|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Tanasije Mladenović Sub 28 Dec - 20:06 | |
| Pesnik, esejista i prevodilac Tanasije Mladenović rođen je u Saraorcima kod Smedereva 1913, preminuo u Beogradu 2003.godine. Završio je Pravni fakultet u Beogradu, i bio advokatski pripravnik. Od 1941.godine učestvovao je u NOBu, gde je bio politički komesar. Po oslobođenju Beograda, postao je urednik prvih posleratnih novina, a potom i prvog nedeljnog časopisa “Duga” i “Književnih novina”. Kasnije, biva i predsednik Komiteta za kinematografiju, poslanik u Skupštini… Objavio je preko četrnaest knjiga poezije :”Kamen i akordi”(1959), “Pod pepelom zvezda”, “Vetar vremena”, “Mrtvo more”,”Psalmi po sinu”, “33 soneta”, “Pomešane karte”, “Kuća na drumu”….1993.godine objavio je memoarsku prozu “Usputne skice za portrete (Crnjanski, Andrić, Miljković, dr Rašković)” Dobio je brojne nagrade – Sedmojulska, nagrada BIGZ-a, Orden zasluga za narod… Bio je i do kraja ostao pošteni komunista, revolucionar, idealista, hrabar i dosledan, sa čvrstim stavovima. Prijateljevao je sa Dobricom Ćosićem, Brankom Miljkovićem ( i prvi javno rekao da Branko nije izvršio samoubistvo); zaslužan je za povratak Miloša Crnjanskog u domovinu; dao je šansu studentima ’68 da javno iskažu svoje stavove u “Književnim novinama”; nije se libio da javno kritukuje loše pojave u ondašnjem socijalističkom društvu. KAD ČOVEK ODE Kad čovek ode da li i ljubav sa njim odlazi? Kad čovek krene da li se nebo za njim pokrene? Raščinja li se lagano, dlanom, sudba zlokoba I dan i noć u mrtvom nizu, da l’ nežno kapnu Otrov nastanka da l’ jedno drugo u drugom traži U trenu istom, u poslednjem bolu, u belom blesku? Il sva se smrzne ko što se mrzne u ledenom srcu srdžba zlobna Da l’ tiho sve vene, il sve se svrši u bučnom tresku? Kad čovek vene i ljubav svene, al uvek stoji Nešto što zrakom fantomski lebdi van našeg vida Da l’ ljubav ljudska oko nas kruži i dodir traži? Skamenjen govor, dah našeg daha, da l’ nađu odjek na drugoj usni? …Kad čovek ode, da l’ sve sa njime, da li i ljubav sa njim odlazi? Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sub 28 Dec - 20:09 | |
| Čekaj me noćno
Čekaj me noćno na letnjem treperenju sunca, S kojim sam sam u pohode kasnome došao letu, Lak i gibak ko struna Na plavoj pozadini vidika.
Čekaj me noćno, jer dan je suviše lak i kratak Za nežni prkos reči, za zvon ljubavnog guka U ovom prostoru bez međa, u ovoj korubi neba, Planina, livada travnih i cveća utišanog, U ovom krugu zemlje, i voda, i glasnih ptica, Orlova širokokrilnih i čavki vranih boja Koje zatamne zrenik Zastorom svojih krila.
Čekaj me noćno ko suton ljubavni zagrljaj mraka, Kad svetlost se slije u tamu i kao potok spusti Niz glatku zvezdanu putanju, Niz tvoje ruke i lice, niz kose i mlečne grudi, Niz padinu mladog stasa i uzburkana bedra, U kojima ljubav se ljuška kao u vodi žubor,
Kao u ptici pesma, I kao urlik u vuku Na gladnoj ledini noći, na oštrom sečivu mraza, Na talasanju svih čula Svih bića i svih stvari.
Čekaj me noćno, jer leto samuje uoči zore Kad pođe da nas traži I stvori novi zanos. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sub 28 Dec - 20:11 | |
| SRBIJA SE NEĆE UMIRITI
(5. jula 1941.)
