Arnold ŠvarcenegerArnold Alojz Švarceneger (nem. Arnold Alois Schwarzenegger), rođen 30. jula 1947.) je austrijsko-američki bodibilder, glumac i političar, koji je bio u službi kao 38. guverner Kalifornije (2003-2011). Još kao mladić, Švarceneger je imao uspešnu karijeru kao bodibilder. Kasnije je stekao svetsku slavu i postao holivudska ikona akcionih filmova. Tokom bidibilderskih dana zaradio je razne nadimke kao što su: Austrijski hrast i Štajerski hrast, a tokom filmske karijere zvalu su ga Arnold Strong i Arni, a od nedavno dobio je nadimak Guvernator (nadimak nastao od reči guverner i terminator).
Po političkom opredeljenju je repubikanac, a prvi put je izabran 7. oktobra 2003. godine da zameni tadašnjeg guvernera Greja Dejvisa. Zakletvu je položio 17. novembra iste godine da bi odslužio ostatak Dejvisovog manadata. Kasnije 7. novembra 2006. godine, pobedio je demokratu Fila Angelidesa na izborima i izabran je da služi puni mandat kao guverner Kalifornije. Zakletvu za drugi mandat je položio 5. januara 2007. godine. Maja 2004. i 2007. godine svrstan je od Tajm magazina među 100 ljudi koji su „oblikovali svet“
Švarceneger je rođen 30. jula 1947. godine u malom mestu Tal blizu Graca, a kršten je kao Arnold Alois Švarceneger. Njegovi roditelji su bili Gustav Švarceneger (1907–1972), lokalni policajac i Aurelia Jadrny (1922 – 1998). Gustav i Aurelija (koja je bila udovica i imala jednog sina) su se venčali 20. oktobra 1945. godine. Kako kaže Švarceneger, njegovi roditelji su bili veoma strogi. Osvrnuo se nazad na detinjstvo i priseća se:“ako bi uradili nešto loše ili bili neposlišni, šiba nije šteđena“. Odrasto je u rimokatoličkoj porodici koja je redovno svake nedelje posećivala crkvu. Njegov otac Gustav je potpisao članstvo za nacističku partiju i SA nakon anšlusa. Tokom njegovog potpisivanja Austrija još nije bila pripojena Nemačkoj. Ipak, nakon završetka rata Gustavu je dozvoljeno da radi kao policajac, jer nije počinio nijedan ratni zločin. Gustav je podržavao više starijeg sina Majnharda, nego Arnolda. Imao je neosnovano uverenje da Arnold nije njegov sin. Švarceneger je rekao da njegov otac nije imao strpljenja da sluša njegove probleme, „bio je zid, pravi zid“. Švarceneger je imao dobre odnose sa majkom koje je održavao sve do njene smrti. Švarceneger je zahtevao od Sajmon Vizental centra da istraži očevu prošlost tokom Drugog svetskog rata, ali oni nisu našli nikakov dokaz o umešanosti u ratne zločine. Novac je bio najveći problem u kući Švarcenegerovih, a Arnold se seća da je jedan od srećnijih trenutaka bio kada je porodica kupila frižider.
Kao dečak Švarceneger je na snažni podsticaj svog oca trenirao mnogo sportova. Godine 1960. pri put se susreo sa tegovima kada je njegov fudbalski trener odveo njegov tim u fitnes centar. Nakon toga sa 14 godina odlučio je da napusti fudbal i počne baviti bodi bildingom. Kada su ga pitali da li je tačno da je sa 13 godina počeo da diže tegove, on je odgovorio: „U stvari ja sam sa dizanjem tegova počeo u petnaestoj godini, ali sam učestvovao u drugim sportovima kao što su fudbal, ipak iako sam bio vitak, mislio sam da mogu da krenem sa fitnesom i idem na takmičenja“. Ipak u biografiji na njegovoj zvaničnoj veb prezentaciji piše da je sa fitnesom počeo kod trenera Kurta Marnula sa 14 godina. Godinu dana kasnije studirao je psihologiju da bi lakše razumeo moć uma nad telom. Zvanično sa 17 godina počinje da ide na takmičenja. Tokom govora 2001. godine rekao je: „Moja vlastita želja je formirana kada sam imao 14 godina. Moj otac je hteo da budem policajac kao što je on bio, a majka je htela da zaršim trgovačku školu“. Švarceneger je počeo da posećuje fitnes centar u Gracu, gde je često posećivao bioskope da vidi svoje bodi bilding uzore kao što su: Redž Park, Stiv Rivs i Džoni Vajsmiler. Kako je jednom rekao: „bio sam inspirisan ličnostima kao što su: Redž Parker i Stiv Rivs“.
