Šta da radite kada vam šef pošalje zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku i da li je u redu da fotografišete i “šerujete” fotografije sa venčanja prijatelja? Pravila online ponašanja se menjaju razvojem novih tehnologija, stoga budite u toku i ovladajte Internet bontonom. Ovo su samo neka od pitanja koja se sve češće javljaju u digitalnom dobu. Pravila ponašanja u digitalnom dobu moraju se ponovo napisati kako bi se uzele u obzir nove tehnologije i brzi rast društvenih medija, smatra Stiven Petrov, kolumnista lista “JuEsEj Tudej” koji piše o digitalnoj “etiketi”.
U skorijim kolumnama, Petrov se bavio priblemom cirkularnog mejla u kome se mogu videti imena svih kojima taj mejl stiže (to nije u redu, kaže on), kao i kako se izboriti sa gostima koji na venčanju svojim smartfonima fotografišu ceremoniju i te fotografije postuju pre zvaničnih (on je pozvao parove da u pozivnicima jasno stave do znanja svoje želje).
Društveni mediji poput Fejsbuka predstavljaju naročiti problem – ako se na Fejsbuk okači obaveštenje o rođenju, smrti ili veridbi pre nego što je porodica obaveštena, to izaziva tenzije u familiji.
“Na Fejsbuku, čak i ako šititie privatne podatke, neko može da uhvati vašu poruku i podeli je sa drugima”, kaže Emili Jofi koja ima kolumnu na sajtu “Slejt”. “Kada postujete tako nešto, više ne možete da kontrolišete informaciju”, kaže ona i savetuje sve korisnike da društvene mreže tretiraju kao da su otvorene za javnost.
Lajkovanje tužne vesti na Fejsbuku Petrov ukazuje i na još jedan problem – “lajkovanje” tužne vesti na Fejsbuku. “Mislim da lajkovanje znači da ste videli post. Stoga, možete da lajkujete nešto tužno ali bi trebalo dodati i komentar u kome ćete razjasniti da vam se sam post ne dopada već da ste ga pročitali”.
Društvene mreže takođe se koriste za raskide, objavu nove veze i to su situacije koje često ljude hvataju nespremne. U tim slučajevima, Petrov savetuje da uvek porazgovarate sa drugom osobom.
Kada je reč o zahtevu šefa za prijateljstvo, Petrov savetuje menadžere da se ovoga klone kako bi izbegli potencijalne konflikte. Zaposleni ne bi trebalo da ignorišu zahtev ali bi bilo bolje da ponude alternativu u vidu profesionalne mreže – LinkediIn-a, kaže on.
[You must be registered and logged in to see this image.]Vaša pažnja treba da bude usmerena na sagovornika, a ne na mobilni telefon.
Jedno od zlatnih pravila digitalne etikete je isključivanje mobilnih telefona. “Najveći izazov sa ovim spravama je što nam odvlače pažnju”, kaže autor Denijel Post Sening. “Ako ste sa drugim ljudima, vaša pažnja treba da bude na njima, a ne na mobilnom telefonu”, kaže on i dodaje da “većina ovo zna intuitivno”.
Virtuelna privatnost je relativna Društvene mreže su sjajne i za podelu informacija ali nekad ljudi preteraju. Ispitivanje sprovedeno 2012. u nekoliko zemalja pokazalo je da se mnogima smučilo preterano deljenje fotografija i ličnih informacija. Na Tviteru, mogućnost brzog postavljanja poruka često dovodi do neprijatnih situacija. “Neki ljudi su izgubili svoje poslove zbog pogrešnih tvitova”, kaže Jofi. “U trenutku ljudi pomisle da vode konverzaciju jedan na jedan i zaborave da je ta mreža otvorena za sve”.
Gafovi na Tviteru pokazali su se kao noćna mora za pojedine kompanije koje su ih koristile kako bi unapredili svoj imidž. Holandski avioprevoznik KLM i Er Frans-KLM grupa otkrili su ovo kada su tvitovali “adios amigos” posle dramatične pobede Holandije nad Meksikom na Svetskom prvenstvu u fudbalu. Tvit je povučen brzo i kompanija se izvinila ali ne pošto je na hiljade besnih Meksikanaca osulo paljbu po njima.
No, da biste izbegli ove i slične neprijatnosti u virtuelnom prostoru, pročitajte i zapamtite 5 smrtnih online grehova:
Spamovanje
Postoje osobe koje imaju potrebu da svaku svoju dnevnu aktivnost podele sa svim svojim prijateljima na društvenim mrežama. Ako ste i vi jedan od tih prestanite odmah. Prečesti tweetovi ili izmene statusa strahovito su iritantni i nemojte se čuditi ako ste u zadnje vreme izgubili dobar broj followera ili prijatelja na Facebooku. Pokušajte deliti samo najduhovitije dosetke, najbolje spotove, najmudrije misli i odlične citate i pokušajte to svesti na minimum.
Izbegavanje odgovora na poruku
Kada vam neko pošalje poruku ili vam komentariše nešto što ste napisali, internet bonton nalaže da toj osobi i odgovorite. Zamislite tu situaciju u stvarnom životu – neko vam nešto kaže ili vas upita, a vi ćutite i bledo gledate u njega. Nepristojno, zar ne? Zamislite da vi nekoga nešto upitate i čekate danima da vam odgovori.
Prekratki odgovori
Iako su kratke poruke jedne od glavnih karakteristika društvenih mreža, prekratke poruke mogle bi izbaciti vašeg sagovornika iz takta. Ako se neko već potrudio da vam napiše poruku od desetak rečenica, budite toliko ljubazni pa mu odgovorite s više od 3 reči. Prekratki odgovori ostavljaju utisak nezainteresovane osobe zato pre nego što pošaljete poruku, pročitajte je ponovo i razmislite o tome na koje bi sve načine ona mogla biti protumačena.
Nepravilna interpunkcija
Znakovi interpunkcije mogu biti od velike važnosti za shvatanje poruke. Ne stavite li upitnik u rečenicu u kojoj niste iskoristili ni upitnu zamenicu, vašem sagovorniku neće biti jasno je li to upitna ili izjavna rečenica. No, ima tu još nekoliko problema. Odgovorite li nekome sa ‘OK!’, to odaje slaganje i oduševljenost s idejom vašeg sagovornika, a napišete li samo ‘OK’, to ostavlja sasvim drugačiji utisak.
Odlazak offline
Ovaj se ‘greh’ odnosi na situaciju kada neko započne chat s vama, a vi odete offline. Većina ljudi automatski pomisli da ih mrzite i da zbog toga ne želite komunicirati s njima. Istina najčešće jeste da pokušavate ignorisati tu osobu, no zašto ih onda uopšte imate kao prijatelje na društvenoj mreži?
Umesto da odmah odete offline, razmenite nekoliko poruka s tom osobom i recite da žurite negde te da ne možete više razgovarati i onda kliknite ‘offline’. Kada malo bolje razmislite, istu stvar radite i u pravoj interakciji. Kada vam se s nekim ne razgovara, nakon nekoliko reči kažete da žurite i odete. Pokušajte iskoristiti neke od ovih saveta i na svoje ćete sagovornike ostavljati puno bolji utisak.
Izvor: Tanjug