Kosta Hakman

Коста Хакман
1899-1961.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Кратка биографија

   1899. — Рођен у Босанској Крупи, 22. маја.
   1914. — Ухапшен као припадник покрета „Млада Босна“.
   1919. — Завршио гимназију. Почео студије сликарства.
   1921-1924. — Студирао сликарство у Кракову.
   1925. — Прва самостална изложба.
   1926-1929. — Боравио у Паризу.
   1930. — Постављен за суплента Ι мушке гимназије у Београду.
   1935. — Постављен за стручног учитеља за орнаментално цртање и акварел на Техничком факултету у Београду (Одсек за архитектуру).
   1938. — Жени се Босом Павловић. Смрт брата Стефана.
   1940. — Постављен за ванредног професора Академије ликовних уметности у Београду
   1941-1944. — Био у заробљеништву (логор у Дортмунду).
   1945. — Наставља рад у Академији ликовних уметности у Београду као ванредни професор.
   1947. — Жени се Радмилом Лозанић. Постао редовни професор Академије ликовних уметности у Београду.
   1949. — Рођење ћерке.
   1958. — Одлазак у пензију.
   1961. — Умро у Опатији, 9. децембра.


[You must be registered and logged in to see this image.]

КОСТА ХАКМАН
1899-1961

[You must be registered and logged in to see this image.]

Као „Пијемонт јужних Словена“ Београд је још пре првог светског рата окупљао уметнике различитих народности (Мештровић, Бецић, Мурат, Грохар). После рата, од 1918. године, као главни град нове државе, постао је природни центар коме су тежили уметници из свих крајева наше земље. Због свог новог положаја и функције, био је атрактивно језгро новог хетерогеног организма, што је од првог тренутка имало утицаја и на његов демографски развој. Полако је прерастао у модерну европску метрополу и окупљао уметнике из свих крајева пружајући им могућност да се афирмишу. Простор за свој рад у њему су убрзо нашли Мило Милуновић, Петар Лубарда, Сретен Стојановић, Тома Росандић, Недељко Гвозденовић, Јован Бијелић, Јеролим Мише, Михаило Вукотић, Игњат Јоб, Антон Хутер, Лојзе Долинар, Петар Палавичини, Марино Тартаља, Лаза Личеноски и многи други.

Једни су кроз Београд само прошли, други су се ту задржали дуже или краће време; већина је у Београд дошла одмах после школовања или се у њему школовала а потом и заувек остала.

Многе од њих готово је немогуће искључити из контекста уметности београдског круга јер, мада рођени у другим срединама — Црној Гори, Хрватској, Словенији, Босни, Македонији — они су својим радом обележили културу овог града.

Тиме, пак, што су се школовали или боравили у више европских центара допринели су ширини уметничких идеја и разноврсности уметничких токова. И, тако, велики је број уметника у Београду које називамо српским и југословенским али све је више и оних које можемо назвати југословенским и европским.

У континуитету савремене југословенске уметности, међу ауторима чије је дело уграђено у темеље ликовне културе Београда, незаобилазно је име Косте Хакмана. Рођен у Босни, школован у Европи, он је у Београду провео готово цео свој радни век и досегао до самог врха београдског сликарства између два рата.