Najbitniji sastojci popularnog pića su sirup, kofein, arome, karamelizovana boja. Sve se pažljivo izmeša, sipa u konzerve, doda se malo mehurića i dobija se ovo svetski poznato piće.
Ako je vaše omiljeno piće koka-kola, sigurno vas je oduvek zanimalo šta se u stvari nalazi u limenci ovog soka poznatog širom sveta. Proces je dug, ali usavršen do tančina, pa se tako svakog dana proizvede i do 70 miliona limenki ovog popularnog napitka.
Svaka konzerva pravi se u malom gradu Pindžara, na reci Marej, u Zapadnoj Australiji. U gradu se nalazi jedan od najvećih rudnika boksita na svetu. Boksit se mrvi i pere vrućim sodijum-hidroksidom, usled čega se izdvaja aluminijum-hidroksid. Aluminijum-hidroksid se ohladi, a zatim ponovo zagreje u peći na temperaturi višoj od 1.000 stepeni Celzijusa, nakon čega postaje aluminijum-oksid. Aluminijum-oksid se procesom elektrolize pretvara u čist aluminijum. Taj aluminijum se isušuje i postavlja u kalupe. Hladi se i oblikuje u dug cilindrični panel. Zatim se u tom obliku transportuje u Los Anđeles.
Paneli se dalje transportuju u Dauni u Kaliforniji, gde se od panela prave aluminijumske čaše- limenke. U ovom procesu limenka se ujedno tanji i oslikava. Ovaj proces traje oko pet sekundi. Konzerva se boji sa sedam slojeva akrilne farbe i lakira pomoću ultraljubičastih zraka. Unutrašnjost limenke takođe se boji da bi se sprečilo da aluminijum dospe u sok.
SPECIFIČNA KARAMEL-BOJA
Koka- kola je napravljena od sirupa proizvedenog u istoimenoj kompaniji u Atlanti. Glavni sastojak je vrsta zaslađivača koji se zove visokofruktozni kukuruzni sirup 55, nazvan tako jer sadrži 55 odsto fruktoze, odnosno voćnog šećera i 42 procenta glukoze, odnosno prostih šećera. Isti odnos fruktoze i glukoze sadrži i med.
Sirup se pravi od kukuruznog štirka, koji se dobija mlevenjem i koji se meša sa tri tajna enzima. Ovaj proces stvara glukozu. Jedan od enzima koristi se da pretvori deo glukoze u fruktozu.
Drugi bitan sastojak je karamel-boja, koja piću daje jedinstvenu tamnobraon boju. Postoje četiri tipa ove boje, a koka-kola koristi tip E15, 0d čega nastaje zagrevanjem šećera sa sulfatima i amonijakom da bi se stvorila gorkasta braon tečnost. Sirup koji se na ovaj način dobija je fosforna kiselina, koja dodaje kiselost i uklanja arsen.
70 MILIONA KONZERVI DNEVNO
Arome se dodaju u mnogo manjoj meri. Ovo uključuje vanilu, cimet, list koke, iz kojeg se uklanja njegov štetni deo, koji stvara zavisnost i od kog nastaje kokain i orah kola, ovaj crveni plod raste u afričkim kišnim šumama i pretpostavlja se da je zato koka-kolin znak prepoznatljive crvene boje.
Poslednji sastojak je kofein, koji se dobija iz kola oraha, zrna kafe i drugih izvora.
Svi ovi sastojci se mešaju i kuvaju dok ne postanu koncentrat, koji se transportuje od fabrike u Atlanti do Daunija u Kaliforniji, gde se sirup meša sa vodom i karbon-dioksidom, usled čega se stvaraju prepoznatljivi mehurići ovog pića. Zatim se napitak puni u konzerve, a za jedan minut napravi se 300 pakovanja od 12 limenki.
Svakog dana proizvede se oko 70 miliona konzervi.
(M. R. / Izvor: Medium.com)
Uto 9 Dec - 12:08
