Лековите воде у манастирима

Kapela nad svetim izvorom

Izvor Ubavac na Fruškoj gori biće pod svodovima kapele, koju podiže bratstvo manastira Velika Remeta

Izgradnja će biti završena ove jeseni: kapela posvećena svetom Dimitriju Velika Remeta – Nad čuvenim izvorom Ubavac u Velikoj Remeti, za čiju vodu narod veruje da popravlja vid, krepi i osvežava, traje gradnja kapele posvećene svetom Dimitriju, koji ga je, prema legendi, i otkrio. Izvor Ubavac će biti pod svodovima kapele, koju podiže bratstvo manastira Velika Remeta, budući je izvor na manastirskoj zemlji, na parceli koja je manastiru ostavljena i nakon što su crkvi posle Drugog svetskog rata oduzeti veliki posedi.

– Legenda kaže da je, prolazeći ovuda, sveti Dimitrije zastao da se odmori, i pošto je bio iscrpljen od puta, pomolio se Bogu da naiđe na kakav izvor vode. U tom trenutku, prema predanju, začulo se žuborenje. Tako se sveti Dimitrije prvi napio vode na ubavačkom izvoru, koji je od tih dana pa do danas postao mesto hodočašća svih koji veruju u njegove okrepljujuće i lekovite moći – priča nam iguman Stefan, starešina manastira u Velikoj Remeti, dodajući da postoji i legenda da je kod izvora Ubavac zastao i njegove vode se napio i sveti Sava, kada je išao u Kovilj.

Manastirsko bratstvo latilo se izgradnje kapele, a novac je obezbeđen donacijama, posebno ovde ističu znatna sredstva koja su dobili od jedne vernice iz Novih Banovaca. Radovi će biti okončani do kraja jeseni, a na proleće počinje uređenje parka oko kapele. Biće postavljeno nekoliko česama, što će smanjiti gužve na izvoru, naročito vikendima.

Reče nam još iguman Stefan da su svojevremeno Slovenci vodu sa izvora Ubavac nosili na analizu, i utvrdili da je veoma kvalitetna, da sadrži 22 hemijska elementa i minerala, pa su hteli da izvor uzmu i u zakup, da vodu flaširaju i prodaju.

IZVOR UBAVAC
Velika Remeta

''U podnozju potesa Dačara, na nadmorskoj visini 220 m, nalazi se izvor Ubavac izdasnosti 5-6 l/min, prosecne temperature 11 C. Izvor je kaptiran 1899. godine. Smatra se da ova voda sadrzi i neka lekovita svojstva (indicije da leci trahom i bolesti stomaka), sto je nedovoljno ispitano i naucno potvrdjeno.'' (Sa sajta Opštine Irig)

– Nad čuvenim izvorom Ubavac u Velikoj Remeti, za čiju vodu narod veruje da popravlja vid, krepi i osvežava, traje gradnja kapele posvećene svetom Dimitriju, koji ga je, prema legendi, i otkrio. Izvor Ubavac će biti pod svodovima kapele, koju podiže bratstvo manastira Velika Remeta, budući je izvor na manastirskoj zemlji, na parceli koja je manastiru ostavljena i nakon što su crkvi posle Drugog svetskog rata oduzeti veliki posedi.

– Legenda kaže da je, prolazeći ovuda, sveti Dimitrije zastao da se odmori, i pošto je bio iscrpljen od puta, pomolio se Bogu da naiđe na kakav izvor vode. U tom trenutku, prema predanju, začulo se žuborenje. Tako se sveti Dimitrije prvi napio vode na ubavačkom izvoru, koji je od tih dana pa do danas postao mesto hodočašća svih koji veruju u njegove okrepljujuće i lekovite moći – priča nam iguman Stefan, starešina manastira u Velikoj Remeti, dodajući da postoji i legenda da je kod izvora Ubavac zastao i njegove vode se napio i sveti Sava, kada je išao u Kovilj.’’ [Odlomak iz članka u Politici 19/10/2008, autor J. Slatinac]

U knjizi Mirjane Đekić 'Vodice u Vojvodini' izvor Ubavac se pominje na više mesta:

''Mitropolit Stefan Stratimirović odlazio je na fenečku vodicu, na vodicu u Dalju,

Kozaricu vodu u Čortanovcima i izvor Ubavac 1801. godine.

