Pidzama

Пиџама

[You must be registered and logged in to see this image.]

Пиџама је одевни предмет који се користи приликом спавања. На различитим језицима се слично назива јер реч „пиџама“ потиче из персијског језика: pai значи нога и jama значи одећа.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Историјат

У Европи су пиџаме почеле да се користе од 1870. године као одећа за ноћ, иако су из Индије донесене знатно раније, почетком 17. века. Изгледа да су од Европљана за пиџаме сазнали први Португалци када су допловили до западних обала северне Индије. У извештају из 1610. године, Португалци су описивали одећу пацијената у болници у Гои као лагане панталоне и кошуљу. Енглези који су боравили у Индији два века након тога су и сами прихватили пиџаме, о чему говори извештај из 1828. године. У извештају се помиње угледни енглески господин који је волео да носи пиџаму.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Материјал и дизајн

Израђују се од меких тканина попут памука, свиле или сатена, али и од вештачких материјала као што је полиестер. С обзиром да се користи за спавање, требало би да буде удобна и широка. Раније је мушка пиџама била фланелска и на пруге, а женска светлих боја, док су цветови били најчешћи дезен. Данас нема правила по питању дезена, па чак ни по питању доба дана и прилике када се пиџама носи. Уобичајено је да Кинескиње иду у продавницу обучене у пиџаму. За зиму модни креатори препоручују пиџаму као обавезни модни детаљ по кући, а и увек је актуелна и тзв. „пиџама парти“.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Технологија

Најновије техничко достигнуће су свилене „дермасилк“ пиџаме са капуљачом које регулишу телесну температуру, али и штите од бактерија и алергија. Недостатак ових нових пиџама је што су скупе и што их још увек има мали број на тржишту.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Meke i trendi: moderne pidžame

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ni za jedan odjevni predmet nije toliko nužno kao za pidžame da budu udobne, kvalitetne i meke. Ispod su trendi pidžame za ovu sezonu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U čemu vi spavate?

Da li nosite pidzamu ili nešto drugo u čemu sanjate lepe snove?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Poreklo pidžama


Pidžame su odevni predmet koji nose muškarci, žene ili deca tokom spavanja ili u vreme opuštanja. Pidžame mogu biti jednodelni ili dvodelni odevni predmet, ali se uvek sastoje od donjeg dela opuštenijeg ili dužeg kroja. Dok se tradicionalno na njih gleda kao na utilitaristički predmet garderobe, one su često i odraz modne siluete i slike nečeg egzotičnog „drugog“ u savremenoj mašti.

Reč pidžama dolazi iz Hindi jezika kao „pa džama“ ili „pai džama,“ što znači donji deo i njihova upotreba datira još od dana Otomanskog carstva. Pidžame su tradicionalno predstavljale opuštene gaće ili pantalone koje su se u struku vezivale sa učkurom ili gajtanom i nosila su ih oba pola u Indiji, Iranu, Pakistanu i Bangladešu. One mogu biti ili užeg kroja duž cele nogavice ili pak šire skrojene u struku i butinama, a prilično uzane duž listova i članka. Obično su nošene uz opasanu tuniku koja je dopirala do kolena. Iako je reč indijskog porekla, slični odevni predmeti se nalaze kao tradicionalni kostimi duž celog Srednjeg i Dalekog istoka.

Pidžame su usvojili Evropljani dok su bili u tim zemljama i doneli su ih kao egzotičnu garderobu koja je nošena u neformalnim situacijama. Iako njihove nošenje nije bilo široko rasprostranjeno sve do XX veka, one su bile prihvaćene već u XVII veku kao statusni simbol i kosmopolitizma osobe.

Pidžame kao garderoba za spavanje

Za pidžame se smatra da su predstavljene zapadnjačkoj kulturi oko 1870. godine, kada su britanski kolonisti, koji su ih usvojili kao alternativu noćnim košuljama, nastavili nositi po njihovom povratku. Do kraja XIX veka, termin pidžama je korišćen da bi se opisao dvodelni odevni predmet: i pidžama (kao pantalone) i gornji deo u stilu sakoa koji se nosio uz nju.


Do 1902. muške pidžame su bile naširoko prihvaćene uz tradicionalnije noćne košulje i bile su izrađivane od mnogih tkanina kao što su flanel i madras te su izgubile i dosta od svoje egzotične konotacije. Pidžame su smatrane modernim i pogodnim predmetom za aktivan stil života. Reklamni materijal Sears-a iz 1902. , Roebuck Catalogue, kaže da su one: „Prava stvar za putovanje, jer njihov izgled daje veću slobodu od uobičajenih noćnih košulja“ (strana 966).

