Sava Raguzinski - zaboravljeni velikan

Neverovatna priča Srbina koji je osnovao rusku obaveštajnu službu

Malo ko zna da je pre oko 300 godina Srbin Rusiji podario obaveštajnu službu, velikog Puškina, prvu antičku statuu nage žene, granicu sa Kinom, trgovinu čajem i grad Kjahtu. To je bio grof Sava Lukič Vladislavič-Raguzinski

[You must be registered and logged in to see this image.]
Sava Vladislavić Raguzinski

Životne okolnosti odvele su Srbina Savu Raguzinskog (1660/8?-1738) u Rusiju, gde je postao jedan od najbližih saradnika Petra Velikog i predstavljao Rusiju u mnogim diplomatskim misijama, piše Ruska Reč (RBTH). Bio je obrazovan i hrabar, imao je avanturističkog duha i mnogo toga je učinio za Rusiju kao diplomata, obaveštajac, ekonomista i preduzimač.

U rusku istorijsku hroniku taj čovek je ušao pod imenom Sava Lukič Vladislavič-Raguzinski, ali je njegovo pravo ime Sava Vladislavić. Ovaj pravoslavni Srbin je rođen u Herceg Novom (oko mesta rođenja se ne slažu svi istraživači), a krajem 17. veka je bio prinuđen da zajedno sa porodicom beži od turskih janjičara u Dubrovnik, koji se tada nazivao Raguza.

Nažalost, u naše vreme je Sava Raguzinski nezasluženo prepušten zaboravu kako u Rusiji, tako i u svojoj postojbini.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Foto: Wikipedia, Ivan Ajvazovski - Uništenje turske flote u bici kod Sinopa

Njegova biografija je toliko bogata i zasluge pred Rusijom toliko velike, da bi se o njima mogla napisati čitava knjiga. Izabrali smo za vas šest reprezentativnih dostignuća ovog neobičnog čoveka.

1. Osnovao je mrežu ruske obaveštajne službe u inostranstvu

Sava je u Evropi stekao ekonomsko obrazovanje, a zatim otišao u Carigrad, gde se bavio trgovinom. To mu, međutim, nije bilo glavno zanimanje u životu. Bio je izvanredan poznavalac turske unutrašnje i spoljne politike, do najsitnijih detalja je znao sve dvorske tajne i karakter vladara Osmanlijskog Carstva, a u duši je krio mržnju prema onima koji su razrušili njegovo porodično gnezdo. Stoga je Sava u Visokoj Porti, Veneciji i Francuskoj organizovao razgranatu trgovačku mrežu. Ustvari je to bila prva ruska obaveštajna mreža u inostranstvu.


Kada se Sava 1702. zabrinuo zbog velike pažnje koju na njega obraćaju turske vlasti, on je iz Turske preko Crnog mora došao u Rusiju i sa sobom doneo rukopis „Proučavanje puta Crnim morem do Moskve“ sa detaljnim opisom luka, garnizona, njihovog naoružanja, pomorskih baza i ostalim podacima obaveštajnog karaktera. Obaveštajna mreža u crnomorskom regionu u to vreme je za Rusiju bila krajnje aktuelna.

Sava je organizovao široku obaveštajnu mrežu i po celoj Evropi, što je u više navrata pomoglo Rusiji da odnese pobedu u bitkama.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: AP, Zimski dvorac Romanovih, odnosno muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu

2. Poklonio je Rusiji Aleksandra Puškina

Kada se 1705. vratio u Moskvu sa jednog putovanja, Sava Raguzinski je doveo osmogodišnje dete rodom iz Etiopije, koje je kupio na tržnici u Istambulu. Malog Etiopljanina je Sava poklonio Petru Velikom, jer je ovaj voleo sve što je retko i neobično. Petar Veliki se veoma obradovao poklonu i naredio da se dečak krsti, a sam car mu je bio kum i dao mu je svoje ime po ocu. Od tada se Ibrahim Petrovič Hanibal (to je bilo njegovo puno ime posle krštenja) nije odvajao od cara, spavao je u njegovoj odaji i pratio ga u svim pohodima. Ibrahim Petrovič je imao šestoro dece, a 1799. mu se rodio praunuk – veliki ruski pesnik Aleksandar Sergejevič Puškin.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Wikipedia, Aleksandar Sergejevič Puškin

