Zanimljivosti iz istorije

Car Dušan je bio visok 178cm

Brodovi u 13 veku su putovali uz obalu 800m na sat

aca ::

Brodovi u 13 veku su putovali uz obalu 800m na sat

Da nisi gledao možda Radovana na Balka Infu? 

Sporazum Ribentrop—Molotov ili kako se službeno zvao “Pakt o nenapadanju između Nemačke i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika” bio je sporazum između Trećeg rajha i Sovjetskog Saveza potpisan je 23. avgusta 1939. godine u Moskvi.

Osim javnog dela, sadržao je i tajne odredbe kojim je izvršena podela interesnih sfera u nezavisnim zemljama Finskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj i Rumuniji, piše portal Viralnova.

Tajni protokol je eksplicitno predviđao “političke i teritorijalne promene“ u oblastima navedenih zemalja. Kao posledica ovog sporazuma sve navedene zemlje su napadnute i okupirane bilo od strane Nemačke bilo od strane Sovjetskog Saveza.

Mir sa Sovjetima omogućio je Hitleru da u prvim godinama rata usmeri svoju pažnju na Francusku i Britaniju i da ratuje sa njima bez straha od napada “sa leđa”.

Međutim, obe strane su ostale veoma sumnjičave jedne prema drugoj. Fašističke i komunističke vlade su bili ideološki nespojive i mnogi istoričari danas veruju da su i Hitler i Staljin sve vreme u stvari planirali da izdaju jedan drugog u pogodnom trenutku.

Hitler je samo reagovao prvi…

Opšta pometnja u prvim danima invazije
Operacija Barbarosa
Wikipedia

Dok su razgovori još uvek bili u toku 1940. godine, nemački diktator je naredio planove za invaziju Sovjetskog Saveza, postupajući po svojim ideološkim željama da osvoji sovjetske teritorije. Staljin je takođe naredio pripreme za odbranu, sumnjajući da pakt neće trajati, ali je na kraju potcenio koliko brzo će Nemačka biti spremna da napadne.

Nemačke oružane snage koje su 22. juna 1941. prešle sovjetsku granicu, bile su tada najmodernije i najbolje pripremljene na svetu sa već stečenim velikim iskustvom iz dotadašnjih ratova u Evropi.

Nemački kodni naziv za invaziju bio je Operacija Barbarosa. Ime je dobila ime po caru Svetog rimskog carstva Fridrihu Barbarosi. Glavni cilj je bio brzo osvajanje celog evropskog dela Sovjetskog Saveza, zapadno od linije koja je povezivala Arhangelsk i Astrahan.

Većina mostova preko graničnih reka odmah je pala neoštena

Tehnički, ali pre svega psihički, sovjetske armije nisu bile spremne za rat, i to uprkos mnogim upozorenjima koje je Staljin dobio ne samo od sopstvene obaveštajne službe, nego i iz inostranstva. Zato je na sovjetskoj strani vladala opšta pometnja.
“Umirem, ali se ne predajem”
Tamo gde je Vermahtu pružen organizovan otpor njegove trupe su zaustavljene na samoj granici, a zabeleženi su i pojedinačni primeri neverovatne hrabrosti i prkosa.

Na jednoj od sačuvanih zidina pogranične tvrđave Brest koju su Nemci uspeli da osvoje tek posle mesec dana krvavih borbi, i danas se može pročitati: “Bilo nas je petorica: Sedov, Krutov, J. Bogoljub, Mihajlov, V. Selivanov. Stupili smo u boj 22. juna 1941 … Izginućemo, ali nećemo odstupiti”.

Jedan nepoznati vojnik je napisao: “Umirem, ali se ne predajem. Zbogom otadžbino! 20. jul 1941”.

Uverenost u brzi završetak rata protiv Sovjetskog Saveza bila je toliko čvrsta da su Nemci računali da u najskorije vreme pristupe rešavanju zadataka predviđenih direktivom štaba nemačke Vrhovne komande broj 32 od 19. juna 1941. godine, u kojoj se govori, ni manje ni više, nego o osvajanju basena Sredozemnog mora, severne Afrike, Bliskog i Srednjeg istoka, uz istovremeno obnavljanje “opsade Engleske“.Međutim, budući događaji će pokazati da su se Nemci poprilično prevarili u svojoj računici.
Rusi kao pretvrd orah

Invazija je dovela do opsade nekih velikih sovjetskih gradova od kojih je svakako najpoznatija opsada Staljingrada koja je trajala tri godine i danas se smatra najkrvavijom bitkom u ljudskoj istoriji.

