Dragulji i dijamanti

Draguljarstvo


Zlatari-draguljari dizajniraju, oblikuju, popravljaju i izrađuju predmete najčešće od zlata, poliraju ih do visokog sjaja, oblikuju i ugrađuju razno poludrago i drago kamenje po svom ukusu ili prema narudžbi. Izrađuje se nakit i različiti ukrasni predmeti kao što su prstenje, narukvice, ogrlice, naušnice itd.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istorija dijamanata

Prvi dijamanti su bili nađeni u okolini reke Golconda u Indiji, godina pronalaska, pak nije tačno poznata. U jednom delu poreske knjige iz 4.veka pre Hrista pojavljuju se zapisi koji dokazuju da je dijamant bio roba kojom se u Indiji trgovalo vrlo često.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vladari i bogati ljudi su dijamante držali neobrađene. Kristali savršenih oblika bili su veoma cenjeni. Dijamant je bio popularan kao talisman i to zbog svoje izuzetne tvrdoće i drugih posebnih osobina. Bio je simbol hrabrosti i muškosti – znači simbol muških osobina.

Mistična moć dijamanata bila je otkrivena već u starom Egiptu. Nošenje dijamanata na četiri prsta leve ruke trebalo je da osigura da „vena amortis“(vena ljubavi) ide iz prstiju direktno u srce. Nošenje dijamanata ili dijamantskog praha na vrhovima prstiju trebalo je da osigura spajanje ljubavi sa večnošću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Evropu je najverovatnije dijamante prvi doneo Aleksandar Veliki. U početku su ih ljudi posmatrali kao misteriozne, govorilo se da imaju čudne moći lečenja. Govori se da je Aleksandar Veliki, došavši u Dolinu dijamanata, ugledao dno puno dragulja, koje čuvalo nekoliko ogromnih zmija sa đavljim pogledom. Aleksandar je uspeo prevariti zmije i sve dijamante uzeti. U staroj Grčkoj ljudi su smatrali dijamante suzama bogova koje su pale na zemlju. Da bi istakli tvrdoću dijamanta, nazvali su ga „adamas“ – nepobjediv. 60 godina pre Hrista piše Plinius o dijamantima u svojoj Istoriji prirode. Prvi nebrušeni dijamant se pojavio u Rimu između 1. i 3. veka. U 13.veku Marko Polo opisuje Ormuy kao glavno persijsko tržište dijamanata.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U 13.veku glavno tržište i centar dijamanata na zapadu je bila Venecija. Od početka 13.veka njima je trgovala većina glavnih gradova Evrope. U tom periodu su trgovci svilom i dijamantima dolazili u Bruggu. Brugg je postao centar poslovanja sa dijamantima ali i mesto gde su se dijamanti počeli obrađivati. Dijamantska industrija se brzo proširila. Tome je doprineo i zemljak iz Brugg Lodewijck van Berken, začetnik dijamantskog brušenja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Proces obrađivanja dijamanata je dugo vriemena bio tajna. Tek u 14.veku su se počeli beli oktaedar polirati na drvenoj ili bakarnoj podlozi pokrivenoj dijamantskom prašinom. Na taj način se i ranije obrađivalo drago kamenje i slonova kost. U slučaju dijamanata, to je bio vrlo dug proces. Od 15.veka su tehnike obrade bile poboljšane,a nepravilnosti na dijamantu su se odlamale. Brusio se i dalje onaj prirodni oblik. Kamen u obliku piramide se stavljao u prstenje. Glavni razlog obrade je bio rešiti se površnih neravnina i pukotina. Uzorci takvog kamenja se nalaze u fragmentima nakita i stare keramike.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izum brušenja na čeličnoj podlozi pokrivenoj dijamantima ponudio je brusiocima veće mogućnosti obrade tog kamena: krajem 15. veka su se pojavile brušene „table“ u oblicima kvadra, pravougaonika, romba ili rozete.

Pronalazak direktnog puta u Indiju u 1498 godini, ( Vasco de Gama) je preselio centar trgovanja iz Venecije u Lisabon. Od kraja 14.veka Antverpen postaje svetski centar trgovanja dijamantima. Dijamant je savršeni simbol večne povezanosti. Ta tradicija simbola večne ljubavi opstaje već nekoliko vekova. Prvi zapisi o darivanju dijamanta kao jedinstvenog simbola ljubavi potiče iz 15.veka.

