Naslov: Zbog čega Japanci slave trešnjin cvet? Pon 11 Apr - 16:11
U proleće kada čitav Japan procveta svuda možete videti trešnjin cvet, a ovo je tako neverovatan prizor da privlači hiljade posetilaca iz čitavog sveta, a Japanci mu pridaju gotovo religiozan značaj. Trešnjin cvet se ne slavi samo u Japanu, već i u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Nemačkoj, Filipinima, Južnoj Koreji, Turskoj i Velikoj Britaniji.
U Vašingtonu se svakog proleća održava Nacionalni festival trešnjinog cveta krajem marta i početkom aprila, a ove godine je posebno posvećen žrtvama razornog zemljotresa u Japanu. Osim prelepog cveća ono što se priređuje u Vašingtonu je i Japanski ulični festival, gde učestvuju igrači u kimonima, taiko bubnjari, majstori borilačkih veština i veliki broj prodavaca japanske hrane.
Ovaj dvonedeljni festival je posvećen poklonu od 3000 drveta trešnje koji je gradonačelnik Tokija Jukio Ozaki darovao Vašingtonu 1912. godine.
Trešnjin cvet raste u Japanu na drvetu koji oni zovu sakura a to se odnosi na trešnju u cvatu - Prunus serrulata. Plod trešnje dolazi od druge vrste drveta - sakuranbo.
Trešnjin cvet je takođe obeležje Koreje i Kine, a u Japanu raste oko 200 vrsta sakure. „Hanami" je vekovima star običaj izleta ispod sakure u cvatu ili drveta ume, a smatra se da je počeo tokom Nara perioda (710-794) jer su se ljudi prvo divili cvetovima ume.
Međutim, tokom perioda Hejan (794-1185) sakura je privlačila sve više pažnje a hanami je postao sinonim za sakuru, a u tanka i haiku poeziji cveće znači sakura. Običaj je prvo bio vezan isključivo za carsku porodicu, ali se uskoro proširio na samuraje, a potom i na obične ljude.
Pod ovim drvećem ljudi su ručali i pili sake tokom veselih gozbi praćenih muzikom i plesom.Cvetanje počinje u Okinavi u januaru, a potom dolazi do Kjota i Tokija krajem marta i početkom aprila, a u Hokaido nekoliko nedelja kasnije. Japanci pažljivo prate kada će cvet doći u njihov kraj i u velikom broju odlaze u parkove, posećuju sveta mesta i hramove sa porodicom i prijateljima da bi priređivali zabave u čast trešnjinog cveta. „Hanami festivali" slave lepotu sveta trešnje, a za mnoge je ovo prillika da se opuste i uživaju u divnoj prirodi.
Ispred većine japanskih škola i javnih ustanova nalazi se drveće trešnje, a pošto školska i radna godina u Honšuu počinje u aprilu, prvi dan škole ili posla se poklapa sa sezonom cvata trešnjinog cveta.
Festival šljivinog cveta
Kineski odgovor na Japanski festival koji posećuje veliko broj turista je posvećen šljivinom cvetu u Nankingu, a relativno manja gužva omogućava više vremena i prostora da se uživa u ovom cvetu. Počinje u rano proleće, a posvećen je šljivama u cvatu - 35 000, a 120 različitih vrsta, uključujući i najstariju u Kini koja se nalazi u velikom parku na Purpurnoj planini.
Uprkos tome što je počeo da 1995. godine, Nanking, glavni grad provincije Jangsu je relativno malo poznat, a nalazi se u blizini Šangaja što ga čini idealnim za odmor od gužvi u milionskom gradu.
Obeležje grada Nankinga, cvet šljive je posvećene jednom od „četiri gospodska cveta" kineske kulture, zajedno sa bambusovim drvetom, hrizantemom i orhidejom. Kako se bliži kraj zime, mali šljivini cvetovi se pomaljaju iz snega i mraza i daju snagu jalovim grančicama i pre nego što se obnove sve druge biljke. Oni su simbol ponovnog rođenja i u drevnim kineskim spisima predstavljaju prilagodljivost i istrajnost u odnosu na stalne promene i raznovrsnost.
Festival zvanično traje od kraja februara do sredine marta svake godine, a kažu da ga je najlepše posetiti od sredine marta do početka aprila, kada i drugo drveće, breskva, kruška, trešnja i osmantus počinju da cvetaju pa vazduh divno zamiriše. U blizini su spomenici pod zaštitom UNESCO-a, grobnice dinastije Ming, gde su sahranjena prva dva cara, kao i Crvena umetnička dvorana i Vrt kulture. Među šljivama je mala kapija koja vodi ka Zongsan vrtu šljive i bonsaija.
