Zašto se greške u kompjuterima zovu „bagovi“
Prvi kompjuterski „bug“ bio je pravi insekt, moljac koji se zavukau unutar računara „Mark II“ u istraživačkoj laboratoriji mornarice SAD. On je izazvao probleme u radu releja tog računara. U to vreme računar je koristila Grejs Hoper, naučnik u američkoj mornarici, koja je otklonila problem i zabeležila njegov uzrok. Kasnije je na osnovu toga skovan termin „debugging“, a ostaci prvog kompjuterskog „bug“-a danas se nalaze u Muzeju američke istorije Smitsonijan instituta.
Najveći kompjuter
Prvi elektronski računar Eniac težio je više od 27 tona i zauzimao je površinu od 550 kvadratnih metara.
Digitalni novac
Samo oko 10% svetskog novca postoji fizički i opipljiv je. 90% novca postoji samo u računarima (ne računajući Bitcoin koji je isključivo elektronska valuta).
Najduža reč u jednom redu tastature
Besposleni amerikanci bavili su se totalno nebitnim stvarima i otkrili su da je najduža reč koja može da se napiše koristeći samo jedan red tastature – TYPEWRITER. A besposleni Srbi potrorošili su vreme na traženje najduže srpske reči po istom principu koja glasi – PORUŠITE.
Prva kompjuterska buba
Ne bug, nego buba. Tako je Doug Engelbart nazvao svoj uređaj koji je napravio krajem 1963. godine. Ako niste znali, to je današnji miš, ali je pronalazača on više podsećao na bubu umesto na miša.
Veštačka inteligencija
Kada bi računar bio moćan kao ljudski mozak, bio bi u stanju da u sekundi obradi 38 hiljada triliona operacija i da čuva više od 3580 terabajta podataka.
Neprobojna šifra
Genijalno ili suludo? Čak osam godina šifra za računarsku kontrolu nuklearnih projektila SAD-a bila je – 00000000.
Biznis…
Prošlo je vreme „klinaca“ koji su pisali viruse da bi se dokazali. Oko 70% pisaca virusa danas radi za organizovane kriminalne grupe.
Brzo, brže, Internet
Radiju je trebalo 38 godina da dostigne 50 miliona slušalaca. Televiziji je za dostizanje istog broja gledalaca bilo potrebno 13 godina, a Internet je do svog 50 milionitog korisnika stigao posle samo četiri godine.
Više za manje
Prvi hard diskovi u računarima imali su kapacitet od samo 20 MB, a koštali su oko 800 USD. Danas USB fleš disk od 16 GB možete da kupite već po ceni od oko 8 USD. To je povećanje kapaciteta od oko 800 puta, uz smanjenje cene od oko 100 puta.
Najveća svetska banka
Iako se to ne vidi na prvi pogled, Internet je najveća svetska banka. Još 2009. godine prosečan broj novčanih transakcija koje su se odvijale preko Interneta u jednoj sekundi bio je 2000. Ukupna vrednost transakcija te godine prevazišla je 60. milijardi dolara.
Hardver, softver i…?
Dve glavne kompnente u IT-u su hardver i softver. Ali postoji i treća komponenta koja predstavlja kombinaciju pomenutih. To je softver koji je smešten u hardveru i ne može da se menja tako lako, a neizostavan je deo svake računarske komponente. Pogađate, reč je o firmveru.
Ne vidi im se kraj…
Procenjuje se da danas postoji više od 20 milijardi web stranica na Internetu i taj broj se znatno povećava svakog dana. Takođe, u svetu postoji više od dve milijarde korisnika Interneta.
Kome treba škola?
Jedan od osnivača i generalni direktor kompanije RIM (operativnog sistema koji koristi BlackBerry) napustio je fakultet i osnovao svoju kompaniju nakon što je pročitao knjigu osnivača Microsofta, Bila Gejtsa (koji je takođe napustio školovanje).
Telefonom do marsa
Procesorska snaga današnjeg prosečnog mobilnog telefona mnogo je veća nego ukupna procesorska snaga svih računara koji su se nalazili u Apollo 11 lunarnom modulu koji je odveo ljude na mesec.
Garaža je „kriva“ za sve
Šta je zajedničko za najveće svetske IT kompanije – HP, Google, Microsoft i Apple? Osim što su sve IT kompanije, prvi kancelarijski prostor im je bio u garažama.
Dvanaest žigosanih
Dvanaest inženjera iz IBM-a koji su razvili IBM PC imali su „kodno“ ime unutar kompanije – Dvanaest žigosanih.
Najstariji domen
Prvi i još uvek aktivan domen je Symbolic.com. Kreiran je 15. marta 1985. godine.
**********