Tradiciju darivanja dijamantskog prstena kao vereničkog poklona započeo je 1477 godine vojvoda Maksimilijan Austrijski, kada je verenički prsten dao Mariji Burgundskoj. Od tada se ta tradicija proširila po celom svetu, iz aristokratskih porodica u porodice preduzetnika, i u poslednjem veku u porodice „običnih radnika“.

U zlatno doba 16. veka trgovina dijamantima bila je uglavnom u rukama portugalskih Jevreja i italijanskih trgovaca.

Od 17.veka razvija se brušenje dijamanata u raznim oblicima. Dijamanti su se brusili u polu okrugle oblike, kapljica, markiz i druge. Brusioci dijamanata su bili iz Atverpena i radili su na najvišim spratovima kuća, gde je bilo najviše svetlosti.

Do kraja 18.veka su iskopi dijamanata u Indiji bili iscrpljeni. Prosperitet Antverpena opada, iako su bila otvorena nova nalazišta u drugoj polovini 18. veka u Brazilu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U drugoj polovini 19. veka posle dugog eksperimentisanja, Henry Morse iz USA prvi otkriva moderni briljantni brus. Moderni brus je kasnije još usavršio, matematički objasnio i 1919 g. objavio u USA Marcel Tolkowski. Njega danas smatramo pronalazačem briljantnog brusa.

Prvi dijamantni kartel De Beers

Braća De Beers, vlasnici male farme u Kimberley, su 1871 g. dali dozvolu holandskim lovcima na dijamante da prouče njihovo zemljište. Pokazalo se da je zemlja jako bogata dijamantima. Ta vest se proširila kao vatra i ubrzo je bila cela farma puna tragača za dijamanatima.

Braća De Beers su prodali svoju farmu i odselili su se. Među najambicioznijim tragačima je bilo nekoliko Engleza: Cecil J.Rhones i braća Harry i Barney Bornat. Postepeno su otkupljivali jednu koncesiju za drugom i na kraju su postali većinski vlasnici rudnika u Kimberley. G.1888 osnovali su kompaniju DeBeers consolidated Mines Limited, prethodnik današnje kompanije, koja igra veliku ulogu na današnjem tržištu dijamanata.

Kompanija De Beers ima sistem složen od mnogo firmi sa uzajamno povezanim vlasništvom, koje dosežu u sve delove industrije od otkupa kamenja iz vlastitih rudnika i rudnika drugih kompanija, do obrade i prodaje. ( Diamond Producers Association – vlasnik pojedinačnih rudnika kompanije De Beers Consolidated Mines Ltd. Filijale ove kompanije su Diamond Corporation, koja dogovara poslove sa rudnicima dijamanata, De Beers Centenary AG, Central Selling Organisation i druge.) Upravo De Beers Centenary je vlasnik dugotrajno ugovornih licenci za kupovinu neobrađenih dijamanata iz kopova u drugim zemljama. Ima i deonice u više od 1.300 južnoafričkih i međunarodnih komapnija. Na taj način je DeBeers kontrolisao celo svetsko tržište do 2001 godine, uključujući i produkciju najveće rudarske kompanije Alrosa. Potrošnjom zaliha u južnoafričkim rudnicima i otvaranjem novih rudnika na primer u Rusiji, Kanadi ili Australiji, dovodi do toga da De Beers gubi kontrolu nad celim tržištem, što zvanično objavljuje 2001 godine. Međutim, do danas je ostao najveći trgovac dijamantima.