Delom istraživački centar, ovo je dom najstarijeg cveta šljive (400 godina!), kojeg nazivaju Kraljem šljivinog cveta. Iako ne izgleda baš svečano - glomazno stablo i grane ne idu baš uz relativno mali broj cvetova, Kralj ponosno nosi svoje latice. U glavnom vrtu se nalazi i Kraljica cvetova čije su latice tako tamne da izgledaju skoro kao crno mastilo.
Pored ogromnog broja šljiva, susedni Crveni paviljon je uređen deo sa paviljonima, jezercima i statuama po uzoru na više delova epskog kineskog romana „San Crvenog paviljona" koji je napisan u vreme dinastije King u Nankingu Kombinacija ružičaste i tamno ljubičaste boje i veliki broj statua prikazuje obožavane ljubavnike Lin Diju i Jia Boju su idealan prostor za fotografisanje mladih parova.
Ukoliko su vam dosadni parovi koji se ljubakaju, centralni deo vrta sa šljivama pruža zabavu za stare i mlade, a folk pevači i mini-plesne grupe izvode redovne programe.
Izvor Blic
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Zbog čega Japanci slave trešnjin cvet? Ned 19 Maj - 11:04
Trešnjin cvet – tradicija, lepota i miris u jednom
Trešnjin cvet je karakterističan po tome što kada pada, on padne odjednom. Trešnja je biljka koja je izuzetno otporna na niske temperature i tokom zime, neko kraće vreme, može da izdrži temperature i do -28ºC. Uslovi pogodni za razvoj ove biljke podrazumevaju adekvatnu temperaturu, puno svetlosti i bogato i umereno vlažno zemljište. Prevelika količina vlage, tokom dužeg perioda, dovodi do truljenja korena trešnje. Veća količina padavina u fazi dozrevanja plodova, uzrokuje pucanje plodova i povećan, izraženiji napad štetočina i bolesti. Najčešće, ova biljka dostigne visinu od oko 20 metara.
Trešnjin cvet predstavlja japanski nacionalni cvet i simbol sreće. Zbog toga, već hiljadama godina stara tradicija, koja se naziva ohanami, što na japanskom znači ići i gledati trešnjin cvet, i dan danas živi u ovoj zemlji. Cvetanje trešanja, svakog aprila, predstavlja veliki događaj u Japanu. Izuzetno je teško opisati stanje u kojem se tada Japanci nalaze.
U vreme cvetanja trešnje, svi pričaju samo o tome. U hotelima su tada popunjena sva mesta, na radio i televizijskim stanicama se jedan deo programa odvaja za davanje detaljnog izveštaja o njenom cvetanju, isto tako i novine su preplavljene slikama ovog cveta. Ovaj događaj predstavlja prekretnicu u životima Japanaca svake godine. Tada počinje školska godina za đake, ali i fiskalna godina za privrednike. Obzirom na to da se veruje da cvet trešnje svima donosi uspeh, mladenci, za sreću, piju čaj od trešnjinog cveta, a porodice provode ceo dan ispod procvetale trešnje.
Pored simbola sreće, cvet trešnje predstavlja i simbol prolaznosti i čistote. Ono što bitno razlikuje Japance od nas, jeste to da, za razliku od nas, Japanci značaj pridaju samom cvetu trešnje, ali ne i plodu.
U Japanu je cvetu trešnje posvećeno nebrojeno mnogo pesama, književnih dela i legendi. Pretpostavlja se da u Japanu ima više od milion stabala ove biljke. Jedno stablo pitome trešnje, Somei Josino, ukrašava i dvorište Bele kuće, a Amerika ga je dobila od Japana, kao znak pružanja prijateljske ruke i otvaranja prema svetu, pre otprilike 150 godina.
Poslednje decenije Tajvan je postao omiljena turistička destinacija, naročito februara meseca kada se u ovoj zemlji pružaju fascinantni prizori cvetanja drveća trešnji. U okviru festivala koji se održava od 2001.godine u Formosan “etno selu”, turisti mogu uživati u pogledima na preko 2000 procvetalih stabala trešnji. Ovaj svojevrsni park krije i noćnu zabavu, naročito jer su krošnje procvetalih trešnji svake večeri različito osvetljene i daruju nezaboravnu lepotu.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta [You must be registered and logged in to see this image.]
katarina
MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
Naslov: Re: Zbog čega Japanci slave trešnjin cvet? Pet 27 Jun - 18:02
Noćne scene su različite i smenjuju jedna drugu, a sve u okviru posebno dizajniranog sistema light-show osvetljenja. Ovu igru boja i mirisa dopunjuje i savršeni audio momenti kada se u pozadini začuju vrlo opuštajuće muzičke note, upotpunjujući uživanje u procvetalim trešnjama do savršenstva.