3. Doneo je u Rusiju prvu antičku statuu nage žene

Iz Rima, gde je u ime Ruske Imperije vodio pregovore sa rimskim papom Klimentom XIII, Sava Raguzinski je doneo u Rusiju statuu Afrodite - Venere iz Tauride (u Rusiji poznata kao „Venera Taurijska“ ili Venera Krimska). To je u Rusiji bila prva antička statua nage žene. Kip potiče iz 3. veka pre nove ere, a danas se nalazi u Ermitažu i smatra se njegovom najčuvenijom statuom. Nekada je Venera iz Tauride krasila Letnji park – carsku rezidenciju u centru Sankt Peterburga. Sava Raguzinski je doneo u Rusiju i sve ostale skulpture koje su nekada stajale u Letnjem parku.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Reuters, Ilustracija: Stara Grčka

4. Spasao je život Petru Velikom

U jesen 1710. godine Turska je objavila rat Rusiji. Turska armija sa gotovo 200 hiljada vojnika prešla je Dunav i krenula prema Dnjestru. Ratna sreća nije bila nimalo naklonjena Rusiji. Iako je rat izazvao buđenje narodno-oslobodilačkih pokreta u Moldaviji, Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori, ipak ruska armija nije dobila očekivano pojačanje. Na kraju je turska vojska kod reke Prut opkolila 44 hiljade ruskih vojnika zajedno sa Petrom Velikim.


Tada je grof Raguzinski stupio u pregovore kao predstavnik ruske strane. Turci su postavili dva uslova: izvesne teritorijalne ustupke i izručenje grofa Raguzinskog, jer je on bio špijun u Turskoj, otkrio je mnoge tajne i time naneo veliku štetu turskoj državi. Turci nisu znali da taj isti Raguzinski upravo razgovara sa njima, a on je mirno sedeo i vodio pregovore sve dok nije izdejstvovao da ruska vojska izađe iz obruča dostojanstveno, sa oružjem. Naravno, neke teritorije su ustupljene Turskoj, ali je zato Petar Veliki ostao živ.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Wikipedia, Nikolaj Sauervejd: Car Petar Veliki u Velikom severnom ratu

5. Sa Kinom je sklopio ugovor o državnoj granici i trgovini

Sava Raguzinski 1725. postaje ruski ambasador u Kini. Posle 58 susreta u kojima je vodio pregovore, Sava je 1727. sklopio sporazum o razgraničenju i trgovini između Rusije i Kine, poznat kao Kjahtinski ugovor. Sporazumom je definisana granica između dveju zemalja, a Rusiji je omogućeno da trguje u Pekingu, tj. da jednom u tri godine pošalje u Peking karavan od najviše 200 ljudi. Roba na granici nije carinjena, što je doprinelo značajnom porastu obima trgovine između Rusije i Kine. Ugovor je takođe bio pravna osnova za postojanje i rad Ruske duhovne misije u Pekingu.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Thinkstock, Zabranjeni grad, Peking

6. Osnovao je grad Kjahtu

Posle potpisivanja Kjahtinskog ugovora Sava Raguzinski je položio prvi kamen temeljac u izgradnji grada Kjahte kao trgovačke kolonije. Nešto ranije je Sava ovde položio kamen temeljac Trojickosavske tvrđave, koja je ime dobila u čast Svete Trojice i svetog Save Srpskog. Gradić Kjahta kao istureni trgovački položaj Rusije na granici sa Kinom imao je veliki značaj za obe zemlje, jer je bio deo svetske trgovačke mreže. Kjahta je 1854. imala 54 trgovačke firme, a među njima i predstavništva stranih kompanija.



Sve do sredine 19. veka Kjahta je bila glavni centar trgovine između Rusije i Kine, a pored toga je imala razvijene trgovačke odnose i sa Londonom i Amerikom. Kroz Kjahtu je prolazio „Veliki put čaja“, zahvaljujući kome je ona čitavo stoleće snabdevala čajem celu Rusiju i imala monopol na prodaju čaja u Evropi. Taj kineski čaj se u Rusiji zvao „kjahtinski“, a u inostranstvu „ruski“.

