Rabindranat Tagore

Gost

"GRADINAR"

Kada se ugasio zizak kraj postelje moje,
probudih se sa ranim pticama.
Sedela sam kraj otvorenog prozora sa svezim
vencem u raspletenoj kosi.
Mladi putnik je dolazio putem u ruzicastoj
jutarnjoj magli.
O vratu je nosio niz bisera, i suncevi zraci
padahu na njegovo teme. Kod mojih vrata zastade
i zapita zivo: "gde je ona?"
Od stida ne bejah u stanju da kazem:"Ona
to sam ja, mladi putnice, ona to sam ja!"

Bio je suton, i zizak ne beshe jos upaljen.
Ne misleci nishta plela sam kosu svoju.
Mladi putnik dodje na kolima svojim, u zaru
sunca na zahodu.
Konji su mu bili u peni, i haljine njegove
pokrivala je prasina.
On pridje mojim vratima i zapita umornim
glasom: "Gde je ona?"
Ophrvana stidom nisam mu mogla reci:
"Ona to sam ja, umorni putnice, ona to sam ja."

Aprilska je noc. U mojoj sobi gori zizak.
Tiho poduhuje jug. Krestavi papagaj vec
spava u kavezu.
Jelek je moj boje paunove gushe, a moj je
ogrtac zelen kao mlada trava.
Sedim na podu kraj prozora i pogled mi luta
napustenom ulicom.
Kroz tamnu noc ne prestajem da pevushim:
"Ona - to sam ja, ocajni putnice, ona to sam ja."

Gost

Hvalila sam se ljudima da sam te znala.
Oni vide tvoje slike u svim mojim delima.
Dolaze i zapitkuju: "Ko je on?"
Ne znam šta da kažem.
Govorim: "Zapravo, ne mogu da kažem".
Oni me krive i odlaze puni prezira.
A ti sediš onde i smeškaš se.

Svoje priče o tebi pretvaram u trajne pesme.
Iz srca mi navire tajna.
Dolaze i zapitkuju: "Reci nam smisao svojih pesama?"
Ne znam šta da kažem.
Govorim: "Ah, ko zna šta one znače."
Oni se smeše i odlaze puni beskrajnog prezira.
A ti sediš onde i smeškaš se.

"Gitanjali", Tagore

**Učlanjen** : 09.02.2014

Rabindranat Tagor je bio indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze.
Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine.
Tagore je pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem. Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana). Takođe je autor reči i melodije pesme koja je danas himna Bangladeša (Amar šonar Bangla). Ovo su njegovi najpoznatiji citati:

Kad bogovi umru, biće jedna vera.
Bistra reka razuma ne gubi svoju putanju u suvom pesku navika.
Vrlo je jednostavno biti srećan, ali je vrlo teško biti jednostavan.
Zbog prohujale ljubavi život je bogatiji.
U ljubavi nestaju sve životne suprotnosti.
Svete, kad umrem, sačuvaj u svojoj tišini samo jednu reč za mene: Voleo sam!
Čovek je od oružja učinio svog boga. I kad oružje pobedi, čovek će ostati poražen.
Do istine možemo doći samo onda ako nam je data sloboda da grešimo.
Kad postane životinja, čovek je gori od životinje.
Mala istina nosi u sebi jasne vrednosti; velika istina nosi u sebi veliko ćutanje.
Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav.
Samo ono što činimo iz ljubavi činimo slobodno, ma koliko nam patnje to prouzrokovalo.

Velika srca vole, mala traže da budu voljena.

Izreke čuvenog nobelovca.