Sile Osovine su izgubile oko četvrtine ukupnog ljudstva na istočnom frontu i do kraja rata nisu se oporavile. To je bio njihov prvi veliki poraz u ovom ratu.

Istočni front koji je otvorila operacija Barbarosa bio je najveće bojište Drugog svetskog rata, sa najvećim i najbrutalnijim bitkama, velikim ljudskim gubicima i destrukcijom. Za Sovjete, koji su izgubili preko milion vojnika i civila za vreme bitke, pobeda kod Staljingrada je značila početak oslobođenja Sovjetskog Saveza, i put ka konačnoj pobedi nad nacističkom Nemačkom, 1945. godine.

Pre 46 godina, 20. jula, umro je glumac i majstor borilačkih veština Brus Li. Detalji o danu u kom je preminuo objavljeni su u poslednjoj biografiji o njemu “A Life”, autora Metjua Polija (Matthew Polly).

Tog jutra 20. jula 1973. godine, Brus je napisao pismo svom američkom advokatu Adrijanu Maršalu oko niza pregovora i dogovora za nove projekte. Među njima je bila i nova filmska ponuda iz Vorner brosa i predlog Hana-Barbera za animiranu seriju utemeljenu na njegovom životu. Bilo je tu i predloga za knjigu, odeću i slično, u tom velikom carstvu koje je Brus Li gradio.
Poslednji dan Brusa Lija

Pošto je poslao pismo, otišao je u Golden Harvest studio. Tamo se sastao sa Džordžom Lazenbijem, australijskim Džejmsom Bondom, da razgovaraju o njegovom angažmanu u filmu “Game of Death”. Priključio im se i Andre Morgan.

Li je snimio veći deo kraja tog filma, a cilj mu je bio da na neki način uključi i Lazenbija u priču. O tome je razgovarao i sa Rejmondom Čouom koji je predložio da odu na večeru i formalizuju dogovor. Li je imao druge planove. Hteo je da posetiti Beti Ting Pej, trebao mu je seks u vreme ručka. Obećao je da će se vratiti po podne da bi se dogovorili koliko će novca ponuditi Lazenbiju.

Kod Beti je stigao oko 13 sati i ostao nekoliko sati.

“Bila sam njegova devojka. Bilo je tu seksa i nešto hašiša, ali ne i alkohola ili nekih drugih težih droga. Li je bio uzbuđen zbog sastanka i onoga što će Džordž Lazenbi značiti za njegov film”, rekla je.

Ulogu je ponudio i Beti, koja to nije baš oberučke prihvatila. Kaže da joj nije bilo prijatno da na filmu glumi njegovu devojku, dok mu je u stvarnom životu bila ljubavnica.

“Nikada nisam htela da radim taj film. Bilo bi mi neprijatno”, rekla je.

U njen stan je oko 18 sati stigao i Rejmond Čou, iako nije potpuno jasno zašto. Možda jer su glumca celo popodne čekali da se vrati u studio, a pošto nije došao, odlučili su da dođu do njega, ili su možda hteli da mu pomognu da nagovori Beti da pristane da radi na filmu. Bio je to najtopliji dan u mesecu, piše The Ringer.

“Brus se nije osećao baš najbolje, a ni ja se nisam osećao dobro. Popili smo vodu i počeo je da glumi. Uvek je bio jako aktivan i uživljen u ulogu. To ga je iscrplo, pa je popio malo vode. I posle toga se osećao nekako smušeno i malaksalo”, kaže Čou.

Ubrzo je počeo da se žali na glavobolju. Bližilo se vreme večere, a njegova glavobolja bila je sve veća. Kada je rekao da želi malo da se odmori, Čou je pokušao da ode. Beti mu je dala pilule Equagesic, lekove protiv bolova za koje kaže da ih je uzimao i ranije. Li je otišao u spavaću sobu da se odmori, a Beti se spustila u dnevnu sobu, i gledala televiziju.