U tami ćuti selo moje drago, ćuti selo moje i Srbija ćuti, ćuti moje blago - ljubavi moje ponajlepši dar. U srcima tinja, u mraku plaminja - nove bune žar.
Šušte kukuruzi. Nova žita zru. Sa brega, proplanka, u noći ovoj, u noći ustanka, jesen igra lišćem, jesen me pozdravlja šumeć tihu setu.
I prošlosti mojoj koja me ostavlja, i životu bivšem, i mom bivšem svetu ne poklanjam više ljubav toplu, svu. Ljubav moja odsad biće svet u cvetu - ljudi koji sa mnom pate, ginu, mru.
Srbija je ljubav i ljubav Srbija, koja suncu pruža svoje ruke bele; njene šume, polja, hrastovi i jele; noći njene divne i njen divni dan;
Čežnja snažna, vrela, i njen vreli san. Odlazim. I nikad, nikad neće više tenkovi mi tuđi kroz tišinu proći polja mojih plodnih, njiva mojih rodnih - kroz tišinu dana il tišinu noći!
Kao mlado vino, kao plahe kiše, kao more kad se uzgiba, zapeni, noćas seme bune rađa se u meni: Srbija se neće umiriti više! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:13 | |
| NOĆ PRED POLAZAK
U tami ćuti selo moje drago, ćuti selo moje i Srbija ćuti, ćuti moje blago, ljubavi moje najlepši dar. U srcima tinja, u mraku plaminja — nove bune žar.
Šušte kukuruzi. Nova žita zru. Sa brega, proplanka, u noći ovoj, u noći ustanka, jasen igra lišćem, jasen me pozdravlja šumeć tihu setu. I prošlosti mojoj koja me ostavlja, i životu bivšem, i mom bivšem svetu, ne poklanjam više ljubav toplu, svu. Ljubav moja odsad biće cvet u cvetu — ljudi koji sa mnom pate, ginu, mru.
Srbija je ljubav i ljubav Srbija, koja suncu pruža ruke svoje bele; njene šume, polja, hrastovi i jele; njene noći divne i njen divni dan; čežnja snažna, vrela, i njen vreli san.
Odlazim... I nikad, nikad neće više tenkovi mi tuđi kroz tišinu proći polja mojih plodnih, njiva mojih rodnih — Kroz tiđinu dani il tišinu noći! Kao mlado vino kao plahe kiše, kao more kad se uzgiba, zapeni — noćas seme bune rađa se u meni: Srbija se neće umiriti više. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:15 | |
| MEMENTO MORI
Duša je plamen u paučini tela, Sužanj-ptica što htela bi da razmahne krilo Prigušeni lepet, spregnut tajnom silom Šum bez šuma, glas zamrlog vrela.
No i čovek je, tako, usred sveta bela, Ptica u krletci, u čudu nebilom, Otrovan i sapet; ko zatočen svilom Svetlosti i mraka, vriskom i opelom.
I gde leti ona? Da l, ko telo, prah je? Nebilicom nekom poklonjena smrti? Iznad sviju stvari to što lebdi — strah.
A močvarna tuga — sve što čovek prti Na plećima svojim. Ali, leša dah je Ono što nas ledi. Putevi su strti.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:15 | |
| IMA JEDNA STVAR
Ima jedna stvar koja se ne zaboravlja: Svet je golem a mi u njemu izgubljeni Pružamo jedno drugom ruke belje od mesečine, Vetar zaborava im daje boju i lepotu kao na vazama grčkim, Toplotu im osnažuje misao na bliskost Našeg zajedničkog cilja.