Kada je Rivs preminuo 2000. godine, Švarceneger je rekao: „kao tinejdžer odrastao sam uz Stiva Rivsa. Njegova neverovatna dostignuća su mi davala snage da nastavim iako drugi oko mene nisu razumeli moje snove. Stiv Rivs je bio deo svega što sam hteo da postignem“. Godine 1961. upoznao je Kurta Marnula koji ga je pozvao da trenira u njegovom fitnes centru u Gracu. Švarceneger je bio toliko posvećen vežbanju, da je odlazao u fitnes, čak i vikendom kada je fitnes centar bio zatvoren. „Razboleo bih se ako bih propustio jedno vežbanje. Znao sam da neću moći sebe pogledati u ogledalo sledećeg jutra ako to ne odradim“. Kada su ga pitali o prvom filmu koji je pogledao, odgovorio je: „ Bio sam veoma mlad, ali se ipak sećam da me je otac odveo u bioskop gde sam doživeo nova iskustva. Moj prvi film koji sam pogledao, a koga se dobro sećam je bio jedan film od Džona Vejna“.
Godine 1971. Švarcenegerov brat Majnhard je nastradao u saobraćajnoj nesreći. Majnhard je vozio u alkoholisanom stanju i od zadobijenih povreda odmah je preminuo. Švarceneger nije prisustvovao njegovoj sahrani.U to vreme trebao je da se oženi sa Erikom Knap sa kojom je imao trogodišnjeg sina Patrika.[Njegov otac je umro sledeće godine, a on nije prisustvovao sahrani. Kao razlog njegovog odsustva navodi da je morao da se usresredi za predstojeće takmičenje za Mistera Olimpije. Barbara Bejker, njegova tadašnja devojka je rekla: „Vest o smrti svog oca je primio bez ikakve emocije, a o svom bratu nikada nije ni govorio“. Do sada postoje čak tri verzije zašto nije prisustvovao sahrani svog oca.
U intervjuu za Fortune Magazine 2004. godine, Švarceneger je izjavio da je često bio maltretiran od strane svog oca; „kosu mi je vukao, a tukao me je kaišom“. Tako je to bilo u mnogim porodicama u tadašnjoj Austriji i Nemačkoj. Svaki put kada bi dobio udarac i kada bi neko rekao da ne smem da to radim, govorio sam sebi: „ovo neće dugo trajati jer ću se odseliti odavde i postati neko. Biću bogat i postaću neko“.
Godine 1965. Švarceneger je vojni rok u trajanju od jedne godine služio u austrijskoj vojsci. Iste godine na takmičenju na Mistera Evrope za junire osvaja prvo mesto. Tokom vojnog roka dezertirao je da bi mogao da učestvuje na ovom takmičenju, kasnije je proveo sedmicu dana u vojnom zatvoru. „Učestvovanje na ovom takmičenju je bilo veoma važno za mene, tako da nisam mislio na posledice. Kada sam došao u Štutgart, bio sam zbunjen. Zaboravio sam svoje pokrete za poziranje tako da sam ih pozajmljivao od drugih, ipak na kraju sam pobedio“. Iako javnost misli tako, to nije bilo njegovo prvo takmičenje. Pri put se takmičio u Gracu na jednom manjem takmičenju, gde je završio kao drugoplasirani.
Svoj prvi let avionom je imao 1966. godine kada je išao na takmičenje za NABBA Mr. Universe, koje se održavalo u Londonu.Na ovom takmičenju je završio kao drugi iza Amerikanca Čestera Jortona. Svoju prvu titulu Mister Univerzuma osvaja 1967. godine, a to ga ujedno čini najmađim bodibilderom koji je osvojio ovu nagradu, imao je samo 20 godina. Sledeća tri takmičenja za profesinonlce on osvaja prvo mesto. Kasnije se seli u Minhen gde je trenirao od četiri do šest sati dnevno i gde je pohađao poslovnu školu. „Mister Univerzum je bila moja prilika da budem zvezda i postanem bogat“.