Nalazišta dijamanata


Indija

Do 18. veka Indija i Borneo su bili jedina nalazišta dijamanata. Odavde dolaze i neki od velikih i poznatih dijamanata kao što su Koh-i-Noor, Veliki Mogul, Orlov ili plavi Hope. Današnji značaj indijskih nalazišta je zanemarljiv.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Australija

Australija je zemlja sa verovatno najvećom produkcijom dijamanata. Trenutni iskopi su u primarnom nalazištu Argyle ,koji se zove AKl u zapadnom delu Australije u oblasti Kimberley ( nije to Kimberley u Jižnoj Africi) i na osnovu dostupnih informacija, to je za sada najproduktivniji iskop u svetu. Godine 1998 bio je to najveći iskop do sada –preko 43 miliona karata dijamanata za godinu dana. Pretpostavlja se da će biti iscrpljen do 2018 godine. Koncentracija dijamanata u australijskim lamproitima je nekoliko puta veća, nego prosečna koncentracija svetskih depozita dijamanata u kimberlitu. AKl sadrži dijamante u koncentracijama i do 7 ct na tonu mase. Većina kamenja je po kvalitetu jeftino kamenje za nakit. Ali, može se naći i vrlo retko roze kamenje za kojima je potražnja vrlo velika i koji se najčešće prodaju individualno na aukcijama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bocvana

To je susedna zemlja Južnoafričke republike i ima vlastiti bogati depozit dijamanata odličnog kvaliteta. Većinu površine u Bocvani čini pustinja. Pronalazak nekoliko dijamanata u rečnim sedimentima potstaklo je inicijativu za geološko istraživanje na osnovu kojeg je bio pronađen kimbrlitski „dimnjak“ Orapa (1967 godine) – do danas treći najproduktivniji iskop i sledio je 1973 g. iskop Jwaneng i 1977 g. Letlhakane, koji je danas već iscrpljen. Kod otvaranja iskopa Jwaneng bilo je potrebno dovesti cevima vodu sa udaljenosti od 50 km. Dalje, trebalo je izgraditi elektranu za snabdevanje dijamantskog rudnika i novoizgrđenog grada usred pustinje. Grad ima sve potrebne sadržaje i osigurava smeštaj osoblja na najvišem mogućem nivou udobnosti u sredini negostoljubive pustinje. Današnja produkcija iskopa je otprilike četvrtina svetske proizvodnje dijamanata za nakit i trenutno je to drugi najproduktivniji rudnik. Samo manje od 1% dijamanata iz ovog rudnika je lošijeg kvaliteta od kvaliteta za nakit. Sva tri rudnika u Bocvani vodi firma Debswana Diamond Company Ltd. Ova firma je nastala saradnjom firme De Beers i bocvanske vlade, tako da svaka strana ima isti udeo u ovoj firmi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Južnoafrička Republika

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedni od najslavnijih rudnika dijamanata nalaze se u Južnoj Africi, gde je takođe pred kraj 19. veka stigla dijamantska groznica. Priča o dijamantima u JAR počinje 1866 godine, kada je farmer Schalk van Niekerk primetio u rukama petnaestogodišnjeg dečaka iz susedstva svetlucavi kamenčić. Kamen je dobio ime Eureka i teži preko 21 karat . Godine 1869 došlo je do novog otkrića –prelepi dijamant težine 83,5 karata koji je dobio ime Zvezda Južne Afrike, rasplamsao je dijamantsku groznicu. Tokom nekoliko godina bili su pronađeni važni prvotni dijamantski kimberliti – Jagersfontein u avgustu 1870, sledio je Dutoitspen u septembru 1870, Bulrfontein početkom godine 1871, De Beers u proleće 1871, Kimberley u julu 1871, Wesselton u septembru 1890, Premier godine 1896 i kao jedan od poslednjih Finsch godine 1965. U isto vreme je najproduktivniji rudnik u JAR kimberlit nazvan Finsch( deseti najproduktivniji rudnik sveta), koji je bio otkriven poslednji. Neka nalazišta bila su definitivno zatvorena (Jagersfontein, Kimberley), druga nastavljaju sa eksploatacijom do danas (Dutoitspan i drugi). Produktivnost kimberlita u JAR kreće se oko 1 ct dijamanata na 1 tonu iskopanog materijala. Mnoga kamenja su vrlo kvalitetna. Na primer u južnoafričkim rudnicima bili su nađeni do sada najveći sirovi dijamanti – Cullinan, koji je težio u sirovom stanju preko 3000 ct.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kanada