Ima jedna stvar koja će se dugo pamtiti: Prisutnost naših tela oslobađa duh od prastarih uza, Lažnog stida i lažnih obzira, I mi krećemo na put iza granica obaveznih laži, Kraj mu se još ne vidi, ali iskustvo Ali iskustvo koje se rađa u nama Biće nam putokaz, biće nam vetrokaz, Vodič kroz tamu naših lutanja, putovođ Na svakojakim nužnim stranputicama Koje odasvud vrebaju protivu nas na ovoj tragičnoj planeti,
Tako malenoj i tako vedro zalutaloj U maglinama noći, punoj hladnih Zamišljenih i podrugljivih zvezda, I stalnog neobuzdanog kruženja, I nekog razuzdanog razora Koji će nas, možda, i opametiti.
Ima jedna stvar koja će nas osvestiti: Dovoljno da ljubav zauzme svoje izgubljeno mesto, Dovoljno da razum povrati svoj nekadašnji sjaj, Dovoljno da nas podseti na najvažnije: Da svet je golem a mi u njemu izgubljeni Tragamo večno za tvrdim obrisom takozvane Istine, Dovoljno da nas izleči od svih sumnjanja, I od zaborava na ono što ne treba Nikada, nikada zaboraviti. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:16 | |
| ŠKORPION
I u zodijaku nam se odavno Sve ispreturalo, i sve Okrenulo naopako. Ko još veruje u razne znake, U predznake, u čarolije, U mutna znamenja Rastočenog nam Dana? Na žaropeku, u kamenu, I pod kamenim pločama, U pustinjskom pesku, Usijanom i pregrejanom, Ti sakupljaš i pročišćavaš, Zgušnjavaš kao ulje leta — Usred praznog, pustinjačkog Okoliša — Svu snagu svog plamnog, Svog gorkog Otrova. Povesnički jed kuvaš I prekuvavaš u sebi. Skupljaš ga neprestance U svom izubijanom i kvrgavom, Ljuskarskom, lomljivom Telu. Oklop ti je preslab za veće Napore i bitke. Za neprijatelje jačega usijanja Od obične sunčeve Vatre. Sad su zapaljeni Veliki ognjevi oko tebe. Držaćeš se nekako, dok bude bilo Zrnca makar snage. A kad sasvim prigori, Zna se, Snažno ćeš zagristi — Vlastiti rep. Zodijak je odavno Gotovo nečitljiv. Zvezdoznanci i zvezdočatci Kao da su potpuno izumrli. Ako su ikada kod nas i postojali — Predugo leže pod pepelom Vremena. Trebalo bi te uslikati. Zatim srmom zlatnom izvesti I uneti u zastavu. A onda te preneti I u grb, Umesto ona četiri, Naopako okrenuta, Zlosrećna Slova. Nastupile su zaista Ognjevite godine. I meseci i dani. Tvoj poslednji ugriz, pred konačno Savijanje u školjkastu larvu, Biće i zajednička smrt — Čitavog škorpionskog Roda. Da li bolju sudbu, pitamo se, Od samotrovanja Uopšte zaslužuješ? Predugo ta radnja traje Pred očima mnogih svedoka. Snaga već malaksava U obruču snažnih vatara, Koje su te odasvud skolile. I sam otrov će, boj se, Presušiti! Igre se neumitno nastavljaju. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:23 | |
| ROMINJA VREME Uspomene ginu, umiru i čame, Tonu u živicu crne brazde. Na severcu reskom trule i bazde Otpadi poplavne tame. Pomućeno vreme, uznemiren um! Senilne reči utehe bez nade, I mnogo štošta što nam krade San. Bespuće, pepeo, razoreni drum. Prestravljeno dete u noći vrišti. Zapaljeno drvo, na mokrini, pišti, I u vis vlagu i dim diže. Rominja vreme a sećanje mre. Zaborav se plodi i pokriva sve. Memla, i zadah pacova što gmiže. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:24 | |
| TANASIJE MLADENOVIĆ
VEČNE SENE I OPOMENE Zoran Gluščević
Stvarati znači razmicati banalne naslage životne svakidašnjice da bi se otkrilo metafizičko jezgro bitisanja, pa ma kakvo bilo
"Sene i opomene" Tanasija Mladenovića, zbirka izabranih pesama jednog od naših najznačajnijih autora iz druge polovine XX veka, predstavlja nam poeziju kakvu danas teško možemo naći. Toplu i iznad svega iskrenu, buntovnu i srčanu, melanholičnu i metafizičku, punu emocija i bez straha pesnika da kroz stih glasno kaže šta misli i oseća.
