|
| |
Autor | Poruka |
---|
Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Marko Murat Ned 29 Apr - 19:51 | |
| Marko Murat (Luka Šipanska pored Dubrovnika, 30. decembar 1864. – Dubrovnik, 14. oktobar 1944) je bio slikar koji je nakon studija u Minhenu, radio u Beogradu, a zatim se u Dubrovniku posvetio brizi o kulturnim spomenicima kao konzervator. Stvarao je pejzaže (mahom iz okoline Dubrovnika), portrete i istorijske kompozicije. Njegovo najpoznatije delo je velika istorijska kompozicija „Ulazak (Dolazak) cara Dušana u Dubrovnik“, za koju je dobio bronzanu plaketu na svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Život i delo[You must be registered and logged in to see this image.]„Dolazak cara Dušana u Dubrovnik“ [You must be registered and logged in to see this image.]„Dah dubrovačkog proleća“ Osnovnu školu i gimnaziju je 1883. godine završio u Dubrovniku i posle je tri godine studirao teologiju u Zadru. 1886. godine je otišao na studij u umetničkoj akademiji u Minhenu u Nemačku i diplpmirao je 1893. godine a zatim putovao po Rimu i Parizu. Od 1898. se nastanio u Beogradu i tu predavao u Drugoj beogradskoj gimnaziji i Umetničko-zanatskoj školi, a jedno vreme je bio i predavač crtanja kraljeviću Aleksandru Karađorđeviću. U sklopu delegacije koja je predstavljala Kraljevinu Srbiju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, Marko Murat se predstavio istorijskom kompozicijom „Ulazak (Dolazak) cara Dušana u Dubrovnik“, za koju je nagrađen bronzanom plaketom. Pored njega, u delegaciji je učestvovao i Paja Jovanović sa monumentalnom kompozicijom „Proglašenje Dušanovog zakonika“, za koju je dobio zlatnu plaketu. Za vreme rata je bio u Dubrovniku i tu je hapšen i proganjan od austrijskih vlasti. Posle rata je postao upravnik za nadleštvo umetnosti i spomenike u Dubrovniku. Bio je jedan od prvih impresionista na slovenskom jugu koji je dosledno radio u pleneru i tako izradio mnoge pejzaže iz Dubrovnika i njegove okoline a radio je i istorijske kompozicije kao i portrete. Vremenom je njegova paleta postala zatvorenija i likovi plastičniji. Izlagao je na svim značajnijim izložbama u Jugoslaviji u Beogradu i Zagrebu ali i u inostranstvu u Sofiji, Minhenu, Parizu, Rimu, Beču, Londonu itd. Literatura Narodna enciklopedija – srpsko- hrvatsko- slovenačka, priređivač i urednik, dr St. Stanojević, Zagreb (1925 — 1929)
Poslednji izmenio Shadow dana Ned 29 Apr - 19:55, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 19:52 | |
| |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 19:53 | |
| |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 19:54 | |
| |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 20:26 | |
| [You must be registered and logged in to see this image.]Marko Murat, portret Laze Kostića, 1898. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 20:28 | |
| [You must be registered and logged in to see this image.]Марко Мурат - Александар Обреновић, 1895 |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 20:29 | |
| [You must be registered and logged in to see this image.]Марко Мурат (Лука Шипанска, 1864–Дубровник, 1944): „Конављанка”; уље на платну, 1898; 150 x 99 cm; Народни музеј, Београд. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Marko Murat Ned 29 Apr - 20:31 | |
| [You must be registered and logged in to see this image.]Murat, Marko (1864. – 1944.) Šipanska luka, 1934. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Marko Murat Uto 23 Okt - 23:12 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Marko Murat Uto 23 Okt - 23:15 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Marko Murat Pet 2 Maj - 0:17 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Marko Murat Pet 2 Maj - 0:19 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Pon 9 Jun - 22:36 | |
| Дах дубровачког пролећа, 1897. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Čet 31 Jul - 3:32 | |