Najmlađe veliko ležište dijamanata je rudnik Diavik ( šesti najproduktivniji na svetu, priprema se na dubinski iskop) iEkati ( sedmi najproduktivniji na svetu),smešteni su na severu Kanade. Godine 1985 geolozi Chuck Fipke i Stewan Blusson pronašli su u većim delom godine smrzloj severno kanadskoj pokrajini Lac de Gras teške minerale, koji indiciraju postojanje dijamantskih kimberlita. Sledeće detaljno ispitivanje pokazalo je prisustvo kimberlitskih kratera s sadržajem dijamanata jako dobrog kvaliteta za nakit (draguljarskog kvaliteta). Sledilo je otvaranje rudnika i godine 1999 počela je eksploatacija. Većinski vlasnik, firma BHP Diamonds Inc. daje na tržište samo kamenje visokog kvaliteta brušene direktno u Kanadi. Svaki dijamant iz Ekati mora imati težinu minimalno 0,30 ct i isporučivan je zajedno sa tri sertifikata: sertifikatom da je pravi i o kvalitetu od American Gem Society Laboratories (AGS), sertifikatom vlade kanadske severozapadne teritorije koji potvrđuje da je dijamant kanadskog porekla, i na kraju sertifikat firme koji garantje da kamen potiče iz rudnika Ekati. Pretpostavlja se da će ovaj rudnik raditi oko 25 godina, to znači do 2023 godine. Interesantno je to što je pristup tom rudniku moguć samo zimi po smrznutom terenu.


Rusija

Jako bogata su i ruska ležišta, od kojih su najveća bila otkrivena između 1954 i 1959 godine. Od tada je produkcija ruskih rudnika bila preko150 miliona karata dijamanata, od toga 20% je kvaliteta za nakit i investicije. Dijamantski krateri se nalaze u Jakutskoj pokrajini u Sibiru. U pokrajini se nalazi nekoliko desetina kimberlitskih kratera, ali dijamanti su samo u nekima od njih. Među najpoznatije spada ležište Mir i Udačnyj- četvrti najproduktivniji dijamantski rudnik na svetu. Rudnik Jubilejnyj je na osmoj lestvici. Kamenje je u proseku veće nego u drugim svetskim ležištima i njihov kvalitet je dosta visok. Oko 37 posto dijamanata je pogodno za korišćenje u nakitu. (draguljarstvu). Vađenje dijamanata odatle je naporan posao, sa teškim uslovima rada, a temperatura često pada i nekoliko desetina stepeni ispod nule. Zemlja je smrznuta i to do 300 m dubine. To sve čini ovaj iskop dosta skupim. Dijamante vadi akcionarsko društvo ALROSA, u kojem glavni udeo ima ruska država.

Angola

Deveti najisplativiji dijamanski rudnik je Catoca u Angoli. Osnovan je 1997 godine i njegova produkcija još uvijek raste. U 2007 godini je bilo izvađeno 6,1 miliona karata.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Namibija

Nenastanjenu obalu Namibije od davnina su mornari zvali «Obala kostura». Dugo pak niko nije slutio da upravo pod peskom te obale leže skrivene visoke koncentracije kvalitetnih dijamanata.

Vađenje u tom području je vrlo otežano. U prvom redu potrebno je odstraniti nekoliko metara debele sedimente, koji ne sadrže dijamante. Iskopani šljunak koristi se za izgradnju do 20 m visoke obalne brane. Vađenje je spojeno sa pažnje vrednim sigurnosnim merama: nikakva oprema (kopači, teretna vozila, radne mašine), koja je jednom ušla u unutrašnjost dijamantskog prostora, nikada je ne sme napustiti, jer bi kompletan pregled mašine koji napušta prostor i eventualan gubitak kamenja bilo skuplje od celokupne vrednosti mašine, koja je ostavljena unutar prostora. Isto tako granice teritorije, kako u smeru prema unutrašnjosti, tako i smeru ka okeanu, su jako strogo kontrolisane. Činjenica, da dijamanti smešteni u priobalnim sedimentima zahtevaju ekstremno dugi transport, izrazila se isticanjem klasifikacije kamena. Transport je dočekalo samo kamenje najvišeg kvaliteta. Ostali su bili, tokom dugog puta i zbog stalnog trenja s drugim stvarima, uništeni. Posledica toga je da 95 posto iskopanog kamenja je kvaliteta za nakit.

