Lečenje sa interneta rizik po zdravlje!

Dijeta protiv protiv gljivičnih infekcija trenutno je najtraženiji „recept“ koji se prepisuje na Internetu. Umesto da odu kod lekara, sve je više građana koji u „virtuelnim ordinacijama“ traže dijagnozu bolesti za simptome koje imaju – glavobolja, osip po koži, temperatura, bolovi u stomaku, oticanje nogu… Tako posle „onlajn pregleda“ rade raznorazne analize u privatnim laboratorijama, snimanja, kupuju preparate za mršavljenje, za lečenje kandide, prevenciju karcinoma… Lekari opšte medicine, kojima se obraćaju kad nastanu komplikacije, upozoravaju da lečenje uz savete sa interneta može biti veoma opasno i ugroziti zdravlje.
Doktorka Nevenka Dimitrijević, pi-ar Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, ističe da većina građana koji traže lekarske savete preko Interneta nema zdravstveni karton, niti svog izabranog lekara. Oni, uglavnom, misle da im doktor nije ni potreban i da je dovoljno da „izguglaju“ simptome koje imaju i dobiju savet od nekog „virtulenog stručnjaka“ ili razmene iskustva sa nekim ko je imao istu anamnezu.
– Građani moraju znati da ono što nalaze na internetu nisu saveti lekara, niti potvrđene medicinske činjenice i da lečenje po njihovim savetima može biti izuzetno opasno – kaže dr Dimitrijević.

– Nabavljaju razne preparate za mršavljenje, za poboljšanje estetskog izgleda, naručuju razna lekovita sredstva za prevenciju karcinoma… Nedavno sam imala dve pacijentkinje koje su u ordinaciju došle u stanju potpune iscrpljenosti, jer danima bukvalno ništa nisu jele. Jedna od njih je plakala i rekla mi da više ne može da izdrži bez hrane. Na internetu su pročitale da tako mogu da izleče infekciju koju su imale.
Naša sagovornica upozorava da se tako iscrpljujućim dijetama ugrozi imuni sistem organizma i da telo postane toliko oslabljeno da i najbanalnija prehlada može da napravi ozbiljne probleme. Zbog višednevnog gladovanja, teško je izbeći razne viruse, infekcije koje se prosto lepe na organizam.
– Na takve pacijente treba potrošiti mnogo vremena i veoma je teško uspostaviti saradnju sa njima – ističe dr Dimitrijević.
– Došla mi je pacijentkinja i tražila uput za magnetnu rezonancu. Pitala sam je zašto. Kaže da je uradila analize krvi kod privatnika, pošto je pročitala na internetu da je to potrebno zbog simptoma koje ima. Odnela je rezulutate kardiologu, rekao je da je sve u redu. Opet je konsultovala „Gugl“ i smatra da treba da uradi magnetnu rezonancu. Ili slučaj kada dođu i traže uput za neurologa. Teško ih je razuveriti i objasniti im da ne boluju od teških bolesti, već da simptom poput glavobolje može da bude posledica brojnih drugih poremećaja.
Doktorka Dimitrijević upozorava na opasnost upotrebe antibiotika na svoju ruku, po savetima sa raznih foruma. Iako je izdavanje moguće samo uz lekarski recept, mogu se naći apoteke u kojima se nabavljaju bez preporuke lekara. Kako naglašava naša sagovornica, ne mora da znači da će, ako je nekome pomogao odrđeni antibiotik, pomoći i drugima. Zbog neadekvatne upotrebe dolazi do poremaćaja crevne flore i razmnožavanja bakterija koje mogu doći do bilo kog dela organizma i izazvati infekciju.
– Čim primete simptome koji im smetaju i odvlače pažnju više od nedelju dana, svi građani bi trebalo da zaborave na internet i lečenje biljnim preparatima i obrate se lekaru – poručuje dr Dimitrijević.


REJTING
* JEDNA od anketa koja je rađena o lečenju preko interneta pokazuje da svaki sedmi Evropljanin traži dijagnozu za svoje zdravstvene probleme „na mreži“, a ta brojka se poslednjih deset godina udvostručila zbog povećanja broja onlajn korisnika.
* KADA korisnici posećuju određene sajtove kako bi se informisali o svom zdravstvenom stanju, podižu im i rejting. Zbog dobre posećenosti te lokacije sa informacijama o bolestima, pojavljuju se na vrhu liste pretraživanja i imaju sve više posetilaca.
* POJEDINE farmaceutske komapnije plaćaju ljude da se registruju na forumima i hvale određeni lek kako bi poboljšali prodaju.

POSTAJU HIPOHONDRI
ISTRAŽIVANJE koje je svojevremeno uradio „Majkrosoft“ pokazuje da se posle „onlajn dijagnoze“ ljudi osećaju zaista bolesno. Rezultati govore da se stepen umišljenosti da boluju od neke bolesti povećava sa vremenom provedenim na pretraživaču. Kako prelistavaju stranice, radoznalost prelazi u uznemirenost i strah, a taj fenomen se naziva – kiberhondrija. Ovaj termin nastao je još 2000. godine, a odnosi se na osobu koja boluje od svih bolesti čiji se simptomi nalaze na internetu.
U strahu od simptoma koje imaju, građani misle da će lakše prihvatiti dijagnozu ako se sami informišu. Međutim, ako, recimo, ukucaju „bolovi u grlu“ pojavljuje se desetak različitih dijagnoza, od upale grla do najtežih bolesti, što stvara totalnu konfuziju u glavi „pacijenta“.

ČEKANJE NA PREGLED
IMA i onih koji smatrajau da se građani „okreću“ internetu zato što ne mogu brzo da zakažu pregled kod lekara. Građani će, tako, pregled kod specijaliste, u proseku, čekati oko mesec dana. Najveće gužve su kod endokrinologa i očnog lekara. Zakon o zdravstvenoj zaštiti nalaže da se pacijentu mora obezbebediti pregled kod specijaliste u najdužem roku od mesec dana. U suprotnom, mora mu se izdati potvrda da nije bilo moguće obaviti pregled, koja služi za refundaciju troškova od RFZO, ako je građanin obavio pregled kod privatnog lekara.

(Večernje novosti)