Simpsonovi (engl. The Simpsons) je američka animirana TV serija autora Meta Grejninga u produkciji kuće Foks netvork. Postala jedna od prvih uspešnih serija ove kuće, a takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih u istoriji medija. „Simpsonovi“ su u stvari „spin-of“ serije kratkih animiranih filmova prvobitno emitovanih u emisiji „Trejsi Ulman šou“[1].
Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru te po metareferencama. I sama porodica iz serije imala je značajan upliv na pop-kulturu, pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a uzvik nezadovoljstva „dou“ (d'oh) uvršten je i u rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem „Simpsonovih“, pri čemu se naročito misli na serije „Kralj brda“, „Saut Park“ i „Porodični čovek“. Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po nekima, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dalje dobija pozitivne kritike.
„Simpsonovi“ su do danas najdugotrajniji američki sitkom i najdugotrajnija animirana serija uopšte. Od dana emitovanja prve epizode (17. decembra 1989.) pa do kraja 27 sezone proizvedeno je i emitovano 596 epizoda. 28. sezona serije koja će se u SAD-u emitovati tokom 2016 i 2017. 27. jula 2007. bila je premijera dugometražnog filma Simpsonovih.
Nastanak
Grejning je ideju za Simpsonove dobio u hodniku kancelarije Džejmsa Bruksa. Bruks ga je pozvao na dogovor o stvaranju kratke animirane serije, a Grejning je došao s idejom da predstavi svoj strip „Život u paklu“ (engl. Life in Hell). Kada je shvatio da bi animiranje njegovog stripa zahtevalo da se odrekne autorskog prava nad svojim životnim delom, Grejning je odlučio da krene u drugom smeru. Na brzinu je skicirao svoju verziju disfunkcionalne porodice. Likove je oblikovao po članovima vlastite porodice, zamenivši svoje ime sa „Bart“
Simpsonovi su se prvi put pojavili u nizu kratkih animiranih filmova u emisiji „Trejsi Ulman šou“, a prva epizoda „Laku noć“ emitovana je 19. aprila. 1987[1]. Porodica je bila prilično grubo nacrtana budući da je Grejning animatorima predao samo skice verujući da će ih oni doraditi, međutim, animatori su te skice samo precrtali[2].
Simpsonovi su 1989. prilagođeni u niz polučasovnih epizoda za TV kuću Foks. Prva emitovana epizoda bila je „Simpsons Roasting on an Open Fire“ umesto planirane prve epizode „Baš začarano veče“. Ta je epizoda morala biti ponovno nacrtana nakon što su autori uočili loš kvalitet animacije i bila je emitovana kao poslednja epizoda prve sezone. Simpsonovi je bila prva Foksova serija koja je dospela među trideset najgledanijih u sezoni. Trejsi Ulman podnela je tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija razlog uspeha Simpsonovih i da joj stoga sleduje deo zarade serije. Slučaj je na kraju završen u korist TV kuće.
Serija je od samog početka izazivala kontroverzu - Bart Simpson je bio buntovnik i često se izvlačio bez posledica, što je dovelo do toga da ga neka roditeljska udruženja i konzervativni glasnogovornici smatraju lošim uzorom deci. Džordž H. V. Buš je jednom prilikom rekao: „Nastavićemo da se trudimo da osnažimo američku porodicu. Da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson“. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonima kao zaštitnim znakom su zabranjeni u nekim školama u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. Međutim, proizvodi su se i dalje odlično prodavali. U prvih 14 meseci prodaje ukupna zarada širom sveta je iznosila oko dve milijarde dolara.
O seriji
Teme
Serija redovno izruguje i podvrgava satiri osobe iz sveta zabave. Klovn Krasti je omiljen među decom Springfilda, međutim, van scene on je ciničan i ogorčen čovek lošeg zdravlja zbog dugogodišnjih loših navika: droge, alkohola kao i kocke. Podržaće i reklamirati bilo koji proizvod ako mu se ponudi dovoljna svota novca. Kent Brokman je egoistični, razmaženi voditelj vesti koji ne poštuje novinarsku etiku. Čak se i Rupert Merdok, čije korporativno carstvo uključuje i TV kuću Foks koja je prva počela da emituje Simpsonove, pojavio u nekoliko epizoda serije. Ismevanje TV kuće Foks je čak postalo stalna šala u seriji.
„Simpsonovi“ su se tokom godina bavili i političkom satirom, često prikazujući bivše i aktuelne predsednike SAD, ali i druge svetske vođe. Neki od primera su: Džordž H. V. Buš, prikazan kao Homerov zakleti neprijatelj u epizodi „Dva loša suseda“, Al Gor je ismevan zbog svoje, u seriji, banalne ličnosti, a Ujedinjene nacije često su prikazane kao nesposobna organizacija.
Seriju su prihvatili mnogi socijalni konzervativci zato što su Simpsonovi, za razliku od drugih, modernijih porodica iz TV serija, ipak tradicionalna porodica. Scenaristi su se poigravali mogućnostima vanbračnih avantura, ali na kraju uvek još više učvršću Homerov i Mardžin brak. Konzervativni i evangelički hrišćani takođe su istakli i ulogu Neda Flandersa kao uzor predanog hrišćanina koji je ponekad ismevan, ali uprkos stalnim Homerovim provokacijama ne odstupa od svog načina života.
Ipak, postoje i mnoge epizode koje socijalni konzervativci i ne odobravaju toliko; na primer, u epizodi „Homerova fobija“, Homer pobeđuje homofobiju i sprijateljuje se s homoseksualcem, a u epizodi „Ima nešto u ženidbi“ promoviše prihvaćanje gej brakova. Lisa Simpson, najinteligentniji član porodice Simpson, prikazana je kao veliki liberal.
