|
| Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:28 | |
| S L A V K O V U K O S A V LJ E V I Ć (Užice, 17.01.1927 — Beograd, 20.07.2004) Slavko Vukosavljević (1927) rođen je u Užicu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studirao je engleski jezik u Beogradu, a burmanski u Rangunu. Bavio se novinarstvom i bio urednik časopisa "Polet" i lista "Mlada kultura". Objavio je zbirke pesama: "Lirika" (1949), "Šta ti kažeš, Marija" (1952), "Moja jedina mladost" (1955), "Povratak" (1976) i "Rodoljubive pesme" (1981), "Rođendan" (1987) i "Sabrane pesme" (1987). Slavko Vukosavljević se proslavio poemom "Kadinjača" (1950), koje je do 1985. godine doživela još šest izdanja. Za temu poeme pesnik je uzeo istorijski događaj — borbu na Kadinjači 29. novembra 1941. godine. Pisac se poslužio psihološkom analizom preživljavanjem boraca Radničkog bataljona. U prvom planu se nalazi psihologija kolektiva ("srce bataljonsko"), koja je uslovljena zajedničkim ciljevima: odbranom grada i slobode. Pesnik ne izdvaja pojedinačne likove iz mase niti pomilje njihova imena jer su svi poistovećeni sa Radničkim bataljonom, Užicem i slobodom. Zajedno sa "Jamom" Ivana Gorana Kovačića i "Stojankom, majkom Knežopoljkom" Skendera Kulenovića, "Kadinjača" spada u red najboljih poema o narodnooslobodilačkoj borbi. Intimna poezija Slavka Vukosavljevića otkriva pesnika nemira i sumnji jer sadrži ljubavna treperenja i radosti, ali i osećaj prolaznosti mladosti i lepote |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:29 | |
| PRISEĆANJE
Devojka je mlada bila, a ja mlad više nisam bio. Devojka je lepa bila, a ja lep nikada nisam bio. Devojka se smejala, ja sam pio. Devojka će tek da bude. Ja sam bio, ja sam bio.
MALENKOSTI
Ponekad naiđe neki trenutak što čudno može što čudno zna da malen kao rečni belutak čitave svetove nama da
Ponekad može nečega sen da bude zanos da bude krilo ponekad je dovoljan maleni tren više od svega što je bilo
Ponekad nekome snu si predan pa ti se život ruga zbog njega ponekad se može ostati čedan i posle svega. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:29 | |
| JEZERO
Na jezero sam došao lêtom premorenih ptica, da se, k'o drvo jesenje, nad njega nadvijem, nag i žut, pa da pronađem malo vedrine u nebu svoga lica ili da se osmehnem sebi poslednji put. Na jezero sam došao hodom pravoga hodočašća, ali ne da se molim ili da se zbog nečega kajem, nego da vidim, pored zverinja i pored hrašća, mogu li, kad sam već čovek, bar ljudski vek da trajem. Na jezero sam došao ronjenjem iz svojih dubina, da sa obale jedne nove pogledam sve to u meni, ne bi li ranjeniku teškom našao hleba i vina, da mi se opet mladost od snage zarumeni. Šaputao sam jezeru svoju glad i svoju samoću, kao i to da sam od lutanja postao sa stazama isto, da samo pijanac neki legne kraj mene noću ili nesrećnik neki kome je nož zablist'o. Šaputao sam jezeru svoja sunca i svoju tminu, i kako sam ozvezdan i dubok, k'o nebo u sredini leta, ali da nema ruku toplih snegove sa mene da skinu — livada nežnosti moje već jednom da procveta. Šaputao sam jezeru bistrinu i ludilo svoje glave, kao i to da jedno i drugo isto mi nosi, k'o što me isto zanose devojke crne i plave sa virovima varki u talasavoj kosi. A jezero je bilo mirno, tek malo talasavo, sa čudnom slikom sveta u svome dubokom oku: prolete kroz njega ptica, u nebo — strmoglavo, skoči kroz njega srna — i osta suva u skoku.
A jezero je bilo nemo, sa pričom koju ima, sa zagonetkom neba i mog nadnesenog lika, poneki oblak se njih'o, k'o cvet, na talasima, tonući u dubinu i ne dajući krika.
A jezero je bilo dobro, kao da ne postoji, kao da nema mene, obala, ni tamnih šuma, pa učinilo mi se, časkom, da smo nekako svoji — nebo i voda i zemlja i prostor moga uma.
Naslutio sam tada: i pre mene je neko, dok je za trećim brdom živeo veseli Pan, u ovoj istoj šumi neku boginju ček'o, zaboravljajući noći i ne videći dan.
Setio sam se, zatim, kad umrem, da posle mene ničega biti neće i svega da će biti... Jezerom, u peni smeha, plivaće mlade žene, a noću u tišini zveri će vodu piti.
Osetio sam, najzad, sa tajnom što me još davi, i s nečim od malih mrava, koji nerado ginu, da ću još jednom ipak rasuti stope po travi, polako silazeći, ljudima, u dolinu...
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:29 | |
| ODISEJA
I odbegli smo, željni, ali u svoju blizinu, k'o prosjakove ruke od njegovih ramena. Mi smo izgleda oni što cele smrti ginu od jednog istog života sa stotinu imena.