Druga svetska ležišta

U Africi se dijamanti pojavljuju i vađeni su u nizu zemalja – u Lesotu, Zairu, Angoli, Tanzaniji, Srednjeafričkoj republici, dalje na sever u ravničarskoj Africi su Gana, Obala slonovače, Burkina Faso, Gvineja, Liberija i Siera Leone.

Ukupno je na svetu iskopano preko 100 miliona karata godišnje. Od toga je 80 posto dijamanata industrijskog kvaliteta i oko 20 posto draguljarskog kvaliteta. De Beers dobija iz 20 rudnika na jugu Afrike ukupno oko 30 miliona karata, što je oko 40 posto vrednosti svetske produkcije.

Najpoznatiji dijamanti

Nekoliko dijamanata je u svetu postalo poznato po svojoj neverovatnoj istoriji, tradiciji i ogromnoj veličini.

[You must be registered and logged in to see this image.]

De Beers Millennium Star

Zamislite dijamant tako savršen i tako velik, da nijedan od svetskih stručnjaka ne može izračunati njegovu cenu – to je De Beers Millennium Star. Pronađen je početkom 80. godine u rudniku De Beers u Kongu. Preko tri godine su brusači pomoću lasera obrađivali kamen. Tako je nastao svetski unikat, s unutrašnje i ispoljne strane najtreperaviji (u smislu boja i svetlosti) 203 ct izbrušeni dijamant kruškolikog oblika. Harry Oppenheimer, nosilac dijamantske industrije, opisao je De Beers Millennium Star kao «najlepši dijamant, koji je ikada imao mogućnost videti». Prigodno nazvani dijamant De Beers Millennium Star bio je procenjen kao glavni komad De Beers Millennium Diamond Collection. Kompletna kolekcija sadrži takođe i unikatne modre dijamante ukupne težine 118 ct, kao i 27 ct Heart of Eternity. Ta kolekcija je bila izložena godine 2000. u London's Millennium Domu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hope

Najslavniji dijamant u boji je Hope, 45,52 ct teški plavi dijamant. Iz Indije gde je bio pronađen, godine 1642 doneo ga je Jean Baptiste Tavernier. Godine 1668. prodao ga je kralju Ludviku XIV. uz debelu zaradu, koju je brzo potrošio, plaćajući ogroman dug svoga sina. Tako je Tavernier ponovno otišao na put u Indiju u nadi, da će nadoknaditi gubitak. Tamo je međutim izgubio život, kada ga je rastrgao čopor divljih pasa. Kralj je dragi kamen nazvao Plavi dijamant krune i sledećih 118 godina čuvan je u francuskim krunskim draguljima, često premeštan iz nakita u nakit. Godine 1792 tokom francuske revolucije došlo je do njegove krađe. Nakon mnogo godina pojavio se u Amsterdamu, gde je bilo naručeno prebrusivanje u firmi Wilhelm Fals. Falsov sin je kamen ukrao, a njegov je otac nakon toga, zbog narušenoga zdravlja i psihičke iscrpljenosti umro u dvorcu. Sin je verovatno uvideo šta je učinio i izvršio je samoubistvo. Godine 1830 dijamant je prešao u vlasništvo vrlo bogatog bankara Henry Hope i od tada prokleti dragi kamen nosi njegovo ime. Jedan od njegovih potomaka, lord Francis Hope našao se gotovo na izdisaju, a njegova žena je pripisala krivicu za raspad njihovog braka upravo dijamantu. Novi kupac, francuski broker Jacques Colot je poludeo i izvršio samoubistvo, a njegova sledeća dva vlasnika su bila ubijena. Turski sultan koji je dragi kamen kupio godine 1908 za 400 000 dolar, nedugo zatim je proboo svoju ženu i bio smenjen. I celu porodicu Edwarda Mc Leana su pratile velike nesreće kada je 1911 godine dobio taj dijamant. Kaže se da je jedini način da se oslobodi moći predmeta koji donose nesreću, njegovo darovanje. Upravo zato je interesantno da jedina osoba koju nije snašla nesreća, a koja je posedovala dijamant Houp, bio američki draguljar Harry Winston. Dijamant je kupio od McLarenove porodice i namenio ga je Smithsonovom institutu, gdje je do danas ostao kao čudo minerologije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Centenary