Rejmond je otišao oko 19:45, po Lazenbija da bi ga odvezao u japanski restoran u Miramar hotelu. Čekali su ga neko vreme, ali su ipak nazvali Beti koja im je rekla da on i dalje spava i da počnu bez njega. Kada su zvali oko 21.30, rekla im je da i dalje spava, ali da će pokušati da ga probudi.

Ušla je u sobu, pokušavala i nikako nije uspela. Histerično je nazvala Rejmonda i ispričala mu da ne može da ga probudi. Rekao joj je da se smiri i da će odmah doći. Prisetio se 10. maja kada je Li zamalo umro do cerebralnog edema. Odmah je nazvao doktora koji mu je tada spasao život, dr Langforda. Linija mu je stalno bila zauzeta.

Kada je Čou stigao, pronašao je Brusa kako leži na stomaku na krevetu i Beti pored njega u stanju potpunog šoka. Pokušavala je da ga dozove da se probudi. Čou je shvatio da je već kasno, i da je već preminuo.
Smrt u krevetu ljubavnice
Situacija nije bila nimalo dobra, slavni glumac mrtav je ležao na krevetu svoje ljubavnice, a njih dvoje bili su jedini svedoci.

Razmišljao je kakav bi to skandal mogao da bude i kako će za njegovu smrt okriviti i mediji i ostali. I tada je odlučio da “spasi” stvar odnosno da bi bilo najbolje da je Brus Li umro negde drugde, a ne u stanu svoje ljubavnice.

Ponovo ga je obukao i razmišljao šta bi mogao da uradi. Da li da ga odveze do njegovog stana koji je bio na samo pet minuta od tog? Na kraju je odlučio da dovede lekara. Rekao je Beti da nazove njenog privatnog lekara, dr Eugena Ču Poh-hvija, koji je radio u baptističkoj bolnici.

Zvala ga je i nije mu rekla ime pacijenta. Kada je stigao, Brus Li je već bio u komatoznom stanju, bez pulsa i bilo ikakvih znakova života. Bezuspešno je pokušavao da ga oživi deset minuta. Tada mu je već bilo jasno da je umro pre njegovog dolaska.

Rejmond mu je objašnjavao o kakvoj teškoj situaciji je reč, ali doktor nije hteo da prihvati njegov predlog da ga odvezu u bolnicu, već je pozvao hitnu pomoć. Insistirao je da je reč o kolabiranju i da ga odvedu u dalju bolnicu Kvin Elizabet, a ne u onu u kojoj je radio, jer mu takva pažnja nije bila potrebna.

Pre dolaska hitne pomoći Rejmond je preuzeo kontrolu nad situacijom, poput pravog producenta. Rekao je Betida ne kaže ništa medijima, i zatim zvao njegovu suprugu i rekao joj da je Li na putu prema bolnici zbog stanja sličnog onome iz maja. Hitna pomoći je stigla za sedam minuta i nisu odmah prepoznali pacijenta. Pokušavali su da mu pronađu puls, posle je bolničar Pang Tak Sun objašnjavao kako “iako je osoba izgledala mrtva, morao je primeniti svu prvu pomoć”.

Supruga Linda u bolnicu je stigla 15 minuta pre Hitne pomoći. Činilo joj se da je u nesvesti, a lekarski tim počeo je sa masažom srca.

“Nikad nisam pomislila da bi mogao umreti ili da je već mrtav”, priseća se.

Uključili su ga na EKG i pokušali da ga probude elektrodama. Linda je pitala jednog od lekara da li je i dalje živ. Umesto odgovora samo joj je odmahnuo glavom. Tumarala je hodnicima i na pitanje lekara o autopsiji potvrdno odgovorila.
Smrt koja je postala skandal
Vest o smrti 32-godišnjeg Brusa Lija brzo se proširila i mnogi su krenuli prema bolnici. Među njima i novinari koji su pokušali da saznaju šta se dogodilo. Tako su došli do Čarlsa Loua.

Novinar ga je pitao da li je istinita priča koju je čuo da je Li poginuo u borbi. Ovaj mu je odgovorio da je to samo glasina, nazvao ga ludim i spustio slušalicu.
Pozvao je i njega kući, gde mu se na telefon javio osmogodišnji Brandon i na pitanje gde mu je tata, odgovorio “Movie!Movie!”. Novinari su opkolili njihovu kuću, pa je Čou Lindu smestio u kuću lekara Langforda koji je živeo u blizini. Tada je Linda ponovo želela da ga vidi i uveri se da ga stvarno nema.