Odlazak u SADŠvarceneger je se preselio u SAD septembra 1968. godine i govorio je veoma loše engleski jezik. „Kada sam došao u SAD, govorio sam veoma loše engleski jezik sa jakim naglaskom, što je bila velika prepreka za moju želju da postanem glumac“.[6] Tamo je trenirao u Gold's Gym (Santa Monika), gde mu je trener bio Džo Vajder. Između 1970. i 1974. godine jedan od njegovih partnera za trening je bio Ric Drasin, bodibilder i profesionalni rvač. Postao je dobar prijatelj i sa profesionalnim rvačem "Superstarom" Bilijem Grejamom. Godine 1970. kada je imao 23 godine pri put osvaja Mister Olimpija u Njujorku, da bi kasnije osvojio još šest ovih titula.
Godine 1969. sreo je Barbaru Autland Bejker, učiteljicu sa kojom je bio u vezi do 1974. godine. Švarceneger je o njoj govorio u svojim memoarima iz 1977. godine: „ Bila je veoma stabilna osoba, koja je želela običan život“.Barbara je njega opisala kao „šaljivu, harizmatičnu, avanturustičku i sportsku osobu“. Barbara tvrdi kako je on na kraju njihove veze „postao nepodnošljiv, misleći da se svet vrti oko njega“. " Barbara Bejker je 2006. godine objavila svoje memoare koji su se zvali: „Arnold i ja: U senci austrijskog hrasta“.
Švarceneger je Barbaru Bejker upoznao šest do osam meseci nakon svoga dolaska u SAD. Živeli su zajedno u apartmanu u Santa Moniki oko tri i po godine.
Sledeća Švarcenegerova devojka je bila Sue Moray, koju je upoznao na Venice Beach, juna 1977. godine. Po rečima Sue Moray, par je imao „otvorenu vezu“: „Bili smo verni jedno drugom dok smi bili u Los Anđelesu, ali kada je on bio van grada mogli smo da radimo šta želimo“. Švarceneger je Mariju Šriver upoznao na teniskom turniru Robert F. Kendi, avgusta 1977. godine. Tokom toga vremena bio je u vezi i sa Sue Moray i sa Marijom Šriver, sve do avgusta 1978. godine kada je Sue Moray okončala vezu sa njim.
Švarceneger je jednom izjavio da je njegov „veliki san“ bio dolazak u SAD još od svoje desete godine. Često je pitao sebe „šta ja to radim na farmi u Austriji“, a verovao je da će mu bodibilding biti „karta“ za odlazak u SAD. „Siguran sam da ako pobedim na takmičenju za Mistera Univerzuma da ću otići u SAD“. LA Weekly je jednom napisao: „Švarceneger je najslavniji imigrant u Americi koji je došao sa snažnim austrijskim naglaskom i uspeo da postane jedna od najvećih filmskih zvezda tokom devedesetih“.
KarijeraProfesionalni debi Mister Univerzum (1968)
Nagrade Mister Univerzum (1967), Mister Univerzum (1968, 1969, 1970), Mister Olimpija (1970-1975, 1980)
Aktivan do 1980. godine
Švarceneger se smatra za jednog od najznačajnijih ljudi u istoriji bodibildinga. Iako se povukao iz bodibildinga, nastavio je da promoviše taj sport, preko svojih fitnes centara i fitnes časopisa. Mnogo godina pisao je mesečne članke u fitnes časopisima Маsl & Fitness & Fleks.
Mister OlimpijaŠvarcenegerov cilj je bio da postane najbolji bodibilder na svetu. Da bi to ostvario trebao je da pobedi na takmičenju Mister Olimpija. Njegov prvi pokušaj da osvoju ovu titulu je bio 1969. godine kada je poražen od trostrukog šampiona Serđa Olive. Ipak, godinu dana kasnije Švarceneger se vraća na ovo takmičenje i osvaja ga.