Otkriven je u julu 1988 godine u rudniku Premier Firme De Beers. U sirovom stanju težio je 599,10 ct. Majstor brusač Gabi Tolkowski na njemu je radio, zajedno sa nebrojnom skupinom pomoćnika, gotovo 3 godine, da bi ga na kraju izbrusio u najveći dijamant na svetu, koji ima najmodernije brušenje, visoku boju i nema inkluzija. Njegova težina nakon brušenja je 273,85 ct i ima 247 faseta. U maju 1991 godine bio je pohranjen u Londonu u Toweru.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Star of South Africa

Ovaj je dijamant (težine 83,5 ct) našao domorodački pastir u Griquatownu 1869 godine. Pronalazak tog dijamanta pokrenuo je dijamantsku groznicu i zemlja je bila preplavljena stotinama hiljada tragača. Pastir je sa farmerom zamenio dijamant za 500 ovaca, 10 volova i 1 konja. Dijamant je nakon brušenja u briljantnu suzu težio 47,69 ct i njegova poslednja postignuta cena prilikom prodaje popela se na vrtoglavih 225 000 funti. Ovog trenutka nije poznato mesto gde je kamen čuvan, ali se povremeno pojave fotografije koje sa sigurnošću potvrđuju da je stalno u opticaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cullinan

Godine 1905 u rudniku Premier firme De Beers nađen je do sada najveći dijamant na svetu. U sirovom obliku težio je 3106 ct s dimenzijama kristala cca 10 x 6 x 5 cm, koji se po veličini činio kao veći grejpfrut. Dijamant je nazvan Cullinan u počast osnivaču rudnika siru Thomasu Cullinanu. Sirovi dijamant kupila je vlada države Transvaal za cenu oko 1 milion dolara i darovala ga engleskom kralju Edwardu VII. Kralj je dao da se kamen izbrusi u Amsterdamu, brusač je kamen razdvojio na dva manja kamena Cullinan I i Cullinan II. Veći Cullinan I preimenovan je u Velika zvezda Južne Afrike i teži 530,20 ct, a Cullinan II teži 317,5 ct. Oba kamena su u sastavu dragulja engleske krune.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Koh-i-noor

Koh-i-noor je kamen, za koga se vezuje najviše legendi. Nije poznato gde se pojavio prvi put. Neke priče i legende govore da je pre dve hiljade godina, drugi datiraju prvo spominjanje 1304 godine. Dva veka bio je u blagu velikog Mogula. Zatim ga je u svom vlasništvu imao persijski vladar Nadir. Nakon njegovog ubistva do kamena su došli Avganistanci, posle toga Siki i polovinom 19. veka su ga dobili Englezi. Postao je vlasništvo Istočnoindijskog društva koje ga je darovalo kraljici Viktoriji. Kraljica je dala da se kamen po drugi put prebrusi (veličina se smanjila od 186 karatu na sadašnjih 108,93 karata) i na kraju ga dala supruzi britanskog vladara. Godine 1936 kraljica Elizabeta (supruga HenrikaVI) ugradila je Koh-i-noor u svoju krunu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Taylor - Burton

Godine 1969 je 69,42 ct veliki kamen u obliku kapljice prodat na aukciji. Novim vlasnikom je postao njujorški Cartier, koji ga je odmah nazvao upravo Cartier. Odmah sledeći dan kupio ga je američki glumac Richar Burton za svoju slavnu suprugu Elizabet Tejlor. Tako je dijamant bio preimenovan u Taylor – Burton. Svoju premijeru je imao na karitativnom plesu, koji se održao polovinom novembra u Monaku, gde ga je Tejlor imala na vratu kao privezak. Godine 1978 američka glumica je objavila da kamen nudi na prodaju uz uslov da deo svote namenjuje za gradnju bolnice u Bocvani. Samo da bi ga pogledao, ondašnji potencijalni kupac morao je da plati 2500 dolara. U julu 1979 dijamant je konačno prodat za 3 miliona dolara. Poslednja vest o njemu potiče iz Saudijske Arabije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

De Beers Diamond

Kratko nakon osnivanja firme De Beers Corporation godine 1888 dogodio se njen prvi veliki pronalazak. Kamen koji je težio 428,5 karata bio tamno žute boje i odmah nakon brušenja ga je društvo De Beers predstavilo na izložbi u Parizu 1889 godine. Fascinirana gomila se slivala da vidi 228,5 ct ekskluzivnu lepotu, i u to vreme najveći izbrušeni dijamant na svetu.