(ruskarec.ru)
[/h2]

Biografiju ovog Srbina čitao je Vladimir Putin kada je istraživao granice između Rusije i Kine.


Ono što je saznao je da je grof Sava Vladislavić Raguzinski, pored toga što je postavio granicu između Rusije i Kine (koja je i dalje na snazi), bio osnivač prve ruske obaveštajne službe, savetnik cara Petra Velikog, špijun, trgovac umetninama, ali i patriota koji je podsticao bune u Srbiji koje je pomagala Rusija.
Sava Vladislavić je rođen u Jaseniku 1668. godine, ali se pod pritiskom Turaka preselio u Dubrovnik (na italijanskom Raguza) odakle je krenuo na studije u Francusku i Španiju. Nakon završetka studija počinje da se bavi trgovinom umetninama u Carigradu, gde dolazi u kontakt sa ruskim diplomatama.
Sadržaje važnih međunarodnih ugovora Turske sa najmoćnijim zemljama tog vremena Rusima je otkrio 1702. godine, nakon čega ih ovi koriste za sklapanje preko potrebnog mira sa Turskom.
Za ovaj doprinos car Petar Veliki nagrađuje Vladislavića dvorcem u Moskvi i pravom na monopolsku trgovinu širom Rusije, što mu je donelo veliko bogatstvo.
Raguzinski 1709. stupa na carski dvor i osniva „Tajni kabinet“, prvu obaveštajnu službu u Rusiji, koja igra važnu ulogu u bici kod Poltave, gde su Rusi pobedili Šveđane, ali se kao najznačajniji smatra njegov doprinos u uspostavljanju granica između Rusije i Kine.


Kao izaslanik Katarine Prve, koja ga je 1725. imenovala za grofa, Raguzinski putuje u Kinu, gde donosi detaljne karte sa granicama između dve zemlje i pregovara o različitim oblicima trgovinske saradnje sa veoma rezervisanim Kinezima.
Pored pretnji smrću i pokušajima podmićivanja ugovor se zaključuje zahvaljujući upornosti i diplomatskim veštinama Raguzinskog.
Rusija dobija velike plodne teritorije u Sibiru na kojima se nalazi i više od 40 reka većih od Save, kako je grof naveo u izveštaju carici, a Vladislavić dobija grad Troickosavsk (danas Kjahta), u kojem podiže crkvu posvećenu Svetom Savi.
Tu se njegov patriotizam ne zaustavlja. Redovno je u Sremske Karlovce slao knjige i učitelje, tako da se smatra za utemeljivača prve srpske škole, a bio je odgovoran i za podizanje nekoliko buna protiv Turaka u Crnoj Gori i Srbiji koje je pomagala Rusija.
Ovom slavnom Srbinu su 2009. ruske vlasti podigle četiri spomenika na različitim lokacijama, u Jaseniku gde je rođen, Sankt Peterburgu gde je sahranjen, u Sremskim Karlovcima i Kjahti.
(24Sata.rs)

Kada se u malom mestu Jasenik, nadomak Gackog, 1668. godine, u tadašnjem Osmanlijskom carstvu, rodio sin kneza Luke Vladislavića, verovatno niko nije verovao da će taj dečak biti jedan od najuspešnijih diplomata svih vremena.
Njegova porodica ušla je u sukob sa begovima Čengićima, pa su se iselili iz Jasenika još dok je Sava bio dečak i nastanili se u Dubrovniku. To je bilo mesto gde je mogao da odrasta neometan ustancima i stalnim ratovima između srpske raje i Turaka. Završio je mornarsku školu, a pošto je bio jedan od najboljih učenika, školovanje je nastavio u Španiji, a potom i Francuskoj, gde je stekao izuzetno znanje iz ekonomije, ali i poznavanje jezika koji će mu u budućnosti biti potrebni.
Vrlo mlad, odlučuje da se bavi trgovačkim poslom. Put ga vodi u Carigrad, osmanlijsku prestonicu, gde se posredstvom pravoslavne crkve upoznaje sa značajnim trgovcima, moreplovcima i avanturistima. Uspešno trguje po Bliskom Istoku, gradeći veze i uticaj, koji se nije lako i brzo sticao, naročito među ljudima pravoslavne vere koji dolaze sa Balkana.