Kasnije je nastavio da pobeđuje na ovom takmičenju od 1971. do 1974. godine. Godine 1975. ponovo osvaja ovu titulu po šesti put uzastopno, pobeđujući Franka Kolumbu. Imao je samo nekoliko meseci pre takmičenja da povrati težinu koju je morao izgubiti zbog uloge u filmu Stay Hungry. Lu Ferinjo je rekao da to sa težinom neće biti problem, a tako je i bilo, Švarceneger nešto lakši nego obično ipak pobedeđuje na takmičenju. Nakon takmičenja najavljuje svoje povlačenje iz profesionalnog bodibildinga.
Nije se takmičio do 1980. godine kada se vraća na takmičenje za Mistera Olimpiju i pobeđuje, što mu je bila sedma titula. Nakon ove titule zvanično se povukao sa bodibilding takmičenja. Kada je trenirao za ulogu Konana u filmu Konan varvarin, dobio je dobar oblik tela zbog jahanja, trčanja i mačevanja da je hteo da se vrati poslednji put na takmičenje za Mistera Olimpije. Ipak, nezgoda na treningu ga je omela da se prijavi na takmičenje.
Korišćenje steroidaMnogi smatraju da je Arnold uzimao steroide tokom cele svoje bilderske karijere, ali zapravo ih je koristio samo nedelju dana pre velikih takmičenja, kako je on govorio da napumpa mišiće krvlju kako bi izgledali veći i bili prošarani venama.
Glumačka karijeraGodine 1970. Švarceneger je bio poznat kao „najjači čovek na svetu“. Hteo je da svoju karijeru bodibildera pretvori u glumačku, kao što je uradio njegov uzor Redž Park. U početku glumačke karijere imao je problema sa dugim prezimenom, velikim mišićima, stranim akcentom, ipak 1970. godine dobija ulogu Herkulesa u filmu Herkules u Njujorku. Potpisan je pod imenom Arnold Strong, njegov naglasak je bio toliko neobičan da su se producenti bojali da ga gledaoci neće ništa razumeti.
Svoju drugu ulogu je dobio u filmu režisera Roberta Altmana koji se zvao The Long Goodbye. Nakon toga igra u filmu Stay Hungry za koga je nagrađen Zlatnim globusom za najbolju novu mušku zvezdu. Kasnije se Švarcenerger prisećao početka svoje karijere i kaže: „Bilo je veoma teško za mene u početku, agenti i ljudi na kastingu su mi govorili da imam „čudno telo“, smešan naglasak i da imam predugo prezime. U stvari kome god sam se obratio, nisam imao velike šanse“.
Nakon toga veliku pažnju na sebe privlači sa filmom o bodibildingu koji se zvao Pumping Iron. Kasnije je otkupio prava za taj film.
Švarceneger se takođe pojavio sa Kirkom Dagalsom i En-Margret u filmskoj komediji The Villain, 1979. godine. Ipak, svoju filmsku popularnost stiče sa filmom Konan varvarin iz 1982. godine koji je bio pravi hit na boks ofisu. Dve godine je snimio i nastavak Konan uništitelj sa kojim nije ustvario neki značajniji uspeh. Kasnije se pojavio na naslovici Haj tajmsa (en.High Times) na kojoj je bio obučen kao Konan varvarin.
Godine 1983. pojaljuje se u promotivnom videu koji se zvao Karneval u Riu.
Kao glumac je ipak ostvario svoju najpoznatiju ulogu u filmu Terminator režisera Džejmsa Kamerona, 1984. godine. Nakon Terminatora usledio je film Crvena Sonja sa kojim je imao pravu propast.
Od sredine do kraja osamdesetih igrao je uglavnom u akcionim filmovima kao što su: Komandos, Surovi ugovor, Predator (film), Trkač i Crvena vrelina. Pošto su akcioni filmovi bili dosta traženi u to vreme, Švarceneger stiče svetsku popularnost i postaje prava zvezda akcionih filmova.
Godine 1988. igra zajedno sa Danijem Devitom u filmskoj komediji Blizanci. Dve godine kasnije igra u jednom od najskupljih filmova koji se zvao Totalni opoziv. Švarceneger je od filma zaradio 10 miliona dolara i 15% od zarade filma. Film je bio naučno-fantastičnog žanra, a baziran je na kratkoj priči Filipa K. Dika koja se zvala We Can Remember It for You Wholesale. Policajac iz vrtića, njegov sledeći film je bio filmska komedija u kome je po drugi put sarađivao sa režiserom Ajvanom Rajtmanom (prvi put su sarađivali u filmu Blizanci).