Knjiga je objavljena nedavno, povodom godišnjice smrti velikog pesnika, u izdanju Narodne biblioteke Smederevo, a izbor stihova Tanasija Mladenovića napravio je naš ugledni književnik, književni kritičar i esejista Zoran Gluščević koji je, istovremeno, i pisac vrlo inspirativnog predgovora. Sa Zoranom Gluščevićem razgovaramo o poeziji Tanasija Mladenovića, i sudbini ovog pesnika da kritika izbegava da analitično govori o njemu.
Ističete metafizičnost Mladenovićeve poezije kao put kojim je pesnik dosegnuo do najvećih dubina ljudske sudbine. Pritom osluškujete muziku u toj poeziji, kao vrhunac pesničkog doživljaja… Metafizika i muzika, je li to najlepši spoj u umetnosti?
■ Pesnik koji se ne suočava sa metafizičkim problemima i ne pokazuje želju da stihovima odredi stav prema osnovnim egzistencijalnim pitanjima i nedoumicama koje posednu čoveka čim počne da traga za smislom života, takav pesnik ostavlja iza sebe veliku duhovnu prazninu u svom stvaranju. Jest da je to traganje skopčano s mukama, teškim iskušenjima i izazovima kojima nije svako dorastao kao i sa turobnim slutnjama ili otkrićima i saznajnim udarima koje ne može svako da podnese. Ali na metafizičku stazu pesnika, kao i svakog stvaraoca, upućuje njegov dar o koji ne sme da se ogluši. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:24 | |
| U MORU BANALNOSTI
U stihovima Tanasija Mladenovića vidite luk između modernog i tradicije, a posebno ukazujete na emotivnost pesničkog doživljaja. Danas se, izgleda, pesnici stide emocija?
■ Emocija je kategorija koju ne izbegavaju samo neki savremeni pesnici iz straha da ne zapadnu u banalnost, sentimentalnost i kič. Pa ceo naš lični i društveni život ispunjen je morem banalnosti ili ispražnjen od svake emocije da za autentične emotivne impulse ostaje malo prostora. Pesnik ne živi u bezvazdušnom prostoru iako njegov senzibilitet nadmašuje njegovu okolinu. Ići ukorak sa vremenom koje ne podstiče emociju lakše je nego stvarati novu emociju ili novi doživljaj sveta ugrađivati u tradicionalne emotivne obrasce. Mladenović je smelo nastavio put svojih prethodnika koristeći melodiku i sliku da efektno izrazi svoj emocionalni svet. Njegove pesme pokazuju da se i tradicionalnim sredstvima mogu iskazati osećanja koja imaju univerzalni kod ali nose i pečat našeg vremena.
Tanasija Mladenovića određujete kao pesnika sa tragičnim osećanjem života. To osećanje progovara iz pesnikovog doživljaja istorije i tradicije, ali ono se nalazi i u odnosu pesnika prema savremenoj istoriji koju je stvarao, ali i kritikovao. Retki su takvi pesnici. Je li i u tome veličina Mladenovićeve poezije?
