One ne žele ničiju pomoć – pa taman ta odluka išla na njihovu štetu. U stanju su gaziti po užarenom ugljenu pre nego što će priznati vlastite slabosti.



One su slobodne duše, deca prirode, boemi … Kao boginje starog sveta, one šetaju ulicama u sasvim običnim cipelama, među običnim smrtnicima. Za njih ovaj svet nema granica i život je uvek avantura.
Ako želite biti deo njihovog života, ove stvari morate znati o ženama divljeg srca:

Najveći greh je biti predvidljiv

Naravno da i one pričaju o svakodnevnim stvarima, idu na posao i rade sve ono što je neophodno da bi se preživelo … Ali to nije ono što njih čini živima. Avantura života, otkrivanje i uvek novi horizonti (izvana i iznutra) su stvari koje zaista okupiraju njihovu pažnju, a te avanture mogu biti velike i one male, svakodnevne.
One svoju dnevnu sobu utorkom naveče mogu pretvoriti u plesni podij, skidaju cipele na ulici kad pada kiša i skakuću po lokvama umesto da bježe pod prvu nadstrešnicu… ne plaše se da ćete im poljupcima pokvariti šminku.
Usred noći mogu odlučiti da im se ne spava, obući najlepšu haljinu i izaći u klub na drugom kraju grada.
S posla će možda skoknuti do muzeja, jer ponovo žele videti neku sliku koje su se setile u viziji iz detinjstva.
Vraćaće se kući nekim nepoznatim putem, kojim nikada ranije nisu išle, bez straha da će se izgubiti.
Zaplesaće i u samoposluzi ako zasvira neka dobra stvar …
Jedino nikada neće uraditi istu stvar dva puta na isti način.

Igrati pametno znači igrati proračunato, sigurno, oprezno …
Žene divljeg srca se užasavaju planiranja. Pored toga, vrlo su radoznale. Nešto im ne da mira da vide što će se dogoditi ako urade nešto nepromišljeno. Neizvesnost ih uzbuđuje …
Na kraju krajeva nepromišljene odluke ih najčešće nagrađuju zanimljivim anegdotama, neočekivanim susretima, neverojatnim situacijama. Po cenu svakog bola, one će uvek izabrati slušati svoje ludo srce.

Ali ipak nekako opstaju…

One plaćaju svoje račune, kupuju hranu, odeću, stvari, odlaze na svoje redovne preglede, peru rublje i popravljaju stvari po kući.
Uprkos svim svojim ludostima i činjenici da uopšte ne razmišljaju o dalekoj budućnosti, još uvek su nekako žive.

Nezavisne su

One ne žele ničiju pomoć – pa taman ta odluka išla na njihovu štetu. To ne znači da im nikada ne treba pomoć, već samo to da će radije gaziti po užarenom uglju nego priznati vlastite slabosti.
One su jake i ponosne su na svoju snagu. Ako im ikada vidite suze, ne spominjite to nikada …

Nikada se neće skrasiti u klasičnom smislu

Ne pokušavajte ih pripitomiti i ukalupiti. One nikada neće biti ono što se najčešće traži od žene: majke i domaćice. Tačnije, one će biti to jer je to prirodno i divno…ali… i još nešto… Uvek će im trebati prostor za trčanje, za ples, za maštanje, razmišljanje.
Željeće putovati, videti i osetiti sve. Ukoliko stanete na put njihovoj avanturi, odlepršaće…