**Učlanjen** : 06.06.2011

Dođi na moje jezero

Ako hoćeš da budeš jednom vredna
i da napuniš svoj krčag, –
o dođi, dođi na moje jezero.
Voda će se pripiti uz tvoje noge
i izbrbljati svoju tajnu.
Po pesku je pala svežina kiše koja ide,
oblaci se nagli pod modrim linijama drveta
kao bujna kosa nad tvojim obrvama.
Ritam tvojih stopa, koji dobro poznajem,
udara me u srce.
O dođi, dođi na moje jezero,
ako moraš da napuniš svoj krčag.
Ako hoćeš besposlena da bezbrižno sediš,
dok ti voda nosi krčag, –
o dođi, dođi na moje jezero.
Padina se zeleni i divljega je cveća
bezbrojno.
Misli će tvoje izletati iz tvojih tamnih očiju
kao ptice iz svojih gnezda.
Prevešće ti spasi na stopala.
Dođi, o dođi na moje jezero,
ako hoćeš da sediš besposlena.
Ako si sita igre pa hoćeš da zagnjuriš u vodu, –
o dođi, dođi na moje jezero.
Ostavi na obali plavi ogrtač,
plava će te voda ogrnuti i pokriti.
Talasi će se prpinjati da ti ljube vrat,
da ti na uho šapuću.
Dođi, o dođi na moje jezero,
ako hoćeš da se zagnjuriš u vodu.
Ako moraš u bezumlju da skačeš u svoju smrt, –
dođi, o dođi na moje jezero.
Jezero je moje sveže i bezdano.
Crno kao san bez snova.
U dubinama njegovim isto su dani i noći,
a pesma je ćutanje.
Dođi, o dođi na moje jezero,
ako hoćeš da utoneš u svoju smrt.

Rabindranat Tagore

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Rabindranat Tagore - Page 4 2294901356

Gost

Čini mi se da sam te morao voleti

Čini mi se da sam te morao voleti

na bezbroj načina, bezbroj puta,

u životu nakon života,

u dobu nakon doba, zauvek.

Moje opčinjeno srce je napravilo

i iznova stvorilo ogrlicu pesama.

Primi je kao dar i nosi oko vrata

na svoje različite načine,

u životu nakon života,

u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi,

to je vekovima star bol,

ta stara priča o razdvojenosti

ili zajedničkom životu,

kao što uvek gledam iznova u prošlost,

na kraju uvek ti iskrsneš

kao prekrivač sjaja polarne zvezde

koja isijava kroz tamu vremena:

Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu

koji dolazi iz izvora srca

i vremena ljubavi jednog prema drugom.

Igrali smo uz milion drugih ljubavnika,

deleći istu stidljivu dragost zbog sastanka,

iste potresne suze rastanka –

stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama,

pronašavši svoj kraj u tebi,

ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:

Univerzalna sreća,

univerzalna tuga,

univerzalni život.

Sećanja na sve ljubavi

spajaju se sa ovom našom ljubavlju –

i pesme svih pesnika,

prošlosti i večnosti.

Gost

Molitva

Tamo gdje je misao bez straha i glava se drži uspravno
Gdje je znanje besplatno
Gdje svijet još nije polomljen u komade
Tijesnim poznatim zidovima
Tamo gdje riječi izlaze iz dubine istine
Gdje neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu
Gdje bistra struja razuma još nije izgubila put
U turobnoj pustinji mrtvih navika
Tamo gdje je um vođen tvojom rukom
U uvijek rastuću misao i akciju
U tom slobodnom raju, moj Oče,
Probudi moju zemlju

Gost

Gost

Gost

Gost

Gost

Gost

Gost

Gost

Gost

Veruj ljubavi i onda kad zadaje bol

Gradinar 27.

'Veruj ljubavi i onda kada zadaje bol.
Ne zatvaraj svoje srce.'

'Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.'

'O dragana, srce je samo tu da se daruje
jednom suzom, jednom pesmom.'

'Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.'

'Radost je osteljiva kao kap rose:
dok se smeje, već umire.
Ali je jad jak i žilav.
Pusti ljubav punu jada
neka bdi u očima tvojim.'

'Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.'

'Lotos cveta gledajući sunce
i gubi sve što ima.
Ne bi mogao poneti pupoljke
u večitoj zimskoj magli.'

'Ah, ne, prijatelju, mračne su tvoje reči,
ne mogu ih razumeti.'