“Osetila sam neverovatnu snagu koja je prolazila mojim telom. Znala sam šta moram da uradim i na koji najbolji mogući način za Brusa, Brandona i Šenon”, rekla je.

Policija je stigla i u stan Beti Ting Pej nešto iza podneva. Nisu joj rekli da je Brus Li umro, a ona izuzetno uznemirena nije mogla ništa da pita o njegovom stanju.

Ubrzo nakon što ga je iz njenog stana odvela hitna pomoć, pozvala je svoju majku i mlađeg brata koji su sad bili u stanu i tešili je. Policija nije pronašla nikakve znakove borbe, a kao dokaze su spremili tri čaše sa stola, flaše 7-Up i Schweppes Ginger Beera, i kutiju lekova Equagesic.

Dala je izjavu, a po onome što su ona i Rejmond rekli policiji, čini se da su bili spremni, ipak je bilo reč o glumici koja je jako dobro znala da zapamti tekst.

Trebalo je tu puno toga pripremiti i namestiti, posebno po pitanju ljubavnice o kojoj se raspitivala i Linda. Prvo je pitala dr Langforda koji je rekao kako “po njegovim saznanjima nije imao nikakve druge odnose”.Dogovorili su se što će reći medijima. Andre Morgan stigao je u Golden Harvest na poziv Choua, koji se bavio kontrolom štete.

Pripremili su izjave za medije s engleskog govornog područja i za one na kineskom. Dogovorili su se da će reći da se Brus Li srušio dok je šetao vrtom sa svojom suprugom Lindom.

U to vreme bolnica je izdala službeno saopštenje sa uzrocima smrti: “Glumac Brus Li umro je od akutnog cerebralnog edema, čiji je uzrok zasad nepoznat”.

“Hteli smo da zaštitimo njegov ugled, Lindu i osećanja dece. Nismo bili toliko glupi da smo mislili da ćemo se izvući, hteli smo samo da kupimo vreme”, rekao je Morgan.Novinaru H.S. Čou trebalo je dva dana da uz pomoć svojih izvora pronađe ambulantna kola i ekipu Hitne pomoći koja je došla po njega. Nagovorio je vozača da s njim popriča i tada je polako otkrio gde je Brus Li bio.

Čajna mejl je pisao “Ko laže oko Lijeve smrti”. Rejmond Čou postao je meta medijskog raspitivanja, i ubrzo prestao da odgovara na pozive novinara. Svi su se okrenuli Beti, koja je napravila kobnu grešku pošto je izmenila prvu priču.

“Tog petka uveče kada je umro ja nisam bila kod kuće, izašla sam sa majkom”, govorila im je.

Njenu priču potvrdio je i brat Piter, i optužbe nazvao “fantazijom”. Novinari su razgovarali sa komšijama koji su im rekli da je Brus Li bio čest gost u njenom stanu.

Izmislili su novu priču, ovaj put njih troje. Onu u kojoj su negirali ono što novinari nisu mogli da dokažu, a priznali ono što nisu mogli negirati. Opovrgavali su vezu, i dalje naglašavali da je Brus umro u bolnivi Kvin Elizabet. Nikada nisu mogli priznati da je bio sam s Beti.

Priču je izmenila i Linda, koja je rekla da se spremala za ručak sa prijateljicom i da joj je Brus rekao da će posle doći Rejmond Čou kako bi razgovarali o idejama za “Game of Death” i da će najverovatnije večerati sa Džordžom Lazenbijem.

Rejmond je rekao da je u Lijevu kuću stigao oko 15 sati, radili su na scenariju do oko 17 sati i tad otišli do stana Beti Ting Pej kako bi je nagovorili da glumi u filmu.

Bio je to posao i ništa drugo. Beti i Brus bili su samo prijatelji. Ostalo je više-manje slično onome kako je stvarano i bilo, pozlilo mu je, dala mu je lekove i on je otišao da odmori u njenu sobu. Još je bio živ kada je Rejmond stigao, onako omamljen ali živ, kako su tvrdili. Pozvali su hitnu pomoć, koja ga je odvela u bolnicu, u kojoj su službeno njegovu smrt potvrdili u 23.30. I ta se verzija držala 30 godina.
Uzrok smrti – ne pominjati!

