Avantura do homoljskog zlatnog grada
Boris Subasic
Planine oko Majdanpeka privlače veliki broj ljubitelja aktivnog odmora. Šetnje kroz prelepe pejzaže koji plamte od jesenjih boja.
KO jednom oseti magičnu lepotu kamena, vode i bilja Homoljskih planina uvek im se vraća, bez obzira na godišnje doba. Zato ni jesenje kiše ne mogu da odvrate ljubitelje aktivnog odmora od šetnje kroz brda oko "zlatnog grada" Majdanpeka koji plamte od jesenjih toplih boja, dolinama kristalno bistrih reka i preko planinskih grebena i vidikovaca oko kojih se viju pramenovi magle.
Jedinstvenu čar ovom kraju daju stene čudesnih oblika, tajanstvene pećine i monumentalni prirodni kameni most, prerast Šuplja stena, koji se kao div nadnosi nad krovom šumskih krošnji. Ovo je samo deo razloga zbog kojih se tražilo mesto više za pešački pohod kroz planine oko "zlatnog grada" Majdanpeka, koji je prošlog vikenda organizovao Planinarski klub "Policajac - Josif Pančić".
Šetnja je počela u selu Blizna, u dolini Šaške reke, na oko 190 kilometara od Beograda. Početak staze lako je prepoznati po velikoj tabli kraj regionalnog puta, koja obaveštava da se tu nalazi ribnjak pastrmki. Kraj njega se lagano uspinje staza do stepenastih slapova Belog izvorca koje je priroda isklesala u glatkom krečnjačkom bigru, kamenu koji je kao saće prošaran kadicama iz kojih se penušajući preliva voda. U gornjem delu toka, na strmoj padini, ukazuje se bajkoviti prizor okruglih jezeraca u bigarskim kadama i širokih slapova iz kojih voda pada u širokim draperijama. Nad njima dominira streha od stene obrasle dugom mahovinom s koje u bezbroj tankih kristalnih niti teče bistra, pitka, ledena izvorska voda iz pećine u moćnom sivom planinskom zidu na sledećem višem platou. To je skrovita zaravan s koje puca vidik na slapove i gde počinje označena staza koja vijuga naviše pod liticom obavijenom beličastom maglom. Put kraj koga se kriju skrovite pećine vodi do vidikovca Straža s koga puca pogled na dramatični kras Malog i Velikog krša i zatalasane homoljske bakarnocrvene šume. Tu je i dobro obeležena raskrsnica pešačkih puteva. Jedan vodi uzbrdo na vrh Malog Krša Garvan, a staza naniže vodi u dolinu brze planinske rečice do monumentalnog kamenog mosta zvanog Šuplja stena ili Valja prerast.
Ovo čudo prirode visoko četrdesetak metara s otvorom užim od 10 metara u narodnoj mašti je mesto čuda, magična kapija ovog i onog sveta, dom za šumske vile. U vreme rudarskog buma bilo je pokušaja da se kroz prerast napravi put, ali su bujice osujetile svaki pokušaj, pa je to bio još jedan povod za stvaranje mitova o kamenoj kapiji. Naučnici pak kažu da je ovaj prerast izuzetno čudo prirode, deo ogromne zarušene pećine od koje je ostao samo deo visokog svoda nad malim kanjonom s bistrim protočnim jezercima i slapovima.
Od prerasta, posle samo 800 metara stiže se do regionalnog puta za Majdanpek, rudarski grad koji živi od homoljskih stena koje kriju bakar i zlato. Njegov zaštitni znak je ogromni krater površinskog kopa i vrh Starica sa koga se pruža vidik na to čudo koje je stvorila ljudska glad za metalima.
GOSTOLjUBIV I JEFTINKOPAČI zlata, nažalost, ne uživaju u bogatstvu, pa je u rudarskom Majdanpeku gostoljubivost velika, a standard i cene skromni, što pogoduje turistima koji s rančevima na leđima obilaze Srbiju. Tako su i planinari u majdanpečkom hotelu dobili ceo ručak, čorbu, glavno jelo i salatu za samo 400 dinara.
BELA PEĆINAŠETNjA stazama oko Majdanpeka završila se spektakularno, nedaleko od centra rudarske varoši u bajkovitoj Rajkovoj pećini. Ona je jedina kalcitna "bela" pećina u Srbiji, koja u najvećem delu izgleda kao da je ukrašena fantastičnim ledenim ukrasima, od Ježeve dvorane s bezbroj iskričavih šiljaka do velikih dvorana s ogromnim prirodnim skulpturama.
tekst: novosti.rs
foto sa net-a