■ Za ovog pesnika karakteristično je da njegovo tragično osećanje nije tematski ni uslovljeno ni ograničeno, ono ima univerzalni antropološki karakter. Čovek je rođen kao tragično biće jer je ceo njegov život, ma koliko velelepan, moćan i dugotrajan, ipak određen metafizičkim ograničenjima koja on ne može da izmeni. Otuda se jedna vrsta metafizičke kobi provlači kroz sve teme ovoga pesnika, pa i one prividno najudaljenije od metafizike kakve su istorijsko iskustvo i savremeni društveni život. I na ovim temama se pokazuje koliko je tragično osećanje koje pesnik iskonski nosi u sebi kao svoje lično ali i opšte prokletstvo, u suštini jedan moćan kreativni modulator uvida u najtajanstvenije zagonetke i najzagonetnije tajne ne samo našeg subjektivnog nego i istorijskog i kolektivnog bitisanja.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:24 | |
| VIDEO DALJE OD MNOGIH
Oseća se Vaša gorčina prema savremenoj književnoj kritici koja nije adekvatno ni prišla poeziji Tanasija Mladenovića, niti ju je (pre)vrednovala. Koji je razlog tome?
■ Dobar deo razloga za to leži u uslovima posleratnog razvoja naše književnosti i odatle vodi poreklo. Sukob modernista i tradicionalista bio je od ogromnog značaja za razbijanje ideoloških okvira koje je komunistička partija nametnula svoj umetnosti, a najviše književnosti. Tanasije Mladenović spadao je, zajedno sa nekolicinom mlađih pisaca, u onu majušnu grupu modernista koji su se borili istovremeno za moderan izraz i za slobodu stvaranja — za razliku od ostalih modernista koje su predvodili predratni nadrealisti i koji su samo predlagali partiji ili oberučke prihvatali "podelu" društvenih obaveza: vi nama pravo na slobodu forme, a mi vas bez pogovora, dakle nekritički, podržavamo u svim političkim odlukama i stavovima. Tasa nije bio čovek toga kova, partija je više dugovala njemu nego on njoj, pa je iskakao iz šeme. Nije čudno što se našao na "tradicionalističkoj" margini, jer nije smatrao ni da istorija počinje sa partijom ni da poezija počinje sa modernizmom i nadrealizmom. Težio je jedinstvu slobode i socijalizma i spajanju tradicionalnog i modernog. Ideološki dirigovana književna kritika to odmah kaštiguje nipodaštavanjem ili prećutkivanjem, a savremena kritika, sem malog po broju, ali velikog po književnom značaju, stvaralaca i kritičara, ne obavlja kako treba ni posao vrednovanja tekuće književne proizvodnje a kamoli da se vraća "unatrag" iako je u pitanju pesnik koji je u mnogim svojim pesmama bio bliži našem vremenu i video dalje od mnogih koji sada žive i stvaraju.
Da li je poema "Atlantik" koju izdvajate ključ za čitanje poezije Tanasija Mladenovića?
S pravom ste naglasili značaj poeme "Atlantik" koja dosad nije privukla pažnju jer, sticajem okolnosti, nije se našla ni u jednoj pesnikovoj zbirci niti u antologijama njegovog pesništva. Ta poema vizionarski definiše suštinu savremenih svetskih procesa iako je napisana pre pola stoleća, u trenutku kad naši društveni i politički teoretičari ni slutili nisu kuda vode ti tokovi. Ona nije samo ključ za razumevanje pesnikove kritičke misli nego i šifra za tumačenje našeg nacionalnog mentaliteta i mnogih zala i nesreća koje su nas snašle.
Politika Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sre 25 Mar - 21:25 | |
| KAD ČOVEK ODE
Kad čovek ode da li i ljubav sa njim odlazi? Kad čovek krene da li se nebo za njim pokrene? Raščinja li se lagano, dlanom, sudba zlokoba I dan i noć u mrtvom nizu, da l' nežno kapnu Otrov nastanka da l' jedno drugo u drugom traži U trenu istom u poslednjem bolu, u belom blesku? Il sva se smrzne ko što se mrzne u ledenom srcu srdžba zlobna Da l' tiho sve vene, il sve se svrši u bučnom tresku? Kad čovek vene i ljubav svene, al uvek stoji Nešto što zrakom fantomski lebdi van našeg vida Da l' ljubav ljudska oko nas kruži i dodir traži? Skamenjen govor, dah našeg daha, da l' nađu odjek na drugoj usni? ... Kad čovek ode, da l' sve sa njime, da li i ljubav sa njim odlazi?