Telo je identifikovao stariji brat Piter i izvršena je autopsija.

Nakon pregleda, dr R. R. Liset utvrdio je da je reč o “normalnom 30-godišnjaku, a jedine abnormalnosti koje su pronašli bile su vezane za pluća, probavni sistem, bubrege i oteknuće mozga”.

“Zagušenje i edem mozga bili su uzrok smrti. Kongestija pluća i ostalih organa pokazuje da je najverovatnije edem prvo zaustavio respiratornu funkciju, dok je srce i dalje pumpalo krv u arterije, koje su se proširile zbog manjka kiseonika. Edem je konačno uzrokovao zaustavljanje srčanih centara u mozgu i zaustavio srce”, zaključak je lekara.

Edem ga je sigurno ubio, ali niko nije znao šta ga je uzrokovalo. Sumnjali su da je povezan sa trovanjem od lekova, a u želucu su našli tragove Equagesic tableta i kanabisa. Sastao se sa lekarima koji su glumcu spasli život u maju. Kako su bili uvereni da je kanabis kriv za prvi napad, tako su sada Liseta uverili da je tako bilo i u ovom slučaju.

Ubrzo je to došlo do medija, i nastao je savršeni skandal. Priča o seksu, drogama, prevari i smrti.

“Mediji u Hongkongu su jednostavno poludeli”, priseća se Linda.

Proglasili su ga zavisnikom, koji je sa ljubavnicima sudelovao u seksualnim orgijama, a preminuo nakon što je koristio stimulans poput vijagre, predozirao se sa 707.

Povezivali su ga sa LSD-om, heroinom i kokainom. Krenula je potraga za “drugim ljubavnicama”, tj. ženama s kojima su ga videli pa su ih krenuli i povezivati, i napravili od njega ne samo superheroja već i superzavodnika.

“Imali su pet stranica o njemu sa različitim ženama, sa smeškom, rukama oko vrata i slično. Priče su bile svakakve, od onih da se predozirao, da je umro od previše seksa, da ga je ubila erekcija, otrovao pomoćnik. A bila je tu i priča da zapravo nije mrtav”, kaže Andre Morgan.

Njegovi obožavaoci nisu mogli da prihvate činjenicu da je neko tako mlad i u dobrom stanju umro i zato su krivca zatražili u raznim misterijama, tradicionalnim kinesko japanskim rivalima.

“U Japanu postoji tradicija ubica poznatih kao nindže. Svaki od njih bio je izuzetno dobar u pripremanju različitih otrova”, pisao je Slex Block u prvoj biografiji Brusa Lija.

Jako su bile česte glasine da je umro sa erekcijom, pa su se novinari uvukli u mrtvačnicu da bi fotografisali njegovo telo.

“Platio sam im 1500 hongkonških dolara da mi dozvole da napravim slike njegovog leša. Nakon fotografisanja lica, pokušao sam i niže, ali me žena izvukla iz mrtvačnice i rekla mi da bi mogla da dobije otkaz zbog toga”, priča Patrik Vang, osnivač tabloida Kam Yeh Pao.

Snimke njegovog natečenog lica podstakle su mnoge da pomisle da je ipak bila reč o trovanju.
Legenda je stvorena

Posle komemoracije u Hongkongu, Linda je najavila da će biti sahranjen u Sijetlu. Dala je izjavu medijima: “Lično ne smatram nikoga odgovornim za njegovu smrt. Jedino je važno da njega više nema i da se neće vratiti”.

Fanovi su bili jako ljuti na Lindu jer je njegovo telo prebacila u Sijetl i zato su sumnjali da se nešto događa.

Golden Harvest zato je poslao kamermana da snimi njegovu sahranu u Sijetlu i materijal donese medijima u Hongkongu. To je samo pogoršalo stvari. Naime, obožavatelji dobrog oka primetili su da je kovčeg zamenjen (zbog tehničkih problema sa vlagom prilikom prevoza) i optužili ih da su zamenili telo.

Posebno glasni bili su i oni koji su verovali da ga je neko prokleo. Posebno su se okomili na Beti Ting Pej.