Pošto je bio vešt trgovac, znao je da se novcem od Turaka sve može kupiti, pa je za Jerusalimskog patrijarha, koji je bio vođa Ruske crkve, pribavio mnoge i značajne informacije za Rusiju. Tada ga patrijarh upoznaje sa uticajnim ljudima iz Rusije, među kojima treba pomenuti grofa Petra Tolstoja, koji je predak mnogo poznatijeg barda svetske književnosti Lava Tolstoja.
U saradnji sa Tolstojem, Sava uspeva da nabavi tekst ugovora Porte sa Francuskom, Venecijom, Engleskom i Austrijom, što je doprinelo stišavanju tenzija između Rusije i Turske, koje su ubrzo uspostavile mir.
Međutim, Sava, iako u Turskoj, nikada nije zaboravio svoje detinjstvo ni svoje poreklo. Sanjao je o oslobođenju slovenskih naroda na Balkanu.
Zbog svog trgovačkoj uticaja i delovanja za Jerusalimsku patrijaršiju (organizovao državni udar u Turskoj i smenio sultana), patrijarh ga preporučuje ruskom caru kao savetnika i diplomatu za tajne misije, pa Vladislavić ubrzo putuje u carsku Rusiju gde lično upoznaje cara. Tada se setio svojih korena i zamolio čuvenog Petra Velikog da pomogne opismenjavanju svoje slovenske braće. Te 1702. godine, u Sremske Karlovce stiže prvi bukvar i gramatika i osniva se prva srpska moderna škola, a Habzburzi na zahtev ruskog cara dozvoljavaju otvaranje škole na srpskom jeziku. Od tada, pa do danas, Sremski Karlovci će biti jedan od centara srpske pismenosti i duhovnosti.
Pošto se Dubrovnik tada nazivao Raguzin, Sava svom imenu dodaje prezime Raguzinski, pa je danas u Rusiji poznat kao grof Sava Vladislavić Raguzinski. Interesantno da je život ovog neobičnog Srbina povezan sa još jednim piscem. Prilikom svoje posete Etiopiji otkupio je roba po imenu Ibrahim Hanibal i odveo ga u Rusiju. Ovaj čovek se kasnije oženio Ruskinjom, sa njom dobio ćerku koja je rodila Aleksandra Sergejeviča Puškina, jednog od najvećih ruskih pesnika.
Zahvaljujući obaveštajnim zaslugama, po dogovoru sa carem Rusije, osniva Rusku obaveštajnu službu i počinje da se bavi obaveštajnim radom, krijući se iza zanimanja trgovac i diplomata. Na poklon dobija posed u Ukrajini, potom u Moskvi, a zatim i u Sankt Petersburgu.
Jedan od najvećih uspeha bile su informacije koje je pribavio u periodu između 1708/09. godine, kada je započeo rat između Švedske i Rusije. Car ga postavljana mesto vođe intendantske službe Ruske vojske, koju je više nego uspešno vodio, pa Rusija ostvaruje veliku pobedu. Od tog trenutka, postaje jedan od najznačajnijih ljudi Ruskog carstva. Ponovo odlazi u Carigrad gde pregovara o uslovima mira sa Turskom, pa na mirovnom sporazumu iz 1711. godine stoji potpis ovog neobičnog čoveka.