| Obeležavanje 150 godina od rođenja Marka Murata Elektronskom izložbom građe iz svojih zbirki Biblioteka Matice srpske obeležava 150 godina od rođenja slikara Marka Murata [You must be registered and logged in to see this image.]BEOGRAD - Elektronskom izložbom građe iz svojih zbirki Biblioteka Matice srpske obeležava 150 godina od rođenja slikara Marka Murata (1864-1944) a može da se pogleda od sutra do 28. avgusta na sajtu [You must be registered and logged in to see this link.]Uz Nadeždu Petrović, Kostu Milićevića, Milana Milovanovića i Boru Stevanovića, Marko Murat smatra se jednim od najplodnijih, stilski najdoslednijih i najznačajnijih predstavnika srpske umetnosti krajem 19. veka i početka 20. veka, odnosno vremena koje se po stilskom opredeljenju poklapa sa periodom plenerizma i impresionizma. Marko Murat rođen je 30. decembra 1864. godine u Luci Šipanskoj pored Dubrovnika. U Dubrovniku je završio osnovnu školu i gimnaziju i posle je tri godine studirao teologiju. U Zadru je pohađao atelje fratra slikara Josipa Rosija gde je dobio osnovno likovno obrazovanje. U leto 1886. zagrebački list Vijenac objavio je Muratov crtež Sijelo u Cvijete Zuzorićeve što mu je donelo stipendiju za slikarske studije poznatog mecene barona Luja Vranicanija. Murat se opredelio za studije na Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu gde je diplomirao 1893. predstavivši se reprezentativnom kompozicijom Cveti u Dubrovniku. Nakon završenih studija otišao je u Dubrovnik, a već u proleće 1894. u Beograd gde je s prekidima ostao do početka Prvog svetskog rata. To je vreme umetnikovog najvećeg i najplodnijeg poleta kada inspirisan motivima iz zavičaja, predelom, ljudima, istorijom i legendom stvara neka od svojih najpoznatijih dela: Proleće, Pred crkvom svetog Vlaha, Dah Dubrovačkog proleća, Konavljanka... U međuvremenu, deluje i kao pedagog u Drugoj beogradskoj gimnaziji i Umetničko-zanatskoj školi, a angažovan je i na umetničkim poslovima, organizator je izložbi i izlagač na domaćim i svetskim izložbama, pokretač akcija za osnivanje umetničkih udruženja, član žirija. Tako je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. izložio istorijsku kompoziciju Dolazak cara Dušana u Dubrovnik, jedan je od osnivača Društva srpskih umetnika "Lada" 1904, član je Društva srpsko-hrvatskih umetnika "Medulić" 1911-1914, član Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i Jugoslovenstva. Od javnih priznanja kojih je dobio nekoliko svakako je najznačajniji izbor za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 1920, odnosno redovnog člana 1940. i to pristupnom besedom "O slikarstvu Dubrovnika". Do penzionisanja 1932. radio je kao upravnik Nadleštva za umetnost i spomenike i konzervator umetničko-istorijskih spomenika Dubrovnika. Pored pomenutih dela poznati su i portreti članova njegove porodice, autoportreti, kao i mnogobrojni crteži predela s mora, dubrovačkih ulica, figura u pleneru, te vlastitog lika na pismima kojima se javljao prijateljima. Marko Murat umro je 14. oktobra 1944. u Dubrovniku. novosti.rs |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Pon 20 Okt - 18:25 | |
| Marko Murat i “Lada” u Narodnom muzeju u Beogradu[You must be registered and logged in to see this image.]Marko Murat, Autoportret, 1933. ulje, vlasnik Narodni muzej Beograd Narodni muzej u Beogradu pripremio je nova iznenađenja za ljubitelje umetnosti, kojima obeležava dva značajna jubileja u istoriji srpske umetnosti. U subotu, 4. oktobra u 13 časova, biće otvorene dve izložbe – Marko Murat i Osnivači „Lade“. Izložba slika i crteža Marka Murata iz zbirki Narodnog muzeja priređuje se povodom 150 godina od rođenja umetnika. Na izložbi je predstavljeno svih dvadeset sedam slika izvedenih tehnikom ulja i jedan akvarel Marka Murata iz Narodnog muzeja, a koji su nastali u rasponu od 1889. do 1936. godine. Na osnovu njih mogu da se prate dometi ovog umetnika i matični tokovi srpske umetnosti u prve dve decenije XX veka. Pored slika, postavku će upotpuniti i odabir načinjen od 120 Muratovcih radova na papiru, tri skicen-bloka i dve beležnice malog formata sa preko 150 listova koji se čuvaju u Kabinetu crteža i grafika Narodnog muzeja. Autori