Od svog postanka Internet važi za mesto gde postoji obilje informacija koje su svima nadohvat ruke. Ne postoji podatak koji ne možemo naći na mreži i tako poboljšati svoje znanje i proširiti vidike.
Međutim, u stvarnosti nije sve tako idealno, i uvek svaku informaciju koju pronađemo onlajn treba prihvatiti sa rezervom. To ne važi samo za manje poznate sajtove sa nedovoljnom reputacijom, već i za ozbiljne izvore koje redovno prati i po stotine hiljada ljudi. Nebrojeno puta se dešavalo da se lažne i neproverene vesti prošire velikom brzinom, i tako utiču na javno mnjenje iako nemaju veze sa realnošću.
[You must be registered and logged in to see this image.]Kako i zašto se to dešava?
1) Prepisivanje vesti
Velika većina vesti koje čitamo su naprosto samo prepisane iz drugih izvora. Vesti se prepisuju bez ikakvog proveravanja podataka koji ih potkrepljuju. Tu se, pre svega, javlja paradoks da što je vest neverovatnija više će je sajtova prenesti, iako je možda u potpunosti netačna. Bitno je napomenuti da ovo nije fenomen svojstven srpskim medijima, već se dešava širom sveta. Dobar primer za ovakvu pojavu predstavljaju lažna vest o tome kako je Srbin ubio ajkulu, koja se proširila širom Interneta kao tačna ili vest o seksu dinosaurusa koju su prenele svetske agencije, iako je potpuno izmišljena.
2) Kupovina (PR) vestiMnogi svetski analitičari, ne bez razloga, tvrde da je novinarstvo mrtvo i da su ga zamenile kupljene (unapred napisane) vesti i senzacionalizam. Nije nikakva tajna da su mnoge reklame zamaskirane u vesti. Na primer, poznata ličnost može naručiti da se neke novine stalno mesec dana pišu o njoj, jer želi da izbije u javnost i poveća svoju popularnost, i naročito je zgodno ako se to radi pred neki javni nastup. Tako da nama neke vesti mogu delovati potpuno relevantno, a u stvari je neko platio da one budu objavljene.
3) Lažno predstavljanje
Na internetu nikada ne znamo sa kim diskutujemo i ko stvarno stoji iza određenog onlajn profila. Upravo zbog toga, kompanije i vlade pribegavaju strategiji astroturfinga, odnosno podmetanju lažnih obožavalaca. Lažni obožavaoci su plaćeni da glume pristalice određenog brenda ili organizacije, ostavljaju statuse, komentare i stvaraju lažan utisak popularnosti.
Zbog svega gore navedenog je zato veoma bitno promeniti svoj pristup i svaku informaciju prihvatati kritički. Ako neka vest dolazi sa poznatog izvora, ne mora da znači da je istinita. Uvek treba da, ako je to moguće, proverimo tačan izvor informacije, i sagledamo kojim tačno podacima je ona potkrepljena.
Čet 21 Sep - 22:29
