Perfekcionizam ili površnost?

Da li postoji perfekcionizam,savršenstvo ili je to samo odredjeni stav koji imamo prema sebi i drugima?
Da li vam se dešavalo da upoznate ,,savršene,, ili ste sami takvi da sve što radite mislite da ste uradili savršeno i bez greške?
Da li je bolje biti perfekcionista ili površna osoba ako morate odabrati jednu od te dve krajnosti?
Uz koje od te dve (osobe) opcije je život lakši i jednostavniji?

Citat :

Da li postoji perfekcionizam,savršenstvo ili je to samo odredjeni stav koji imamo prema sebi i drugima?

Perfekcionizam je nešto čemu se teži, ali je teško ostvarljivo...Ponekad, ma koliko se trudimo da budemo savršeni ili da nešto uradimo savršeno uvek fali ono malo, ono nešto što ukazuje na to, da je nedostižno...

Perfekcionizam u umetnosti (naročito to znaju pijanisti), može dovesti do ''mentalnog i duševnog'' ludila..Doseg nedostižnog, teško je podneti...

Citat :

Da li vam se dešavalo da upoznate ,,savršene,, ili ste sami takvi da sve što radite mislite da ste uradili savršeno i bez greške?

Zavisi...Posao koji radim, radim najbolje što umem i jedno vreme sam težila savršenstvu. Odavno sam ''digla ruke'' od toga, jer moja posao ne zavisi samo od mene, nego i od drugih...Trudim se da budem dobra u onome što radim, ali se ne razočaravam, ako negde i pogrešim..I to je ljudski...

Citat :

Da li je bolje biti perfekcionista ili površna osoba ako morate odabrati jednu od te dve krajnosti?

Uz koje od te dve (osobe) opcije je život lakši i jednostavniji?

Ne volim površnost i ne volim površne osobe. Površan stav prema životu, može otkriti ''hladnu'' osobu. Površne osobe su osobe, koje i ne mare za te baš nešto...

A opet, perfekcionisti znaju biti i naporni i stalno ti ''soliti pamet''...

No sa perfekcionistima bih se i izborila, ali sa površnim nikako...

Mislim da je perfekcionizam neka vrsta bolesti da se bude savršen ali i tražiti savršenstvo kod drugih.Imala sam prilike upoznati bolesno pedantne i perfekcioniste koji nikada nisu bili zadovoljni ni sobom ni osobama oko sebe i mogu reći da su to jako teške osobe sa kojima je život vrlo komplikovan, jer nikada i ni na koji način ne mogu biti sasvim zadovoljne.Biti perfektan jeste dobro kad je posao u pitanju ali ako on samo od vas zavisi ali dok u njemu ima više osoba, to više nije samo do vas.
Ako bih morala da biram izmedju površnosti i perfekcionizma opet ne znam koja opcija je gora jer je iz krajnosti u krajnost.
Površne osobe ne shvataju apsolutno ništa za ozbiljno i ni jedan posao ne završavaju do kraja to zna da izludi čoveka pored koga i sa kim žive.Pre bih se odlučila za dzangrizavog perfekcionistu nego flegmatičnu površnu osobu.

Svi težimo nekom savršenstvu i trudimo se da ono što trenutno radimo, uradimo najbolje što možemo...Ako ne iz prvog puta, onda iz nekoliko, dok na kraju ne budemo koliko toliko zadovoljni učinjenim..

Ali, ima ljudi koji to ponekad preozbiljno shataju pa u tim nastojanjima da urade kako su zamislili, a ne ide im od ruke , su u stanju da upadnu u teške depresije ili da odu čak u krajnost, dignu ruku na sebe...

Perfekcionizam može biti vid motivacije i podstreka ali isto tako i opterećenje i teret, dok je površnost sasvim suprotno i odaje za mene plitke i neinteligentne ljude....