izložbe su muzejski savetnici Ljubica Miljković i Gordana Stanišić. Ove godine navršava se i 110 godina od osnivanja Društva srpskih umetnika „Lada“, uoči otvaranja Prve jugoslovenske umetničke izložbe u Beogradu. Osnivači ovog umetničkog udruženja bili su Uroš Predić, Đorđe Jovanović, Rista Vukanović, Beta Vukanović, Marko Murat, Simeon Roksandić i Petar Ubavkić.. Društvo srpskih umetnika „Lada“ postoji i aktivno je i danas. Autor ove izložbe je muzejski savetnik Ljubica Miljković. Marko Murat, vitez među slikarima U životu čitave generacije umetnika, prve generacije koja je nagovestila srpsku modernu, a kojoj su pripadali Đorđe Krstić, Paja Jovanović, Uroš Predić, Marko Murat, Leon Koen, Stevan Aleksić, Rista i Beta Vukanović, dva su događaja imala presudnu ulogu: Svetska izložba u Parizu 1900. godine i Prva jugoslovenska umetnička izložba u Beogradu, 1904. godine. Kao učenici minhenske i bečke akademije, ovi umetnici već su krajem 19. veka započeli istraživanja svetlosti i prostora, te se tako već na početku moderne kristališu dve pojave : luminizam koji je kao problem postavio još Đura Jakšić i plenerizam, koji se pojavljuje na slikama Marka Murata i Paje Jovanovića pred sam kraj 19. veka. Na velikoj međunarodnoj izložbi u Parizu 1900. godine, koja je na simboličan način nagovestila rađanje novog doba, našli su se brojni izlagači iz celog sveta. Paja Jovanović je ovako zabeležio značaj te izložbe: „U Parizu 1900. godine biće nadmetanje svih naroda. Svaki će se postarati i potrošiti, da se pred stranim svetom što bolje prikaže. Srbija, koja je budućnošću bogata, mora svratiti pažnju stranog sveta i na svoju prošlost, te da se vidi i pozna, da ima od kud crpsti snagu i nauk, da se ima na što ugledati i da ima kamo težiti…“ I drugi slikari mislili su slično Paji Jovanoviću, pa su na toj izložbi, u srpskom paviljonu, najvažniji deo selekcije predstavljale monumentalne slike – Krunisanje Stefana Dušana Silnog, Paje Jovanovića, Pad Stalaća Đorđa Krstića, Dahije Riste Vukanovića, Otmica Srpkinja za turski harem Leona Koena, Takovski ustanak Petra Ubavkića, Spomenik kosovskim junacima Đorđa Jovanovića i Dolazak cara Dušana u Dubrovnik Marka Murata. [You must be registered and logged in to see this image.] Marko Murat: Ulazak cara Dušana u Dubrovnik, 1900, ulje, vlasnik Narodni muzej Beograd Ova slika imala je kasnije tešku sudbinu dok konačno svoj mir nije našla u Narodnom muzeju. Poziv da učestvuje na Svetskoj izložbi Murat je dobio u jeku priprema svoje druge samostalne izložbe u Beogradu 1898. Kako je još kao student priželjkivao da naslika veliku istorijsku kompoziciju koja će prikazati ulazak cara Dušana u Dubrovnik, a pozadina za ovakvu temu je upravo ideja ujedinjenja Južnih Slovena i oslobođenje Dubrovnika od austrijske vlasti. Marko Murat je smatrao da takvo ujedinjenje može da donese neki novi Dušan. Pre izlaganja u Parizu, sliku je na kratko prikazao u Beogradu, gde je primljena sa oduševljenjem, a sam kralj Milan je pohvalio i autora i delo. U Parizu je Murat dobio titulu „Viteza akademije“, koju je za posebna umetnička ostvarenja dodeljivao odbor Svetske izložbe. [You must be registered and logged in to see this image.]Povodom jubileja 150 godina od rođenja Branislava Nušića i 150 godina od rođenja Marka Murata, objavljujemo karikaturu B. Nušića koju je nacrtao M. Murat Po povratku sa izložbe, sliku je trebalo da otkupi Narodni muzej, ali je posle pregovora sa činovnicima, umetnik odlučio da je pokloni kralju Aleksandru Obrenoviću. Govorio je da želi da „kralj srpski kad god prođe pored te slike seti se Dubrovnika koji čeka oslobođenje“. Posle Majskog prevrata slika je ostala na dvoru, a krajem Prvog svetskog rata, pri povlačenju, austrijske vlasti su sliku odnele i jedno vreme se nije znalo gde je. Kada je otkriveno da se nalazi negde u Mađarskoj, vraćena je Kraljevini SHS 1922. godine i tada je smeštena u Novi dvor. Već je imala izvesna oštećenja nastala prilikom razramljivanja i odnošenja iz Beograda. Marko Murat je pozvan da sam popravi sliku i to