Usprkos tome što je od tog vremena pronađeno još mnogo prekrasnih dijamanata, De Beers Diamond je još uvek na četvrtom mestu po veličini izbrušenih dijamanata na svetu.



dicholding.com

Dragulji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Što su dragulji ?

Dragulji su minerali ili kamenje koje se dade rezati i polirati za izradu ukrasa i ornamenata. Većina dragulja su minerali. Ipak, pregršt organskih tvari, poput bisera iz ostriga, jantara iz okamenjene smole, bjelokosti od slonovih i morževih kljova, također su dragulji. Tri osobine razdvajaju dragulje od ostalog kamenja: rijetkost, trajnost i ljepota. Samo nekoliko minerala posjeduje sve navedene kvalitete. Najpoznatiji dragulji su safiri, rubini, smaragdi i dijamanti. Ne vrijede svi dragulji podjednako. Vrijednosti dragulja može pridonijeti čak i ugled osoba koje su ih posjedovale. Kamen s romantičnom prošlošću koja uključuje krvoprolića i razbojstva puno će više vrijediti od jednog kamena uz koji nije vezana neka zanimljiva priča.

Kako nastaju dragulji?

Vulkanski dragulji :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kad se vruća granitna magma probija kroz pukotine u Zemljinoj kori, zadnji dio koji će otvrdnuti stvara draguljima bogate kamene pegmatite. Oni su prava vulkanska uzgajališta dragulja. Minerali se tope u gornjim stijenama i potom kristaliziraju u prostoru stvorenom pegmatitima. Minerali se tope u gornjim stijenama i potom kristaliziraju u prostoru stvorenom pegmatitima. Pegmatiti mogu dati topaze, berile (uključujući smaragde i akvamarin) i turmalin.

Taložni dragulji :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Opal je jedan od samo nekoliko dragulja koji nastaju taloženjem. Dok se podzemna voda probija naniže kroz tlo, može proći kroz razne slojeve materijala, poput vulkanskog pepela, bogatog silicijem. Voda odnosi silicij naniže i gomila ga u pukotinama i rupama oko podzemnih stijena. Silicij se ne kristalizira, ali stvara oblike glatkih, mikroskopski malih lopti koje tvore svjetlucavi opal.

Metamorfni dragulji:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada se čvrsta stijena u unutrašnjosti Zemlje ugrije gotovo do točke taljenja, minerali unutar nje mogu se mijenjati bez topljenja. Ova preobrazba može se odvijati na dva načina. Prvi je kad se jezik magme probije u stijenu i grije kamen oko nje. Drugi je način tlačenje. Pomične ploče u Zemljinoj kori mogu toliko stisnuti kamen da se on gotovo rastopi. U dragulje stvorene u metamorfnim stijenama ubrajamo rubine, safire i granat.

Što je karat?
Sjemenke rogača, koje dolaze iz mahuna mediteranskog stabla rogača, izuzetno su postojane težine, svaka teži oko jednu petinu grama. Zato su nekada korištene kao standard za uspoređivanje težina dragulja. Nakon nekog je vremena latinski naziv za rogač "carrubium" izobličen u "karat", a sjemenke zamijenjene standardnim utezima od 200 mg (točno 1/5 grama)

Kraljevski dragulji:

[You must be registered and logged in to see this image.]

Imerijalna kraljevska kruna načinjena je 1937. godine za krunidbu engleskog kralja Georga VI. Danas je u raznim službenim prigodama nosi njegova kći, britanska kraljica Elizabeta II. Ova prekrasna kruna sadrži 2.868 dijamanata, 17 safira, 11 smaragda, 5 rubina i 273 bisera. Divovski dijamant sprijeda je Cullinan II, izrezan od najvećeg dijamanta ikad iskopanog. Veliki crveni kamen, veličine kokošjeg jajeta, poznat kao "Rubin Crnog Princa", iako zapravo nije rubin nego spinel.


Net


[You must be registered and logged in to see this image.]