Ipak, svaki rat između Turske i Rusije, Sava je koristio da zatraži od cara pomoć za porobljene Srbe. Godine 1711. godine doživljava svoj najveći i može se reći jedini neuspeh. Odlazi u Crnu Goru, gde počinje pripreme ustanka zajedno sa knezom Danilom, kome je obezbedio novac za oružje. Pobuna je počela na Vidovdan. Verovao je da će ustanak podići sve Srbe na noge i tako srušiti već oslabljenu Otomansku imperiju. Ovaj ustanak je ugušen u krvi, uz veliku osvetu Numan-paše Ćuprilića. Neobičan podatak iz tog vremena predstavlja činjenica da se tada govorilo kako su svi monasi, koji putuju od Rusije do Srbije, zapravo Savini ljudi, obaveštajci i špijuni.
U tom periodu je i svoju majku odveo iz Dubrovnika u Rusiju, a koliko je bio značajan za cara govore i arhivi koji opisuju upoznavanje majke Save Vladislavića sa carem Petrom Velikim. Pošto je bio oženjen Venecijankom, imao je izuzetne kontakte sa Vatikanom, pa se sa papom, u ime Rusije, dogovorio da potpiše konkordat. Potpisivanje konkordata sprečio je naredni papa, koji je nakon iznenadne smrti prethodnog, odustao od dogovora.
U arhivama, koje se i danas čuvaju, postoji pismo grofa Tolstoja koje je uputio Petru Velikom. On navodi da Turci znaju da je Raguzinski obaveštajac i da radi protiv njih, a o Savi govori da je znalac, pobožan i sav predat zadatoj reči.
Formirao je takozvani i danas u Rusiji poznat Crni kabinet. To je preteča nekadašnjeg KGB-a ili sadašnjeg FSB-a. Članovi kabineta su bili isključivo ugledne i lojalne ličnosti Rusije, kao i najznačajniji špijuni koji su radili za Rusiju.

Njegov sledeći zadatak i najveći do tada, bila je nepoznata zemlja Kina. Stalni i povremeni ratovi između Kine i Rusije morali su biti rešeni, dok granica vekovima nije uspostavljena. Sa Kinezima, u tom periodu nije bilo pregovora, osim u trgovini, pa Vladislavić putuje kroz Kinu, upoznaje ovu zemlju, trgujući i šireći svoj trgovački uticaj. Uporedo sa tim, bavi se obaveštajnim radom, mnogo piše, sagledavajući Kinu i Mongoliju čak i sa kulturnog i sociološkog aspekta, pa njegovi spisi iz tog vremena, osim obaveštajnog imaju ogromnu literarnu vrednost. Zanimljivo da je čak analizirao sociološke razlike između Kineza i Mongola, podstaknut pobedom Mongolije u ratu protiv Kine, iako je tada Mongolija imala samo pet miliona stanovnika, za razliku od Kine koja je imala čak četrdeset puta više.
Tek 1728. godine, dolazi do razgraničenja Kine i Rusije. Međutim, ovakav poduhvat pratili su problemi, jer čak niko u Rusiji nije verovao da može doći do dogovora sa Kinezima, nazivajući to „bacanjem novca na ulici.“ Pregovori su bili teški, ali je Sava odlučio da povuče pravu liniju između ove dve zemlje. Kineski vladar se složio, ali je i ispunio molbu neobičnog diplomate koji je tražio da se izgradi pravoslavna crkva u Pekingu. Ova granica, koju je Sava nacrtao i danas predstavlja liniju razgraničenja dve velike države.

Po povratku u Sankt Petersburg dočekan je sa ogromnim poštovanjem, a interesantno da je tada nastala i danas poznata i često upotrebljavana ruska poslovica „Ko ne baca novac na ulicu, neće ga i nikad naći“.
U Sibiru je osnovao grad Kjahta, koji danas ima oko 20 000 stanovnika. U gradu je izgradio pravoslavnu crkvu Svetog Save Srpskog Nemanjića.
Preminuo je 1735. godine u Sankt Petersburgu. Sahranjen je u takozvanom ruskom Panteonu, crkvi Svetog Aleksandra Nevskog, gde su se sahranjivali članovi carske porodice i najzaslužniji ruski građani. Pored njega, kasnije je sahranjen Aleksandar Suvorov, čuveni ruski vojskovođa, koji nikad nije bio poražen, poznat po izreci „Što teže na obuci, to lakše u borbi.“
Interesantno da njegov stric Duka, umesto u Dubrovnik sa njegovim ocem, otišao u Trebinje. Njegovi potomci prezivaju se Dučić, a najpoznatiji predstavnik ove porodice jeste pesnik Jovan Dučić, takođe i odličan diplomata, po ugledu na dalekog pretka. Krv nije voda. Dučić je u američkom gradu Pitsburgu 1941. godine objavio monografiju o svom pretku pod nazivom Grof Sava Vladisavljević.



Za Srpski glas, Melburn (decembar 2015)