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sub 28 Mar - 13:16 | |
| Čekaj me noćno
Čekaj me noćno na letnjem treperenju sunca, S kojim sam sam u pohode kasnome došao letu, Lak i gibak ko struna Na plavoj pozadini vidika. Čekaj me noćno, jer dan je suviše lak i kratak Za nežni prkos reči, za zvon ljubavnog guka U ovom prostoru bez međa, u ovoj korubi neba, Planina, livada travnih i cveća utišanog, U ovom krugu zemlje, i voda, i glasnih ptica, Orlova širokokrilnih i čavki vranih boja Koje zatamne zrenik Zastorom svojih krila. Čekaj me noćno ko suton ljubavni zagrljaj mraka, Kad svetlost se slije u tamu i kao potok spusti Niz glatku zvezdanu putanju, Niz tvoje ruke i lice, niz kose i mlečne grudi, Niz padinu mladog stasa i uzburkana bedra, U kojima ljubav se ljuška kao u vodi žubor, Kao u ptici pesma, I kao urlik u vuku Na gladnoj ledini noći, na oštrom sečivu mraza, Na talasanju svih čula Svih bića i svih stvari. Čekaj me noćno, jer leto samuje uoči zore Kad pođe da nas traži I stvori novi zanos. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sub 13 Jun - 10:28 | |
| Ono po čemu će se Tanasije Mladenović pamtiti jesu njegove pesme. Objavio je više od 14 zbirki pesama kao što su: "Pesme", "Pod pepelom zvezda", "Mrtvo vreme", "Psalmi po sinu", "Pomešane karte", "Rt Dobre Nade", "33 soneta", "Vetrometina i izgnanstva". Poslednja njegova zbirka objavljena je 2000. godine pod simboličnim naslovom "Kuća na drumu" (Verzal-pres) u kojoj pesnik tematizuje osećanja posle NATO bombardovanja. Raspon njegovog poetskog mišljenja kreće se od angažovanog socijalnog pesnika pre rata i intimističkog, zadubljenog u sopstveno ja, posle ratnih vremena. U svom dugom životu, u naročito uzavrelom vremenu 20. veka i to još u Srbiji, Mladenović je bio svedok mnogih događaja. Jedan od dokaza je i knjiga "Usputne skice za portrete: Crnjanski, Andrić, Miljković, dr Rašković". Smatra se da je upravo on jedan od onih koji su omogućili povratak pisca "Romana o Londonu", Miloša Crnjanskog u Jugoslaviju. Za života dobio je mnogo nagrada: Nagrada "7. juli", Nagrada BIGZ-a, Orden zasluga za narod i druge Psalmi po sinu |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Sub 13 Jun - 10:29 | |
| USTOKA Ostavi sve to. Ostani sâm, opet. Ne budi lutan, ni svoj, ni tuđ. Svet već truli, i svud je memla, buđ, A gasne sjaj na nebu, niz oblak propet. Sve što je bilo počiva kao splet Zanosa i čbilje, al sad već odjek samo siv, Bez traga moći, ko prizor jedva živ, Umrtvljen čami, čamro je svaki krst. U mrtve vode odoše i san i dan. U vazduhu plove, bez oklopa, ogljene lađe Mladosti prošle, al zrelost nam — bez slike ekran.
