Велики школски час у Шумарицама

**Učlanjen** : 04.01.2012

Велики школски час у Шумарицама

[You must be registered and logged in to see this image.]

KPАГУЈЕВАЦ – У Крагујевцу је данас одржан „Велики школски час” коме је присуствовао и председник Србије Томислав Николић који је положио венац на Споменик стрељаним ђацима и професорима у Другом светском рату у Шумарицама.
Николић је поручио да Крагујевчани и сви остали овакво зло не треба да забораве, али да младе генерације немају разлога да се осећају кривим.
„Порука је јасна - десило се, било је ужасно, трагично. Не можемо да заборавимо никада, немамо право на то. Али можемо да живимо нормално, као људи... Дакле, нико од младих Немаца, рођених после рата, нема никакву кривицу за то што се десило у Крагујевцу и нико од нас рођених после рата нема право да било коме тамо спочитава нешто из прошлости”, рекао је Николић новинарима после манифестације која се одржава у знак сећања на Крагујевчане стрељане 1941. године у Шумарицама.
Николић је додао и да из Крагујевца одлази у Крушевац, у коме ће бити отворен погон једног немачког инвеститора и да је то доказ да треба да се живи нормално.
Он је додао и да из прошлости треба да узмемо оно што нас чини бољима и већима, али да тугу Крагујевчана нико не може да опише.
„Из прошлости треба узети оно што вас чини бољим, већим, снажнијим, али тугу Крагујевца мислим да нико не може да опише. Све године гледам поему и увек видим нови начин да се та туга опише и да се не заборави”, рекао је Николић.
Он је навео и да је као ученик долазио на то место, на којем је увек било пуно жена у црнини, које су изгубиле чланове својих породица и изразио жаљење због тога што апел да се Шумарице нигде и никада не понове није уродио плодом.
„На све стране страдају људи и деца. То је, изгледа, оно што је остало животињско у људима – да непрекидно праве сукобе, доказују ко је јачи, чија је политика исправнија. Да велики не пуштају мале да живе свој живот”, рекао је Николић.
„Великом школском часу” је претходио молебан, који је служио владика шумадијски Јован са свештенством Епархије шумадијске..
Поред председника, венце на споменик „Сломљена крила”, положили су представници Прве крагујевачке гимназије, локалне самоуправе, бројних министарстава, амбасадори Немачке Аксел Дитман, Словачке Дагмар Репчекова, Украјине Олександар Александрович, Босне и Херцеговине Лазар Миркић, Палестине Мохамед Набхан, као и представници амбасада САД, Француске, Русије, Белорусије, Кине и Израела.
На овогодишњем „Великом школском часу” изведена је поема „Гласови неба под земљом”, песника Александра Б. Лаковића.
Редитељ манифестације је Ђорђе Милосављевић, музику је компоновао Марко Матовић, а костиме урадила Драгица Илић.
Наступили су драмски уметници Исидора Рајковић, Катарина Јовановић, Невена Ристић, Милош Ђорђевић, Иван Томић и Филип Ђорђевић.
Окупатори су 21. октобра 1941. године, у знак одмазде због акције покрета отпора у којој је убијено 10 и рањено 26 војника немачког Вермахта, стрељали 2.796 цивила из Крагујевца и околних села, међу којима је било 300 ђака и професора Прве крагујевачке гимназије.
Уз традиционалне комеморативне скупове жртвама фашистичког стрељања у Маршићу, Илићеву и Грошници, које су одржане 19. октобра, јуче су положени венци и на споменике стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар, жртвама револуционарног терора у насељу Пивара и погинулим Црвеноармејцима у селу Опорница.
Протекле ноћи је у Спомен музеју „21. октобар” одржана традиционална мултимедијална културно-уметничка манифестација „Бдење” и отворена изложба Болета Милорадовића, а у оквиру октобарских комеморативних свечаности у току је традиционална сезона концерата озбиљне музике „Октох”.

(Агенције)

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Krvava bajka"

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

Iste su godine

svi bili rođeni

isti su im tekli školski dani,

na iste svečanosti

zajedno su vođeni,

od istih bolesti svi bolovali,

i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

na brdovitom balkanu,

umrla je mučeničkom smrću

četa đaka

u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
prije smrtnog trena
sjedila je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rješavala: koliko može
putnik ako ide pješke...
i tako redom.

Misli su im bile pune
istih brojki
i po svescima u školskoj torbi
besmisleno ležalo bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubnih i ljubavnih
stiskalo se u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plavog
dok sve zadatke na svijetu
ne porješava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dječaka redovi cijeli
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg sata
na strijeljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi cijeli
istog časa se uznijeli
do vječnog boravišta.

Desanka Maksimović