I voleli smo, mnogo, ali rano i kasno, i nikad nismo znali šta nam to tako treba, i postali smo ono što je najmanje jasno od sive prašine zemlje do zlatne prašine neba.
I varali smo, svakog, ali i sebe same, između sebe i drugih i onog što se htelo, a možda samo smo cveće kome je posle tame potreban poljubac sunca na usne ili čelo.
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:30 | |
| KADINJAČA (Odlomak)
A na Kadinjači breze su vitke k'o borci ranjene legle uz breg. Tišina, tišina, zatišje bitke, na suve usne kaplje sneg.
...
Komandantovu pogledaj ruku — pod njom bataljon i ceo breg; sve bliže, sve jače topovi tuku i tiho, tiho pada sneg.
— Prva četa, tamo kod breze! Druga levo, na prevoj, niže. Prateći vod — šumi polako. Pozadi desno mitraljeze. Dobro je, drugovi. Tako, tako...
On je polako spustio ruku. Namah je zamuk'o breg, samo što napred topovi tuku i tiho, tiho pada sneg.
I napred upro bataljon oči — tako se gleda s' burom sve jačom — k'o da će sada ćutke da skoči zajedno s' brdom, s' Kadinjačom.
A tamo dole, još daleko, crna se zmija okukom povi i s' čudnim mirom reče neko: — Pazi, tenkovi!
I k'o da tiho niz polja bela uz odjek topova što nebo riju, topao kao krv iz tela poteče šapat u Srbiju:
— Evo, ja ovde, drug u blizini i ovo brdo i tišina — da li je tako, il' mi se čini — sve je to sada Domovina!
Znam da čete Sandžaku žure a nama ko zna šta se sprema; evo Nemaca, tenkovi jure, a bombi nema!
I nije čudo, nije čudo — običan taster za to je malo — srce dečaka uvek budno Srbiji što je otkucalo:
— O, čujte čete u daljini, budući ljudi, zemljo nova, da li je tako il' mi se čini — svi ste kraj našeg rova!
Kažite — tu smo! Kažite — jesmo! Kažite budući, Kažite živi! Dižite pesti, poleti pesmo, pođite, sunca, na oblak sivi! Vadite, ljudi, srca iz grudi! O, kaži i ti, bar šapni, mama: — Svi smo sa vama!
Al' stroj se ceo diže i krenu; pognu se, jurnu i dečak bled jer komesarov krik ga prenu: — Napred, napred!
I sve najednom promeni lik, poče da tamni, da čili dan i sve se stopi u zov, u krik, prigušen, dalek, k'o tuđ a znan:
— Za nove dane — da svima svane! Da ove staze pošteni gaze! Da više nema groba do groba ni gladi pokraj kućnoga plota, da nema tame, da nema roba, da bude toplo od života! U cevi ljubav, mržnju i jed — napred, napred!
...
Rođena zemljo, jesi li znala — tu je pogin'o bataljon ceo; crvena krv je procvetala kroz snežni pokrov, hladan i beo. Noću je i to zavej'o vetar. Ipak, na jugu vojska korača: Pao je četrnaesti kilometar, al' nikad neće — Kadinjača! |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:33 | |
| DEVOJKE I CVEĆE
Zajedno, s proleća one se jave i to je najlepše čudo sveta: haljine, lake, lepršave - i vitke stabljike poljskog cveta.
Zajedno niknu čudesno nežne, kad zlato sunca na zemlju kane, kao proleća - neizbežne, ko miris prašnika - razvejane.
Uvek se čude zbog jedne tajne i zato drhte dokle rastu, dok noći jedne, plave, sjajne, dokle ne klonu u nekom plastu. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 8:34 | |
| ELIPSE
Ako su u nama skrivene priče, onda živele travke koje ćute! Najlepši su oblaci koji ni na šta ne liče i jablanovi gordi koji ćutke požute...
LJubimo se i volimo bez reči! Gazimo se i umrimo bez glasa! Zvono koje nad krovovima ječi u ćutanju će naći spasa...
Ako su u nama tajne skrivene, onda živelo večito oticanje reka! Ima nečega detinjasto strašnog u lepotama žene i ničeg ženski dobrog u dobrotama mleka...
LJubimo se i volimo bez protivljenja! Bez glasa koji pita ili nudi ili traži! Možda je najlepša pesma življenja u cvetu koji cveta bez iskrenosti i bez laži... |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 22 Mar - 11:17 | |
| Pesma postoji ali ovo je malo razlicito: |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Uto 8 Maj - 18:06 | |
| PRISEĆANJE
Devojka je mlada bila, a ja mlad više nisam bio. Devojka je lepa bila, a ja lep nikad nisam bio. Devojka se smejala, ja sam pio. Devojka će tek da bude. Ja sam bio, ja sam bio. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević Čet 5 Sep - 14:12 | |
| LJubimo se i volimo bez reči! Gazimo se i umrimo bez glasa! Zvono koje nad krovovima ječi u ćutanju će naći spasa...
Ako su u nama tajne skrivene, onda živelo večito oticanje reka! Ima nečega detinjasto strašnog u lepotama žene i ničeg ženski dobrog u dobrotama mleka.. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Slavko Vukosavljević | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 701 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 701 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|