Philomena (2013)
Kada Holivud iscrpi sve originalne ideje ne preostaje mu ništa drugo nego da obnavlja franšize, snima rimejkove ili filmove zasnovane na istinitim događajima. Treća kategorija je daleko najzahvalnija jer nije samo puka imitacija, odnosno iscrpljivanje i razvlačenje već ispričanih priča. Od mora filmova zasnovanih na istinitim pričama izdvoji se tek po koji kvalitetan i vredan pažnje. Jedan od takvih je i prošlogodišnje britansko ostvarenje “Philomena”. Ovaj film nastao je po istoimenoj knjizi dopisnika BBC-ja Martina Siksmita (Martin Sixsmith), a scenario su adaptirali Džef Poup (Jeff Pope) i poznati britanski glumac Stiv Kugan (Steve Coogan). Okupivši sjajnu ekipu koja zna da rukuje sa kvalitetno napisanim materijalom, reditelj Stiven Frirs (Stephen Frears) je u “Filomini” video još jednu priliku da se ozbiljnu uključi u trku za oskara.
Priča filma govori o Filomini Li, ženi kojoj se život naglo promenio nakon što je vanbračno zatrudnela. Odbačena od strane svoje ortodoksne katoličke porodice i poslata da živi u jedan ženski manastir, Filomina je bila primorana da potpiše dokument kojim se odriče prava nad starateljstvom svog sina Entonija, koga su kaluđerice dale na usvajanje. Pedeset godina nakon toga, Filomina uz pomoć novinara Martina Siksmita, pokušava da pronađe svog izgubljenog potomka. Njih dvoje putuju u SAD, gde će pokušati da saznaju šta se tačno desilo sa Entonijem i u kojem pravcu se njegov život razvijao nakon što je prinudno odvojen od svoje majke.
Ova prvenstveno zanimljiva životna priča začinjena je kompleksnim odnosom glavnih likova, koji u više navrata predstavlja glavni fokus filma. Martin i Filomina, kao stanovnici dva potpuno različita sveta, tokom svih 98 minuta filma pokušavaju da nađu zajednički jezik i da nauče da prihate jedno drugo – ona njega kao intelektualca, novinara i pripadnika više klase, a on nju kao religioznu, pravičnu i skromnu ženu iz unutrašnjosti. Iako se iz gore napisanih rečenica steče utisak da je odnos ova dva lika izuzetno mučan i težak za pratiti, njihove konverzacije često u sebi sadrže određenu dozu humora i ironije koja efikasno razbija sumornu tematiku kojom se film bavi.
Brojne comic relief sekvence će svakako razdrmati atmosferu, tako da ne morate nešto značajnije emotivno da “trenirate” pre nego što se odlučite da se upustite u gledanje ovog filma.
Zbog velike koncetracije na samu dinamiku među likovima, priča filma ostaje pomalo nerazvijena ili nedorečena. Ovo se pre svega odnosi na životnu priču Filomininog sina Entonija, za koju se stiče utisak da ju je reditelj namerno stavio u drugi plan.
Jedan od kritičara optužio je producentsku kuću Vajnstin, tačnije njenog vlasnika Harvija Vajnstina da je ovo još jedan od njegovih “dosadnih, anti-katoličkih” projekata, misleći na filmove kao što su “The Magdalene Sisters (2002)“, “The Butcher Boy (1997)” i “Priest (1994)“. Iako su ovo prilično oštre osude, mislim da namera režisera i scenarista nije sasvim ležala u tome, ovo je više portret jedne žene koja je u beznadežnoj situaciji bila primorana na očajne mere, kao i osvrt na njen karakter i način na koji se sa svime time nosila.
Mislim da je suvišno komentaristi performans Džudi Denč (Judi Dench), koja je još jednom dokazala zašto je među najboljim živim glumicama današnjice. Iako ima vrlo karakterističnu fizionomiju lica, ona u svakoj svojoj ulozi izraženom gestikulacijom i dikcijom uspeva da se potpuno prilagodi i poistoveti sa likom kojeg tumači. Lik Martina glumi uvek simpatični i šarmantni Stiv Kugan (Steve Coogan), kome odlično pristaje uloga krutog i ironičnog novinara. Njih dvoje su uspeli da prikažu jedan vrlo komplikovan i emotivan odnos koji se razvijao u neobičnim uslovima.
Tehnički gledano, “Philomena” je sasvim korektno realizovan film. Muzičku podlogu za ovaj naslov komponovao je poznati filmski kompozitor Aleksandar Despla (Alexandre Desplat). Dotični je zbilja uradio sjajan posao. Muzika u svakom momentu savršeno prati priču i njene likove. “Philomena” poseduje i vrlo lepu i pomalo hladnu atmosferu, što je već uobičajeno kada su britanska ostvarenja u pitanju.
Interesantna životna priča i portretisanje glavne protagonistkinje Filomine Li, nateraće vas da ukoliko pogledate ovaj film poželite da saznate nešto više o njegovim stvarnim likovima.
Nominovan za 4 oskara, “Philomena”, iako smatran jednim od slabijih kandidata u trci za ovu prestižnu nagradu, je svakako vredan vašeg vremena i pažnje.
Goran Mirkovic
kakavfilm.com
Pre nekoliko dana sam gledala film.
Jedan od lepsih filmova koji sam gledala u zadnje vreme.