab i najveći hit na albumu Got My Mind Set on You. Bio je to trijumfalni povratak Džordža Harisona.

Sledeće godine je osnovana supergrupa Traveling Wilburys. Pored Harisona tu su Džef Lin, Roj Orbison, Tom Peti i Bob Dilan. Objavili su dva izvanredna albuma pitkog pop-rocka, s tim što su drugi snimili bez Roja Orbisona, koji je u medjuvremenu preminuo. Džordžov sin Dani Harison i bubnjar Džim Keltner, koji je svirao na ova dva albuma su 2007. godine ponovo pokrenuli projekat Traveling Wilburys.

Početkom devedesetih godina, Harison je zajedno sa Erikom Kleptonom na velikoj svetskoj turneji, sa koje je 1992. godine objavljen uzbudljiv koncertni album Live in Japan.

Tokom devedesetih godina, budući da je bio strastveni pušač i tamanio cigarete u enormnim količinama, Harison je oboleo od raka pluća koji je početkom dvehiljaditih metastazirao na mozak. Poslednje dve godine svog života, Harison se u krugu porodice borio sa opakom bolešću i nije se pojavljivao u javnosti. Vreme je provodio u pisanju i snimanju pesama za novi album, zajedno sa svojim sinom Danijem.

Džordž Harison je umro 29. novembra 2001. godine. Po svojoj poslednjoj želji je kremiran, a pričalo se da je njegov pepeo prosut u reku Gang, što nije zvanično potvrdjeno.

Dani Harison je sledeće 2002. godine, posthumno objavio poslednji album svoga oca pod nazivom Brainwashed i organizovao veliki koncert u počast Džordža Harisona, na kojem su nastupili svi njegovi prijatelji iz sveta muzike, predvodjeni najboljim prijateljem Erikom Kleptonom.

Svi članovi Bitlsa su 1965. godine odlikovani Ordenom Britanske Imperije (MBE), koje im je lično uručila kraljica Elizabeta II na ceremoniji u Bakingemskoj Palati.