I k'o da tâmni. Zalud bi svetlost da nađe Nevidljivu putanju za prosvetljenja, snovna, duboka: Sa zvezde besni ustoka, obesna, gnevna, žestoka! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:13 | |
| SAD SMO KAO MORNARI Sad smo kao mornari posle brodoloma. Na našim obalama plutaju krhotine, Razni otpaci i drveni odlomci, Daske i poklopci, ali ne i čavli I čelični bokovi i gvozdene otplate. U tom mutljagu sveg i svačeg Naziru se samo izgubljeni oblici Propalih brodova, oko kojih kruže Duše izginulih ratnika, kao oko svoje Izgubljene domaje. Rt Dobre Nade ostaje i dalje daleko od nas. Ni slutiti nismo mogli Da će nam tako brzo i neumitno brodovi Biti razvaljeni vetrom i olujom. I oštrim hridima, onim podvodnim Opakim i podmuklim silama, Tako lakomisleno i veselo Zaboravljenim. Izmoreno i preostalo ljudstvo Sad se i samo vuče, Poput olupina brodskih, Po pesku i blatu — Bodljikave istorije. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:13 | |
| ŠKORPION
I u zodijaku nam se odavno Sve ispreturalo, i sve Okrenulo naopako. Ko još veruje u razne znake, U predznake, u čarolije, U mutna znamenja Rastočenog nam Dana? Na žaropeku, u kamenu, I pod kamenim pločama, U pustinjskom pesku, Usijanom i pregrejanom, Ti sakupljaš i pročišćavaš, Zgušnjavaš kao ulje leta — Usred praznog, pustinjačkog Okoliša — Svu snagu svog plamnog, Svog gorkog Otrova. Povesnički jed kuvaš I prekuvavaš u sebi. Skupljaš ga neprestance U svom izubijanom i kvrgavom, Ljuskarskom, lomljivom Telu. Oklop ti je preslab za veće Napore i bitke. Za neprijatelje jačega usijanja Od obične sunčeve Vatre. Sad su zapaljeni Veliki ognjevi oko tebe. Držaćeš se nekako, dok bude bilo Zrnca makar snage. A kad sasvim prigori, Zna se, Snažno ćeš zagristi — Vlastiti rep. Zodijak je odavno Gotovo nečitljiv. Zvezdoznanci i zvezdočatci Kao da su potpuno izumrli. Ako su ikada kod nas i postojali — Predugo leže pod pepelom Vremena. Trebalo bi te uslikati. Zatim srmom zlatnom izvesti I uneti u zastavu. A onda te preneti I u grb, Umesto ona četiri, Naopako okrenuta, Zlosrećna Slova. Nastupile su zaista Ognjevite godine. I meseci i dani. Tvoj poslednji ugriz, pred konačno Savijanje u školjkastu larvu, Biće i zajednička smrt — Čitavog škorpionskog Roda. Da li bolju sudbu, pitamo se, Od samotrovanja Uopšte zaslužuješ? Predugo ta radnja traje Pred očima mnogih svedoka. Snaga već malaksava U obruču snažnih vatara, Koje su te odasvud skolile. I sam otrov će, boj se, Presušiti! Igre se neumitno nastavljaju. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:16 | |
| NOĆ PRED POLAZAK
U tami ćuti selo moje drago, ćuti selo moje i Srbija ćuti, ćuti moje blago, ljubavi moje najlepši dar. U srcima tinja, u mraku plaminja — nove bune žar. Šušte kukuruzi. Nova žita zru. Sa brega, proplanka, u noći ovoj, u noći ustanka, jasen igra lišćem, jasen me pozdravlja šumeć tihu setu. I prošlosti mojoj koja me ostavlja, i životu bivšem, i mom bivšem svetu, ne poklanjam više ljubav toplu, svu. Ljubav moja odsad biće cvet u cvetu — ljudi koji sa mnom pate, ginu, mru. Srbija je ljubav i ljubav Srbija, koja suncu pruža ruke svoje bele; njene šume, polja, hrastovi i jele; njene noći divne i njen divni dan; čežnja snažna, vrela, i njen vreli san. Odlazim... I nikad, nikad neće više tenkovi mi tuđi kroz tišinu proći polja mojih plodnih, njiva mojih rodnih — Kroz tiđinu dani il tišinu noći! Kao mlado vino kao plahe kiše, kao more kad se uzgiba, zapeni — noćas seme bune rađa se u meni: Srbija se neće umiriti više. 5. jula 1941. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:16 | |
| UZNEMIRI VODU
Uznemiri vodu očešljaj vetar Grivu jednog oblaka koji je zalut'o Sunce te gleda
Rastvori kamen pokreni more Na talasu trava odmori glavu Sunce te gleda
Jedan sitan mrav zalud traži put K'o reka k'o vetar k'o ti napokon Sunce te gleda |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:16 | |
| STIHOVI JAČI OD SMRTI
Poslednja stranica biografije velikog pesnika Tanasija Mladenovića (1913—2003) je ispisana. Sa članovima porodice u sredu su je pisale i brojne Mladenovićeve kolege po peru, kritičari i prijatelji koji su jednog od poslednjih pripadnika pesničke "stare garde" otpratili do večnog prebivališta na Novom groblju.