upravo pred važnu posetu kralja Aleksandra Dubrovniku. Uvređen zbog načina ophođenja prema slici, Marko Murat je posle restauracije slike, kod svog potpisa u donjem desnom uglu dopisao „Post barbarum invasionem ab auctore restauratum a.s.1922“ („Posle invazije varvara, restaurirao autor 1922“).Taj natpis na slici ostao je do 1941. godine, kada su kustosi Narodnog muzeja premazali dopisani tekst bojeći se odmazde okupatora. Slika je do Drugog svetskog rata stajala u Novom dvoru, a po okončanju rata predata je Narodnom muzeju gde se i danas nalazi. Na izložbi koja obeležava 150 godina od rođenja autora biće prikazano i ovo remek-delo srpske umetnosti. avantartmagazin.com |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| | | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Pon 20 Okt - 18:32 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Pet 7 Nov - 11:13 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Pet 7 Nov - 11:14 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Marko Murat Uto 23 Avg - 18:15 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Marko Murat Uto 23 Avg - 18:16 | |
| |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| | | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| | | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| | | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Marko Murat Pon 19 Sep - 14:28 | |
| [You must be registered and logged in to see this image.]Cveti u Dubrovniku, 1893. (P II 17461) Biblioteka Matice srpske Elektronske izložbe u 2014. " [...] U njegovom slikarskom opusu srećemo brojne pejzaže, među kojima dominiraju oni iz okoline Dubrovnika, zatim brojne portrete, ali je negovao i istorijsko slikarstvo. Marko Murat bio je jedan od onih umetnika koji su oko 1900. godine, u trenucima buđenja nacionalne svesti, naslikali kompozicije koje su glorifikovale slavnu srednjevekovnu srpsku prošlost, i pritom na svoja velika platna uveli prirodnu svetlost i na taj način postali začetnici plenerizma u srpskoj sredini, otvorivši tako put novim i modernim tendencijama koje će ostvariti umetnici sledeće generacije." [arte.rs] * * * Cveti Cveti (Cvetna nedelja, Cvetnica) je veoma stari praznik koji pada nedelju dana pred Uskrs, i vezuje se za osvećenje palmi, a u hrišćanstvu se slavi od devetog veka.[52] Slavi se kao sećanje na Hristov ulazak u Jerusalim na magarcu uz pratnju apostola i mnogo ljudi, pozdravljan od naroda. U Jeruslimu je toga dana bio jevrejski praznik Pasha, te su njegov ulazak u grad svi primetili i zapitali se ko je to, a gomila koja ga je pratila odgovarala je da je on "Isus iz Nazareta Galilejskog".[52] Toga dana Isus je u hramu iscelio brojne bogalje, i bolesne, a narod i deca su mu sa оduševljenjem klicali: "Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom". Po celodnevnom bogosluženju Hrist se vratio u Vizantiju. U narodu se ovaj dan zove i Vrbica jer se u crkvama, posle bogosluženja, okade vrbove grančice i razdele narodu. Tamo gde nema crkve narod sam ubere vrbovo pruće za zdravlje, pa se od njega prave venci, kite kapije i dovratnici, a mladi se druže i izjavljuju ljubav. Toga dana decu svečano oblače, opasuju vrbovim grančicama, kupuju zvončiće, stavljaju im oko vrata i vode u crkvu. Cveti su tokom Uskršnjeg posta, te se ne igraju kola. Miloš Obrenović je 1815. god. na ovaj dan podigao, u Takovu, Drugi srpski ustanak protiv Turaka. Nakon liturgije, u crkvi Takovski Grm, on je čestitao praznik okupljenom narodu, pomolio se Bogu, kazavši da više ne može da se živi pod teškim turskim jarmom, u čemu ga je narod podržao, i izabrao za vođu ustanka. [51] Др Петар Влаховић, Обичаји ..., 96 [52] Б.Грубачић, М. Томић,Српске славе, 51. Ива Трајковић: Каталог "Хришћанство у Нишу кроз векове" у Традиционално хришћанство у Нишу", Народни музеј Ниш, 2013. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Marko Murat | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 352 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 352 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|