Kako je Sretenje postalo sudbonosno

Kako je Sretenje postalo sudbonosno

Sudbonosni dan borbe za stvaranje moderne srpske države.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ustanak 1804.


OKO 500 gnevnih i odlučnih Srba okupilo se pre 208 godina na Sretenje u selu Orašcu, izabralo Karađorđa za Vožda i podiglo ustanak za oslobođenje iz okova turske imperije, koja se tada protezala od Iraka do Bosne. Bunom usred zime "kad joj vrijeme nije" neveliki graničarski narod potresao je Evropu i započeo buran proces koji će promeniti lik starog kontinenta.

Taj tridesetogodišnji period ratova i političkih borbi na Balkanu, koji svetska istoriografija naziva "Srpska revolucija", započeo je na Sretenje 1804. podizanjem ustanka u Orašcu, a okončan na Sretenje 1835. u Kragujevcu, proglašenjem prvog srpskog modernog ustava.


Varnica iz Orašca razbuktala se u požar oslobodilačkih ratova, taj plamen zažario je i balkanske ambicije Beča i Moskve, a nasuprot njima razgorela se turkofilska britanska politika u ovom delu sveta. Takav razvoj događaja nisu mogli ni da zamisle srpski ustanici na februarskom mrazu, željni da se osvete okrutnim janičarima. Ustanak je počeo pre vremana, usred zime, jer su dahije otkrile pobunu koja je dogovorena u julu 1803. u Orašcu, na letnji Aranđelovdan. Tad su srpski zaverenici pod maskom svatova došli na svadbu Maksima Tomića, sećao se svedok srpske revolucije, Karađorđev jatak Petar Jokić. Skupu se obratio prota Arsenije iz Bukovika: "Braćo, zemlja stenje a nebo nad nama plače gledajući naše muke. Nego braćo, u ime stvoritelja Boga i spasitelja našega, da ustanemo na oružje".

Dok su zaverenici stajali s podignuta tri prsta prota im je čitao zakletvu dostojnu one pred boj na Kosovu.

- Ko izdao, izdalo ga telo. Poželeo ali ne mogao poći. U kući mu se ne javljalo ni staro ni mlado, od ruke mu se sve skamenilo, u toru mu ovce ne blejale, u oboru krave ne rikale. Da Bog da da se u sinji kamen pretvori, da se drugi na njega ugledaju. Ne bio srećan ni dugovečan niti lica božijeg ikada video - sećao se od reči do reči zakletve Petar Jokić.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dogovoreno je da ustanak počne "kad šuma ozeleni", ali je plan pokvario izvesni Nemac, sluga srpskog trgovca Dragutina iz Zemuna. On je ukrao spisak zaverenika, prepisao ga i prodao Turcima, a dahije su po toj listi započele seču knezova. Zaverenici nisu imali drugog izlaza nego da se odmetnu i započnu ustanak. Planuli su mnogi turski hanovi, među prvima onaj u Orašcu, gde je na sretenjsko jutro 1804. godine 580 ustanika izabralo za vožda Karađorđa, iskusnog vojnika-frajkora iz austrijsko-turskih ratova, a zatim hajduka i trgovca.

Posle decenija borbe u dva velika ustanka i mnogobrojnih manjih buna, dugih pregovora i lukavih pogodbi, knez Miloš Obrenović najzad 1830. od sultana dobija hatišerif kojim se potvrđuje autonomija Srbije u okviru Otomanske imperije. Međutim, ni to nije zaustavilo talas srpskih buna, ovaj put protiv apsolutizma sopstvenog kneza, koji je na Sretenje 1835. prinuđen da donese ustav. Pravni akt, koji je sačinio otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, izazvao je u Istanbulu, Beču i Moskvi uzbunu veću nego grmljavina topova. Carstva koja nisu imala ustave zgranula je smelost malog vazalnog knjažestva koje se donošenjem ustavnog akta deklarisalo kao samostalna država.

OPASAN USTAV

SRETENjSKI ustav promovisao je srpski kao službeni jezik, deklarisao neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, zabranio kuluk i proglasio slobodu raspolaganja zemljom. Za to vreme više nego demokratski duh ustava izazvao je zaprepašćenje i istovremeni zahtev inače sukobljenih imperija, turske, austrijske i ruske, da ovaj opasni slobodarski pravni akt bude hitno ukinut. Uprkos tome što je bio kratkog veka Sretenjski ustav je ponovo pokazao da se "Srbija umirit ne može".

Nažalost, mnoga svedočanstva o "sretenjskim vremenima" uništena su u ratovima, ali i ona koja su preživela dugo su čamila u arhivima i fiokama zbog cenzure izavane dinastičkim borbama Karađorđevića i Obrenovića. Upravo takvu sudbinu doživela su dragocena kazivanja Krađorđevog poverljivog prijatelja Petra Jokića, koja je zabaležio Milan Đ. Milićević.

Doba posle Drugog svetskog rata još je više zamutilo istorijsku istinu o događanjima u Orašcu, kaže etnolog Božidar Krstanović, dugogodišnji savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomnika kulture Srbije. On tvrdi da se Marićevića jaruga bez ikakve istorijske podloge pretvorila u kultno mesto obeležavanja podizanja Prvog srpskog ustanka.

- Marićevića jarugu je kao mesto ustaničkog zborovanja proglasio 1954. tadašnji Socijalistički savez radnog naroda - kaže Krstanović. - Neko u toj organizaciji je povodom obeležavanja 150 godina od ustanka, verovatno iz političkih razloga, usku vododerinu proglasio za istorijsko mesto, proširio je buldožerima da izgleda kao amfiteatar i sagradio spomen-česmu, iako ustanici tu nikad nisu bili!