Početkom devedestih Švarceneger se kratko oprobao i kao režiser, prvo je režirao jednu epizodu TV serije Tales from the Crypt (1990), da bi dve godine kasnije režirao TV film Božić u Konektikatu. Od tada nije više režirao.
Vrhunac karijere, kako kritički, tako i komercijalni je bio sa filmom Terminator 2: Sudnji dan, koji je bio jedan od najgledanijih filmova te godine i uspeo je da zaseni prethodni dio iz 1984. godine.
Godine 1993. National Association of Theatre Owners, proglasio ga je stranom zvezdom desetljeća. Njegov sledeći film je bio Poslednji akcioni heroj koji je imao lošu sreću da se prikazuje u istoj godine kao film Park iz doba Jure i zbog toga film je pretrpeo velike posledice na boks ofisu. Godinu dana kasnije igra u dosta zapaženom filmu rećisera Džejmsa Kamerona koji se zvao Istinite laži. U filmu je igrao zajedeno sa glumcima: Džejmi Li Kertis, Tijom Karer i Bilom Pakstonom. Iste godine ponovo sarđuje sa režiserom Ajvanom Rajtamanom u filmu Junior. Uloga u ovom filmu mu je donela naominaciju za Zlatni globus u kategoriji za najboljeg glavnog glumca u igranom filmu (mjuzikl ili komedija) .
Dve godine kasnije igra u veoma popularnom akcijskom trileru Likvidator. U filmu je igrao zajedno sa Vanesom Vilijams i Džejmsom Kanom. Nakon toga sledi njegova uloga negativca Gospodina Friza u filmu Betmen i Robin. Nakon ovog filma je pauzrao neko vreme zbog povrede leđa.
Nakon povrede, 1999. se vraća u horor-trileru Poslednji dani u kome je igrao zajedno sa Gebrijelom Bernom i Kevinom Polakom.
Godine 2000. igra sa Robertom Duvalom u naučnofantastinoj akciji koja sa zvala Šesti dan, a dve godine kasnije i u filmu Kolateralna šteta. Sledeće godine je po treći put reprizirao ulogu Terminatora u filmu Terminator 3: Pobuna mašina. Film je zaradio preko 150 miliona dolara u SAD-u.
U njegovu čast lokalno kuturno udruženje u Gracu je htelo da postavi statuu Terminatora u centralnom parku grada koja bi bila visoka 25 metara. Švarceneger je rekao da je počastvovan, ali da bi taj novac trebalo potrošiti na socijalne projekte i Specijalnu olimpijadu.
Negova sledeća uloga uključuje pojaljivanje od 3 sekunde u filmu Dobrodošli u džunglu, 2003. godine. Nakon toga imao je još jednu manju ulogu u filmu Put oko sveta za 80 dana u kome je glavnu ulogu igrao Džeki Čen.
Postoje neka nagađanja da bi se mogao pojaviti u manjoj ulozi u filmu Terminator Salvation: The Future Begins.
Poznati komičar i glumac Robin Vilijams je jednom rekao: „Arnold Švarceneger je igrao u mnogo filmova, ali je u njima govorio manje od bilo kojeg glumca, jedino možda nije od Lesija“.
Filmografija značajnijih filmova
Herkules u Njujorku (1970.)
Pamping Ajron (1977.)
Konan varvarin (1982.)
Konan razarač (1984.)
Terminator (1984.)
Kalidor i riđokosa ratnica (1985.)
Komandos (1985.)
Žestoki udarac (1986.)
Predator (1987.)
Trkač (1987.)
Crveno usijanje (1988.)
Blizanci (1988.)
Potpuni opoziv (1990.)
Policajac iz zabavišta (1990.)
Terminator 2: Sudnji dan (1991.)
Poslednji akcioni heroj (1993.)
Istinite laži (1994.)
Junior (1994.)
Brisač (1996.)
Luda božićna zvona (1996.)
Betmen i Robin (1997.)
Početak kraja (1999.)
Šesti dan (2000.)
Osveta (2002.)
Terminator 3: Pobuna mašina (2003.)
Put oko sveta za 80 dana (2004.)
wikipedija
Pet 16 Sep - 10:40
