2023. godinu ćemo dočekati bez interneta.
Teško je zamisliti život bez interneta. Provera i dolaženje do informacija, poslovna i privatna komunikacija, kao i sredstvo za zabavu i "ubijanje" dosade, internet je postao nezaobilazan deo svakodnevnice velikog broja ljudi.
Vreme pre interneta je teško zamisliti i prisetiti ga se, kao i čemu je zapravo služio kompjuter pre njega (osim možda za igranje karata, minica i crtanja u "paint-u"). Vreme posle interneta, ukoliko dođe do njegovog kraha, je podjednako nezamislivo. Ljudi se lako naviknu na bolje, a u odnosu na olakšice koje nam pruža internet, njegovo oduzimanje bi imalo velike posledice, a navikavanje na život bez google-a, društvenih mreža i Youtube-a bi zasigurno bilo bolno.
Endru Elis, sa Univerziteta Eston u Birmingemu je objasnio zašto bismo mogli da se suočimo sa vremenom u kome internet više neće postojati:
- Došli smo do toga da u istraživačkim laboratorijama više ne možemo da u pojedinačno optičko vlakno ubacujemo nove podatke. Zahtevi tržišta su sedam godina iza nas tako da je to to.
Internet se danas součava sa neizbežnim popunjavanjem kapaciteta i, ukoliko se ne pronađe neki način da se ubrza prenos informacija i to za manje od sedam godina, mogli bismo da uđemo u vreme u kom neće postojati internet.
2023. godine optički kablovi koji služe za protok podataka će dostići svoj limit. Optički kablovi su providne niti debljine ljudske vlasi kose, a podaci se pretvaraju u svetlost, potom šalju kroz ta vlakna i pretvaraju nazad u podatke.
[You must be registered and logged in to see this image.]– Došli smo do toga da u istraživačkim laboratorijama više ne možemo da u pojedinačno optičko vlakno ubacujemo nove podatke. Zahtevi tržišta su sedam godina iza nas tako da je to to, za sedam godina više nećemo moći da ubacujemo nove podatke – kaže profesor Endrju Elis sa Univerziteta Eston u Birmingemu.
Zatim je i dodao detaljnije objašnjenje:
– Potražnja nas ubrzano sustiže, neprestano raste, i sve je teže i teže držati korak. Osim ukoliko ne iskoračimo unapred sa nekom veoma radikalnom idejom, doći će do dramatičnog povećanja troškova.
Međutim, postoji i problem potrošnje električne energije koja je potrebna za održavanje protoka interneta:
– To je veliko pitanje. Ako budemo imali još veći broj optičkih vlakana ostaćemo bez struje za oko 15 godina – upozorio je profesor Elis, govoreći o stanju u Velikoj Britaniji, iako se te prognoze mogu preneti i na bilo koju drugu razvijeniju državu.
Međutim, nije sve tako crno. Ova situacija nije novost i mnogi kvalifikovani ljudi rade na rešavanju ovog problema i neke opcije postoje.
Profesor Endrju Lord sa Univerziteta u Eseksu kaže da rešenje moglo da bude čuvanje podataka u velikim “serverskim farmama” umesto dosadašnjeg transferovanja. Pored toga, laserski internet bi mogao da bude bolje rešenje, ako uspemo da razvijemo tu tehnologiju pre pada interneta.
SD