“Činilo mi se kao da ljudi žele da umrem. I ako se to nastavi, ja više ne želim da živim. Brus je mrtav, zašto to jednostavno ne ostane ne tome?'”, rekla je za Čajna star.

Kad molbe nisu upalile, počela je da im preti tužbom, što je ispalo još gore. Ubrzo se ta 26-godišnjakinja zaključala u stan, nije izlazila i samo je gledala televiziju.

Da ona zna nešto više i da je možda odgovorna za njegovu smrt smatrali su širom sveta, studenti u Kuala Lumpuru nosili su transparente sa njenim imenom, a u Hongkongu je bila postavljena bomba s natpisom “Betty Ting knows the cause of Bruce Lee’s death”.

Ispalo je da je reč o prevari, ali tokom sledećih sedmica postavljeno je još nekoliko bombi sa porukom “Revenge for Bruce Lee”. Takvo stanje zabrinulo je britansku kolonijalnu vlast, jer su strahovali od sukoba sa prokomunističkim kineskim radikalima, koji su hteli da ih isteraju iz zemlje. Zato su naredili detaljnu istragu o smrti Brusa Lija.

Da li su Etrurci Srbsko pleme?

aca ::

Da li su Etrurci Srbsko pleme?

Nisu, ali je Radovan svejedno čovek lafčina  

A šta onda piše Pešić? (on je vodeći lingvista za Etrursko pismo)

aca ::

A šta onda piše Pešić? (on je vodeći lingvista za Etrursko pismo)

Po njegovoj priči deluje da su koristili neki vid ćirilice i pričali jezikom koji je imao naznake srpskog... Ali, samo deluje. Za neku opširniju priču i razmatranje treba dublje poznavati materiju, istoriografiju, kako se dolazi do istorijskih izvora, kako se proverava njihova autentičnost... Za šta ja nisam kompetentan, jer nisam istoričar po struci... Znam samo da mi nismo sigurni ni za istoriju od pre samo sto godina i manje a antika je već dubok mrak...

Mnogi istorijski događaji nisu našli svoje mesto u udžebnicima koje smo imali u osnovnim i srednjim školama.
O nekima se čak i retko govori. A možda bi trebalo više, jer bi tako neke stvari danas možda bile jasnije.

Predstavljamo vam listu događaja koji su se odigrali u istoriji ali za koje se malo zna.

1. Tokom srednjeg veka, proteze u pravljene od zuba koji su izvađeni iz usta mrtvih vojnika.

2. Kada je izgubio nogu meksički general Santa Ana organizovao je državnu sahranu za nju.

3. Kada je jedna od njegovih konkubina spavala sa drugim muškarcem, osmanski sultan Ibrahim Prvi naredio je da se svih 300 konkubina udavi.

4. U starom Rimu nisu imali vodu za ispiranje usta. Umesto toga koristili su ljudski urin.

5. U 1487. godine u čast asteckog hrama ubijeno je više od 20.000 ljudi

U starom Egiptu sluge su bile prekrivane medom kako bi sačuvale faraona od muva.

. Pre 19. veka životinjama se često sudilo – na sudu.

Ako bi japanski samuraj izgubio bitku ili ako bi bio zarobljen rasekao bi stomak mačem. Taj ritual se naziva sepuku ili hara-kiri.

Petar Veliki pogubio je ženinog ljubavnika a onda ju je naterao da njegovu odsečenu glavu čuva u tegli sa alkoholom u svojoj sobi.

Evropljani su tokom 15. veka jeli leševe jer su verovali da će ih to izlečiti.

U pobuni An Lušan u Kini 755. godine poginulo je više od 30 miliona ljudi.

. Na početku Prvog svetskog rata SAD su imale samo 18 pilota.

. Kim Džong Il napisao je 6 opera.

. Engleska i Zanzibar su jednom ratovali – čitavih 38 minuta.

Većina britanski tenkova od Drugog svetskog rata je potpuno opremljena – da u njima može da se napravi čaj.

Da je Mansa Musa Prvi vladar Malija danas živ njegovo bogatstvo bi iznosilo 400 milijardi dolara.

Sadam Husein je dobio na poklon ključeve grada Detroita.

Tokom poslednjih 3.500 godina, civilizacija je proživela samo 2 veka u miru.

Sedam od 10 najsmrtonosnijih ratova u istoriji vođeni su na tlu Kine.