Ovo su 7 znakova da možda imate dijabetes!

Kako ljudi sve češće obolevaju od ove bolesti, bilo bi pametno da obratite pažnju na sledeće simptome koji mogu ukazivati da možda imate dijabetes.

Ako se ne leči, dijabetes može imati ozbiljne posledice, zato ako uočite neke od ovih simptoma treba se obratiti lekaru. Bolje je da proverite!


1. Preterana žeđ
Jedan od najočiglednijih i dobro poznatih znakova da bolujete od dijabetesa je ako ste neuobičajno i preterano žedni. Žeđ može javiti iz dva razloga, ali rezultat je isti: morate popiti mnogo vise tečnosti nego što biste inače. Zato ako imate ovaj simptom, posetite lekara i proveriti.
2. Čest odlazak u toalet
Ako pijete mnogo vise tečnosti nego obično, takođe ćete češće ići u toalet. Ovo je još jedan od klasičnih znakova da možda imate dijabetes. Čak ćete se buditi i u toku noći da biste otišli ​​u toalet. Ako vam se ovo dešava često, znate što treba raditi – proverite krv i idite kod lekara!
3. Umor
Postoji još nekoliko simptoma koji nisu toliko uobičajni, a koji mogu ukazivati na dijabetes. Jedan od njih je umor, ali naravno postoji mnogo razloga zašto neko može oseća preveliki umor, zato morate posetiti doktora.
4. Gljivice
Drugi mogući simptom dijabetesa je gljivična infekcija u genitalnom području. Naravno infekcija može biti izazvana i drugim razlozima, ali u slučaju dijabetesa je zbog viška šećera kojim se hrane gljivice. Ako imate gljivice više od tri, četiri puta godišnje, to može ukazivati na dijabetes.
5. Problem s vidom
Dijabetes takođe izaziva probleme sa vidom, ponovo zbog povećanog šećera u krvi, kao što su sušenje očiju ili zamagljen vid. Dijabetes može dovesti čak do gubitka vida, tako da je bitno da se dijagnostikuje i prati. Ako se dijagnostikuje, mora se redovno raditi screening mrežnjače koji će pokazati bilo kakvu promenu.
6. Sporo zaceljivanje rana
Da li se skoro posekli i primetili da rana nikako da vam zaraste? Ovo bi takođe mogao biti znak da imate dijabetes, pa zato posetite lekara ako ste primetili ovaj simptom. Dijabetičari su skloni infekcijama, jer je njihov imunološki istem oslabljen zbog visoke nivoe šećera u krvi.
7. Povećan apetit
Na kraju, još jedan mogući simptom je povećani apetit. Kao i u slučaju drugih simptoma i ovaj može biti izazvan drugim razlozima (kao što je povećana aktivnost štitne žlezde), ali ako primetite da imate preveliku želju za hranom idite kod doktora i proverite svoje stanje.
Nikada nemojte ignorisati bilo kakve promene u svom organizmu, već idite kod doktora. Ranim dijagnostikovanjem bolesti možete sprečiti ozbiljno narušavanje svog imuno sistema i regulisati nivo šećera u krvi, koji se proverava jednostavnim testiranjem krvi ili urina.

Da li će matične ćelije konačno izlečiti dijabetes?



Tim naučnika, predvođen stručnjacima sa Univerziteta Harvard, postigao je ogroman napredak u pokušaju lečenja dijabetesom matičnim ćelijama.

Oni su uspeli da poboljšaju laboratorijski proces pretvaranja matičnih ćelija u beta ćelije koje proizvode insulin, upotrebom biološke i fizičke metode separacije kako bi se povećao broj beta ćelija u uzorku, prenosi magazin Nature.

Laboratorija Daglasa Meltona prva je, 2014. godine, pokazala da matične ćelije mogu da se pretvore u funkcionalne beta ćelije, što je predstavilo napredak i davanje pacijentima sopstvenog izvora insulina. U tim prvim pokušajima, beta ćelije su činile 30 odsto finalne mešavine ćelija.

Glavni autor nove studije Adrijan Veres, postdiplomac u Laboratoriji Melton, kaže da donedavno nismo mogli da uzmemo uzorak ćelija i da znamo koje vrste ćelija u njemu postoje: “Sada, sa revolucijom u sekvenciranju jedne ćelije, ni od čega smo stigli do čitave liste”, rekao je on.

Naučnici su primenili sekvenciranje jedne ćelije i molekularnu biologiju da bi opisali vrste ćelija koje mogu da se dobiju od matičnih ćelija.

“Početak manipulacije je to da uvek morate da znate sa čime radite”, rekao je profesor Melton sa Harvardskog instituta za matične ćelije. Sve ćelije sadrže isti set gena, ali se vrste ćelija razlikuju u zavisnosti od toga koji su geni aktivni. Sekvencioniranjem jedne ćelije identifikovan je ceo katalog gena izraženih u desetinama hiljada pojedinačnih ćelija. Ćelije su zatim grupisane, na osnovu uzoraka njihove ekspresije.

Kao što su i očekivali, neke ćelije su imale gene slične onima koje proizvodi ljudska gušterača, alfa ćelije koje proizvode glukagon i beta ćelije koje stvaraju insulin. Neočekivano, prepoznat je i novi tip ćelija koji stvara neurotransmiter – serotonin.

Naučnici su našli i protein koji je karakterističan samo za beta ćelije. To je značilo da mogu da ga iskoriste kao biološku “udicu” da izdvoje beta ćelije iz mnoštva.

Naučnici laboratorije Sema terapjutiks razvili su drugu metodu, fizičkog odvajanja svih ćelija, a zatim njihovog ponovnog grupisanja. Grupisanje je povećalo broj beta ćelija. Te dve metode zajedno povećale su čistoću beta ćelije u uzorku sa 30 na 80 odsto.

“Čistija mešavina znači da na pacijentima možemo da koristimo manji i manje invazivan uređaj da bi isporučili istu količinu funkcionalnih ćelija”, kaže Felicija Paljuka, potpredsednica Odeljenja za istraživanja biologije ćelija te laboratorije.

Mogućnost kontrole procenta beta ćelija u mešavini ključno je otkriće ove studije. Naučnici sada mogu da se koncentrišu na otkrivanje optimalne mešavine.

“Najvažnije pitanje sada je da li je 80 odsto beta ćelija ono što želimo da postignemo. Možda je potrebno više drugih ćelija koje regulišu beta ćelije kako bi one pravilno funkcionisale. Sada želimo da saznamo koje ćelije deluju jedna na drugu”, kaže Veres, prenosi Telegram.hr.