Radnja
Format radnje Simpsona tokom godina se donekle promenio. Lik ili grupa likova obično su smešteni u neku problematičnu situaciju koju moraju da reše ili da nauče da je prihvate. U početku su te situacije bile prilično jednostavne, realne društvene situacije s realističnim raspletima, veoma slične ostalim TV serijama. Na primer, u jednoj od epizoda prve sezone Barta tuče školski nasilnik i on mora da nauči da se brani. S vremenom su zapleti postajali sve neobičniji i često sve manje realistični.
Kako je serija napredovala, osim sve manjeg realizma, postalo je uobičajeno da uzrok nekog događaja u glavnoj radnji dolazi iz relativno nepovezanog uvodnog dela. Na primer, u epizodi „Uragan Nedi“, celi se uvodni deo bavi uraganom koji je pogodio Springfild po scenariju sličnom onome iz filma Tvister; tada saznajemo samo da je uništena kuća Neda Flandersa, a zatim kreće glavna radnja u kojoj Flanders doživljava nervni slom.
Serija ponekad koristi još jednu strukturu zapleta. Takve epizode se sastoje od tri kratke priče, često sa širom pričom koja povezuje manje. Obično se koristi za epizode pred ili tokom praznika Noći veštica, ali i u običnim epizodama; tipična je za parodiranje starih priča u kojima su glavni likovi Simpsonovi.
Radnje mnogih epizoda fokusirane su na samo jedan lik ili na vezu između dva lika. Te se radnje često razvijaju iz određenih shema: Homer dobija novi posao ili pokušava da se na brzinu obogati; Mardž pokušava pobeći iz monotonije svakodnevnih poslova domaćice tražeći posao ili baveći se novim hobijem; Bart prouzrokuje veliki problem i pokušava da popravi situaciju, zataška celi događaj ili ga potpuno ignoriše; Lisa prihvata i sprovodi ciljeve neke određene grupe ili zajednice. Epizode se ponekad bave i problemima sporednih likova koji se obično rešavaju uz pomoć nekog od članova porodice Simpson.
Kad se radnja bavi celom porodicom, oni obično odlaze na odmor. To se događalo dovoljno često da rečenica koju Homer tada obično izgovori postane jedna od poznatih parodija same serije: „Simpsonovi sada idu (gde već idu)!“ Sa svim putovanjima na kojima su bili, Simpsonovi su posetili sve kontinente. Poslednji kontinent koji su posetili je Antarktik i to u 19. epizodi 23. sezone.
U nekim epizodama pratimo dve paralelne radnje kao u epizodi „Sunday, Cruddy Sunday“ koja prati Homerov i Bartov put na šampionat američkog fudbala, a uz to i Mardžino i Lisino dosađivanje kod kuće.
Mesto i vreme radnje
Radnja se odvija u izmišljenom američkom gradu Springfildu. Savezna država u kojoj se grad nalazi nikad nije imenovana, a namera autora nikad ni nije bila da grad postoji u nekoj određenoj državi. Uprkos tome, obožavatelji su pokušavali da odrede lokaciju Springfilda koristeći se karakteristikama grada, okolnim reljefom i znamenjima kao tragovima. Kao reakcija na to, scenaristi su namerno dovodili u zabludu gledaoce u pogledu savezne države u kojoj je smešten Springfild i po tim naznakama Springfild se mogao nalaziti u gotovo svakoj američkoj saveznoj državi. Met Grejning je izjavio da Springfild ima mnogo zajedničkog s Portlandom u Oregonu, gradom u kojem je on odrastao[5], a ime „Springfild“ izabrano je zato što je to često ime američkih gradova, koje se pojavljuje u više od trideset saveznih država. Reljef Springfilda i okoline veoma je „prilagodljiv“ pa tako postoje obale mora, pustinje, visoke planine, ili bilo koji drugi reljefni oblik potreban za priču ili šalu.
Vreme radnje smešteno je u večne '90-te, iako se kulturne reference menjaju kako vreme prolazi, u Simpsonovima niko ne stari i ništa se ne menja. Sve ono što se dogodilo u nekoj epizodi do kraja iste mora biti vraćeno u prethodno stanje kako bi se održao status kvo.
Likovi
Glavni likovi
Homer Simpson je zaposlen u Springfildskoj nuklearnoj elektrani i priglup je, ali ipak brižan suprug i otac. Mardž Simpson je uglavnom tipična američka domaćica i majka koja želi uzbudljiviji život. Bart Simpson je desetogodišnji dečak koji redovno upada u nevolje, a sebe smatra buntovnikom. Lisa Simpson je veoma inteligentna osmogodišnjakinja i srednje dete u porodici koja je liberalna aktivistkinja i voli da svira saksofon. Megi Simpson je beba koja se izražava jedino gestikulacijom i sisanjem cucle varalice. Porodica ima psa (Deda mrazov mali pomoćnik) i mačku (Pahuljica br. 2), a uz to je imala i nekoliko drugih ljubimaca koji su se pojavili svega jednom ili dvaput samo za potrebe radnje neke epizode.
Sporedni likovi
U seriji postoje mnogi luckasti sporedni likovi koji uključuju kolege sa posla, učitelje, porodične prijatelje, daljnju rodbinu i lokalne poznate osobe. U originalu su mnogi od tih likova planirani kao jednokratne šale ili kako bi ispunili neku određenu funkciju u gradu; mnogi od njih dobili su veće i važnije uloge, a neki od sporednih likova imaju čak i „svoje“ epizode
Izvor: wikipedia.org