Patrijarh Josif Rajačić nastavio je rad svojih prethodnika na hristijanizaciji vodica, te je sredinom XIX veka podigao i obnovio više građevina na ovim kultnim mestima. Obnovio je kapelu i čardak u Dalju, čardak na Ubavcu, a 1857. godine podigao je novi čardak nad stražilovačkom česmom.

Maksim Nikolić Miškovićev, rodom iz Sremskih Karlovaca, pominje fruškogorske izvore u doktorskoj disertaciji koju je 1834. odbranio na peštanskom univerzitetu. On navodi Ubavac kao zdravu vodu koja čuva od groznice.

Druga doktorska disertacija koja pominje lekovite fruškogorske izvore jeste dr Josifa Rebića, odbranjena 1835. Ovaj Karlovčanin govori o važnosti vode za zdravlje, o važnosti načina na koji se prikuplja, te o potrebi da se ona ispita sa zdravstvenog stanovišta. Posebno poglavlje posvetio je fruškogorskim izvorima. Od osam izvora koje navodi, od važnosti su: stražilovački izvor, Kalina vodica kod manastira Grgetega ( "silni bolesnici svake godine nalaze tu zdravlja"), Vilina vodica kod Bukovca ( "mnogim pobožnim hrišćanima je povratila zdravlje"), vodica kod Inđije i izvor Ubavac. Znameniti lekar ocenu izvora nije dao na osnovu hemijske analize, već na osnovu čuvenja i ukusa vode.

Litijom se i danas odlazi na česmu Ubavac na Svetog Dimitrija, posvećenu zaštitniku manastira Velika Remeta i česme.’’

Nailazim i na navod da su na izvor Ubavac blizu manastira Velike Remete dolazili Vuk Karadžic i Dositej Obradović.

Kada se sa Partizanskog puta (blizu Banstola) skrene ka selu i manastiru Velika Remeta, spuštate se do početka sela, tj. do groblja. Tu se skreće levo, na oveću livadu i putem koji ide na levo idete izmedju videndica oko jedan kilometar na istok. Putokaza ka Ubavcu.

Svetinja pored koje teče voda lekovita za vid

Svetinja pored koje teče voda lekovita za vid

Zaplanje
se odavno izgubilo sa mape Srbije: u njemu nema fabrika, još davno, davno bolnica je pretvorena u hotel, pa u radničko odmaralište i evo, na kraju u starački dom... gase se autobuske linije, škole, sve je manje specijalističkih službi (valjda jedan specijalista "ide" na 10.000 stanovnika), zatvaraju se ambulante, doktori svraćaju po nekakvom nedeljnom rasporedu, ali i ne moraju, sa njima dođu i "apotekari" koji, ako traženog leka nema u seoskoj ambulanti, donesu lek sledeće nedelje.



Govorim o širem području Zaplanja, ne samo o ona 34 sela pripadajuća Opštini Gadžin Han. Jer, nebrojeno puta smo ponovili, Zaplanjcima se smatraju i stanovnici mnogih sela vlasotinačke i babušničke opštine. I mnoga su tu sela do kojih puta nikada nije ni bilo. Ili se grade sada, kada njima nema ko da dođe, a otišli su skoro svi koji su mogli.


Kada kažem da Zaplanje nestaje sa mape Srbije mislim na to. Sela se gase. Umiru, sa svakom dušom koja se preseli na onaj svet.
Ovde, jednostavno, osim prirode, nema ničega što bi namernika svratilo bar na jedan dan. Sem ako nema prijatelje koji ga umesto gradskih lepota povedu da vidi nešto čega drugde nema.

A imalo bi Zaplanje šta da pokaže, nije da ne bi, samo kada bi se neko malo prenuo pa založio svoju reč, svoje poslaničko mesto, svoju direktorsku funkciju, svoju stolicu u raznoraznim odborima i komisijama koje odlučuju o deljenju para. Koje bi se, ovde utrošene, višestruko vratile.

Evo, na primer, verski turizam.