I kako je uobičajeno da pesma nadživljava pravog pesnika, umesto posmrtnog govora, stihove Mladenovićeve pesme "Kad čovek ode" pročitao je glumac Dejan Čavić.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:17 | |
| DOSLEDNI SANJAR
U Udruženju književnika Srbije u sredu je održana komemoracija nedavno preminulom velikom pesniku Tanasiju Mladenoviću. O životu i radu velikana srpske književnosti, autoru dvadesetak zbirki pesama, govorilo je više književnika.
— Mladenović je bio pesnik, simbol otelotvorenja probuđene svesti naroda. On je znao da pesnik ne treba da govori samo pesmama, već sveukupnim književnim činom — rekao je Mile Nedeljković.
Pesnikinja Mira Alečković istakla je da je volela njegovu poeziju i da je Tanasije Mladenović bio pošteni idealista, dok se Vojislav Lubarda setio da mu je Mladenović pomogao kada se 1974. godine "zlom obreo u Beogradu" i da je celog života bio dosledan svojim snovima. Dobrilo Nenadić je, osvrnuvši se na pedesetogodišnje prijateljstvo sa pesničkim bardom, rekao da on nije samo bio veliki pesnik, već i veliki i hrabar čovek. [Večernje novosti] |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:17 | |
| KUPIO ME '68.
"Tanasija Mladenovića znam kao jednog od poštenih komunista i revolucionara. O njemu znam i da je bio jedan od najhrabrijih i prvih komesara, što nije bilo lako zaslužiti. Kupio me je svojim poštenjem '68, kada je odmah u junu ceo broj "Književnih novina", gde je bio urednik, posvetio studentskim demonstracijama, kada je i nama dao šansu da progovorimo iako su ti protesti bili usmereni i protiv njegove generacije.
Svojom dugovečnošću Mladenović je prekršio pravilo da pesnici umiru mladi. Sada su, iz te generacije koja je obeležila jednu epohu ostali još Erih Koš i Jara Ribnikar."
Milisav Savić, pisac |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović Uto 28 Mar - 11:17 | |
| NEŠTO BORILAČKO
"Tanasije Mladenović je bio pripadnik one generacije srpskih pisaca koja je živeći u burnom vremenu morala da prođe kroz različita umetnička i životna iskušenja. Početak njihovog životnog i umetničkog puta bio je u znaku zanosa i uverenja da se mogu promeniti i svet i umetnost, a njihovo zrelo doba je obeležilo razočaranje u mogućnost promene sveta i zbog toga su njihova dela dobila kritički karakter i postala izraz jednog krajnje melanholičnog doživljaja sveta. Tanasije Mladenović je i sam bio jedan od od onih ljudi koji su u sebi nosili nešto borilačko i to mu je pomoglo da lakše nego neki drugi pripadnici njegove generacije prođe kroz velika iskušenja.
Ostaje da se njegov doprinos srpskoj književnosti tek proceni, ali je nesumnjivo da je njegova uloga u književnom životu bila veoma važna, posebno u periodu kada je uređivao "Književne novine". Radivoje Mikić, književni kritičar
|
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Tanasije Mladenović | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 398 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 398 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|