[You must be registered and logged in to see this image.]





Jedina slika koju je za zivota prodao je  ‘The Red Vineyard’(Crveni vinograd)

koja je danas izložena u moskovskom muzeju.


Holandski slikar koji se smatra jednim od najvećih slikara u istoriji evropske umetnosti. Sva svoja dela (oko 900 slika i 1100 crteža) stvorio je u vremenskom roku od 10 godina pre nego što je podlegao mentalnoj bolesti i počinio samoubistvo. On je i klasičan primer neshvaćenog umetnika. Tek nakon smrti su mu slike postale poznate i cenjene, da bi danas postizale rekordne cene na aukcijama.
Kao i mnogi drugi, tokom života nije dobio zaslužena priznanja, a veliku je popularnost stekao tek nakon smrti. Jedina slika koju je za zivota prodao je ‘The Red Vineyard’ (Crveni vinograd) koja je danas izložena u moskovskom muzeju. Vinsent van Gog rođen je 30.03.1853. godine u Grot Zundertu, Holandija. Odrastao je uz oca sveštenika Teodorusa, majku Anu Korneliu i tri sestre Ana, Elizabet Viljemin i dva brata Kor i Teo za koga je bio posebno vezan. Van Gogovi su bili najveća porodica trgovaca umetničkim delima i, zahvaljujući stricu, Vinsent je sa 22 godine postao trgovac reprodukcijama sa platom od 5 funti mesečno u Londonu. Posao trgovca lošim delima nije ga mogao održati, stoga je napustio Gupilov muzej gde je radio i predavao neko vreme kao učitelj. U to vreme ljudi su ga opisali kao mrzovoljnog, ekscentričnog čoveka koji se drži dalje od društva.Proveo je neko vreme kod roditelja u Egen-u, a zatim se zaputio u Amsterdam u nameri da se školuje za sveštenika, po očevoj želji. Napustio je skupe studije i stupio u školu Odbora za evangelizam. Izbacili su ga iz pastorske škole jer nije mogao da se prilagodi pedantnosti i praznini savremene teologije. Na savet prečasnoga Pitersena, odlučio se na odlazak u Borinaž, rudarsko naselje na severu Holandije. Prizor koji ga je tamo dočekao nije bio nimalo ugodan: ljudi na rubu egzistencije, boreći se između gladi, bolesti, zime i smrti u rudnicima. Posvetio se sav radu nastojeći da na sve moguce načine pomogne tim ljudima. Zato se duboko i snažno saosećao je sa bednim životom rudara, a takav mučan život nije mu činio dobro: fizicki je propadao, živci su mu popuštali, da bi pobeđen bezizlaznošću položaja u kom se nalaze rudari izgubio veru u Boga. Razočaran, tu je započeo svoje prve crteže. Crtao je ugljem rudare, njihove žene i decu. U to vreme ga je posetio njegov mladji brat Teo i tada je sklopljen „ugovor“ između braće: Vinsent će slikati, a Teo će mu obezbediti sredstva za život i rad sve do momenta kad se Vinsent bude mogao sam izdržavati slikajući. Sve vreme Vinsent mu je trebao slati sve što naslika. Sa svojim rođakom poznatim slikarom Antonom Movom se nasao u Hagu, gde je i započeo svoje dugogodišnje usavršavanje. Za svo vreme njegovog mukotrpnog života i rada nikada nije izostala pomoć i podrška od Tea. Vraća se sa roditeljima u Hajnen, neumorno radi i tamo upoznaje Margo Begeman, jedinu ženu koja ga je volela iskreno i bez rezerve, i koja je popila otrov kad joj je bilo zabranjeno da se uda za Vinsenta. Oporavila se, ali su se ona i Vinsent rastali. Posle toga on odlazi u Pariz. U Parizu niko nije hteo njegove slike, ipak imao je uvek snage i vere u sebe da slika. Iz Pariza odlazi u Arl gde je našao nadahnuće za svoje slike, a tu mu se pridružuje Gogen. U decembru 1888. dolazi do svađe između njega i Gogena. Van Gogh mu preti nožem, da bi na kraju, kad je Gogen otišao, sebi odrezao uvo. Zbog duboke depresije (za koju je u najvećoj meri kriv Gogen) 1889. na vlastiti je zahtev primljen u psihijatrijsku bolnicu u Francuskoj, tačnije u San Remiju. Sledeće godine puca sebi u prsa i ne shvatajući ozbiljnost povrede odlazi kući gde umire nakon dva dana. Ubio se pištoljem u svojoj 37. godini na slikanju u prirodi, kada mu nije išlo od ruke. Pištolj je nosio zbog šumskih životinja. Brat Teo, koji je bio uz njega dok je umirao, preneo je njegove poslednje reči: ,,Tuga će trajati večno“. Sahranjen je 1890. godine.

ivanaicky96.wordpress.com