Sagovornik "Novosti" podseća da su prava zborišta ustanika naveli i savremenici i istoričar Milenko Vukićević, koji je još 1907. objavio kapitalno delo "Karađorđe". Iako su tačne lokacije mesta dogovora i podizanja ustanka i kasnijim istraživanjima pouzdano utvrđene, do danas se slavi u jaruzi.

- U najmanju ruku nelogično je da se nekoliko stotina ljudi u fabruaru po snegu zavlači u nekakvu jarugu, iznad koje se tada nalazio turski han, koji su među prvima ustanici zapalili - kaže Krstanović. - Ustanak je podignut na poljani. Tradicionalnom sabornom mestu, preko puta današnjeg seoskog groblja.

On se nada da će ceo Orašac ipak jednog dana biti dostojno obeležen i zaštićen tako da posetioci mogu da razumeju kako se živelo i borilo u vremenima kad je stvarana moderna Srbija.

KANDIDATI ZA VOŽDA

[You must be registered and logged in to see this image.]

PRVI kandidat za vođu ustanka 1804. bio je čuveni hajduk Stanoje Glavaš. On je tu čast odbio uz objašnjenje da je on vođa hajduka, koga narod neće prihvatiti. Zatim je ponuđeno jaseničkom obor-knezu Teodosiju Marićeviću (na čijem je imanju čuvena jaruga), ali je i ovaj lukavo izvrdao.

- Bog s vama, braćo, kako ću ja kao knez narodni biti starješina hajdučkijeh četa. Ako sjutra turska vojska rupi u Srbiju kako ću ja izaći pred Turke. Nego zasad nek bude starješina Kara-Đorđije. Ako turska vojska stigne u Srbiju mi ćemo izaći pred Turke i baciti krivicu na njega i predati ga kao hajduka - zabeležio je Marićevićeve reči Vuk Karadžić.

MILIONI ZA SPOMENIK

zavod za zaštitu spomenika je 2000. uputio zahtev Ministarstvu kulture da se Orašac obeleži i zaštiti na pravi način, a naročito da se ispravi zabluda da je ustanak podignut u Marićevića jaruzi.

- Ministarstvo je prihvatilo predlog Zavoda, ali se on nikad nije ostvario zbog političkih pritisaka. Formirane su razne organizacije za obeležavanje dva veka ustanka u kojima su mnogi hteli da se "omaste", a zaštita i obeležavanje Orašca, mesta gde je rođena moderna srpska država, nije ih interesovalo. Više ih je zanimalo podizanje spomenika, za čiju su izradu tražili milione maraka iz budžeta - kaže Krstanović.


novosti

Trnovit put do ideala slobode: Evo zašto je Sretenje važno za Srbe
Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, objavio je pravni akt koji je zapanjio Evropu, a u Istanbulu, Beču i Moskvi podigao uzbunu veću nego bilo koja buna

Ipak, ovo nije bio jedini put da se Sretenje pokazalo kao sudbonosno za Srbe.

Samo 31 godinu kasnije, kneževina Srbija koja je formalno još uvek bila u sastavu Osmanskog carstva, dobila je ustav na kome bi joj pozavideli i mnogo "demokratskiji" narodi.

Na Sretenje 1835. godine otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, obznanio je pravni akt koji je zapanjio Evropu, a u Istanbulu, Beču i Moskvi podigao uzbunu veću nego bilo koja buna - Sretenjski ustav.

"Dimitriju Davidoviću su kao uzor za pisanje poslužili najliberalniji ustavi tog vremena, oni koji su već bili na snazi u Belgiji i Francuskoj. Bio je to neverovatno napredan zakonski akt koji bi, uz neke izmene, mogao da se primenjuje i u bilo kojoj današnjoj državi", ističe Sremčević.
Sretenjskim ustavom Srbija je postala prava zemlja posle Belgije i Francuske koja je ukinula feudalizam. Uveo je pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, a odrednice koje su zabranjivale ropstvo bile su preteča onoga što danas zovemo osnovnim ljudskim pravima.

Pa ipak, u ono vreme, Sretenjski ustav je smatran veoma "opasnim".

"Sretenjski ustav je zaista bio neverovatno moderan - promovisao je srpski kao službeni jezik, deklarisao neprikosnovenost ličnosti, ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost. Srbija bi sa takvim ustavom postala veoma liberalna zemlja, a čitava istorija od tog trenutka pa na ovamo bi bila potpuno drugačija. Naravno, bilo bi potrebno da se poklope još neke "kockice", ali možda bismo danas bili društvo sličnije francuskom ili belgijskom", kaže istoričar.

Ali Sretenjski ustav nije bio dugog veka. Njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije i ljuti neprijatelji. Od kneza Miloša Obrenovića Rusija, Turska i Austrougarska su jednoglasno zahtevale da Ustav bude ukinut.
Danas često koristimo formulaciju da svetske sile nisu htele "francusko seme na Balkanu" i to je istina. Sa druge strane knez Miloš, koji uopšte nije želeo ustav koji bi mu ograničio vlast, jedva je dočekao da ukine ustav Dimitrija Davidovića koji je i inače morao da dozvoli samo zbog pritiska javnosti", zaključuje Stanislav Sremčević i dodaje da je ustav suspendovan nakon samo 55 dana od donošenja.

Dimitrije Davidović, tvorac prvog modernog ustava Srbije, nakon ovoga je pao u nemilost, isteran je iz službe i do kraja života živeo je u siromaštvu. Ipak, njegov - Sretenjski ustav sve do danas ostao je simbol srpske borbe za slobodu i državnost koja će tek doći.
Dnevno.rs