Pravolinijska, često i androgina moda tokom dvadesetih godina prošlog veka je pomogla popularizaciji nošenja pidžama među ženama i muškarcima. Dok su muške pidžame uglavnom bile pravljenje od pamuka, svile ili flanela, ženski primerci su često pravljeni od svetle, štampane svile ili veštačke svile, a i sužavane su uz pomoć traka i čipke. Rani primerci su se odlikovali sa podignutim ili prirodnim strukom svilenih uz voluminozne nogavice koje su se sužavale pri članku u stilu „Turskih pantalona“, dok su kasnije primerke odlikovale ravne nogavice i spušten struk, odraz silueta dvadesetih godina XX veka. Tokom veka pidžame su nastavile da odražavaju modne ideale. 1934. film Desilo se jedne noći, u kom je i scena Klodet Kolber koja nosi mušku pidžamu, je pomogao da se popularizuje nošenje ženskih pidžama krojenih u stilu muških.

Do četrdesetih žene su nosile „kratke“ pidžame, koje su se kasnije razvile u „bebi dol“ pidžame. Tipična bebi dol pidžama se sastojala od gornjeg dela koji nije imao rukave i bio je krojen u stilu smokinga, a karakterisali su ga i nabori duž šavova dok su kratke, balonaste pantalone imale nabore samo uz kraj nogavica. Do šezdesetih, bebi dol pidžame su bile deo standardne letnje noćne garderobe za milione devojaka i žena..

Sa popularnošću uniseks stila sedamdesetih, pidžame su često bile inspirisane muškom garderobom. Krojene satenske pidžame su bile popularne još od dvadesetih godina, ali su ponovo otkrivene tokom ovog perioda od strane muškaraca i žena. U ovoj dekadi su se nosile i etnički stilizovane pidžame , bazirane na tradicionalnim odeždama Kine i Vijetnama, kao izjava anti-modnog i političkog pogleda onog koji je nosi. Ovaj trend prema uniseks i etničkom opstaje i do danas i naročito je primetan u ženskoj modi, gde je granica između haljine i nehaljine postala vrlo nejasna.

Pidžame kao moda


Ovo gubljenje granica je počelo davno. Žene su počele sa eksperimentima prilagođavanja pantalona u stilu pidžama još u XVIII veku, ali se to tada povezivalo sa kostimima za maskarade, glumicama i prostitucijom, nikako sa ženama koje su držale do sebe. 1851. Amelija Dženks Blumer (1818. – 1894.), američka feministikinja, je usvojila voluminozne „turske pantalone“ koje su se nosile uz suknju dugu do kolena što je predstavljalo svojevrsnu modnu alternativu. Odgovor na ovaj njen izgled je bio i više nego negativan i „Blumerkin kostim“ nikada nije zaživeo.


Pidžame su postepeno adaptirane u modne haljine tokom ranih godina XX veka kada su ih dizajneri avangarde pretvorili u elegantnu alternativu haljinama za čajanke. Francuski modni krojač Pol Poare je osmislio dva stila, za dan i veče, još 1911. i njegov uticaj je imao bitnu ulogu u njihovom konačnom prihvaćanju.

Pidžame za plažu, koje su se nosile na obali i tokom šetanja kejom, su popularizovane od strane Gabrijel „Koko“ Šanel tokom ranih dvadesetih godina. Prve pidžame za plažu je nosila nekolicina avanturističkog duha, ali do kraja decenije one su postale prihvaćena odežda i prosečne žene. Večernje pidžame, namenjene da se nose kao novi tip kostima za svakodnevno večernje ostajanje kod kuće su takođe bile naširoko prihvaćene tokom ove decenije. One će ostati popularne tokom tridesetih i ponovo će se pojaviti tokom šezdesetih godina u obliku „palaco pidžama“.

Palaco pidžame je predstavila rimska dizajnerka Irena Galicin šezdesetih godina kao neformalnu večernju garderobu. One su uveliko uticale na modu šezdesetih, a nastavile su sa njime i tokom neformalnih sedamdesetih. Palaco pidžame odlikuju izuzetno široke nogavice i često su napravljene od mekane svila i ukrašene sa perlicama i resama. Tokom sedamdesetih, večernja i garderoba za opuštanje su se spojile, kako su večernji stilovi postajali sve jednostavniji i manje oblikovani. Halston je bio naročito poznat po svojim pod nagibom sečenim kompletima „pantalona i sakoa“ koje je i sam nazivao „pidžama odelom“. U svetlu toga, popularni magazini su predlagali svojim čitaocima da kupuju svoju garderobu za opuštanje u departmanima robnih kuća namenjenih donjem vešu.

Ova sve veća neformalnost haljine je pidžamu učinila jednom od okosnica savremene mode, a azijski uticaj na dizajnere kao što su Ralf Loren i Đorđo Armani je izbrisao granice između haljina i nehaljina još više. A ovaj trend se uveliko nastavio i tokom XXI veka.



dormeo.