Gost

Čini mi se da sam te morao voleti

Čini mi se da sam te morao voleti
na bezbroj načina, bezbroj puta,
u životu nakon života,
u dobu nakon doba, zauvek.

Moje opčinjeno srce je napravilo
i iznova stvorilo ogrlicu pesama.
Primi je kao dar i nosi oko vrata
na svoje različite načine,
u životu nakon života,
u dobu nakon doba, zauvek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi,
to je vekovima star bol,
ta stara priča o razdvojenosti
ili zajedničkom životu,
kao što uvek gledam iznova u prošlost,
na kraju uvek ti iskrsneš
kao prekrivač sjaja polarne zvezde
koja isijava kroz tamu vremena:
Postaješ simbol onoga što se pamti zauvek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu
koji dolazi iz izvora srca
i vremena ljubavi jednog prema drugom.
Igrali smo uz milion drugih ljubavnika,
deleći istu stidljivu dragost zbog sastanka,
iste potresne suze rastanka –
stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama,
pronašavši svoj kraj u tebi,
ljubav čoveka svih vremena, prošlosti i večnosti:
Univerzalna sreća,
univerzalna tuga,
univerzalni život.
Sećanja na sve ljubavi
spajaju se sa ovom našom ljubavlju –
i pesme svih pesnika,
prošlosti i večnosti.

Gost

Molitva

Tamo gde je misao bez straha
i glava se drži uspravno,
gde je znanje besplatno,
gdje svet još nije polomljen u komade
tesnim poznatim zidovima,
tamo gdje reči izlaze iz dubine istine,
gde neumorna težnja pruža svoje ruke prema savršenstvu,
gdje bistra struja razuma još nije izgubila put
u turobnoj pustinji mrtvih navika,
tamo gdje je um vođen tvojom rukom
u uvek rastuću misao i akciju
u tom slobodnom raju, moj Oče,
probudi moju zemlju.

**Učlanjen** : 04.01.2012

Rabindranat Tagore

- Samo ono što se postiže kroz žrtve postaje uistinu naše

Predavač, doktor Nalinakša, kada ga čovek posmatra na tribini,

imao je mlad i dečački izgled. Mada je ušao u zrele godine,

lice mu je sačuvalo mladalačku svežinu. Pored toga, na njemu

se ogledala neka mistična ozbiljnost koja potiče iz dubine

njegove savesti.
Tema predavanja zvala se "Gubitak". Težište predavanja bilo je da bez gubitka

ne može biti ni dobitka. Ono što se dobija bez napora - nije pravi dobitak.

Samo ono što se postiže kroz žrtve postaje uistinu naše. Ali ljudska duša

u samom činu gubljenja zadržava moć da izgubljenu stvar povrati s kamatom.

Kada, pateći, jer smo pretrpeli gubitak, smognemo snage da sagnemo glavu i

sklopimo ruke izgovarajući reči "to je poklon - poklon odricanja, suza i bola",

tada i najbeznačajnija sitnica dobija svoj značaj i prolazno postaje večito, a ono

što je bilo prosto oruđe dnevnih potreba - simbol našeg obožavanja i večito -

nalazi se u riznici hrama našeg srca.

Iz romana Brodolom

artnit.net

Gost

"Ako zatvorite vrata svim manama i istina će ostati vani."

Gost

"Teškoća je u tome da čovjekov život nije samo njegov. Tko ga želi oblikovati, mora imati pomoć svoje okoline ili neće uspjeti."

Gost

"Civilizaciju ne smemo suditi i ceniti na temelju toga koliku je moć ostvarila, već po tome koliko je u svojim zakonima i delima izrazila ljubav prema čoveku."

Gost

"Cvet s tugom gubi latice, ali umesto njih s radošću očekuje plod."

Gost

"Čovek je od oružja učinio svog boga. I kad oružje pobedi, čovek će ostati poražen."

Gost

"Do istine možemo doći samo onda ako nam je data sloboda da grešimo."

Gost

"Dobićemo sve ono što nam pripada izgradimo li sposobnost primanja."

» Gradinar - Rabindrant Tagore