devetnaesta
I diše
BELA ZIMA.
Beli sopran,
bele kose vazduha,
belo diktiranje iščeznuća,
stanje osećaja krila, raspršenih,
na usnama oči, mnogih noći,
bela hladnoća kroz zaboravljeno, nepomično telo,
belo uzimanje ognja, niko ne preostaje više,
niko pomičan. Prah odmorišta.
Sve je v intenzitetu doticanja.
Čitam, jer je jutro već sećanje.
Sub 19 Maj - 10:52