U netaknutoj, ali zaista netaknutoj prirodi, iza sedam gora, ako bismo po onoj narodnoj, posle puta kojim stradaju i amortizeri i gume ali i bubrezi putnika, nalazi se tek obnovljeni Manastir Sveti Đorđe. Nadomak sela Zavidince, koje se nalazi na lokalnom putu kroz Zaplanje, a opet tako daleko - ne zbog nekadašnje muke koja je naterala Srbe da svoje svetinje podižu daleko od puteva kojima su krstarile haračlije i zulumćari, već već zbog nebrige onih koje ovaj narod plaća da, između ostalog, brinu i o njegovoj budućnosti.


Crkva je uradila svoje, asfaltirala je deo puta, po dogovoru sa babušničkom Opštinom. Čija je deonica ne makadam i ne put, nego samo kamen do kamena, rupa do rupe...

U nedavno obnovljenom manastirskom konaku živi četvorica monaha. Reklo bi se, od vazduha i vode. Bar je ona, ta voda manastirska, kažu, lekovita. Pomaže "za vid", kazuje predanje i po njoj je i selo dobilo naziv - Zavidince.



"Dešavala su se mnoga čuda, kazu da su se popravljale dioptrije... Al to sve kažu.
Kratko sam ja tu da bih posvedočio. Kažu da su se braća Mrnjavčevići umivali na izvoru i zato su tu podigli svetinju, prema predanju, ona potiče iz 1367. godine. Manastir je pretrpeo turski zulum, pa i srpsko otpadništvo od Crkve.Prema oskudnim istorijskim podacima, jedan je od 12 manastira koji su nekad postojali i živelu u Zaplanju i jedini koji je obnovljen i oživeo, 2016. godine, u martu. S blagoslovom episkopa raško-prizrenskog i administratora niškog, u njega je useljeno četvoročlano bratstvo - objašnjava iguman jeromonah Emilijan, starešina ovog malog bratstva.

- U Manastiru se čuvaju čestice 52 svetitelja.Od kojih su svakako izuzetno značajne čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog, mučenika Pantelejmona iscelitelja i lekara, Svetog Antonija Velikog, Svetog Nikole, Jovana Šangajskog, Svete Petke. Uskoro nam stiže i kopija čudotvorne ikone Izbavljenje od beda i stradanja, čuvena ruska cudotvorna ikona, dar ikonopisca Aleksandre Jerotijević iz Užica. Pred kojom će se sluziti akatist i čitati imena vernika svake subote od 18 h - priča Jeromonah Emilijan.





A izvor lekovite vode, inače, koji je u samoj porti manastirskoj, posvećen je Presvetoj Bogorodici.

Manastir je otvoren za posete svakog dana od 7 do 19h. Liturgije se služe svake nedelje i praznikom od 9h.

Bratstvo je vrlo gostoljubivo i u konaku se može i prenoćiti.

E sad, zašto ovo pišem?

Mogla sam reći i na početku, ali sam najvažnije ostavila za kraj jer je vrlo važno imati u vidu o kakvoj se svetinji radi i zašto je važno, za kraj u kojem apsolutno ničeg nema, podržati opstanak i razvoj nečega što počinje da živi. Ponovo, i uprkos svemu.

Da bi opstalo, bratsvo planira da ovde zasnuje ekonomiju. Za početak, stočarstvo. U nekoj daljoj budućnosti, obnovi li se i manastir u susednom, još nepristupačnijem selu Ostatovici, planiran je ribnjak. Uslova za to ima.

Samo nema para. Nema puta i nema mogućnosti da se počne.

Ja znam da ovaj blog čitaju mnogi Zaplanjci, ovde i u svetu. Posebno kad pišem o Zaplanju i na zaplanjskom dijalektu. Čitaju ga i mnogi vernici, ateisti, rodoljubi, humanisti... Možda među njima ima i onih koji bi mogli i hteli da pomognu.

Jeromonah Emilijan i njegovo malo bratstvo svojom čašću i svojom verom u Boga garantuju da će ovde svaki dinar biti utrošen zarad uspostavljanja manastirske ekonomije, koja jedina može obezbediti da Manastir nastavi da živi.

Pa sad, pomagajte ako želite, možete i imate...
I hvala vam.


http://negoslava.blogspot.com