Ni jedno ni drugo; oba vode ekstremizmu.
Ekstrremizme izbegavam u širokom luku, koliko
sam u stanju ili ako mogu lično da uičem na njih.

Tema je široka.
Pojmovi perfekcionizma i površnosti se mogu primijeniti na puno područja.
Uvijek su mi bila važna samo dva područja.

Posao.
U poslu sam perfekcionist. Što uradim, ne smije biti greške.Preskupe su.
Ne trpim površnost. Kod sam mogao, takve suradnike sam odmah "razdužio".

Osobnost
Nisam površan, ali sam od perfekcionizma odavno odustao. Ne isplati se.
Trudim se biti što bolja osoba, ali nisam "bolestan".

Niti volim perfekcioniste nit površne ljude , od ovih što su bolesni paa sve oće savršeno mi je muka jer uvek ispravljaju i nalaze drugima mane a površne osobe umeju smorit svojim glupostima i rečenicom ima dana , pa ću to tad završit , što normalno nikad ne urade il početo ne završe dokraja

Najbolje je bit umeren , kako u iću i piću tako i u radu i planovima , nit se od tebe nadaju savršenstvu nit im ga ti pružaš iako možeš , nećeš , da se ne navadjaju

Obe pojave su preterivanje i hiperbolisanje u svakom smislu,ali perfekcionistu je lakše podneti. U poslu treba biti perfekcionista ali u drugim stvarima to izgleda kao da si ćaknut,a površni ljudi ništa ne shvataju za ozbiljno,nemaju neka merila,počinju sto stvari ali ih ništa preterano ne zanima. Ne valja biti ni jedno ni drugo samo perfekcionista u poslu je bitno da se bude,a ostatak je višak.

Neke stvari jednostavno ne trpe povrsnost,cak ume da bude i opasna,zato je jako vazno imati ljude koji to shvataju.Trudim se da tacno odredim koliko gde treba dati paznje,koncentracije,vremena.I volim kad izadjem iz te faze,kad mogu da se opustim i neke stvarim odradim automatski.Nema potrebe biti u svemu perfekcionista,to od ljudi pravi dzangrizave sitnicare,niti opet opusteno raditi sve,pretvara se u traljavost.

Perfekcionizam je preterivanje , ne volim da preterujem.
Površnost je nemarnost prema sebi i drugima , nisam nemarna.
Umerenost je prava doza.

Perfekcionizam iako bih volela da je manji.
Površne osobe ne volim u svojoj blizini.

Osetljiva je granica izmedju ne-perfekcionizma i površnosti. Površan ne zna da je površan, a bivši perfekcionista ima još uvek odlično oko, osećaj i uho...samo se više "ne prima". mada se može desiti da i bivši perfekcionista samo misli da je bivši...kao i da su krajnji perfekcionizam i krajnja povšnost dve dijametralno suprotne krajnosti i dalo bi se raspravljati, kako o tome šta je uopšte krajnost, tako i o tome šta je gore od ovo dvoje...ma kako god, ispada na kraju da je ipak sve relativno, kako ustvrdi onaj čupavi čikica...Iako se trudim da izbegavam krajnosti, nisam sigurna da mi uveek uspeva...
Kada malo bolje razmislim, u nekim stvarima sam namerno površna jer sam procenila da ne zavređuju moju pažnju, vreme i energiju, jer ima mnogo drugih stvari koje zavređuju, pa tu istu pažnju, vreme i energiju radije usmeravam na njih...život je suviše kratak i treba odrediti prioritete. Zadržavati se uporno na nebitnom, umanjuje mogućnost spoznati i osetiti bitno...valjda..

Ne mogu da budem perfekcionist kad je svet skladište idiota

Black Wizard ::

Ne mogu da budem perfekcionist kad je svet skladište idiota

Čast nama izuzecima.   (     )

Zlatna sredina,sadrzana u trenutku zivota

Šta je ustvari perfekcionizam??

Mislim da je svako od nas savršen na svoj način i istovremeno površan takođe na svoj način